Sjajan dokaz kako je Vuk Karadžić izmislio srpsku naciju.
Ovaj tekst je iz knjige
Evo faximil iz knjige
Pročitajte pažljivo kako je iz ničega, bez istorije, Vuk stvorio jednu naciju, otkinuo je od Bošnjaka i od Hrvata, i posrbio čudo Crnogoraca.
Istina, zivio je u Njemackoj, prvi se toga dosjetio, bilo je to po onoj:
''Viđela žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu''
Jasno je da je on napravio ''reformu'' jezika sa iskljucivim ciljem da ispegla jezicke razlike,
izmedju razlicitih pravoslavnih naroda na Balkanu, koje je on,
abrakadabra PROGLASIO sve za Srbe!
=============================
* У Немачкој верзији умесtо овог текста под насловом „Житељи, био је дужи одељак који у преводу гласи:]
Сви су Црногорци Славени Српске гране Грчког закона. Само у Кучима има неколике хиљаде Арнаута католика. За чудо је како је у Европи до сад мало напредовало знање о овоме народу. Већина научника и дипломата боље знају шта се догађа на Нилу и на Еуфрату, како народи тамо живе и како се зову, него н. Пр. у Херцеговини и у Црној гори. Француски пуковник Вијала, који је 1813. године обишао Црну гору, вели за Црногорски језик (којим је, вели, за невољу и говорио) да је дијалекат Грчкога! Јамачно су били тога мнијења и они Француски
дипломати, који су (као dе Ргаdt) дијелећи Турсkу царевину размакли границе Грчке до нa Дунав. Они овијех идеја не би могли имати да су знали да измећу Грчке и Дунава живи један народ многобројнији од Грка, и који се од њих очито разликује не само језиком, пореклом и карактером, него и народносном мржњом и презирањем. Овом приликом не могу да не поменем да
чланак ,,Serbien,, у много читаном Конверзационом Рјечнику заслужује пријекор због многијех историскијех нетачности. Томе се човјек мора у толико више чудити што писац наводи и упућује на у томе погледу одпично дјело Ранкеово. Треба жељети да у новом издању овога далеко распрострањеног Рјечника овај чланак наново прераде људи знаоци као Ранке, Шафарик и др.
Тога ради мислим да неће бити излишно ако овдје напоменем да се права домовина Срба, у којој и данас на мллионе живе, простире преко данашње Србије до Призрена и Пећи с оне стране Шаре, и обухвата цијелу Босну, Херцеговину, Црну гору, крај око Бара, Аустријску Арбанију, Дубровник, Далмацију, Турску и Аустријску (војничку) Хрватску, Славонију, Сријем, готово цио Бачки комитаг и дуж Дунава до Св. Андрије (изнад Будима) и један велики дио Баната. У овијем
Крајевима живи преко пет милиона Славена једне гране и једног језика, који се једино разликује по закону. Око три милиона (и то један милион у данашњој Србији, један у Угарској и један у Босни, Херцеговини, Зети, Црној гори, Аустријској Арбанији и у Далмацији), Грчког су закона; од остала два милиона може се приближно узети да су двије трећине (у Босни и у Херцеговини) Мухамеданског а једна трећина (у Славонији, Хрватској, Далмацији и Дубровнику) Римског закона. Тако дакле између Срба који живе у Крагујевцу, пријестоници садашње Српске кнежевине и онијех из Дубровника нема друге разлике него н. пр. између Дрезденаца и Бечлија, и то само по закону, а по језику разлика је још мања. - Па и сами Морлаци у Далмацији, за које се у Grundriss/u der Erdbeschreibung fur die erste Grammatikalclasse der k. k. osterreichischen Gumnasien (Wien 1831) вели, да су пастирски народ татарског поријекла, нијесу ништа друго до Срби исто као и становници Црне Горе, Херцеговине и Србије. Провинцијални Хрвати око Загреба итд. говоре једнијем диалектом који је мјешавина Словеначкога са Српскијем, али има више заједнице са Српскијем, и од њега се једва толико разликује као Саксонски диалекат од Аустијског. Бугари су са православним Србима једнога закона, и једног црквеног језика (који је у Руској цркви); али народни језик је особити славенски диалекат, који се особито у унутрашњости Бугарске, доста разликује од Српског као и од осталијех Славенскијех диалеката.
==================================
Bookmarks