Struja i alternativni izvori

[L'enfant_terrible]

Priznajem da nisam ekspert za pitanje, naprotiv, mogu reci da sam slabo informisana, ali mislim da mogu da iznesem svoje misljenje. Naime, situacija sa el. energijom je takva kakva je, a vrlo malo se razmislja i prica o mogucim alternativama, barem za grijanje ili grijanje domacinstava i vode. Zanimljivo mi je sta je to pa se niko ne sjeti da investira u relativno jeftine sisteme solarne energije [domacinstva, zgrade stambene] za sto postoje odlicni uslovi u cg- broj suncanih dana za starije tehnologije, a novije dozvoljavaju akumulaciju i kad je oblacno... Vele neke firme to rade. Drugo, biomasa- otpaci iz drvne industrije- piljevina koja zatrpava male pogone preradjivaca, i predstavlja pravu ekolosku katastrofu. Uglavnom je bacaju u rijeke, sto rezultira pomorom ribe. E, nekako me nanesu situacije da pricam sa raznim ljudima, izmedju ostalih i sa covjekom koji je ekspert drvnu industriju, predsjednik komiteta za drvo u UN... Kaze da je prava katastrofa sto se ne koristi piljevina, od koje se jednostavnim tehnoloskim postupkom mogu proizvesti tzv. pelete koje imaju visoku kalorijsku vrijednost. Pored toga, drvo koje se koristi za ogrijev kod nas je cesto jako visokog kvaliteta, tj. moglo bi se mnogo bolje unovciti... a onda, koristi se tzv. "svjeze" drvo koje nema visoku kalorijsku vrijednost, i proizvodi dosta cadji i dima zbog neisusenosti i smola...
Sve ovo pricam jer vidjeh na TV-u da su neke kompanije iz okruzenja pocele sa kampanjom prodaje gasa i imaju veliko interesovanje. Jako se protivim tome, jer pored cistijih i jeftinijih tehnologija, mi cemo opet zastraniti za ogranicenim [jako ogranicenim] resursom, kojeg btw moramo komplet uvoziti.

Neke zemlje subvencionisu domacinstva koja se odluce na npr.solarnu energiju... Zasto se neko od silnih neimara koji grade cudo bozije zgrada ne sjeti da ponudi kupcima nekretnine solarno...

[noodle]

Ni meni nije jasno zasto se u crnoj gori i dalje potencira toliko izgradnja novih elektrana,a ne radi se na energetskoj efikasnosti. Ne znam koliko kucanstava koristi stedljive sijalice,a da ne govorim o nekim komplikovanijim stvarima. U Njemackoj distributeri elektricne energije moraju od kucanstava otkupljivati njihove viskove i to se tacno za po kojoj cijeni koju vrstu energije. Za solarnu cijena kWh iznosi oko 15 centi. Mi se inace nalazimo na samoj ivici najboljeg podrucija za solarnu energiju,sto znaci da imamo super uslove za nju.

evo ko oce da pokusa da sam napravi solani kolektor. sve je fino objasnjeno. http://www.zelena-akcija.hr/ZANoviWe..._kolektora.pdf

[St.Dzonny]

Samo Bar ima oko 270 suncanih dana, a prosjek u Crnoj Gori je oko 240-250

[L'enfant_terrible]

Ni meni nije jasno zasto se u crnoj gori i dalje potencira toliko izgradnja novih elektrana,a ne radi se na energetskoj efikasnosti.

sad da pitas ljude ovdje sta je energetska efikasnost, odgovorili bi ti da to ima veze sa elektroprivredom... kada pricaju o tome, uglavnom misle [ne znam zasto] na eefikasnost nase elektroptrivrede, iako to nema veze...

[L'enfant_terrible]

http://www.mojaenergija.hr/index.php...larna_energija

http://www.unece.org/trade/timber/wo...ade_agenda.pdf

www.energy-advice.co.uk

www.energetika-net.hr/oie/vijesti/2962

http://www.managenergy.net/download/...ucation_EN.pdf

ovo je samo par linkova vezano za solarnu i biomasu, ima jos mnooogo...

[noodle]

sad da pitas ljude ovdje sta je energetska efikasnost, odgovorili bi ti da to ima veze sa elektroprivredom... kada pricaju o tome, uglavnom misle [ne znam zasto] na eefikasnost nase elektroptrivrede, iako to nema veze...

pa vjerovatno zato sto prije nikad nisu culi za slicne pojmove,a u zadnje ih vrijeme samo bombarduju informacijama o neefikasnosti ep i gubitcima u mrezi koje imaju. Bas me zanima koliko recimo ljudi koristi stedljive sijalice u crnoj gori,koje su ustvari najjeftiniji i naprakticini dio efikasnosti ( ne vjerujem da puno ljudi gleda koliko mu koristi frizider,ili masnina za pranje robe,a da ne govorimo o izolaciji kuca).

Eto mozete svi rec da li koristite stidljive sijalice,kakve koristite i kako su se pokazale? za pocetak budjenja ekoloske svijesti barem

[L'enfant_terrible]

Prakticni ssavjeti
http://www.greenpeace.org/internatio...on/your-energy

[NSX]

Ja sam kupio za sobu neonsku sijalicu (neku izuvijanu) od 26W a svijetli jace nego one od 100 obicne, i jos pise da traje 5 puta duze a kosta 2,5 era sto je bas dzabe. I mislim da je zdravije to svijetlo.

[noodle]

Ja sam kupio za sobu neonsku sijalicu (neku izuvijanu) od 26W a svijetli jace nego one od 100 obicne, i jos pise da traje 5 puta duze a kosta 2,5 era sto je bas dzabe. I mislim da je zdravije to svijetlo.

BRAVO! amo jos ovakvih primjera...


Ja sam doma skoro sve sijalice stavio stedljive.Prosjeno traju oko 8 puta duze od obicnih a trose manje. Nasao sam da svaka stedljiva sijalica u prosjeku ustedi oko 20e u svom zivotnom vijeku.Svjetlost jest malo gadnija u pocetku,jer smo se navikli na one obicne sijalice,ali kad se naviknemo puno je ugodnije i zdravije osvjetljenje,jer ima slicnu toplinu kao sunceva svjetlost

[cpu]

Super tema, slicnu sam otvarao nedje prije.

Skida se ovo uputstvo za solarni kolektor, a i sam sam htio to da pravim, pa kako ispadne

[St.Dzonny]

BRAVO! amo jos ovakvih primjera...


Ja sam doma skoro sve sijalice stavio stedljive.Prosjeno traju oko 8 puta duze od obicnih a trose manje. Nasao sam da svaka stedljiva sijalica u prosjeku ustedi oko 20e u svom zivotnom vijeku.Svjetlost jest malo gadnija u pocetku,jer smo se navikli na one obicne sijalice,ali kad se naviknemo puno je ugodnije i zdravije osvjetljenje,jer ima slicnu toplinu kao sunceva svjetlost

Imam samo dvije takve sijalice u kuci i to u 2 hodnika, jes da ovdje se nesto kao zalazem za druge izvore elektricne energije, ali nema sanse da bih se moga' privic' na tu odvratnu bijelu bljestecu svjetlost, vise mi odgovara ova normalna zuta-ORANGE slicna suncu i vatri

[cpu]

Mi smo kroz cijelu kucu stavili te "stedljive" sijalice, samo mi je npr. u sobu ljepse "zuto" svijetlo...

[noodle]

Tesko se navic na njih,mada ima modela koji daju svjetlost slicniju onoj obicnih sijalica. Mislim da ih philips proizvodi. Meni inace vise odgovara da citam nesto pod ovom svjetloscu nego pod onom klasicnih sijalica.

[noodle]

Evo nakon australije i irska zabranjuje koriscenje klasicnih sijalica od 2009.

http://www.net.hr/alternativa/page/2...3/0315006.html

[noodle]

Crnogorce ne zanima energija Sunca
14:41 | Izvor: Republika
Podgorica -- Solarna energija je veliki neiskorišćeni resurs Crne Gore, kaže direktor podružnice Termosolara za Balkan Adam Bagljaš.

Troškovi ugradnje solarnih panela u jednom domaćinstvu su oko dve hiljade evra
Troškovi ugradnje solarnih panela u jednom domaćinstvu su oko dve hiljade evra
On kaže da je Crna Gora među tri evropske države koje su najbogatije solarnom energijom, ali dodaje da Vlada i opštine nisu do sada ništa uradile na tome da se taj prirodni resurs iskoristi.

Mogućnosti primene solarne energije u Crnoj Gori su ogromne pošto se, kako kaže Bagljaš, većina električne energije u crnogorskim domaćinstvima potroši za grejanje vode. On predlaže zamenu struje ekonomičnim solarnim bojlerima.

Bagljaš kaže da su troškovi ugradnje solarnih panela u jednom domaćinstvu nešto iznad dve hiljade evra. Garantni rok na panele i bojlere je 12 godina, a proračuni pokazuju da se upotreba ovih solarnih sistema isplati u roku od pet do sedam godina.

Prema Strategiji energetske efikasnosti, gotovo 60 odsto električne energije u Crnoj Gori se troši na zagrevanje vode i prostorija, a energetski deficit dostiže blizu 40 odsto energetskog bilansa. I u tom dokumentu se preporučuje korišćenje solarne energije za grejanje vode.

Godišnja energetska dobit sa sunca u južnim krajevima Crne Gore premašuje 1.600 kilovat-sati po metru kvadratnom što je ogromna mogućnost, a celokupna instalisana površina solarnih kolektora u Crnoj Gori se procenjuje na svega 11 hiljada metara kvadratnih.

Termosolar ima godišnji prihod od 12 miliona evra i tržište u svim zemljama Evrope i južne Amerike i jedna je od sedam najvećih evropskih kompanija za proizvodnju solarnih panela i kolektora. Njena kćerka-kompanija za Balkan, Solarterm, je donirala prošle godine dečjoj klinici u Podgorici solarni sistem za grejanje vredan 100 hiljada evra, a rezultati tog projekta su uveliko premašili očekivanja.

[noodle]

Kako do uštede energije i manjih računa ?
15. januar 2008. | Izvor: Moja posla
Domaćinstva u Srbiji troše 50 do 80 odsto energije više nego najrazvijenije zemlje Evropske unije. Dok države zapadne Evrope po kvadratnom metru godišnje potroše manje od 100 kilovat sati energije, u stambenim i poslovnim prostorima u našoj zemlji troši se između 150 i 180 kilovat časova. Razlozi za to su, kako navode u Agenciji za energetsku efikasnost, mnogobrojni. Počev od gubitaka koji nastaju u transportu kroz sistem grejanja zbog dotrajalih i neizolovanih cevi, rasipanja energije jer se daljinsko grejanje plaća po kvadratnom metru a ne po stvarnoj potrošnji i korisnici nisu motivisani da je štede, pa do nepostojanja dovoljne svesti građana o tome da je energija vredan resurs koji treba trošiti racionalno. Uz to, cena struje je u Srbiji još uvek je relativno niska i ne doprinosi motivaciji gradjana i kompanija da je racionalno troše.

Zamenom prozora se gubici koji nastaju na taj način mogu umanjiti i za polovinu,
Zamenom prozora se gubici koji nastaju na taj način mogu umanjiti i za polovinu,
Na to se nadovezuju loše dihtovanje prozora, koji propuštaju mnogo toplote, nepostojanje spoljne termoizolacije i termostatatskih ventila za radijatore koji bi regulisali potrošnju u skladu sa temperaturom. Uz to, većina domaćinstava ne koriste najkvalitetnije električne uredjaje (klase A, A+, A++), već one jeftinije koji troše više struje.

Pošto građani ne mogu mnogo da utiču na to da li će i kada toplane zameniti stare cevi ili uvesti merače potrošene energije, ostaje im da sami preduzmu mere za smanjenje potrošnje i gubitaka, a samim tim i računa. Većina radova, međutim, zahteva manja ili veća ulaganja, koja se posle nekoliko godina vraćaju kroz smanjenu potrošnju energije.

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić kaže da u zavisnosti od novca kojim raspolažu, građani mogu da izoluju prozore gumenim trakama ili lajsnama, zamene prozore, urade termoizolaciju, ili sve to zajedno. Najjeftinija je izolacija staklenih površina – prozora i vrata, ali su efekti koji se time postižu najmanji.

Zamenom prozora se gubici koji nastaju na taj način mogu umanjiti i za polovinu, a investicija se isplaćuje u periodu od tri do pet godina. Ugradnja savremene pvc stolarije u trosobnom stanu koštaće vas između 900 i 1.500 evra, u zavisnosti od kvaliteta i veličine staklenih površina u stanu. Ušteda se ostvaruje kroz mesečne račune, ukoliko se grejete na struju, gas ili čvrsto gorivo, ali ne i ako u stanu imate centralno grejanje, jer se ono plaća po kvadraturi, a ne po potrošnji. U tom slučaju će vam zamena prozora omogućiti toplije stanove, a na manje račune će te sačekati sve do ugradnje kalorimetara.

Termoizolacijom se dotadašnji gubici energije preko zidova mogu smanjiti i za dve trećine
Termoizolacijom se dotadašnji gubici energije preko zidova mogu smanjiti i za dve trećine
Kovačić navodi da je termoizolacija nešto skuplja, ali se njenim postavljanjem dotadašnji gubici energije preko zidova mogu smanjiti i za dve trećine. U zavisnosti od materijala koji se koristi, postižu se uštede od 30 do 65 odsto, a investicija se isplaćuje za četiri do sedam godina. Za takvu vrstu izolacije koriste se različiti materijali - stiropor, kamena ili mineralna vune i stirodur. Kovačić objašnjava da je svaki od njih dobar, ekonomičan i optimalan za primenu u određenim uslovima, ali i dodao da se najviše koristi stiropor.

U zavisnosti od debljine, kvadratni metar izolacije tim materijalom koštaće vas od 200 do 500 dinara, uz dodatni novac za radove. Izolacija stiroporom od samo jednog centimetra smanjuje gubitke za skoro 30 odsto, sa onim od pet centimetara za 50 odsto, dok bi stiropor od osam centimetara omogućio smanjenje gubitaka za oko dve trećine. Kovačič je apelovao na građane da, ako već rade izolaciju, stave što deblji stiropor, od 8, 10 ili 15 centimetara i uz izdvajanje malo više novca postignu mnogo bolje efekte.



Vrsta radova Ulaganja Ušteda Povraćaj
Zamena prozora oko 140 evra/m2 do 50 odsto tri do pet godina
Termoizolacija - stiropor 200-500 dinara/m2 30-65 odsto četiri do sedam godina
Ventili za radijatore 1.100-1.500 din/kom do 15 odsto zavisi od vrste grejanja
Trake za prozore 30-70 dinara/m minimalna ////////

Istraživanje Agencije za energetsku efikasnst pokazalo je da ušteda energije od oko 15 odsto može da se postigne i ugradnjom termostatskih ventila za radijatore, koji omogućavaju da se grejanje koristi onda kada se želi, da se pojedine prostorije ne greju uopšte (npr. kada niste u stanu ) ili samo do određene temperature. Ulaganja u njihovu ugradnju, prema Kovačićevim rečima, nisu velika, ali u slučaju daljinskog grejanja građani nemaju motiva da to urade sve dok se grejanje plaća po kvadratnom metru a ne po stvarnoj potrošnji toplotne energije. Zašto bi smanjivali potrošnju ako bi im izdaci za grejanje ostajali nepromenjeni.

Srbiji se po udelu rezidencijalnog sektora u ukupnoj potrošnji energije ne razlikuje od zemalja EU
Srbiji se po udelu rezidencijalnog sektora u ukupnoj potrošnji energije ne razlikuje od zemalja EU
”To će biti moguće kada u sva domaćinstva budu postavljeni merači, ali će za to biti potrebno vreme dok se ne postignu određeni tehnički uslovi. Beogradske elektrane su najavile tehničku pripremu u tom pravcu, što bi moglo značiti da će takav način obračuna biti uskoro primenjen u nekim delovima Beograda. Ono što je realnije je uvođenje kalorimetara do nivoa toplotnih podstanica odnosno zgrada ili blokova, što bi predstavljao bio prvi korak. To bi značilo da se za stanare jedne zgrade može odrediti ukupna potrošnja”, kazao je Kovačić.

Prosečan efekat koji se može postići primenom ovih mera jeste smanjenje potrošnje energije za oko 30 odsto. Sveobuhvatnijim merama moguće je taj procenat i povećati, ali uz mnogo veća ulaganja. One obuhvataju korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su biomasa, solarna i geotermalna energija, čime se teži modelu pasivnih zgrada, odnosno potrošnji desetak kilovat sati energije po kvadratnom metru.

Srbiji se, inače, po udelu rezidencijalnog sektora u ukupnoj potrošnji energije ne razlikuje od zemalja EU, odnosno u stanovima, kućama i poslovnim prostorima njeni građani troše oko polovine ukupno proizvedene energije. Od toga oko 60 odsto otpada na grejanje, dok 30 odsto troše električni uređaji u domaćinstvima.

[Thomas_O_Malley]

Bas sam veceras na EuroNews-u imao priliku da gledam neku reportazu o alternativnim izvorima energije u Spaniji. Emisija je napravljena u blizini Toleda, ciji je gradonacelnik jedan od vodecih zagovornika ulaganja u alternativne izvore energije.

Nakon toga je jedan od eksperata za energiju Evropske komisije imao poduze izlaganje o tome sto se predvidja za naredni period i ocijenio prilicno nestabilnim alternativne izvore energije. Kako je rekao, ne ocekuje skori prelazak na energiju iz tih izvora, a sadasnja situacija je takva da je koriscenje istih moguce samo uz visoke subvencije drzava clanica EU ili veliko poskupljenje cijena struje.

Za sad, cini mi se samo Njemacka od zemalja EU, proizvodi vise energije iz alternativnih izvora nego Spanija.

[Kapo]

U pravu si Tomase u svim zemljama mediterana a Spaniji narocito polazu na Solarnu energiju a to se moze vidjeti skoro na svakoj zgradi hotelu gdje su krovne povrsine skoro pokrivene sa solarnim panelima a cak veliki broj gradjevina koje imaju ravne krovove imaju i rezervoare sa vodom koju koriste kao tehnicku za tusiranje jer se zagrijava suncanom toplotom tako da nekako i ja uspijem nagovoriti moje da poperimo jedan na krovu umjesto sto ga zakopasmo 2 metra dolje.Kod nas sve nekako naopako?:-))

[L'enfant_terrible]

EVROPSKA NEDJELJA ODR�IVE ENERGIJE 2008.
(28.01.-01.02.2008)
--- OBILJEZAVANJE U CRNOJ GORI
Pod sloganom �Take a week to change tomorow� (U
ovoj nedjelji promijenite buducnost), danas, 28. januara
2008, zapocinje u Evropi - nedjelja odr�ive energije
www.eusew.eu <http://www.eusew.eu> . U narednih 5 dana, preko
100 institucija �irom Evrope organizuje vi�e od 70
dogadjaja u sklopu ove inicijative . EU nedjelju
odr�ive energije 2008. pokrenula je Evropska
komisija, kao centralni dogadjaj u okviru kampanje
�Sustainable Energy Europe 2005-08�
www.sustenergy.org <http://www.sustenergy.org> .

Cilj ove kampanje je pokretanje foruma, debata i
zajednickih akcija na polju odr�ive energije.
Organizatore dogadjaja �irom Evrope pokrece zajednicka
svijest o potrebi djelovanja u cilju reagovanja na
klimatske promjene, kroz povecanje energetske efikasnosti
i kori�cenje obnovljivih izvora energije.

Najveci broj dogadjaja u sklopu EU nedjelje odr�ive
energije 2008. odr�ava se u Briselu, a van Belgije
� 15 dogadjaja u 7 evropskih zemalja �
�panija, Italija, Austrija, Francuska, Njemacka, Litvanija i
Crna Gora.

Crna Gora je jedina zemlja van Evropske unije koja se
na�la na spisku zemalja koje obilje�avaju nedjelju
odr�ive energije i to organizovanjem okruglog stola
�Povecanje energetske efikasnosti u gradjevinarstvu u Crnoj
Gori�. Okrugli sto ce biti organizovan 29. januara
2008. (11.00h) u Podgorici od strane EXPEDITIO, u saradnji
sa Montenegro Biznis Alijansom.

Od juna pro�le godine, EXPEDITIO sprovodi projekat
�Dani energije u Crnoj Gori�, a ovaj okrugli sto
je dio tog projekta. EXPEDITO je ujedno i zvanicni (i
jedini iz Crne Gore) predstavnik kampanje �Sustainable Energy
Europe 2005-08� koju je pokrenula Evropska komisija.

Znacaj kampanje potvrdjuje prisustvo brojnih
osvije�cenih partnera �irom Evrope, kao �to
su: Ministarstvo ekonomije Republike Slovenije, Evropski
parlament, Ministarstvo za�tite �ivotne sredine
Italije, Ministrastvo industrije Islanda, Evropska
arhitektonska fondacija, Energetska agencija Andaluzije
itd.

EXPEDITIO Kotor

[sokdoo]

Samo Bar ima oko 270 suncanih dana, a prosjek u Crnoj Gori je oko 240-250

Pa blizu Bara manastiri Vranjina i Beska imate uradjene sisteme za solarno grejanje vode za samo 700EUR (kompletan sistem 180l).
www.sokdoo.com

[kaleza]

Ljudi nijesu ni svjesni usteda koje mogu da se postignu novim tehnologijama.U pocetku uvijek vlada odbojnost prema necem nepoznatom i isplativosti tih sistema kroz duzi vremenski period.Morate priznati da te tehnologije dosta kostaju u pocetku.A sad sa nasim primanjima i kreditnim mogucnostima ljudima nesto ne pada na pamet da investiraju.Ali to je neminovna buducnost od koje se na srecu nece moc pobjec.Samo neki to shvataju sada, a neki ce tek shvatit.Vremenom ce i te tehnologije pojeftiniti pa ce bit pristupacnije sirokim narodnim masama.

[Milan.T]

Nasao sam jednostavno uputstvo za pravljenje solarnog kolektora, ja cu ga vala nacinjeti od konzervi Niksickog. Evo uputstva na sajtu solarni-panel-uradi-sam

[Bøgíñjå]

Nasao sam jednostavno uputstvo za pravljenje solarnog kolektora, ja cu ga vala nacinjeti od konzervi Niksickog. Evo uputstva na sajtu solarni-panel-uradi-sam

Ako ovo napraviš i sve bude radilo, objavi fotografije. Pročitala sam o ovome, ali nešto nisam baš sigurna u ove rezultate...

[NSX]

teoretski ovo radi, e sad prakticno ima tu milion faktora koji uticu na efikasnost

[Bøgíñjå]

teoretski ovo radi, e sad prakticno ima tu milion faktora koji uticu na efikasnost

Slažm se, jer problemi i nastaju tek kad se praktično to primijeni.
Čak i fabrički solarni kolektori imaju nedostataka (imala sam nedavno neku manju diskusiju na tu temu) a ne ovo. Zato sam i skeptična da ovo može dati rezultate, ali to ne znači da treba odustati od realizacije ovog projekta.