У Београду је од јануара 1991. године присутан Саи Бабин центар. По њима, Саи Баба је “живи бог”. То је човек који каже: “Сва имена и ликови Бога су моји”, у шта његови следбеници и верују, као и у то да је дотични пророк и свезналац. Каква је његова пророчанска моћ, видело се по тврдњи, која се у нашој штампи (”Свет” 248, “Дуга” 440) појавила 1991. да ће бивша Југославија опстати, и да ће се у њој ујединити све светске религије.
Саи Баба, који проповеда само једну религију – “религију љубави”, и који каже “Ако уважавамо само свој облик вере, то је као да уважавамо само своју мајку и ничију више”, желео је да се на ушћу Саве у Дунав подигне храм мира са пет купола за пет светских религија. Нудио је да се направи “нови крст”, кост од лотосових латица са срцем уместо Христа, јер “Христа треба скинути с крста да би човечанство даље напредовало” (“Напред, па у кречану!”, каже народна изрека).
Главни представници Саи Бабе у Србији били су Младенка Матовић и Весна Крмпотић. Занимљиво је да се Миља Вујановић хвалисала познанством с њим и даром који јој је Баба послао.
Хрватска песникиња Весна Крмпотић и даље је главни проповедник Саи Бабе. Не пропушта ниједан интервју да га не помене. Тако је у интервјуу датом књижевним новинама “Дисово пролеће” у Чачку (бр. 27/97), истакла: “Један је једини увјек био мој учитељ. Само што ја тога нисам увијек била свјесна. Тај Један једини носи сва имена која је човјек Богу икад надјенуо. Можете га /.../ назвати Истином. Тренутачно, његово је земаљско име Сатја, што значи Истинит (Сатја Саи Баба, нап. аут.). То значи: тренутачно је утјеловљен у овој нашој земаљској димензији, доступан нашим осјетилима, као што је то био пре двије хиљаде година у Палестини, као што је био прије пет хиљада година у Индији, и као што је био давно и давно у добима која сматрамо митскима.”
Поред тога што верује да је њен гуру Саи Баба некад био “Христ” и Кришна, Весна Крмпотић тврди: “То није никаква нова вјера, никаква хереза, или како то већ нетко назива. То је препознавање Истога у свим религијама, у свим духовним стремљењима. А што је то? Па то је љубав. По томе се препознајемо. ПО ТОМЕ СМО СВИ ИСТЕ ВЈЕРЕ” (подвлачење наше, нап. аут). Крмпотићева сматра да ју је гуру – “бог” Сатја вратио у “кршћанство”, и да је “Бабин ашрам мјесто које је модел како би требао функционирати свијет. Принцип је тога мјеста међусобна сарадња и рад на себи /.../ Свега тога не би било кад на челу ашрама не би стајао нетко тко својим животом потврђује истинитост свога наука о братству људи и очинству Бога”. Пошто је наша јавност делимично већ упозната са бабистичком сектом, у интервјуу датом “Блицу” 21. фебруара 1997. Весна Крмпотић каже: “Што се тиче учитеља Универзалних вриједности... као што се јеврејска црква није требала плашити Исуса Криста, тако се ниједна црква не треба плашити Саи Бабе. Он враћа људе религији, свакога оној којој по рођењу припада. Али под једним увјетом: да другима признам једнако право да Апсолут зова својим именом”.
У истом разговору, као и у оном претходном, Крмпотићева је говорила о свом дечјем роману “Троочица” (треће око, омиљени мотив окултиста; то би, вероватно, требало да буде окултна замена за Мајку Божију Тројеручицу, заштитницу Срба). За 23 дана она је написала роман о анђелима “светлости” који силазе на земљу да је спасу. Неки су у људским телима, а неки не, али су свесни свог задатка. У разговору за “Дисово пролеће” испоставља се да је то војска Новог Доба. Она каже да су та деца “разасута свуда по планети, мале централе енергије које чекају свој тренутак да постану чујне и видљиве”...
Све то лепо звучи. Ко од нас није за мир, добру вољу, светлост? Али, време је да видимо да ли је Саи Баба тај који ће мир, добру вољу и светлост донети људима...
Кобрино дете – Саи Баба
Тал Брук је две године био један од најближих ученика Саи Бабе који су му пред ноге дошли са Запада. Он је писао о њему, наступао у јавности, сведочио да је реч о “живом богу”, а онда је дошао тренутак уразумљења – Брук је схватио ко је Саи Баба. Последњи ниво “иницијације”, рекли су Бруку, јесте хомосексуални однос са оним који је себе прогласио ваплоћеним јединством мушко-женског (Шива-Шакти) начела – са самим Саи Бабом. То је била кап која је превршила меру – Брук је у свему видео демонску лаж, и вратио се у САД, где је написао књигу у којој разобличава индуског демонског месију.
Брук каже да су Индуси одушевљени Бабом. Индијски богаташи, власници банака, фабрика и медија, калањају му се и новчано га подржавају, чиме се његова мисија успешно наставља свуда, а нарочито на Западу. Овај бивши следбеник је од својих индуских саговорника често слушао: “Чак и најбољи од гуруа су новчанице од хиљаду рупија. Али Баба је лотос са хиљаду латица. Он је Парам – Брахман, Шива – Шакти, Багаван” (све су ово имена за Бога, нап. прир.).
Саи Баба је рођен у селу Путапурти у области Пенукунда. Само име села значи “град – мравињак у коме змије живе у мравињацима”. Читав крај је препун кобри, које се обожавају, јер ове отровнице симболизују бога уништења, Шиву. У тренутку кад се Баба родио, 23. новембра 1926, један индуски астролог је рекао да небо показује знамења великог значаја. Познати гуру и мудрац Шри Оробиндо имао је виђење светлости која с неба силази у област у којој је Баба рођен. Поред бебе у колевци је била нађена кобра, знак Шиве, и дете је посвећено многим божанствима, а нарочито Шиви. Иако није било из касте брахмана, ова знамења су учинила да су многи сматрали као да је дете брахманско.
Право име му је било Стајанарајана Раџу. Кад је имао осам година, његови школски другови су се окупљали око њега да би добили слаткише које је он примао – ниоткуда. Питали су га како је могуће да има све те слаткише, а он је одговарао да му извесни дух, “Грама Шакти”, доноси шта год пожели. Једне прилике учитељ га је казнио стајањем крај табле. Кад се час завршио, учитељ није могао да се помери са столице – као да га је неко приковао. Осећао је присуство духа који му не дозвољава да мрдне. Тек кад је замолио Бабу да га ослободи, то му је омогућено. Глас о овоме проширио се по читавом суседству. Као дете, Баба је глумио разне ликове у сеоској глумачкој трупи, која је играла представе о боговима.