Hitler i Treci Rajh

[Milant]

Što veli onaj Milant?Trebalo je podržat hitlera?

Ja to nisam rekao. Rekao sam da je bilo glupo napasti ga kao što smo mI to uradili. Nije skroz u redu mirno gledati kako on osvaja pola zemalja oko nas, a druga polovina prilazi njemu, ali pošto nismo imali šanse, ipak smo mogli da ćutimo.
Samo to! Da ćutimo. Kao Švajcarska i Španija.
Mi nismo podržavali Hitlera ni prije 1941.g. A za one koji nisu znali mi i Rusija smo napadnuti zadnji. Rusija je bila Hitlerov saveznik, pa su čak zajedno osvajali Poljsku i Čehoslovačku i djelili teritoriju. Prema tome - MEĐU DRŽAVAMA KOJE NISU BILE SAVEZNIK HITLERU MI SMO ZADNJI UŠLI U RAT A NAJVIŠE SMO STRADALI. A razlog zašto smo napadnuti tek 1941.g. je neutralna politika u tom periodu.

[Milant]

Њемци су након 1943.г. ратовали ЈАКОО чудно. На пр. на стотине и стотине вагона су превозиле Јевреје у логоре, а број вагона који возе оружје и муницију за Русије је био 4 пута мањи од потребног.

[Hari Krisna]

Frontovi su se na sve sirim prostorima otvarali i nijesu mogli nadospijevati da proizvedu i prenesu svuda koliko je bilo potrebno, a ni da popunjavaju vojnicima.

[Milant]

Frontovi su se na sve sirim prostorima otvarali i nijesu mogli nadospijevati da proizvedu i prenesu svuda koliko je bilo potrebno, a ni da popunjavaju vojnicima.

Ali je bilo dovoljno vagona za prevoz jevreja. Niste ni svjesni kolika je mašinerija radila na tome. Imali su sve - vojsku u Rusiji municiju u Poljskoj, radnu snagu zaposlenu u žeqeznici, lokomotive... samo su im falili vagoni kojih na 1000-de i 1000-de korišteno za prevoz jevreja u konc logore.

[ihtus777]

PREDGOVOR
Prvoga aprila 1924. godine, na osnovu presude minhenskog narodnog
suda, izrecene tog istog dana, morao sam da zapocnem svoje tamnovanje u
tvrdavi u Landsbergu na reci Lehu.
Time mi se posle mnogo godina neprekidnog rada pruzila po prvi put
mogucnost, da pristupim pisanju jednog dela, koje je od mnogih bilo trazeno,
a za koje sam i sam osecao da je svrsishodno za pokret. Tako sam se odlucio
da u dva toma knjige postavim jasno ne samo ciljeve na~eg pokreta, vec da
iscrtam i sliku njegovog razvoja. Iz nje ce se moci vi~e nauciti nego iz svake
cisto doktriname rasprave.
Pritom sam takode imao i priliku da dadnem prikaz svog sopstvenog
postojanja, ukoliko je ovo potrebno za razumevanje kako prvog tako i drugog
toma, i za razbijanje onog od strane jevrejske ~tampe raspirivanog lo~eg i
izopacenog formiranja legende o mojoj licnosti.
Ovim delom se pritom ne obracam strancima, vec onim pripadnicima
pokreta, koji mu pripadaju srcem i ciji razum sada tezi unutra~njem
prosvecenju.
Znam da je Ijude manje mogucno pridobiti pisanom recju a mnogo
vi~e izgovorenom, da je svaki veliki pokret na ovoj zemljinoj kugli svoj rast
imao da zahvali velikim govomicima a ne onim velikanima koji su pisali.
Pa ipak se za ravnomemo i jedi~stveno zastupanje jedne nauke mora
postaviti, ispisati njeno nacelo za uvek. Na taj nacin bi oba ova toma trebalo
da vaZe kao kameni temeljci koje prilaZem zajednickom delu.
Landsberg na Lehu,
! Zatvor-tvrdava.
I Autor

[ihtus777]

Izvinjavam se zbog gore napisanog teksta.Ostali deo je prepravljen i nadam se da ce biti laksi za citanje.



POSVETA
Novembra, 9.1923. u 12 sati i 30 minuta popodne, pado~e smrcu pred
Feldhernhalom kao i u dvori~tu nekada~njeg Ministarstva rata u Minhenu u
vemome uzdanju u ponovni vaskrs svoga naroda sledeci muzevi:
Alfarth, Feliks, trgovac, rod. 5.jula 1901.
Bauriedl, Andreas, ~e~irdZija, rod. 4. maja 1879.
Casella, Theodor, bankarski ~inovnik, rod. 8. avgusta 1900.
Ehrlich, Wilhelrn, bankarski ~inovnik, rod. 19. avgusta 1894.
Faust, Martin, bankarski ~inovnik, rod. 27.januara 1901.
Hechenberger, Anton, bravar, rod. 28. septembra 1902.
Komer, Oskar, trgovac, rod. 4. januara 1875.
Kuhn, Karl, ~ef-kelner, rod. 26.jula 1897.
Laforce, Karl, stud. ing., rod. 28. oktobra 1904.
Neubauer, Kurt, sluga, rod. 27. marta 1899.
Pape, Claus von, trgovac, rod. 16. avgusta 1904.
Pfordten, Theodor von der, Savetnik vrhovnog Zemaljskog suda, rod.
14. maja 1873.
Rickmers, Joh., konji~ki oficir a.D., rod. 7. maja 1881.
Scheubner-Richter, Max Erwin von, Dr-Ing., rod. 9. januara 1884.
Stransky, Lorenz, Vitez od, inzenjer, rod. 14. marta 1800.
Wolt; Wilhelrn, trgovac, rod. 19.oktobra 1898.
rn
Landsberg na L.,
tvrdava -zatvor
16. oktobar 1924.god.
Adolf Hitler
Obeleuvanje Dana palih heroja na minhenskom
Konigsplatz-u 09. XI 1935. godine
U RODITELJSKOM DOMU
Kao srecno predodredenje vafi za mene to da mi je sudbina za mesto
rodenja nazna~ila upravo Braunau na reci In. Ne lefi li taj gradic na granici
onih dveju nema~kih drfava, ~ije ponovno ujedinjenje se nama mladima
postavlja kao fivotni zadatak koji se mora izvr~iti svim sredstvima!
Nema~koaustrija mora ponovo nazad u veliku Nema~ku Majku
zemlju, i to ne samo usled nekakvih ekonomskih ra~unica. Ne, ne: ~ak ako bi
ovo ujedinjenje, ekonomski gledano, bilo nepotrebno, pa ako bi ono kao takvo
bilo i ~tetno, ipak bi se moralo dogoditi. ISTA KRV SPADA U JEDNO ZAJEDNI~KO
CARSTVO. Nema~ki narod toliko dugo nece posedovati nikakvo moralno pravo
za kolonijalnopoliti~ko delovanje, dok god on vec jednom ne uspe da svoje
sopstvene sinove obuhvati u jednu zajedni~ku drfavu. Tek kada granice Rajha
obujme i poslednjeg Nemca, da se ne bi vi~e morala neprestano n~diti
sigurnost njihovog prehranjivanja, javilo bi se na osnovu ugrofenosti, nevolje
sopstvenog naroda, moralno pravo za osvajanje stranih zemlji~ta i teritorija.
Plug je onda ma~, a iz ratnih suza izrasta za potomstvo hleb dnevni nasu~ni.'
Tako mi izgleda da je ovaj mali gradic simbol jednog velikog zadatka.
Medutim, i u jednom drugome jo~ pogledu isti~e se ovaj gradic kao opomena
u na~em dana~njem vremenu. Pre vi~e od sto godina zadobilo je ovo
Jleupadljivo gnezdo, kao popri~te tragi~ne nesrece ~to je potresla celu
nema~ku naciju, tu prednost da zauvek bude pominjano u analima bar
nema~ke istorije. U vremenu najdubljeg poniZavanja na~e otadfbine pao je tu
za svoju takode i u nesreci farko voljenu Nema~ku Ninberfanin Johanes
Palm, gradski knjifar, ubedeni "nacionalist" i neprijatelj Francuza. Uporno i
hrabro je odbijao, da oda svoje sukrivce i glavne saradnike. Dakle, kao Leo
Slageter. On je, dodu~e, kao i ovaj, bio denunciran Francuskoj od strane
jednog predstavnika vlade. Jedan augzbur~ki ~ef policije zadobio je tu tufuu
slavu i tako dao primer za ugled novonema~kim vlastima u Rajhu gospodina
Severinga.
U ovome zracima nema~kog mu~eni~tva pozlacenom gradicu na reci
In ~iveli su krajem ~ezdesetih godina pro~log veka moji roditelji, Bavarci po
krvi, Austrijanci po drfavljanstvu; otac kao drfavni ~inovnik pod zakletvom,
veran obavezama, mati vicna domacinskim fenskim poslovima a pre svega
odana nama deci u uvek punoj Ijubavi i brizi. Malo je jo~ samo iz tog vremena
ostalo u mom secanju, jer veC posle nekoliko godina morao je moj otac da
napusti tek zavoljeni grani~ni gradic, da se zaputi niz In i u Pasau da stupi na
novu dufnost: dakle, ba~ u Nema~koj.
.Ali, sudbina austrijskog carinskog ~inovnika zna~ila je onda ~esta
"lutanja". veC za kratko vreme, kasnije, do§ao je otac u Linc i tamo je na
kraju oti~ao u penziju. Naravno, za starog gospodina to nije moralo da zna~i
istovremeno i "odmor". Kao sin jednog siroma~nog, malog krpe nije se on vec
jednom davno mogao da skrasi kod kuce. S jo~ ni sasvim punih trinaest
godina zavezao je ondMnji mladic svoj ran~ic i odjurio iz zavicaja, iz
Valdvirtela. Uprkos poku~ajima da ga odvrate "iskusni" seljani, odlutao je on
u Be~, da bi tarno nau~io neki zanat. To be~e pedesetih godina pro~loga veka.
Svakako te~ka odluka dati se tako na put u neizvesnost sa sarno tri guldena u
d1;epu. Kada je, medutim, trinaestogodi~njak napunio sedamnaest godina,

[ihtus777]

polozio je svoj ~egrtski ispit, no nije time postao i zadovoljan. Pre bi se moglo
suprotno reCi. Dugo vreme onda~nje bede i siroma~tva, ve~nog jada i tuge,
u~vrstiloje odluku mladica, da se mane zanata, da bi se postalo ne~to "vi~e".
Ako je nekada sirotom mladicu u selu gospodin pop izgledao kao otelot-
vorenje svih Ijudskih doseZucih visina, tako isto je sada bilo u vidokrugu
mocno narastajuceg velegrada Be~a sa dostojanstvom drZavnog ~inovnika. Sa
punom zilavo~cu jednog bedom i siroma~tvom vec kod upola detinjstva
izraslog juno~e, prokr~io je sebi put sedamnaestogodi~njak no~en novom
odlukom -i postade ~inovnik. Posle dvadeset i tri godine, mislim, cilj je bio
dostignut. Te tako izgleda da je uslov za ispunjenje zaveta postignut, zaveta
koji je sebi dao siroti junak, a to je da se ne vrati u drago roditeljsko selo, pre
no ~to ne postane neko i ne~to. Sada je cilj bio ostvaren; samo, niko iz sela se
vi~e nije mogao setiti nekada~njeg malog d~aka, a njemu sarnome opet to
selo postade tude.
Kada je kona~no kao pedeset~estogodi~njak otiSao u penziju, nije on
to mirovanje u mirovini mogao ni jedan jedini dan da podnese kao "bada-
vad~ija". Kupio je u blizini gornj()austrijske varo~ice Lambaha jedno imanje,
prionuo da ga obraduje i time se u okruzenju jednog drugog, radom bogatog
zivota ponovo vrati poreklu i praishodi~tu svojih o~eva.
U to vreme su se u meni u~vrstili prvi ideali. Sva ona jumjava naokolo
u slobodnom prostoru, dugi put ka ~koli, kao i dru~enje sa robusnim
mom~inarna, koje je posebno moju majku ispunjavalo kadkad gorkom brigom,
uslovilo je da sarn mogao postati sve drugo samo ne nekakav metiljavko koji
se drzi kucnog praga. Da sarn dakle u ono vreme na bilo koji na~in ozbiljnije
razmi~ljao o svom buducem zivotnom pozivu, moja simpatija u tom slu~ju
nipo~to ne bi bila na liniji zivotnog puta moga oca. Verujem ~vrsto da se veC
onda, moj govorni~ki talenat razvijao u formi manje ili vi~e Zu~nih rasprava s
drugarima. Postadoh mali ~etovoda, koji je u ~koli onda lako i takode i veoma
dobro u~io, a koga je ina~e te~ko bilo mu~trati. Po~to sarn u svom slobodnom
vremenu pohadao i nastavu pevanja u sarnostanu kanonika u Larnbahu, imao
saffi najbolju priliku da sve ~e~ce uzneseno utivarn u sjaju rasko~no blistavih
crkvenih svetkovina. Sta je bilo prirodnije nego to, da mi je, ta~no onako kao
nekada mome ocu mali gospodin seoski popa, sada i meni gospodin iguman
izgledao kao najvi~i ideal kome treba stremiti.? Bar povremeno je to i bio
slu~aj. Po~to medutim gospodin otac kod svog prznice sina nije bio iz
razurnljivih razloga u stanju da ceni njegove govorni~ke talente, u smislu. da bi
se na osnovu njih mogli izvuci povoljni zaklju~ci o buducnosti sopstvenog
izdanka, nije naravno mogao da nade razumevanja ni za sinovljevu mlada-
la~ku misaonost. Svakako da je sa o~inskom zabrinuto~cu pratio dvojnost te
mladala~ke prirode. ;i,
-
I zaista, vrlo uskoro izgubi se ta privremena ~eZnja za tim sve§teni~-
kim pozivom, da bi se odmah na§lo mesta nadama primerenim mome tem-
peramentu. Pri uronjavanju u o~insku biblioteku, nai§ao sam na raznorazne
knjige vojnog sadrfuja, medu kojima ina jedno narodsko izdanje o nema~ko -
francuskom ratu 1870/71. Bila su to dva toma jednog ilustrovanog ~asopisa iz
tih godina, koji otad posta§e moja omiljena lektira. Nije dugo potrajalo a ta
ve1ika herojska borba postade moj najveci unutra§nji dozivljaj. Od tada sam
sve vi§e sanjao i ma§tao o svemu §to bi bilo kako stajalo u vezi s ratom ili sa
vojni§tvom.2
Ali i u drugom jednom pogledu moralo je ovo postati za mene od
naro~itog zna~aja. Po prvi put se u meni javilo pitanje, iako jo§ u ne sasvim
jasnoj predstavi, da 1i je i kakva je razlika izmedu Nemaca koji su se tuk1i u toj
bici i drugih? Ta za§to u tome ratu nije sadejstvova1a i Austrija, za§to nije
ratovao i moj otac a isto tako i svi oni drugi u Austriji za op§tu stvar Nemaca?
Zar mi ovde nismo isto kao upravo i svi osta1i Nemci?
Zar svi mi ne pripadamo zajedno jednom narodu'? Ovaj problem po~eo
je po prvi puta da rije po mom malome mozgu. Sa osecanjem unutra§nje
zavisti moradoh na oprezno postav1jeno pitanje da spoznam i odgovor, a to je
da ne poseduje svaki Nemac tu srecu da pripada Bizmarkovom carstvu.

[ihtus777]

Tako ne§to nisam mogao da shvatim.
Trebalo je da studiram.
Iz ~itavog mog bica, a jo§ vi§e na osnovu mog temperamenta,
poverova moj otac da je mogao da izvu~e zaklju~ak, kako bi humanisti~ka
gimnazija predstavljala suprotnost mojim predispozicijama. Realna §kola
~inilo mu se da bi bolje odgovarala. U tom mnenju ga je posebno jo§ vi§e
ucvrsti1a moja upadljiva sposobnost za crtanje: nastavni predmet koji je, po
njegovom uverenju, bio zapostavljen u austrijskim gimnazijama. A mozda je i
njegov prete§ki sopstveni zivotni napor jo§ uvek bio odlu~ujuci, da manje ceni
humanisti~ke studije, kao po njegovom shvatanju neprakti~ne. U osnovi bio
je, medutim, veoma voljan da zaklju~i, da bi isto tako, kao i on, naravno i
njegov sin trebalo, pa ~ak i morao da postane ~inovnik. Njegova gorka
mladost je u~inila da mu je ono §to je postigao izgledalo mnogo vi§e, nego
ovaj rezultat njegove gvozdene vrednoce i sopstvene de1otvome snage. Bio je
to ponos jednoga koji je sam sebe ostvario, ponos koji ga je pobudivao, da i
svog sina dovede u isti, a ako je moguce, naravno i vi§i zivotni polozaj, tim
pre §to je sopstvenom marljivo§cu u zivotu mogao svome detetu sada
mnogostruko da olak§a njegovo postajanje.
Pomisao na odbijanje onoga, §to je njemu nekad bilo sadrfuj ~itavog
zivota, izgledala mu je ipak neshvatljivom. Tako je od1uka oca jednostavna,
odredena i jasna, u njegovim sopstvenim o~ima sama po sebi razumljiva.
Najzad to bi, s obzirom na njegovu u ogor~enoj egzistencija1noj borbi celog
zivota gospodarecu, be~pogovomu prirodu, izg1edalo i sasvim neodrzivo, da
se u tim stvarima zar prepusti pos1ednja re~ od1uke mladicu koji je u njegovim
o~ima bio neiskusan a time jo§ uvek i neodgovoran. Tako ne§to te§ko da bi
kao rdava i neprikladna slabost u ispoljavanju njemu pripadajuceg o~inskog
autoriteta i odgovomosti za kasniji ~ivot svog deteta pristajalo uz njegova
uobitajena shvatanja o duZnosti i izvr~avanju obaveza.
Pa ipak, moralo je doci do neteg drugog.
Po prvi put u mom ~ivotu potisnut sam onda jo~ kao jedva jedanaesto-
godi~njak u opoziciju. Ma kako da je tvrst i odlutan hteo da bude otac u
sprovodenju jednom prihvacenih stvari i namera, isto tako je bio ukopan i
odbojan njegov sin u neprihvatanju jednog mi~ljenja koje mu nije ni~ta ili mu
je vrlo malo obecavalo.
N isam hteo da postanem tinovnik.
Niti nagovaranje niti "ozbiljne" predstave nisu bile u stanju da ne~to
izmene u ovom otporu. Nisam hteo da postanem tinovnik, ne i jo~ jednom ue.
Svi poku~aji da mi se opisivanjem dogodov~tina iz otevog ~ivota pobude
ljubav ili volja za taj poziv, postizali su upravo suprotan cilj. Muka mi je do
povracanja bila pri pomisli da jednom kao neslobodan ~ovek s dopu~tenjem
~edim u nekom birou; da ne budem gospodar sopstvenog vremena, vec da
sadr~aj svoga celoga ~ivota ukalupljujem u formulare koji se moraju
ispunjavati.
Kakve samo pomisli je i ovo moglo da budi kod jednog momka, koji
je zaista sve drugo ipak bio, samo ne "poslu~ko" u ove~talom smislu reCi. Ono
za smejuriju lako u~enje u ~koli dalo mi je toliko slobodnog vremena, da me je
znatno vi~e gledalo sunce negoli soba. I kada mi se danas revno~cu mojih
politi~kih protivnika u prijaznoj paZnji proverava moj ~ivot, sve do vremena
moje mladosti, da bi se najzad s olak~anjem moglo da konstatuje, kakve je
nepodno~ljive ujdurme pravio taj "Hitler" vec u svom ranom dobu, onda se
zahvaljujem nebu, ~to mi ono tako jo~ pone~to oduzima iz secanja na sva ona
bla~ena vremena. Poljana i ~uma bile su tada popri~ta na kojima se ispoljavaju
i sukobljavaju "suprotnosti".
Pa i pohadanje srednje ~kole, koje je zatim usledilo, nije moglo da
utini kraj svemu ovome.
Naravno da je sad morala i jedna druga suprotnost da se suzbije.
Dokle god je samo moje principijelno odbijanje beamterskog poziva
bilo na putu nameri oca da me u~ini ~inovnikom, konflikt je bio lako podno~-
ljiv. Mogao sam toliko dugo da se zanosim svojim unutra~njim sklonostima i
da ih drZim za sebe, nije ba~ bilo neophodno uvek protivre~iti. Dovoljna je
bila moja sopstvena ~vrsta odluka da kasnije jednom ne postanem ~inovnik,
da bih u sebi bio potpuno miran. Ali tu odluku sam u sebi ~uvao nepro-
menjenom, pa je naravno bilo te~e pitanje kako postupiti kada se o~evom
planu mora da isturi drugi, sopstveni. To je nastupilo veC u mojoj dvanaestoj
godini. Kako je medutim do toga do~lo, ne znam danas ni sam, ali mi ~e
jednoga dana bilo jasno, da cu postati slikar, umetni~ki slikar. Moj talent za
crtanje bio je dodU§e jasan, pa to je i bio razlog za moga oca da me po~alje u
realku, medutim, nikada i nipo~to ne bi taj ni pomislio da mi dozvoli da se
profesionalno obrazujem u takvom jednom pravcu recimo. Naprotiv. Kada
sam po prvi put, pri ponovnom odbijanju omiljene o~eve zamisli, dobio
pitanje koje je glasilo pa ~ta bih ja onda li~no ~eleo da postanem, a na to
prili~no direktno, bez okolisanja, provalio sa mojom u meduvremenu ~vrstom
donetom odlukom, otac je ponajpre ostao bez re~i.
Slikar? Umetni~ki slikar.?
Posumnjao je u moj razum, poverovao je da nije dobro ~uo ili da me
nije dobro razumeo. A posto je zatim svakojako o tome dobio razjasnjenja i.
naro~ito osetio svu ozbiljnost moje namere, oborio se odmah sa svom
odlu~noscu svoga bica protiv moje odluke. Njegovo resenje je sad bilo veoma
jednostavno, pri ~emu ~ak ni razmatranje nekakve moje zaista postojece
eventualne sposobnosti za umetnost uopste i nije moglo doci u obzir.
"Umetni~ki slikar, ne, dok god sam ja ziv -nikada." Ali posto je eto
njegov rodeni sin, uz razli~ite ostale osobine, izvoleo da nasledi sli~nu jednu
tvrdoglavost svog oca, dode tako do jednog sli~nog odgovora roditelju nazad
u lice. Samo, naravno, obmuto prema smislu.
Obe strane ostadose na svome. Otac nije napustio svoje "nikada", a ja
u~vrstih moje "uprkos".
Naravno da to sad nije moglo imati prijatne posledice. Stari gospodin
postade ogor~en i zagrizen a, ma koliko ga voleh, ja takode. Otac je zabranio,
potisnuo svaku i najmanju nadu, da bih ja ikada mogao biti skolovan za
slikara. A ja na~inih korak dalje i izjavih da onda i uopste vise necu nista da
u~im. Pa posto naravno s takvom "izjavom" ostadoh kracih rukava utoliko sto
je stari gospodin sada preduzeo sve da svoj autoritet bezobzimo sprovede,
zacutah ubuduce, no svoju pretnju pretvorih i u realnost. Poverovao sam da ce
moj otac, tek kad ustanovi nedostajuci napredak sina u realnoj skoli, milom ili
silom ipak mi dozvoliti moju sanjanu srecu.
Ne znam da li je ta retenica bila ispravna. Siguran je, medutim, bio
pre svega moj vidljivi neuspeh u skoli. Ono sto mi je u~inilo zadovoljstvo, to
sam i izu~avao, pre svega i sve ono sto cu, mislio sam, kasnije moci da
primenim kao slikar. Ono sto mi je u tom pogledu opet izgledalo bezna~ajno,
ili me i ina~e nije naro~ito privla~ilo, sabotirao sam u potpunosti. Moja
svedo~anstva toga vremena iskazivala su, vec prema nastavnom predmetu i
odnosu prema istom, uvek prave ekstreme. Pored "pohvalno" i "odli~no" -
"dovoljno" ilj ~ak i "nedovoljno". Daleko najbolji su bili moji u~inci u
geografiji i jos vise u nauci o istoriji sveta. Oba moja najdr:aza predmeta u
kojima sam u razredu daleko str~ao.
1 1 kad sada, posle toliko godina, izbliza ispitiva~ki pogledam rezultat
1 tog vremena, padaju mi u o~i dve upadljive ~injenice kao naro~ito zna~ajne:
) Prvo: postao sam nacionaJist.
Drugo: naucio sam da istoriju pojmim i shvatam prema njenom
smisJu.3
Stara Austrija je bila "Dr:lava nacionaJnosti".

[ihtus777]

Pripadnik Nema~kog Carstva nije mogao u osnovi uzev, bar ne onda,
da shvati kakav zna~aj je imala ova ~injenica za svakodnevni zivot pojedinca
u takvoj jednoj drZavi. Postepeno se, posle velitanstvenog pobedni~kog
pohoda herojske vojske u nema~ko-francuskom ratu sve vise u inostranstvu
otudivalo od nemstva.: -delom da se OnO tak uop~te vi~e nije moglo ili
bogme vi~e ni htelo po~tovati. Narotito se u OdnOSU na Austronemca isuvi~e
lako brkala pOkvarena dinastija sa jezgrom temeljno zdravog naroda.
JednostavnO se nije htelo shvatiti da ukoliko ne bi bilo Nemca u
Austriji, Nemca zaista od najbolje krvi, da On nikada ne bi posedovao OnU
snagu, neophodnu da se jednoj drZavi od 52 miliona stanovnika tako izrazito
utisne nematki petat, ~to je tak i u Nematkoj moglo da doprinese nastanku
mi~ljenja, kako je Austrija eto jedna nematka dr~va. Svakako jedna besmi-
slica S najteZim mogucim posledicama, ali ipak jedno blistavo svedo~anstvo
za deset miliona Nemaca u Ostmarku... O toj ve~noj, nemilosrdnoj i
ogortenoj borbi za nema~ki jezik, za nematku ~kolu i nematko bice imalo je
Ipojma samo malo Nemaca u Nematkom Carstvu.4
Tek danas, kada je ta tragitna nedaca nametnuta mnogim milionima
na~eg naroda iz samoga Rajha koji pod tudinskom vla~cu sanjaju o .
zajednitkoj otadfbini i teznuci za njom poku~avaju bar da zadrZe sveto pravo ,
na maternji jezik, postaje razumljivo i u ~irim krugovima, ~ta znati to morati
se boriti za svoje nacionanlo bice. I sad je u StanjU ovaj ili onaj mo~da da 1
odmeri svu velitinu nemstva iz stare Ostmark -Istotne pokrajine -Carstva, ~!
koje je, usmereno samo na sebe, vekovima bilo ~titono~a Carstva jedino ka ~;
istoku, da bi najzad u usitnjavajucem malom ratu dr~alo nematku jezitku ~
granicu u jednom vremenu kada se Carstvo predano interesovalo za kolonije,
Iali ne i za sopstveno meso i krv pred svojim vratima.
Kao svugde i uvek, u svakoj borbi, bilo je i u jezitkoj borbi stare
Austrije tri sloja: borci, oklevala (kalkulanti) i izdajnici.
Vec u ~koli zapotinjalo je ovo raslojavanje. Jer svakako najvrednije "
paZnje u borbi za jezik je uop~te to, da njeni talasi mo~da najgu~ce zapljuskuju ;:
upravo ~kolu, kao rasadi~te dolazecih nara~taja. Ta borba vodi se za svako
dete, a na dete se usmerava i pravi apel te bitke:
"Nematki detate, ne zaboravi, da si ti Nemac"! i "Devojtice, misli ni
to, ti ce~ postati nematka mati"!
Onaj koji poznaje du~u omladine, On ce i moCi da razume, da ona i
najradosnije tulji u~i na takav jedan borbeni poziv. I u stostrukim oblicima
uobitajava Ona onda da vodi tu borbu, na svoj natin i svojim oru~jem. Ona
odbija da peva nematke pesme, sanjari tim vi~e O nematkoj velitini juna~tva,
~to se vi~e poku~va da joj se OnO otudi; sakuplja od usta otete sopstvene
novtice za borbenu gotovost odraslih; ona je veoma osetljiva i istovremenO
nakostre~ena prema nenema~kom nastavniku; nosi zabranjene znatke i
znamenja sopstvenog naroda i srecna jeupravo da zbog toga bude kaZnjena ili
tak i tutena. Ona, omladina je, dakle, u malome verna slika u ogledalu
odraslih, ali testo u boljem i iskrenijem nastojanju.
I ja sam tako bio jednom u mogucnosti, vec u srazmerno ranoj
mladosti, da utestvujem u nacionanlim borbama stare Austrije. Sakupljani su
prilozi za Ju1;nu pokrajinu i ~kolsko dru~tvo, pomocu komblumena i cmo-
crveno-zlatnih boja isticano je raspolo1;enje, pozdravljalo se na ..hajl" i umesto
carske pesme radije se pevalo ..Nema~ka iznad svega", uprkos upozorenjima i
kaznama. Omladinac beja~e tada pri tom politi~ki u jednom vremenu
i§kolovan, po~to je podanik jedne takozvane nacionalne dnave od svog
nacionalnog bica znao ne mnogo vi~e nego svoj jezik.5 Da ja li~no tada nisam
spadao u kibicere, oklevala, u kalkulante, samo se po sebi razume. Za kratko
vreme postao sam fanati~ni ..nema~ko -nacionalist", pri ~emu dodu~e ovo
nije identi~no s na~im dana~jim partijskim pojmom.
Ovaj razvoj u~inio je kod mene veoma brze napretke tako da sam vec
kao petnaestogodi~njak dospeo do saznanja o razlici izrnedu dinasti~kog
'.patriotizam". i narodskog ..nacionalizam"; a ja sam tada ~ak spoznao i vi~e
nego §to je ovo poslednje.
Za onog koji se nikada nije potrudio da prou~i unutra~nje odnose hab-
zbur§ke monarhije, mo1;e ovaj tok mo1;da i da ne izgleda sasvim jasan. Samo
je nastava istorije sveta morala u toj dr1.avi da zasadi vec klicu ovoga razvoja
svesti, a bila je ipak pri tom jedna specifi~na austrijska istorija jako povezana
samo u najmanjoj meri. Sudbina te dr1.ave je toliko jako povezana sa zivotom
i rastom cele Nema~ke i celog nemstva, da je izgledalo potpuno nezamislivo
nekakvo razdvajanje istorije u recimo neku nema~ku i neku austrijsku. Cak
kada se najzad Nema~ka poCela da deli u dva podru~ja moCi, ovo razdvajanje
postalo je upravo nema~ka istorija.
U Be~u sa~uvane carske insignije nekada~nje veli~ajnosti carstva ~ini
se da poput predivne ~arolije i dalje deluju kao zaloga ve~nog zajedni~tva.
Prirodni pokli~ nema~koaustrijkog naroda u danima sloma habzbur~ke
drzave za ujedinjenje s nema~kom majkom zemljom bio je samo rezultat
osecaja ~emje za tim povratkom u nikad zaboravljen o~inski dom, koja je
tinjala duboko u srcu celoga naroda. Nikada, medutim, ne bi to bilo
obja§njivo, kad ne bi istorijsko vaspitanje svakog pojedinog Nemcoaustrijanca
bilo uzrok takve jedne op~te ~e1;nje. U njoj le1;i zdenac koji nikada ne
usahnjuje; koji ce naro~ito u vremenima zaborava kao tihi upozoritelj po strani
i iznad trenutnog lagodnog 1;ivota uvek iznova spominjanjem na pro~lost
romoriti o novoj buducnosti.
Nastava istorije sveta u takozvanim srednjim ~kolama naravno jos i
danas je veoma klimava. Malo nastavnika shvataju da cilj upravo nastave
istorije nikada i niposto nije u u~enju napamet i deklamovanju istorijskih
podataka i dogadaja; da nije stvar u tome da li d~ak sad ta~no zna kada je bila
ova ili ona bitka, kada je roden neki vojskovoda, ili mo1;da ~ak i kad je neki
(naj~e§ce veoma bezna~ajni) monarh stavio na glavu krunu svog prethodnika.
Ne, za ime boga, u tome zaista nema pravog u~enja istorije!
lstoriju ..'u~iti" zna~i tra1;iti i naci one snage koje kao uzroci vode ka
onim dejstvima ~to ih mi onda vidimo pred svojim o~ima kao istorijske
dogadaje.
Umetnost ~itanja kao i u~enja je i u ovome: bitno zadrZati, nebitno
zaboraviti.
Mozda je odredujuce za ceo moj kasniji zivot bilo to da mi je srec
jednom podarila ba~ za istoriju takvog jednog nastavnika, koji je, kao jedan o
sasvim retkih, umeo da shvati da za nastavu i ispit u~ini presudnim naveden
gledi~ta. U mome onda~njem profesoru dr Leopold Pe~u, profesoru rean1
~kole u Lincu, bio je ovaj zahtev otelotvoren na zaista idealan na~in. Sta
gospodin, istovremeno i dobrocudnog ali i uzdrZanog nastupa, bio je u stanj
naro~ito briljantnom retito~cu da nam ne samo prikuje paZnju vec ida ru
ponese. Jo~ i danas se s lakom dimuto~Cu priseCam tog sedog ~oveka, koji je
zaru svojih iskaza ponekad doprinosio da zaboravimo sada~njost, kao zatar
ne prenosio nas u prohujala vremena i iz maglene koprene hiljadugodi~
suvopama ina~e istorijska seCanja oblikovao u zivu stvamost. Mi bismo ta4
sedeli tako, dovedeni do vatrenog ushicenja, povremeno ~ak ganuti do suza.
Sreca beja~e utoliko veCa, jer je taj nastavnik umeo iz savremenosti I
rasvetli pro~lost, a iz pro~losti opet da izvu~e konsekvence za sada~njost. Tal
je on vi~e nego ina~e ma ko doprinosio razumevanju za sve dnevne probler
koji su nam onda zaustavljali dah. Na~ mali nacionalni fanatizam beja~e n
sredstvo za na~e vaspitavanje, pri ~emu je on, ~esto apelujuci na nacional
dostojanstvo i ~ast, uspevao time brZe da nas dovede u red, nego ~to bi to b
moguce drugim sredstvima i na~inom.6
Ovaj nastavnik mi je istoriju u~inio omiljenim nastavnim predmeton
Naravno postadoh ja, svakako i ne ba~ pozeljno s njegove strane, j
tada mladi revolucionar.
Ko je jo~ tada uz takvog jednog nastavnika mogao da studira nema~
istoriju, a da ne postane neprijatelj drZave koja je svojom vladajucl
dinastijom vr~ila tako poguban uticaj na naciju?

[ihtus777]

Nastavice se.....

[ihtus777]

E ovako,da se ja nebih mucio da kopiram knjigu evo sajt pa ko hoce neka skine Mein Kampf i jos mnostvo knjiga sa ovog sajta:
http://www.stormfront.org/forum/show...50-132727.html

Mir i svako dobro.

[ihtus777]

http://www.stormfront.org/forum/show...82-367216.html
Ovdje mozete skinuti jos knjiga.

[Ćipur]

Dan kada je Hitler postao kancelar


Na današnji dan, 30. januara 1933. godine, Adolf Hitler je položio zakletvu za kancelara, a taj datum predstavlja početak nacističkog terora u Evropi.


Mnogi konzervativni političari sa tadašnje političke scene u Njemačkoj vjerovali su da je predsjednik Paul fon Hindenburg u stanju da kontroliše Hitlera i njegove sljedbenike.
Franc fon Papen, političar centra i bivši kancelar, izjavio je tada da će Hitler "za dva mjeseca biti pritjeran uza zid".
U momentu kada je kulminirala privredna kriza u svijetu, koja je u Njemačkoj rezultirala sa 5,5 miliona nezaposlenih, Hitler je, po mišljenju predsjednika Hindenburga, sve više postajao garant nacionalnog jedinstva. Njegova računica je, osim toga, bila da će vlada, u kojoj dominiraju konzervativne partije, ukrotiti Hitlera.
Toga istorijskog 30.januara, zakletvu su položila samo trojica nacista. Pored Hitlera, bili su to ministri Herman Gering i Vilhelm Frik.
Kada je imenovan na najvišu funkciju, Hitler je bio na čelu tada daleko najjače stranke u njemačkom parlamentu, Rajhstagu, ali ni na jednim od četvoro izbora održanih 1932. godine ni za njega ni za njegovu stranku nije glasalo više od 40 odsto Njemaca.
Početkom marta 1933. godine, na ponovnim izborima, Nacionalsocijalistička partija osvojila je 44 posto glasova birača. To je bilo dovoljno za apsolutnu većinu.
Sedam dana ranije, došlo je do požara u kojem je izgorjela zgrada Rajhstaga. To je Hitleru poslužilo kao povod da hitnim dekretom stavi van snage elementarna ljudska prava.
23. marta za Hitlera su glasale sve građanske partije. Sa dvotrećinskom većinom usvojeni su svi zakoni, koji su Hitleru omogućili neograničenu vlast i moć.
Bio je to kraj višestranačkog parlamentarnog sistema. Samo je SPD glasala protiv Hitlera. Uslijedile su čistke i do ljeta su sve političke partije bile, kako je to isticala Hitlerova vlada, "dobrovoljno raspuštene ili zabranjene". Samo je Vajmarski ustav formalno ostao na snazi.
Za nekoliko mjeseci Hitler je uspostavio diktaturu koja je počivala na teroru. Već u februaru je ukinuo slobodu štampe i okupljanja, u martu je razvlastio parlament, u aprilu i pokrajinske vlade, u maju je raspustio slobodne sindikate, u julu zabrani sve partije osim svoje NSDAP, podfsjeća danas Radio Dojče Vele.
Osim toga, Hitler je u aprilu počeo prvi bojkot jevrejski radnji, zabrane rada jevrejskim ljekarima, advokatima, novinarima, nastavnicima i profesorima.
Već na proljeće 1933. godine formirani su prvi koncentracioni logori.


http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=27654

[Hari Krisna]

Priblizava se godisnjica pocetka II svjetskog rata. Nekako smo navikli da kazemo da su ga poceli Njemci, ali posmatrajuci da su oni napravili anslus Austrije zauzeli Cesku Rumuniju.... SSSR je zauzeo balticke drzave, rat sa Finskom, a kad je svjetski rat poceo zajedno su podijeli Poljsku.
Da li je dovoljno sto je SSSR izasao kao pobjednik da mu se zaboravi da je u stvari saucesnik u izazivanju svjetskog rata?

[ihtus777]

Да,треба СССР-у заборавити грешке до разилажења са Хитлером јер се ипак ток рата преломио на истоку.

[Only facts]

Postoje istoričari koji zastupaju tezu o Hitlerovom jevrejskom poreklu. Neću da sudim uglavnom imate sve na sajtu:

http://lloydthomas.org/1-IsraelTimeL...99/hitler.html

Ukratko po toj tezi Hitlerov otac ( Alois Hitler) je vanbračno dete 42 dvogodišnje Marie Schickelgruber i mladog naslednika jevrejske porodice Frankenberger iz Gratza gde je Marija radila kao služavka u vreme kada je zatrudnela. Marija se kasnije preudala za Johana Georga Hiedlera. Hitlerov otac je promenio majčino prezime Schickelgruber i preuzeo očuhovo Hitler. Zamislite kad bi nacističke mase uzvikivale umesto Hajl Hitler, Hajl Šiklgruber:lolblue::lolblue:.
Prve priče o Hitlerovom jevrejskom poreklu je plasirao u Parizu pre drugog svetsko rata Hitlerov rođak Wilijem Patrik Hitler, ljut što Hitler nije hteo da mu pozajmi novac. Nastavak priče na sajtu:
http://lloydthomas.org/1-IsraelTimeL...99/hitler.html

[Dragan Smolović-Klempac]

Ne znam što je bio i kakav je bio (nijesam ga zna' lično) ali jedno mi je jasno: bio je iskren čovjek.

Lijepo je časno, muški direktno i u oči svima rekao što namjerava da uradi. Pošteno!

A ovo danas, ka' u ženski kolektiv: grljenje, ljubljenje, hvaljenje, superlativi ("Mačko!"/"Kraljice!"/"Najjača si!"/"Najbolja si!" itd)... velike riječi ("Pouzdani partner!"/"Iskreni saveznik!"/"Bilateralni pregovori i dogovori!"/ itd)... a kad se okrenu leđa - sijevnu bodeži koji se zabijaju u ista do balčaka...pi'! Ja volim da budem boden u prsa, ne znam kako vi...

Uostalom, zar iko misli da današnji Zapad ima visočije mišljenje o nama od njega, ili da nam je namjenio bolje mjesto u svojoj zamisli svijeta?

[Severnjak]

Da je Hitler stao na aneksiji Austrije i Sudetske oblasti danas bi ga verovatno slavili kao najveceg drzavnika Nemacke 20. veka. Sve do napada na Poljsku vukao je pametne poteze, a onda je proradila megalomanija a najveca greska je bila sto se okrenuo protiv SSSR-a. Neverovatno je koliko bi danas sve bilo drugacije a sve je zavisilo od tog jednog coveka, da njega nije bilo danasnja Evropa sigurno ne bi ovako izgledala. Hitler je toliko mrzeo Jevreje i uspeo je da ih u najvecem broju istrebi iz Evrope a sta bi tek rekao za danasnju Nemacku i uopste zapadnu Evropu u kojoj se svaki dan strepi od terorizma a u jednom Londonu su Englezi manjina sa Pakistancem gradonacelnikom. Zbog Hitlera je izmenjen i nacin ratovanja, nikada vise od tada se najmocnije sile nisu usudile na direktan sukob osim zveckanja oruzjem, vojnih vezbi i paradiranja. Iako je Hitler ostao aktuelan i do danasnjih dana i tako ce ostati sve dok se ne dogodi jos jedan rat svetskih razmera, danas Hitler, ili neko kao on bi bio potpuno bezopasan. I nema sanse da bi mogao da mu se desi toliko srecan splet okolnosti da se uzdigne do samog vrha jedne mocne drzave.