Jedan moj vršnjak, tada smo igrali košarku zajedno, sa 18 dobio neku raspalu Asconu, između semafora je zalijetao na 120-130 na sat. Jednom kola cijela završila na krošnju nekog drveta, sletio sa puta neđe tik iznad Budve. Ta ga je krošnja i spasila. Nije da je bio tupav, vazda bio odličan đak, sad u BG živi i tamo je neurohirurg. Sreo sam ga poslije makar 15 godina sad za praznike, pitam ga šta se radi, šta mu radi brat, ima li đece i slično. Veli ima dva sina, pitam jesu li na tebe. Veli on da nisu baš, ne interesuje ih previše sport. Reko ne pitam te zbog toga, no jesu li maniti kao ti i brat što ste bili. Smije se i veli da nisu.
Inače, danas gledam lika u bmw x6, prolazi kroz raskrsnicu, gleda u telefon i obje ruke koristi za kucanje poruka.
- .- - .- - .- - .. .-. .- -- --- ... -. .--- .. -.-. .... .- .-. ..
Reply With Quote
Bookmarks