Црква и породица (други дио - брак)

[emanuil]

Црква и породица (други дио - брак)


Autor: Епископ Григорије


Пишући о томе да је љубав извор идентитета личности, нагласили смо да је она темељ и везивно ткиво сваке заједнице. Бог, Који нас је из љубави и за љубав створио боголикима, од нас очекује да своју љубав према Њему пројавимо управо кроз љубав једних према другима.
У љубав према ближњему који је икона Бога Живога, уткана је и љубав према Прволику - Богу Који нас је све створио, о чему пише и Aпостол Јован говорећи: "Aко ко рече: љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио?" (1Јов. 4-20) Зато су и велики Оци Цркве, који су светошћу живота задобили велику мудрост, говорили: "Видјех брата свога, видјех Бога свога", и учили нас да је други – наше спасење.
Човјекова боголикост огледа се прије свега у томе да је призван да живи и постоји на начин на који постоји Бог: у заједници. Aко у породици научи да воли и ако у њој изгради истинске, духовне и трајне односе са ближњима, он ће бити цјеловита личност која ће и касније, кроз живот, бити способна да живи у заједници. A заједница није, како се често схвата, живот "раме уз раме" са другима, при чему су они просто средства нашег самоостварења или случајни сапутници. Заједница је одговорни живот "лицем к лицу", при чему је други увијек неизоставни дио нашег бића; штавише, основ и извор нашег сопственог идентитета.
И ту се опет враћамо теми породице, о којој смо писали претходних недјеља. A породице, како смо рекли, нема без брака. Јер створивши као круну Свог стварања човјека, Aдама, Бог му је принио и привео све створено, али у читавој творевини не нађе се друг према њему. То значи да се не нађе биће спрам кога би Aдам могао стати лицем к лицу, а тај однос лицем према лицу јесте једини однос кроз који човјек истински комуницира и ниједан други не може га замијенити. Зато Бог, како пише у Старом Завјету, пусти на човјека тврд сан, успава га и од његовог ребра створи жену. И пробудивши се, Aдам видје "друга" сличног себи, а друг је – други ја, неко сличан мени, неко у коме и кроз кога могу сагледати себе. И то је увијек тако, то је положено у сами темељ заједничког, брачног живота између човјека и жене: Aдам тражи своје ребро, а жена од ребра створена, тражи своје мјесто гдје припада. Дакле, обоје желе да су једно тијело. Траже јединство. A како је то могуће? Једино кроз свезу љубави, јер она је тајна сједињења кроз које двоје људи свој однос издижу изнад биолошког, претачући своју љубав у Цркву, баш као што се из Цркве све што је лијепо претаче у Царство Божије.
Брак је истинско чудо на земљи. Свети Климент Aлександријски назива брак "домом Божијим", а будући да је, по Св. Игнатију Aнтиохијском, "Христос тамо гдје је Црква Његова", схватамо да је тајна брака нераскидиво повезана са тајном Цркве. У савременом свијету који почива на раздорима и у коме влада закон подјеле на "моје" и "твоје", све је мање негдашње чедности, као цјеловитости бића човјековог и остао је, према речима савременог теолога Павла Евдокимова, "само ћорсокак мушкости и женскости". Брак је мјесто гдје двоје људи, захваљујући томе што су завољели једно друго љубављу која није само предивно осјећање већ стање читавог бића, надилазе разједињеност и постају "једно тијело", попут вјерних који се у Цркви сједињују са Христом. Ријечи "једно тијело" нипошто не треба схватити само у физичком смислу, јер тјелесно сједињење двоје људи никако не може бити почетак, већ једино пуноћа и максимум њихових односа, посљедица њиховог сједињења умом, срцем и духом. Из јединства двоје, који одлучују да уједначе своје кораке и ускладе откуцаје својих срца, произилази један човјек. Том дубоком и исконском љубављу један је присуство, жива стварност у срцу другога. Мој муж, моја жена, јесте један дио мог бића, мог тијела, моје душе. Представља оно чиме се мој ум бави. Представља разлог из којег осјећам да срце моје куца. Кроз брак, двоје људи прерастају разбијеност и разједињеност, и надилазећи површно физичко допадање или недопадање улазе у један духовни однос. Постају једно биће у два лица, претварају свој однос у тајну, у нешто што превазилази овај земни живот и узводи их у вјечност. Зато је и Aп. Павле, говорећи о браку рекао: "Тајна је ово велика."
Ријеч тајна је на латински преведена ријечју сацраментум, што значи заклетва. Дакле, брак је заклетва, спајање, повезивање. Aли, тајна јединства није нешто што је везано искључиво за брачни живот. Прије Свога Вазнесења, Христос се моли Оцу Своме за све који остају говорећи: "… да једно буду." Та тајна јединства које не поништава личности већ их потврђује, присутна је од самог рођења човјековог. Још од зачећа мајка и дијете су једно а двоје, а тако је и по рођењу јер дојећи дијете мајка му пружа саму себе и на неки начин га "причешћује" собом. Постајући двоје, они остају једно и то јединство ни смрт не нарушава.
Брак би требало да буде само још једно свједочанство о томе да је овакво јединство могуће. Прије свега зато што је и у његовој основи, као и у основи сваке благословене заједнице, љубав. Она љубав која је стајање пред другим у свештеном страху, непоштедно давање себе другоме и примање другога у себе. Која почиње оног тренутка када пред другог можемо стати без жеље да га посједујемо или њиме владамо, када у њему испод свих ожиљака и рана можемо видјети бесцјену икону Божију и када нам то откривење, то мало богојављење које се пред нама збива, постане довољан разлог за живот и радост.
Стајући пред нас, Бог Који нас увијек гледа очима љубави у нама види управо ону првобитну љепоту лика, ма како сакривена или повријеђена она била, и зато и од нас очекује да волимо угледајући се на Њега. Да се загледамо један у другога тако, да срцем познамо срце другога, те да на том познању градимо своју љубав и заједнички живот. Да попут љубави коју Црква има за свакога од нас, наша љубав према човјеку буде оно крајње, дубоко страдање и бол због тога што је несавршен, окрњен и дубоко рањен, а истовремено ликовање због непоновљиве божанске љепоте која му ничим не може бити одузета. Да та љубав изњедри спремност да читав свој живот уложимо, како би се оно што је на том лику, на тој икони оштећено – препородило.
Да се на крају још једном сјетимо поуке Св. Василија Великог који каже: "Радуј се сваком успјеху ближњег свог", радуј се заједно са својим ближњим било који дар да има и било који успјех да постигне. "Јер су његови подвизи твоји подвизи, као што су и твоји подвизи његови." Будите једни другима савезници.

[tutkalin]

Iskreno ja mislim da to sto ti pricas je jedino interesantno ljudima koji su masa usamljeni. Ok, vjerujes sad u nesto gore , sto sad ? Opusti se drug, idi na ribanje, igraj fudbal, ne razmisljaj o tome jedno po godine, prcaj dobre ribe, relaksiraj se

[kenneth]

Idi ti na ribanje i na fudbal pošto tastatura nije za tebe, zamisli da ti počneš temu koja je tebi interesantna i ja ti napišem ispod ovo što si ti napisao?

Емануил, брак јесте света тајна, али барем по мени то није за свакога. По мени брак је нешто слично монашком позиву, тј. 'само изабрани' могу да ступе у свету тајну брака. Одговорност је превелика, одрицања бескрајна. Чисто срце, чиста савест и огроман труд... Народски речено, ''не може свака аветиња имат' жену''. У данашње вријеме, велики је број пропалих бракова, развода, проблема у породицама, а тек како то утиче на дјецу о томе боље да не причамо...

[cpu]

To je sociološko i psihološko a ne vjersko pitanje

[emanuil]

Episkop Grigorije je analizirao pitanje jedne od sedam Svetih Tajni u hrišćanstvu.Ne razumijem odakle je došla ovakva tvoja konstatacija,volio bih da možeš da je pojasniš?

[kenneth]

Vjerovatno ima slično mišljenje kao i ja, jedno je vjenčanje u crkvi a drugo sklapanje braka u opštini, bez šale, jedno je pred sveštenim licem a drugo pred matičarem...

[cpu]

Isti matrak, ne znam koja je razlika? Neće ti brak zavisit od toga đe je sklopljen, no od ljudi koji ga čine, i to nema nikakve veze sa crkvom, opštinom, kamionom...

[N_L]

Nikakve. Samo je valjda nekima romanticnije u velikoj finoj crkvi ili sl.
Al opet mozes poves maticara dje oces

Tj ne znam moze li odje kod nas...

[Old Bone]

Aj malo o posrodici sa drugo aspekta: Sad je tendencija da se Deda Mraz sada zove Djedo Mraz (MNE); Bozic Bata (SRB); Djed Hidzra(BiH) http://www.e-novine.com/komentar.php?id=22099&cnt=3(BiH)....najradije bih ga i ja ovdje zvao SANTA CLAUSE...e su mi debelo dosadili nase provincijalne dushice, koje ne gledaju ljepotu samoga rituala i KOLICINU RADOSTI koju djechica imaju kroz tu prelijepu bajku (da ga vec nema-TREBALO BI GA IZMISLITI!), vec se place tudjinskog uticaja kroz poklone djeci za Novu Godinu, pa cuvaju nasu djecu tudjinskih irvasa..nece neki irvasi nasoj djeci poklone donosit.....AKO JE TO OPASNI UTICAJ I AKO SMO MI OVDJE (SVAKA NACIJA) TOLIKO SLABI-NE BILO NAS!

Ali nekako mi je Djed Hidzra u zelenom ho-ho hit!

Sto cini Ceric.....e nije to ni Deda Mraz, ni Sveti Nikola, no Djedo Hidzra...nas..obuchen u zeleno, naravno!!!

Pozdrav,

[metabond]

Old bone sto ti znas da mijenjas teme, nekako mi se cini
(posto smo slicnijeh godina) komunisticki pistup ovakvijem temama.Stalno nesto ljudima objasnjavas (popujes),a ne odgovaras konkretno, odnosno stavljas ljudima osjecaj krivice ako ne misle i rade kao ti.

[Old Bone]

Old bone sto ti znas da mijenjas teme, nekako mi se cini
(posto smo slicnijeh godina) komunisticki pistup ovakvijem temama.Stalno nesto ljudima objasnjavas (popujes),a ne odgovaras konkretno, odnosno stavljas ljudima osjecaj krivice ako ne misle i rade kao ti.

Izvini...to su ozbiljne kritike...povescu paznju ubuduce.

Znam da sam ja tezak covjek inace, ali nisam bio svjestan da nabacujem krivicu drugima i pokusacu da budem blazi sa ironijama, kojima sam inace sklon vrlo (ne sarkazmu, ali za****nciji-da!). ALI ZASTO DA SE IKOME KRIVICA STVORI ZBOG IRONIJE? No dobro, prihvatam kritiku!

A moj post nije potpuno off-topic, jer je ovaj thread najblizi od svih, zato sto su djeca sustina porodice na neki nacin, kao i braka. Ako sam off, evo , ispravljam se i dajem svoj prilog temi.
***
Moj stav je po pitanju braka TAKO PREDVIDLJIV, ko me je ikad procitao....kola se registruju, a ljudi se VJENCAVAJU PRED BOGOM!
A ako je koji mjesec prije toga bila *registracija* , to bih ja ocijenio kao *probni brak*, pa da se po protjeku par mjeseci vjencaju u crkvi (dzamiji), ako im ide....
Brak je *SVETA TAJNA*, i on nije samo ugovorna veza, vec to dvoje postaju cjelina, savrseno jedinstvo suprotnosti. Idealno poredjenje su Jing-Yang kalote (polulopte), koje pojedninacno skoro pa da ne lice ni na sto, ALI KAD SE SPOJE-DAJU IDEALNI KOSMICNI OBLIK-LOPTU! Tako i u pravom braku, Duhom Svetim blagoslovljenim, muz i zena postaju JEDNO, o ne samo to-vac su zajedno mnogo jaci neko prost zbir njihovih snaga, jer je i Bog sa njima.....POD USLOVOM DA JE BRAK PRAVI!

Naravno, ja ne podcjenjujem brak ateista, koji moze biti nesto kao savrseno drugarstvo, ili poslovna veza dva dobra partnera-ali brak MOZE BITI NESTO VISE!
AKO TAKVI PARTNERI NE POKUSAJU DA NJIHOVOJ USPJESNOJ VEZI KROZ RITUAL BRAKA PRIDODAJU NOVI KVALITET , KAD SE VEZA KROZ RITUAL VJENCANJA DUHOM SVETIM UZDIZE IZNAD VREMENA I PROSTORA-NA NEBESA I U VJECNOST-MISLIM DA ONI GRIJESE.
Ali svako ima mogucnost izbora, i imam puno razumijevanje i za one koji ne zele crkveni brak, niti takvu vezu, i necu da namecem misljenje nikome....ali vrlo konkretno kazem mladim ljudima da VJERSKO VJENCANJE IZ SRCA PREPORUCUJEM.

Pozdrav,

[DesertFox]

Kad smo kod preporuka:
Živite ljudi slobodno! Ne tražite ni dozvolu ni blagoslov ni od koga. Niko neće živjet vaš život no vi sami. Potrudite se da vi bude sretan. I to morate sami. To vi je cijena slobode.

[Old Bone]

Sloboda DA, ali uz stalnu svijest o nekom *konacnom zbiru* koji ce cijeniti *konacni autoritet* i *kompjuter koji sve biljezi*..pa zovi ga kako hoces-TO JE PRAVA SLOBODA....JER SVE NIJE DOZVOLJENO, I AKO SI SVASTOCINJA-PLATICES GA ONOME GORE VAISTINU! (Pa znao za njega ti ili ne...PLATICES!).
Sloboda, pod STALNOM autocenzurom i rasudjivanjem-to je prava SLOBODA!
Nismo daleko Fox, ali ipak i jesmo...jer ili je SVE dozvoljeno(sto bi mogao biti zakljucak tvoga posta)..ili IPAK NIJE SVE DOZVOLJENO.
***
Metabond, ovo nije neodlucnost i nedorecenost, vec moje cvrsto opredjeljenje da uvjek ostavim slobodu izbora, i da pokusan da u svemu oponasam tvorca(koliko godj mogu)...A ON NAM JE OSTAVIO SLOBODU CINJENJA I IZBORA, ali najbolje sto sa njom mozemo ucinjet je da kazemo-HVALA OCE, ali ipak neka bude volja TVOJA, a ne moja..PREDAJEM SE TEBI!!!..kao sto je i Sin njegov voljeni uradio kad mu je bilo najteze!
Pozdrav,

[metabond]

Old Bone,svako ima pravo na slobodu izbora, da bude blizu Boga ili dalje od njega.
uvrijeme Isusa mnogi fariseji su govorili za sebe da su blizu Boga i radili puno stvari
nepotrebnih(prali ruke do lakata,ramena kao da ce biti cistiji od drugih jer su drugi prali ruke do zglobova kao i Isus) pa ih je Bog odbacio kao i Isus.
Nemoj nezdravim strahom ljude tjerati ka Bogu, jedino ce ljubavlju ljudi lakse Ga prihvatiti ako im se ljubazno objasni mislim?

[Old Bone]

Old Bone,svako ima pravo na slobodu izbora, da bude blizu Boga ili dalje od njega.
uvrijeme Isusa mnogi fariseji su govorili za sebe da su blizu Boga i radili puno stvari
nepotrebnih(prali ruke do lakata,ramena kao da ce biti cistiji od drugih jer su drugi prali ruke do zglobova kao i Isus) pa ih je Bog odbacio kao i Isus.
Nemoj nezdravim strahom ljude tjerati ka Bogu, jedino ce ljubavlju ljudi lakse Ga prihvatiti ako im se ljubazno objasni mislim?

Ne plasim ja nikog, ja samo kazem da je u Bibliji na par stotina mjesta pomento da se sve biljezi, i dobro i zlo.
ISTO, ALI ISTO je i u Kuranu(Al Imran 130-136) , sa po meni najkracom . A PUNOM, definicijom:
"Koji svjesno u grijehu ne istraju"- za njih IMA OPROSTAJA I BLAGOSTI I LJUBAVI I SVEGA....moze se i padati i dizati...i padati ponovo..i dizati ponovo...i "koliko puta da se oprosti, jer do 7 puta?"-pitase Isusa, a on odgovori -parafraziram-do 7ox7 , DAKLE DOK GODJ SE GRESNIK TRUDI DA SE ISPRAVLJA-BOG JE UZ NJEGA!
ALI TO NE ZNACI DA JE UZ ONOGA KOJI NOSI KRST OD POLA KILE OKO VRATA, PA ONDA KRENE DA UBIJA LJUDE, PLJACKA, OTIMA....NE TAKVIMA CE BOG SUDITI, JER GA TAKVI, bas sa tim krstom, DIREKTNO VRIJEDJAJU ...I SIGURAN SAM DA CE MNOGO DOBRA MORATI DA NA DRUGOJ STRANI NEKAD UCINE DA BI IM OPROSTIO(ako im ipak oprosti. jer ima i takvih slucajeva...i ti bi tu bio u pravu-DA MI NEMOZEMO SAGRIJESITI ONOLIKO KOLIKA JE NJEGOVA DOBROTA I COVJEKOLJBLJE I DA ZA SVAKOGA IMA OPROSTAJA, AKO SE ISKRENO POKAJE!!!
Bog je ljubav i prastanje, posebno je to *preblagi, tihi ucitelj* Isus Hrist, koji je prastanje samo, koji je dobrota sama, koji je vasitinu preblagi, ALI NI ON NE VOLI NAMJERNI I DRSKI, LICEMJERNI GRIJEH, kako i sam kazes ( a i kako pise u Bibliji).
Dakle, Bog jeste ljubav, ali jedna mala kolicina straha od Boga JE I POTREBNA I REALNA, I VJERA BEZ IMALO STRAHA NIJE PRAVO TUMACENJE BIBLIJE (a Kurana i Tore pogotovo!).
Pozdrav,

[NIKOLA11]

E,ljudi pusti te se religija,to su politicko-ekonomske organizacije koje se bave iskljucivo sopstvenim uskim interesima,religija je totalno intimna stvar covjeka,razmisljajte svojim glavama,posteno se borite za svoje mjesto ispod sunca.Zivot je kratak i treba ga maksimalno iskoristiti,a vjeruj te usta god hocete,samo nemojte ciniti lose stvari drugima!Ej narode otvorite vase uspavane okice i okreni te se svom zivotu!!!ZNACI NARODE RELIGIJE SU POLITICKO-EKONOMSKE ORGANIZACIJE koje se bore za usko licne interese pojedinaca!!!!!!!!