Elzeser: Crnogorska ekonomija počiva na saradnji države i mafije

[monteboy]

Zahtjev da Crna Gora postane nezavisna vodi stvaranju mafijaške države čiji šef, sve dok je predsjednik jednog dijela SCG, nema imunitet i nije siguran u svoj status pred međunarodnim sudovima – kaže Elzeser

Ovo što je u Crnoj Gori nametnuto kao dilema ko ima pravo izjašnjavanja na referendumu – državljani ili građani predstavlja jedinstven slučaj koji nije poznat u evropskoj a, mislim, ni u svjetskoj praksi - kaže u razgovoru za "Dan" Jirgen Elzeser, urednik njemačkog časopisa "Konkret". Elzeser je i autor niza knjiga o jugoslovenskoj krizi uključujući i studiju "Ratni zločini – bestidne laži i žrtve NATO-a u kosovskom sukobu", kao i tek izašlog "Džihada na Balkanu".
- Nije poznato da jedna država uskraćuje pravo svojim državljanima koji se u momentu donošenja odluke ne nalaze na teritoriji svoje zemlje. Svakoj vlasti u svijetu je čast da mobiliše svoje državljane koji žive van teritorije zemlje, kako bi učestvovali na izborima u određivanju sudbine države. Države se trude da na taj način angažuju svoje državljane i animiraju ih, a ne odstranjuju – ističe Elzeser.

~U čemu Vi vidite razloge za zahtjeve aktuelne vlasti u Crnoj Gori da Crna Gora postane nezavisna?
- To najvjerovatnije vodi stvaranju jedne mafijaške države. Kapitalistički zapad je izgubio kontrolu nad svim tim događajima i kapitalistička ekonomija raste jedino na papiru, a ne u realnosti. Stvaraju se sive zone mafijaškog investiranja u određenim krugovima svijeta u Avaganistanu, Albaniji i Kosovu. To se sada dešava i u Crnoj Gori. Prvo se uništi kompletna ekonomija zemlje i glavni izvori prihoda su saradnja između mafije i države, čime se stvara jedna nerealna ekonomska situacija. Crna Gora, odnosno Milo Đukanović je preko šverca cigareta nanio toliku štetu Italiji da će se duga istraga završiti krivičnim postupkom. Zato on traži svoju državu, kao svoj alibi, jer kao šef suverene države ne može doći pred sud jedne druge države. Njemu je neophodna nezavisnost, jer sve dok je predsjednik jednog dijela državne zajednice Srbija i Crna Gora Đukanović nema međunarodni imunitet i nije siguran u svoj status pred međunarodnim sudovima.
~Koliko istražni postupak koji se vodi u tužilaštvu njemačkog grada Ausburga može uticati na položaj Mila Đukanovića i Crne Gore?
- Ne znam detalje te istrage, ali znam da je javno tužilaštvo u Augsburgu jedno od najjačih i najkompetentnijih u Njemačkoj. Oni su otkrili afere u vezi sa novcem koji je prenošen iz Njemačke u strane banke, što je po njemačkim zakonima kažnjivo. Vjerujem i da vode opsežnu istragu oko međunarodnog šverca cigaretama koji se vodio kroz Crnu Goru a koji je državama Evropske Unije nanio enormnu štetu.

~S obzirom na to da ste upoznati sa političkom situacijom na ovim prostorima i stavovima međunarodne zajednice, prema Vašem viđenju, čemu je Crna Gora bliža danas – nezavisnosti ili ostanku u državnoj zajednici?
- Najveći dio stanovništva Crne Gore 1992. godine bio je za zajedničku državu. Međutim, u drugoj polovini devedesetih godina vlast i mafijaški krugovi su, kroz zajedničku saradnju, narod prvo i doveli do ruba egzistencije, jedan dio ubijedili su pritiscima i ucjenama i doveli u poziciju zavisnosti od režima. U odnosu na 1992. godinu taj procenat sada se promijenio, jer je kroz ucjene i strah mafijaška kombinacija vlasti uspjela dijelom da u nekom smislu taj procenat smanji. U svakom slučaju, situacija u Crnoj Gori nije jasna zbog velike podijeljenosti, tako da se približno tačne procjene ne mogu izvesti.

[Dobrusky]

Masovne grobnice ispod đačkih igrališta
Žužana SERENČEŠ
Bivši potpredsednik Vlade Srbije Miodrag Isakov, na novosadaskoj promociji svoje memoarske knjige “Para-dos” ponovio je tvrdnju da je tokom 2002. tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović obavestio čelnike DOS-a o mogućnosti da pored već četiri otkrivene masovne grobnice sa telima albanskih civilnih žrtava rata na Kosovu, u Srbiji poštoji još desetak takvih lokacija ispod - kako je Isakov naveo – već asfaltiranih đačkih igrališta ili lokalnih puteva. Zašto je ta informacija prikrivana i šta je vlast učinila kako bi se utvrdila puna istina o masovnim grobnicama?
Bivši potpredsednik Vlade i nekadašnji čelnik vojvođanskih reformista Miodrag Isakov, svedoči da su na Predsedništvu DOS-a svi bili šokirani informacijama koje im je izneo tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović.
“Da su pronašli četiri ili pet grobnica kojie su im indetifikovali ljudi koji učestvovali u transportu tih leševa i koji su, po rečima njegovim, policiji rekli da ne mogu od toga da spavaju i da moraju nekom da kažu, i kad su pokazali mesta potvrdilo se to, i u svakoj je nađeno po nekoliko stotina leševa. A onda je rekao da ima najavu od istih ili sličnih ljudi još za desetak i to da nameravaju da provere i da onda se vide. Na to je Zoran Điniđić reagovao, dosta više o tome i ovih pet-šest je suviše, mnogo je, ne možemo više, i rasprava je na taj način prekinuta sa ovako jednim osećanjem, mojim ličnim, da su svi bili šokirani, zatečeni i prvom informacijom i reagovanjem.”

Tada je to bio jedan šok koji smo svi valjda podsvesno i potisnuli, svedoči Isakov, navodeći da po njegovom sećanju docnije ni na Predsedništvu DOS-a ni na Vladi nikada o tome više nije bilo reči.

“Ja sam lično mislio i rezonovao dobro, hajde neka se to proveri sve i utvrdi pa onda ćemo o tome verovatno ponovo razgovarati, kao i o ovih prvih pet utvrđenih, tu smo se usaglasili da se to objavi, a ovo je zaustavljeno, prekinuto na taj način i nikad više nije, jel’ na što ćemo mi sad ličiti pred svetom , ispašćemo gori nego što o nama pričaju.”

O ovim informacijama koje je upravo objavio u svojoj knjizi pod naslovom “Para-dos” naš sagovornik kaže da je spreman i da svedoči ukoliko bi tužilaštvo reagovalo.

“Naravno da sam spreman. Ja pretpostavljam da će i većina drugih ljudi iz Predsedništva DOS-a biti spremni da to potvrde jer to jeste istina.”

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, kaže da je o ovome i sam govorio pre nekoliko meseci kada je učestvovao na jednoj tribini sa ženama Srebrenice.

“Zaista je ta diskusija manje-više prekinuta tako što je premijer Đinđić rekao da je važno način na koji pristupiti tom problemu jer inače ćemo imati problem sa investicijama u Srbiju ukoliko i dalje nastavi da se ruši imidž zemlje.”

Čanak navodi i da ne zna da li je docinije istraživana informacija o, kako kaže, 16 drugih masovnih grobnica u Srbiji.

“Znam da je Duško Mihajović vidno uzrujan govorio kako ne može da spava od ovoga što je saznao, da mu je neophodno da to podeli sa nama, i kada je izneo priču o 16 masovnih grobnica koja se još nalaze na teritoriji Srbije, kad je Điniđić čuo tu cifru rekao je da je to apslolutno strašno i da već to o čemu se radilo, a tada smo imali razgovore o hladnjači koja se nalazila potopljena i leševima koji su prevoženi itd, tako i ovo se počelo objavljivati, da bi to bilo vrlo opasno za imidž zemlje.”

Bivši ministar policije Dušan Mihajlović nije bio dostupan za komentar ovih izjava. Zato smo za objašnjenje povodom informacijama o postojanju navodnih masovnih grobnica u Srbiji mimo otkrivnih u Batajnici, Petrovom Selu i Perućcu, zamolili Gvozdena Gagića, predsednika Komisije Srbije i Crne Gore za pitanja nestalih.

“MUP Srbije i Komisija za nestala lica ne raspolažu informacijama o postojanju tih novih masovnih grobnica i ja sam lično mišljenja da je nastala zbrka, odnosno da su nejasno prenete informacija jer je u Batajnici, znači u pitanju je jedna lokacija, za koje je pronađeno devet masnovnih grobnica. U Petrvom Selu se takođe radi o jednoj lokaciji na kojoj su pronađene tri masnovne grobnice, i Perućac, u pitanju je jedna masovna grobnica.”

Za komentar ovaj put nisu bili dostupni ni neki od nekadašnjih najbližih saradnika Zorana Đinđića. Miodrag Isakov, međutim, kaže:

“To je deo odgovornosti svih nas, kao za sve druge stvari. Mi možemo da optužujemo Koštunicu i Đinđića kao najuticajnije i najmoćnije, da su oni najviše i odgovorni i krivi, ali ništa manje nismo odgovorni ni mi ostali koji smo bili brojniji i bar prostim brojem smo ih mogli nadglasati, sprečiti, naterati na saradnju ili bar na međusobnu kontrolu itd, a nismo. Znači nema tu izgovora ni za koga od nas pojedinačno.”