PMS me drma ne može grđe...
Nisam neka pretjerano emotivna osoba i
ne dešava mi se da plačem na tužne i romantične filmove, ali sinoć...

Sjedim ja i tipkam nešto na računar, a na TV-u zuji neka serija,
s vremena na vrijeme bacim pogled onako i valjda idu neke emotivne scene, muzika ono...

Kad meni suze...! Liju li liju... Brišem ih ja, a grlo mi se steglo...
Plaču oni na seriju...Plačem ja...Plaču oni malo... Ja plačem više... Ne mogu da stanem...
Rastadoše se oni...obrisaše suze...a meni i dalje liju niz lice...

Čudim se ja sebi - što mi bi? A onda pogledah na kalendar i bi mi jasno...

Žalim se ja momku - a on meni: ''Ja ne mogu da razumijem te tvoje promjene raspoloženja. Meni se to ne dešava.''

Pomislih: ''Blago vama muškima.''

A sad za vas žemske pitanje:
Je li vam se dešava da zbog variranja hormona burno reagujete na dešavanja oko sebe?
Da se lako zaplačete ili lako iznervirate?
Razumije li vas ko kad je tako?
Da li vam je to opravdanje kada planete neopravdano na nekoga?