evo nesto sto ne pominjemo cesto :)
vrele gume
Do danas, tokom pola veka fabričke hale u Priboju je napustilo blizu 150.000 vozila. Ako se zna da je od tog broja, negde tek oko 8.000 plasirano na inostrano tržište postaje jasno koliko je velika uloga FAP-a u motorizovanju Jugoslavije.
Zato Priboj na obali Lima, nije samo po oceni mnogih najlepši grad u Raškoj, već je i mesto s pravom ponosno na fabriku čiji proizvodi se mogu sresti ne samo u Evropi, već i u zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike.
FAP je preduzeće koje je preobratilo kraj koji je bio gotovo bez ikakvih industrijskih tradicija, bez kvalifikovane radne snage, bez perspektive. Mnogo toga je učinjeno, ali mnogo se i propatilo u godinama kada je krenulo loše čitavoj zemlji, kada je suludi rat prekinuo svako razumno mišljenje i gotovo svaki kontakt sa svetom.
Radi se, naravno, o FAP-u, Fabrici automobila Priboj koja postoji već više od pola veka. Tačnije 30. oktobra 2003. obeležen je „Zlatni jubilej”, pedeset godina postojanja - događaj vredan pažnje. Ne događa se svaki dan da fabrika čija je uloga u posleratnom razvoju nekadašnje velike nam domovine po svemu izuzetna, slavi tako važan rođendan.
Počelo se skromno, tek sa 217 zaposlenih i nedovoljnim tehnološkim mogućnostima pogona za krupan, složen zadatak izrade komercijalnih vozila. Te 1953. montiranjem prvih 17 vozila tipa 4G i 6G, nosivosti 4 i 6 tona počela je proizvodnja teških vozila po licenci austrijske firme Saurer Werke. Kada se donosila odluka o licenci, u FAP-u su se opredelili vodeći računa o našoj mladoj industriji, ekonomičnosti, kvalitetu i tradiciji vozila Saurer. Prvo montirano vozilo, iz milošte nazvano ”Labud”, u toku sledećih 15 godina prešlo je preko milion kilometara.
Godina koja je odlučila o postojanju FAP-a je 1959. Te godine za rad se osposobljava velika hala pogona Mašinske obrade sa linijom montaže vozila. Zaokružuju se kapaciteti na 3600 vozila, a proizvedeno je preko 1000 vozila raznih tipova.
Dok je 1962. godine zbog zaoštrene situacije oko Kube mir u svetu visio o koncu, u FAP-u traje rekonstrukcija proizvodnog programa, izrada novih vozila ”njuškaša” familije FAP 13 i FAP 18B. Proizvedeno je 2000 vozila.
Ugovor sa firmom Saurer je istekao 1964. Sledeće, 1965. FAP-ova dostignuća su bila prva vozila sopstvenog razvoja sa oznakama 10B i 15B. Bila su to vozila sa prvom domaćom trambus (motor pored vozača) kabinom ručne izrade, povećanom nosivošću, solidnim kvalitetom i udobnošću. Počela je i izrada autobusa sa motorom na zadnjem prepustu.
Krajem šezdesetih godina vremena su bila burna, za šta nisu bili odgovorni jedino rat u Vijetnamu, sovjetska intervencija u Čehoslovačkoj, studentski protesti u Francuskoj, Nemačkoj i Jugoslaviji. Vremena su se promenila i za proizvođače privrednih vozila. Mada su inženjeri iz Priboja i sarajevskog FAMOS-a (proizvođača motora) došli do mnogobrojnih i originalnih rešenja, proizvodni program počinje da zastareva.
Posle niza analiza i sagledavanja, posle okvirnog dogovora o dugoročnoj saradnji, 15. jula 1970. godine u Beogradu je potpisan Ugovor o poslovno-tehničkoj i finansijskoj saradnji između koncerna Daimler-Benz AG i Združenog preduzeća FFB- -Beograd, čiji je jedan od osnivača bio i FAP, uz FAMOS, zatim dve fabrike autobusa i ostalih oblika nadgradnje - „11. oktomvri” u Skoplju i „Autokaroserija” u Zagrebu.
I tada, pre više od trideset godina, jednako kao što je to i sada slučaj, motiv su bila sofisticirana tehnološka rešenja komercijalnih vozila sa trokrakom zvezdom. Sa druge strane, uočena je velika potražnja na tržištu SFRJ za vozilima između 16 i 22 tone. Cenilo se i da bi izvoz vozila i delova na inostrano, a pre svega konvertibilno tržište bio veći od onoga koji je ostvarivan do tada programom vozila po licenci Saurera.
U vreme stupanja ugovora na snagu, dakle 1970. godine, u Daimler-Benzu još nije otpočela serijska proizvodnja komercijalnih vozila nove generacije (NG - Neue Generation). Zato se FAP ograničio na montažu vozila DB LP 1113 i autobusa O 302, obezbedivši sebi pravo na novije tipove tih vozila i sticanje industrijske svojine nad ostalim vozilima i motorima nove generacije. Proizvodnja te godine dostiže 4100 jedinica.
Na osnovu beogradskog ugovora, a uz strana ulaganja, od 1971. do 1975. dograđeni su proizvodni kapaciteti u Priboju za izradu 10000 jedinica godišnje. Pušten je u rad pogon Montaže i prateći objekti pokrivene površine 50000 kvadratnih metara sa 150 novih uređaja i opreme.
Uspešno se proizvode nova vozila FAP-DB „mešanci”, sada već dobro poznata dvoosovinska i troosovinska vozila FAP 1616, 1620, 1626, 1921, 1926, 2226, 2626. Ova vozila sa agregatima FAMOS-a i Daimler-Benza kao takozvani „mešani tipovi vozila”, sa novim kabinama i ostalim modifikacijama, predstavljala su prelaz na modernizovana rešenja u procesu transformacije proizvodnje Združenog preduzeća FFB, a njihova uloga je posebno bila značajna u održavanju udela rada domaće industrije u ukupnoj vrednosti proizvodnje. U toku te 1975. FAP je došao u posed prvog teretnog vozila iz nove generacije tipa DB 1213 i autobusa nove generacije tipa O 303.
Sledeće, 1976. godine, usledilo je proširivanje licencnog ugovora sa kompanijom Daimler-Benz i pravo proizvodnje DB vozila od 12, 14, 16, 18, pa do troosovinskih vozila 26 tona bruto mase i motora 130-320 KS, a kod autobusa dužine od 9, 11, 13 i 14 redova sedišta, sa istim agregatima iz programa teretnih vozila u sklopu FFB-a. Red gradnje vozila i agregata je standardizovan, konstrukcije su tipizirane, a delovi isti kad god je to moguće. Sredinom 1977. javnosti je predstavljen prvi „jugoslovenski Mercedes” - kamion FAP 1213, uz malu ogradu, da proizvodnja vozila još nije u celini osvojena.
Godine 1978. osvaja se proizvodnja namenskih vozila izrađivanih za potrebe JNA, FAP 2026 BDS/ 6x6, a od 1983. i vozila 2632/8x8. To je period velikog uspeha. Sva proizvedena ili montirana vozila po licenci Daimler-Benza bila bi rasprodata i pre nego što napuste fabrički krug. Pokretanjem tog programa mnogo je učinjeno i u pravcu standardizacije, tipizacije i unifikacije jugoslovenskog voznog parka. Nikoga zapravo stoga nije začudilo što tokom 1979. FAP proizvodi preko 7000 vozila.
Pogon Preseraj počinje sa radom 1984. sa svim pratećim objektima, sa 45.000 kvadratnih metara pokrivene radne površine i opremom za najveće otpreske. Raniji pogon Preseraj je jedan od prvih proizvodnih pogona FAP-a. Sada se osposobljava za evropski kvalitet proizvoda, a što je posebno značajno, humanizuju se uslovi rada.
Godine 1987. počinje proširenje kapaciteta: pogon točkova za proizvodnju 70.000 jedinica, pogon Mašinske (MO2) za proizvodnju zupčanika i kardana sa 4200 m2 radnog prostora i 95 mašina i uređaja. Jedan deo kapaciteta osposobljen je za proizvodnju 15000 vozila.
Godine 1993. umesto u svečarskom raspoloženju zbog četrdeset godina rada, FAP grca u problemima. Teško ga je pogodio nestanak nekadašnjeg velikog tržišta, ekonomske sankcije učinile su svaku saradnju sa inostranim partnerom skoro nemogućom. Neko rešenje se moralo naći brzo i nađeno je u reanimiranju stare familije njuškaša koju su mnogi izgleda prerano otpisali. Sa ugrađenim domaćim, rakovičkim IMR motorima, zadovoljili su potrebe manje zahtevnih kupaca, šumskih gazdinstava i ostalih.
Vlada Republike Srbije je 2001. odobrila program Poslovne konsolidacije FAP-a, a sledeće godine FAP ulazi u program restrukturiranja i pripreme za privatizaciju
Originally Posted by 2_fAsT_4_YoU
jak si!!!
rules!
Bookmarks