Crna Gora je u zajednici sa majkom kriminalaca !

[Regi]

Kolumbija, Avganistan, Irak, su male bebe za Srbiju.
Tri ubijena fudbalska navijaca od pocetka sezone, dakle za nekoliko mjeseci !!!

Blic
=====================


Navijači beogradskog FK „Rad“ prednjače u neredima na tribinama

Nož u džep pa na stadion

Ne prođe ni nedelju dana, a da se zbog navijačkog ludila ne prolije krv. U poslednjih nekoliko slučajeva, u izlivima nasilja prednjačili su navijači FK Rad, poznatiji kao „Junajted fors“. Progon grupe radovaca iz Crne Gore, zbog sukoba s navijačima podgoričke Budućnosti, tek je poslednji u nizu incidenata koje je ova „navijačka grupa“ izazvala.

Taman kada se primenom Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama stalo na put divljanju navijača na tribinama, nasilje se preselilo na ulice. Divljanje huligana od početka nove fudbalske sezone rezultiralo je i sa tri smrtna slučaja. Poslednji put danak navijačkom ludilu platio je Golub Baćević, navijač FK Bežanija, koji je vraćajući se s utakmice svog kluba pre desetak dana ubijen u autobusu. Dokle će se ovakve nemile scene događati i šta je potrebno da se navijačkom besu stane na put?

Huligana zbog kojih normalan svet izbegava sportske priredbe, prema grubim procenama, u Srbiji ima oko 2.000. Od tog broja tek njih 50 do 200 čine radovci, koji u nasilju stoje rame uz rame s daleko brojnijim pristalicama najpopularnijih klubova.

Od tri ubistva navijača, od početka sezone, za dva su osumnjičeni navijači Rada. Žrtve su bili Bojan Majić, simpatizer FK Voždovac, koji ubijen s nekoliko uboda nožem na železničkoj stanici u Rakovici i pomenuti Golub Baćević. Treća žrtva je sedamnaestogodišnji Radovan Petrović koji je izgubio život u tuči zbog navijačkih šalova, četiri dana posle večitog derbija.

U policijskoj evidenciji uredno su zavedeni svi navijači koji su privođeni zbog nasilja pre, za vreme i posle utakmica. Beogradska policija podigla je tretman navijača na viši nivo, pa su na utakmicama visokog rizika, osim redovnih policijskih snaga pojačanih Žandarmerijom, prisutni i policajci u civilu koji kamerama snimaju najvatrenije navijače. Posle utakmica, oni koji su uspeli da izbegnu prvi talas privođenja bivaju hapšeni pošto se mahom radi o huliganima odranije poznatim policiji.

S druge strane iz policije upozoravaju da se većina izgreda, i to onih sa najkobnijim posledicama, događa pre ili posle utakmica koje nisu procenjene kao visokorizične.

Poseban problem predstavlja frapantan podatak da ove godine u Beogradu nije izrečena nijedna jedina zatvorska kazna huliganima, već samo uslovne i prekršajne. Iako Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama postoji, iako je više puta ocenjen kao faličan, taj zakon postoji. Ali, očigledno se ne primenjuje kako treba... Blaga kaznena ide na ruku onima čiji se motivi za divljanje zdravom logikom ne mogu objasniti.


A. Ž. A. - M. Prelić

---------------------------------------------

[007]

Prokleta avlija na crnogorski nacin
Pise: Kacusa Krsmanovic/Nedjeljni zurnal

Koja je cijena slobode? Mogu li se platiti naruseni ugled, cast, integritet... Ima li cijene za zatvorske dane “na pravdi Boga”? Poslovica kaze “triput mjeri, jednom rezi”, jer natrag puta nema. Svaki pravnik ce reci da je bolje osloboditi krivog nego kazniti nevinog.

A koliko mjeri crnogorsko pravosudje prije nego “odreze”. Desetine i desetine ljudi godisnje se u Crnoj Gori nadje iza resetaka. Vecina krivih, ali i pravih. Tuzioci uvijek insistiraju da oni koje sumnjice ostanu u pritvoru do okoncanja postupka. Sudije, najcesce prihvataju tuzioceve razloge, pa cak i onda, kada je izvjesno da ce osumnjiceni ili optuzeni biti oslobodjeni.

U svijetu, medjutim, u zatvor se ide tek kada tuzilac obezbijedi ““brdo dokaza”“ i kada dileme nema, jer ako se ispostavi da je neko neosnovano uhapsen taj dobija milionsku odstetu, koju, naravno, isplacuje drzava. Zbog toga tuzilac cuva drzavu, ali i svoj ugled, jer svaka neodbranjena optuznica velika je “fleka” u karijeri. Nekada ona moze kostati i posla.

Kod nas, medjutim, tako se bar cini, stvari ne stoje bas tako. Tuzioci se “iz petnih zila” trude da njihovi osumnjiceni ili optuzeni po svaku cijenu ostanu iza resetaka, pa cak i kada sumnjaju u svoje dokaze. A ako presuda bude oslobadjajuca – nikom nista. Oni nastavljaju dalje a “njihovoj zrtvi” preostaje duga borba za pravdu.

Ministarstvo pravde prva je instanca kojoj se obracaju osobe koje su neosnovano bile u pritvoru i gdje se sistemom nagodbe pokusava doci do “cijene slobode”, odnosno novcane nadoknade zbog “neopravdane osude ili neosnovanog lisenja slobode”.

Od 1. januara 2003. godine do danas ovo Ministarstvo dobilo je cak 347 ovakvih zahtjeva, a isplatilo je blizu 300.000 eura. No, u mnogim slucajevima nagodbe nema i slucaj zavrsava na sudu.

- Naknada stete prouzrokovana neopravdanom osudom ili neosnovanim lisenjem slobode predstavlja specificnu gradjansko-pravnu odgovornost koja je regulisana clanom 14 i clanom 554-562 Zakonika o krivicnom postupku RCG. Navedenim zakonskim odredbama regulisana je odgovornost za stetu, koja se zasniva iskljucivo na objektivnim okolnostima, odnosno na neopravdanoj osudi i neosnovanom lisenju slobode, sto je ocigledno posljedica teznje da se maksimalno zastite prava i dobra covjeka, kao i njegov fizicki integritet i njegova licna sloboda. Za priznavanje prava na naknadu stete zbog neosnovanog lisenja slobode, moraju biti ispunjena dva opsta uslova.Prvo, da se radi o neosnovanom lisenju slobode i drugo - da lice liseno slobode svojim nedozvoljenim ponasanjem nije prouzrokovalo lisenje slobode, kazala je za Nedjeljni ZURNAL Branka Lakocevic, pomocnik ministra pravde.

Ona je pojasnila da se pritvor kao neosnovan tretira kada se ispostavi da je “bio odredjen u postupku koji se prema svome konacnom rezultatu pokazao neopravdanim, ili je pogresno i nezakonito odredjen odnosno iz istih razloga duze trajao nego sto je trebalo, ili je trajao duze od kazne zatvora koja je osudjenom izrecena...(clan 558 ZKP-a)”.

- Da bi pritvor bio neosnovan, postupak treba da je obustavljen pravosnaznim rjesenjem ili zavrsen pravosnaznom oslobadjajucom presudom ili presudom kojom se optuzba odbija, a kao posljedica neosnovanog lisenja slobode odnosno neopravdane osude, moguca je kako imovinska tako i neimovinska steta, istice Lakocevic.

Ministarstvu pravde Budzetom su opredijeljena sredstva za naknade (nematerijalne) stete zbog neosnovanog lisenja slobode, ali Ministarstvo nije saopstilo koji je to iznos.

Kada se donosi odluka o iznosu naknade uzima se u obzir “niz objektivnih i subjektivnih okolnosti”, kao sto su - duzina trajanja pritvora, intenzitet dusevnih bolova u vezi s kvalifikacijom krivicnog djela, ugled koji je ranije uzivao u svojoj sredini...

Ministarstvo pravde 2003. godine dobilo je 119 zahtjeva za naknadu stete zbog neosnovanog lisenja slobode, od cega je 31 zahtjev upucen na parnicu, a u 88 slucajeva postignuta je nagodba i ukupno je isplaceno 177.00 eura.

Godine 2004. stigla su 132 zahtjeva – 28 je zavrsilo na sudu, a 104 su zavrsena nagodbom i isplaceno je 152.800 eura.

Ove godine primljeno je 96 zahtjeva za naknadu stete zbog neosnovanog lisenja slobode. U 38 slucajeva nije postignut dogovor i oni su zavrsili na sudu, dok se sa 36 osoba Ministarstvo nagodilo i do danas je ukupno isplaceno 59.400 eura.

U Ministarstvu nijesu saopstili koliko se, u prosjeku, zrtvi neosnovanog hapsenja nudi za zatvorski dan, ali prema nezvanicnim saznanjima ZURNALA to je izmedju 40 i 50 eura. Zakonom je precizirano da zatvorski dan kosta 40 eura, pa se tom cijenom rukovodi i Ministarstvo, kaze nas izvor.

Nas nezvanican sagovornik tvrdi da se za mjesec proveden u pritvoru zrtvi obicno nudi izmedju 1.000 i 1.500 eura u zavisnosti od tezine krivicnog djela za koje je bila osumnjicena, ugleda... Na sudu, medjutim, zrtve dobijaju mnogo vise – od 3.500 do 4.000 eura.

Novac koji Ministarstvo pravde godisnje isplati zrtvama neosnovanog hapsenja, ili bolje reci hapsenja bez dokaza, skoro da je neznatan u odnosu na cifre koje drzava, po sudskim presudama, mora isplatiti. Neki tvrde da je rijec o stotinama hiljada eura. Nezvanican izvor ZURNALA tvrdi da je prije nekoliko godina Vlada iz Budzeta izdvojila 100.000 eura za nadokandu stete neosnovano uhapsenima, ali ta cifra “probijena je skoro triput”.

- Samo jedna advokatska kancelarija te godine, pravosnaznim presudama, trazila je stotinjak hiljada eura za svoje klijente, a zamislite koliko su trazile sve ostale, kaze nezvanican izvor ZURNALA.

Odgovor na pitanje ko je kriv nijesmo dobili. U Ministarstvu pravde to nijesu zeljeli da komentarisu, kao ni sudije koje smo pitali. Sudije pojasnjavaju da sve sto oni imaju da kazu pise u njihovim presudama tako da komentari nijesu potrebni.

A u oslobadjajucim presudama obicno stoji da nije bilo dovoljno dokaza da se neko osudi – odnosno oslobadja se u nedostatku dokaza.

Dokaze, podsjetimo, obezbjedjuje tuzilac, koji na osnovu njih podize optuznicu.

Poseban problem predstavlja frapantan podatak da nikada ni jedan tuzilac u istoriji crnogorskog pravosudja nije kaznjen zbog toga sto mu je pala optuznica, ili desetine njih – sto je mnogo cesci slucaj.

[Regi]

Glas
==================================


Nastavljeno suđenje vladiki vranjskom

Pahomije mora kod psihijatra


Sud je naložio veštačenje duševnog stanja vladike u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela

NIŠ - Opštinski sud u Nišu, koji vodi krivični postupak protiv vladike vranjskog Pahomija, svetovno Tomislava Gačića, kojeg optužnica tereti da je zloupotrebom službenog položaja izvršio bludne radnje nad četvoricom maloletnika, naložio je juče da se nad optuženim sprovede psihijatrijsko veštačenje.

- Sud je naložio veštačenje duševnog stanja vladike Pahomija u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela. Reč je o kolektivnom veštačenju koje će sprovesti komisija psihijatara u sastavu Srbobran Miljković, Dušan Lazović i Zoran Ćirić i psihološko veštačenje koje će obaviti klinički psiholog Bojana Ilić - rekao je Miodrag Lazarević, branilac vladike Pahomija.

Komentarišući jučerašnje svedočenje oštećenog M. K, Lazović je izrazio sumnju u njegovu verodostojnost.
- Mladić je zapao u teške kontradikcije, a i iskaz njegove majke je takođe bio neuverljiv, jer je ona manipulisala njegovim psihičkim stanjem. Smatram da su najvažniji iskazi dveju devojaka, studentkinja bogoslovije, koje su u vreme ovih događaja bile u crkvi, jer su one potvrdile da je vladika žrtva zavere. Naime, one su naglasile da im je nuđeno 100.000 maraka kako bi optužile vladiku da je on zaista učinio ono za šta ga mladići terete - rekao je Lazović.

Zastupnik oštećenih Dragan Nikolić je, međutim, drugačije ocenio tok suđenja.
- Oštećeni mladić, koji do sada iz zdravstvenih razloga nije mogao da bude saslušan, u celini je ostao pri ranijem iskazu, dok su svedoci odbrane bili instruirani, naučeni pa čak i smešni. Njihova izjava da im je decembra 2002. godine nuđeno 100.000 nemačkih maraka je teška laž jer je opšte poznato da su tada u opticaju bili evri - kaže Nikolić. Takođe, on je naglasio da je za optužbu veoma važan i iskaz veštaka psihologa, koji je takođe juče saslušan, a koji je potvrdio da su oštećeni mladići psihički zdravi i da nisu skloni lažima.

Komentarišući nalog suda da se nad Pahomijem obavi psihijatrijsko veštačenje, zastupnici oštećenih su naglasili da će ono pokazati da je reč o svesnoj i normalnoj osobi, te da neće uspeti pokušaj optuženog da se pozivanjem na neuračunljivost oslobodi krivične odgovornosti.
- Za ovo delo predviđena je kazna zatvora od tri godine. Kako je Pahomije izvršio četiri ovakva dela, zakon predviđa mogućnost da mu se izrekne zatvorska kazna od osam godina i mi ćemo u završnoj reči zahtevati maksimalnu kaznu - kaže Aleksandar Stojković, zastupnik oštećenih.

Suđenje se nastavlja 2. decembra, a Opštinski sud je naložio da se u narednih osam dana predlože svi dokazi neophodni za okončanje glavnog pretresa.

Novinari, napolje!

Suđenje je zatvoreno za javnost, ali je novinarima bilo dozvoljeno da ga prate iz sudskog hodnika. Međutim, juče je sudsko obezbeđenje naložilo novinarima da napuste sudsku zgradu, sa obrazloženjem da je to nalog predsednika Sudskog veća Katarine Ranđelović. Predsednik Okružnog suda Danilo Nikolić je ipak posle negodovanja novinara omogućio predstavnicima medija da ostanu u sudu do okončanja glavnog pretresa.


D. K.

[Regi]

Bacen suzavac na koncert ! Ovo bi bila udarna vijest u svim civilizovanim zemljama. U Srbiji je ovo normalna pojava, uobicajena...


Politika
========================



ПОСЛЕ ИНЦИДЕНТА НА КОНЦЕРТУ „ИКСПЛОЈТИДА” У БЕОГРАДУ


Сузавац убачен кроз прозор


Двадесет троје младих лакше повређено у метежу који је настао у великој сали, полиција трага за извршиоцима

Разбијена прозорска стакла, остаци флаша, чаша, па чак и одеће, дочекали су јутрос запослене у Студентском културном центру у Београду у којем је прексиноћ бачен сузавац за време наступа енглеске панк групе „Иксплојтид”. Један од наших саговорника, запослен у агенцији „Шишмиш”, која је организовала концерт, каже да је сузавац убачен кроз отворени прозор на галерији. Према његовим речима, обезбеђење је било веома јако, па је у велику салу СКЦ-а било немогуће унети било какве недозвољене „реквизите”.

После четврте песме коју је одсвирао енглески бенд, сузавац је пао усред публике, која је у свеопштем метежу разбијала прозоре да би дошла до ваздуха. Група је прекинула наступ, а међу њиховим фановима је настала права паника. Најхрабрији су почели да искачу кроз прозоре, а покушавајући да се домогну излаза из задимљене сале многи су остали без обуће и појединих делова одеће. Срећом, нико није теже повређен. Према подацима Хитне помоћи, 23 особе су затражиле њихову помоћ. Већина се жалила на посекотине, гушење и проблеме са очима, а неки су „зарадили” и тешке повреде главе. Њих 10 је смештено у неколико градских болница, а после указане помоћи сви су пуштени кући. Повређени младићи и девојке имају између 18 и 24 године, а неки су били у алкохолисаном стању, истакли су запослени у Хитној помоћи.

На јучерашњој конференцији за новинаре, Милорад Симић, начелник СУП-а Београд, рекао је да полиција још не зна ко је активирао сузавац и да испитују одговорност обезбеђења. Симић је истакао да је десетак минута пре него што је бачен сузавац новосадска полиција примила анонимну дојаву о постављеној бомби у СКЦ-у и да овај позив доводе у везу са одговорном особом. Такође, полиција покушава да идентификује особе које су, незадовољне прекидом концерта, разбијале стакла на згради СКЦ-а.

Штету насталу због овог инцидента Студентском културном центру ће надокнадити агенција „Шишмиш”, организатор дугоочекиваног наступа британске групе.

Наш саговорник, запослен у поменутој агенцији, који је инсистирао на анонимности, каже да је овај инцидент највероватније резултат сукоба љубитеља панк музике и „скинхедса” који често показују међусобну нетрпељивост. Иако на већини концерата панк-група долази до туча и нереда, овакво нешто се одавно није десило. И пре 20 година концерт „Иксплојтида”, одржан на истом месту, запамћен је по испревртаним аутомобилима и контејнерима, разбијеним излозима...

Ипак, музичари су обећали да ће једним бесплатним концертом надокнадити изгубљено својим фановима који су, пре две вечери, за улазницу плаћену најмање 1.200 динара добили само наступ предгрупа. Организатори кажу да ће следећи концерт „Иксплојтида” обезбеђивати онолико људи колико буде било публике и да ће га организовати на пролеће, по могућности „на некој ливади”.

И поред неколико покушаја да, поводом овог случаја, добијемо изјаву директора СКЦ-а Владана Церовића, он није желео да разговара са представницима „седме силе”.

Ј. Кисин
Ј. Луцић

[Regi]

Ubijen sesnaestogodisnjak i niko nije odgovarao, protiv nikoga cak nije podignuta optuznica !
Dje ?
U Srbiji, dje bi drugo tako nesto bilo moguce !


Politika
=====================


ПОВОДОМ СЛУЧАЈА НИКОЛЕ КОВАЧЕВИЋА


Стигао налаз вештака

Ни осам месеци после убиства нема оптужнице. – Зашто Окружни суд у Београду прети тужбом „Политици”

После осам месеци ћутања, случај убијеног гимназијалца Николе Ковачевића најзад је покренут с мртве тачке. „Политика” је 30. октобра подсетила јавност да обећања дата јавности о хитном расветљавању околности под којим је ученик другог разреда београдске гимназије „Свети Сава” 14. марта ове године претучен насмрт нису испуњена. Шеснаестогодишњи дечак убијен је „зато што није хтео да се склони пред локалним насилницима”, који су побегли и оставили његово беживотно тело на плочнику. Његова смрт је згранула јавност, а Министарство просвете је организовало протестну шетњу против насиља у школама.

Онда се месецима ништа није чуло о овом случају. Против двојице младића Н. М. (16) и Н. П. (18), осумњичених да су га насмрт претукли, оптужница никад није подигнута. Налаз судског вештачења о овом случају је стигао тек у уторак, како је прексиноћ обавестила ТВ Б92, осам дана након што је „Политика” објавила текст о овом случају, а 90 дана након што је предмет стигао код вештака.

Павле Ковачевић, отац убијеног дечака, упозорио је у нашем листу да „истрага још тапка у месту”. Само неколико дана касније, стигао је дугоочекивани налаз судског вештака. Наш лист би имао разлога за задовољство што је макар мало допринео да почне расветљавање случаја убијеног гимназијалца Николе Ковачевића, да у међувремену у нашу редакцију нису стигла два штура, нејасна и непријатно интонирана саопштења Службе за односе са јавношћу Окружног суда у Београду. Прво саопштење је писано у облику демантија, а друго је претило тужбом због необјављивања првог текста.

Питања без одговора

У првом саопштењу је наглашено, између осталог, да је у „Политикином” тексту „нетачно наведено да такозвана судијска наредба за вештачење није уследила ни у наредних неколико месеци, јер је поступајући судија за малолетнике Весна Бабшек дала наредбу за судско-медицинско вештачење одмах по пријему обдукционог записника, како је то иначе и предвиђено Закоником о кривичном поступку”. „По наредби судије Весне Бабшек предмет се налази код судског вештака од 11. августа 2005. године”, истиче се у овом саопштењу.

Редакција је проценила да ове информације саме по себи не би бациле довољно светла на цео случај и у интересу јавности послала је писмо председнику Окружног суда у Београду и затражила додатна објашњења у вези са случајем. Хтели смо да знамо да ли је тачно да је од приспећа налаза обдукције до издавања наредбе за вештачење протекло више од два месеца, као и да ли је вештачење завршено.

Уместо конкретних одговора, на факс „Политике” стигло је ново саопштење Службе Окружног суда у облику претње тужбом и упозорења да „Законик о кривичном поступку изричито забрањује објављивање информација о току поступка према малолетнику”.

Али, према тврдњи правних стручњака, које је „Политика” замолила за тумачење наведеног Законика, „правно је дозвољено објављивати податке до којих се дошло ван кривичног поступка и то приватним истраживањем и сакупљањем података по сопственој иницијативи”.

У тексту „Политике” је верно пренета и изјава Павла Ковачевића, оца покојног Николе. Њему није забрањено да изражава сумњу у рад суда и њему не сме бити ускраћено право на истину о смрти свог сина, истичу правни стручњаци и наглашавају да он није откривао ниједан податак из поступка, већ податак до којих је дошао личним истраживањем.

У „Политикином” тексту није било ниједног податка из самог кривичног поступка, нити податка о процесним радњама актима и резултатима до којих се дошло из самог поступка.

Уз све то, тврде правни стручњаци, према Закону о јавном информисању (члан 58, тачка 5) уредник није дужан да објави одговор ако подносилац захтева није потписао одговор, навео име и адресу и ако је одговор поднело лице на које се информација не односи (што је био случај са демантијем из Окружног суда

Месеци ћутања

Због потпуније информације о случају Николе Ковачевића понављамо делове текста „Месеци ћутања”:

„Мој син Никола је 14. марта претучен до смрти. Истог дана они који су га убили били су ухапшени и саслушани у наредних неколико дана”, подсетио је Павле Ковачевић, отац убијеног дечака, и указао да „они не оспоравају да су га тукли”.

У тим данима су саслушани и очевици који су детаљно описали догађај и све ударце које је Никола задобио. Према томе, у овом случају, ништа није било спорно.

„Обдукција је трајала дуго, али је ипак предата Окружном суду у Београду, надлежном судији Весни Бабшек, пре истека тромесечног притвора. Екипа Института за судску медицину, због хитности поступка, тражила је од Суда предмет како би и вештачење механизма повређивања обавила пре истека тромесечног притворског рока и како би истрага била завршена”, објаснио је Ковачевић.

„Али, судија Весна Бабшек, која једина руководи истрагом овог случаја, то је одбила са образложењем да ће накнадно одлучити о судском вештаку и написати наредбу”, рекао је Ковачевић. „Такву одлуку је донела и поред чињенице да истиче тромесечни притворски рок, али и мимо законске обавезе на хитно поступање”.

Такозвана судијска наредба за вештачење није уследила ни у наредних неколико месеци. Павле Ковачевић, видно забринут, слеже раменима и пита: Зашто?

Зато отац убијеног дечака каже: „Због оваквих околности моја породица сумња у објективност и намере надлежног судије”. И објашњава: „У неколико наврата обраћали смо се и председнику Окружног суда, али без обзира на његово указивање на хитност поступка, судија Бабшек истрагу није завршила због чега оптужница још није подигнута”. Ни после осам месеци.

Случај Николе Ковачевића – велика невоља српског правосуђа. Врата на која се не улази.

Судска спорост је, ето, надвладала дужност. Чију? „Политикину”, можда?

П. Мићковић

[Regi]

Tesko je i stici pobrojati sve paklene dogadjaje iz drzave sa kojom smo u zajednici !
Bude se snage Dimitrija Ljotica!
Srbi, koji se u WW2 nijesu borili, ni protiv Njemaca ni protiv Talijana, skidaju maske koje su nosili do sada !


Vecernje Novosti
==========================



NEONACISTI NOŽEM U SRCE

Ekipa Novosti 10.11.2005, 18:48:18

NOŽ zaboden u srce Nikole Trkulje (20), iz Temerina, stravičan je epilog divljanja novosadskih i beogradskih neonacista posle koncerta u sredu uveče u Kulturnom centru “Gradilište”, organizovanog povodom Dana borbe protiv fašizma. U tuči posle ponoći, lakše su povređeni Dejan Žuržulović (19), Zoran Tomišić (19), Deni Krvešić (19) i Goran Samardžija (19), sva četvorica iz Temerina.
Posle ukazane lekarske pomoći oni su pušteni kućama, a teško povrećeni Trkulja je u toku noći operisan.
- Nikola je primljen sa ubodnom ranom u srce u kritičnom stanju, opasnom po život. Hirurška ekipa je reagovala brzo, a pacijent je već “skinut” sa veštačkih pluća, što je dobar znak - rekao je dr Mlađan Protić iz Instituta za hirurgiju. - Njegovo stanje je sada stabilno.
Prvi čin ove tragedije počeo je nekoliko minuta pre 20 časova, kada je u kino-salu fakulteta, gde se održavala tribina povodom Dana borbe protiv fašizma, upalo dvadesetak mladića, uglavnom ošišanih do glave i odevenih u crne jakne, preteći okupljenima, posebno organizatorima. Podižući ruke u znak nacističkog pozdrava prema okupljenima, oni su po sali razbacivali letke organizacije “Nacionalni stroj”. Održavanje javne tribina nije bilo prijavljeno novosadskoj policiji, a kada su stigli na lice mesta, izgrednici su već pobegli.
Jednog od organizatora tribine, Zorana Petakova, huligani su išamarali, preteći i profesoru Filozofskog fakulteta dr Milenku Peroviću da će ga “sačekati u mraku jer zaluđuje omladinu”, nazivajući ga i “ustašom”.
Pretnje su bile upućene i njegovom sinu, koji je i ranije imao sukobe s osobama za koje se pretpostavlja da su pripadnici neonacističke organizacije.
- Pripadnici ove grupe nisu obični huligani. Radi se o ustrojenoj organizaciji, a jedan od momaka se ponašao kao njihov šef, komandujući ostalima - rekao je “Novostima” profesor Perović.
Očevici događaja tvrde da su incident koji je trajao pet-šest minuta udruženo izazvali novosadski, i beogradski neonacisti. Neki od mladića su nosili šalove fudbalskih klubova Rad i Lacio, timova čije ekstremne grupe navijača neretko zastupaju fašističke ideje. Nazivali su prisutne “komunističkim retardima” kojima je mesto u “mišjoj rupi”.
Na poziv dekana Filozofskog fakulteta, policija je brzo stigla na mesto incidenta, ali su se pripadnici neonacističke organizacije razbežali pre njihovog dolaska.
Tada još niko nije slutio da će ova drama biti nastavljena, s mnogo težim posledicama, u obližnjem Kulturnom centru “Gradilište”.

NACI VEĆ POZNAT
ZORAN Petakov, jedan od organizatora tribine na Filozofskom fakultetu, kaže da je grupa neonacista, čim je ušla počela da preti.
- Posle incidenta su kao kukavice pobegli kroz zgradu Pravnog fakulteta - prepričava preksinoćni događaj Patakov. - Za jednog od njih znam kako se zove, dvojica nisu iz Novog Sada, a ostale ne poznajem.
Jednog od predvodnika neonacista očevidci su prepoznali kao Novosađanina Gorana Davidovića, zvanog Naci.
Lj. PRERADOVIĆ
N. JANKOVIĆ

BORIS TADIĆ, PREDSEDNIK SRBIJE: "OPASNO I ŠTETNO"


PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić je najoštrije osudio upad grupe neonacista na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On je ocenio da je reč o događaju koji je opasan i štetan po sistem društvenih vrednosti, naročito za mlade generacije.
- U godini kada ceo svet proslavnja 60 godina pobede nad fašizmom, nedopustivo je da se u Srbiji propagira fašizam - naveo je predsednik Srbije, ocenivši da je taj incident štetan i za nacionalne interese u trenutku kada Srbija treba da pokaže da je demokratska zemlja, pred otpočinjanje pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.
D. R.

BOJAN PAJTIĆ PREDSEDNIK IV VOJVODINE SASEĆI EKSTREMIZAM

PREDSEDNIK Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da incident na novosadskom Filozofskom fakultetu pokazuje koliko je naše društvo bolesno i da je krajnje vreme da država preduzme sve mere kako bi se sankcionisao ekstremizam.
Reagujući na nasilni prekid tribine "Fašistička pretnja", kada je grupa od dvadesetak neonacista napala učesnike skupa, Pajtić je kazao Tanjugu da taj incident svedoči o svojevrsnoj društvenoj patologiji.
To pokazuje da "neko ko se poziva na Srbiju i srpski narod istovremeno zagovara ideologiju čija je osnovna teza bila da Jevreji i Sloveni treba da nestanu s tla Evrope", rekao je on.
Pajtić je naglasio da ponašanje tih ljudi govori ne samo o tome da smo "zaraženi mržnjom" koja je posledica ratova u poslednjoj deceniji prošlog veka, nego da država ne čini dovoljno na edukovanju najmlađih naraštaja, ali i kažnjavanju onih koji nisu spremni da prihvate različitosti i postojanje drugih naroda, vera ili ideologija.

OKRUŽNI TUŽILAC ČEKA PRIJAVU POLICIJE

OKRUŽNI tužilac u Novom Sadu Zoran Pavlović izjavio je da ga je policija obavestila da je u sredu uveče na antifašističku tribinu na novosadskom Filozofskom fakultetu upala grupa neonacista koja je šamarala i vređala posetioce i učesnike tribine.

- Čim dobijem krivičnu prijavu od policije, preduzeću nešto. Kao organ gonjenja, obavešten sam od organa otkrivanja, to jest od SUP-a, o tom događaju - rekao je Pavlović agenciji Beta.

REAGOVANjA

DEMOKRATSKA stranka najoštrije osudila napad grupe neonacista na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu prilikom održavanja tribine kojom se obeležavala godišnjica borbe protiv fašizma.

DEMOKRATSKA stranka Srbije najoštrije osuđuje incident na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i zahteva od nadležnih organa da huligane privede pravdi.

SPO - Netolerancija i napad na one koji drugačije misle, širenje ideja koje su za posledicu imale milionske žrtve i nemerljiva razaranja, predstavljaju veliku opasnost moderniazciji i napretku Srbije.

LIGA socijaldemokrata Vojvodine juče je najoštrije osudila upad neonacista na antifašističku tribinu koja se održavala na novosadskom Filozofskom fakultetu i pozvala nadležne državne organe da uhapse počinioce incidenta.

NEZAVISNO društvo novinara Vojvodine najoštrije je osudilo upad neonacista na antifašističku tribinu na novosadskom Filozofskom fakultetu i pozvalo medije da prestanu da ignorišu ovakve ispade ekstremista.

G 17 PLUS najoštrije osuđuje upad neonacista na tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu organizovanu povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma.

ŠEF novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji izjavio je juče da upad neonacista na tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nije incident, već posledica stanja u društvu.

NEŠTO što smo zaboravili pre 10 godina ponovo se povampiruje. Povodom incidenata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Demokratska omladina Novog Sada strogo osuđuje fizički napad i prekidanje tribine "Fašistička pretnja" od strane grupe huligana pod nazivom "Nacionalni stroj".

NEVLADINA organizacija "Antifašistička akcija Novog Sada", koja je organizovala antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu, na koju je upala grupa neonacista, saopštila je juče da su preksinoćna događanja pokazala da o pojavi fašizma u Srbiji mora neprestano da se govori.

- MOJU sumnju izaziva čovek koji je držao tu tribinu, profesor Perović - rekao je Milorad Mirčić. - On je poznati liberal, crnogorski separatista, profesor na Filozofskom fakultetu, jedna naučna i ljudska krpa koja koristi ovakve prilike da bi sebe afirmisao.

BAŠ NA SLAVU

SAMO dan posle prinudnog postavljanja table na ulazu u Srbobran, sa tradicionalnim mađarskim nazivom Sentomaš, dogodilo se ono čega se lokalna vlast pribojavala: neko je pod okriljem noći, na tabli na putu prema Bečeju, precrtao ime mesta ispisano ćirilicom dopisao “januar 1942” (grafit je u četvrtak prekrečen).
Komentarišući akciju pokrajinskog Sekreterijata za propise, upravu i nacionalne manjine, koje je jednim svojim rešenjem od pre dve godine obavezalo lokalnu vlast u Srbobranu da se u delu teksta na zvaničnim tablama i natpisima koji je ispisan na mađarskom jeziku umesto Szrbobran, koristi tradicionalni mađarski naziv mesta koji glasi Szenttomas, ovo je “Novostima” predočio Branko Gajin, predsednik Skupštine opštine Srbobran, ističući da je reč o nonsensu, jer su jedino mesto sa dva imena.
- Princip dvojezičnosti se ovde uvek poštovao - kategoričan je Gajin. - I ja na tome uporno instistiram. Imena gradova se ne prevode, već se i na drugim jezicima pišu u skladu sa pravopisom. Ni Beograd nije Njhite tonjn, već Belgrade.
Mnoge stanovnike Srbobrana, varošice u srednjoj Bačkoj, sa većinskim srpskim življem, posebno je iritiralo to što su, bez ikakve prethodne najave, table “osvanule” prekjuče ujutru, na Mitrovdan i Dan opštine Srbobran, smatrajući to provokacijom.
- Nismo dobili nikakvu odluku ili rešenje o ovoj akciji, a onima koji su postavili table cilj je verovatno podizanje nacionalnih tenzija i radikalizacija života u Srbobranu - ističe Gajin. - Prema pričama očevidaca, table su postavljene u noći između ponedeljka i utorka, na četiri od sedam ulaza u grad. Sedmorica nepoznatih ljudi je došlo kombijem i postavilo table.
Table su, kako je objasnio Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine, postavljene prinudno, na osnovu Zakona o izvršenju, jer lokalna samouprava u Srbobranu nije ispoštovala pravosnažnu presudu Okružnog suda u Novom Sadu (od 17. avgusta ove godine)...

PRAVA

POZDRAVLjAJUĆI postavljanje višejezičnih natpisa sa nazivom opštine, lokalni odbor SVM u Srbobranu u svom jučerašnjem saopštenju navodi da Mađari u Srbobranu ne žele ni manje ni više prava od Srba u Srbobranu.


Lj. PRERADOVIĆ

[Regi]

Zanimljivi, jedinstveni dogadjaji, u paklenoj zemlji Srbiji.
Mašta kriminalaca u Srbiji je nepresušna.


Blic
====================


Stravična pucnjava u Bezdanu


Puškom iz mraka pucano na 17 dece

BEZDAN - Nesvakidašnji događaj uznemirio je preksinoć stanovnike Bezdana kada je nepoznata osoba, a možda i više njih, pucala na 17 dece. Ovaj stravičan incident dogodio se oko 17 sati u teretani Janoša Pande, saveznog selektora Ženske kajakaške reprezentacije SCG.

Somborska policija saopštila je da je nekoliko dečaka i devojčica, članova Kajakaškog kluba „Dunav“ iz Bezdana, povređeno, a najgore je prošlo troje trinaestogodišnjaka. Pomoć im je ukazana u mesnoj ambulanti u Bezdanu i prošli su bez ozbiljnijih posledica. Policija je vrlo brzo izašla na lice mesta, a uviđaju su prisustvovali i načelnik somborskog SUP-a Dane Alinčić, kao i načelnik kriminalističke policije Saša Dmitrašinović.

Juče u Bezdanu svi naši sagovornici bili su preneraženi i vidno potreseni, jer, kako kažu, ovakav slučaj koji samo naizgled liči na iživljavanje možda nekog maloletnika do sada nije zabeležen u mirnom selu na granici sa Mađarskom. Ne zna se ni prava pozadina. Mnogo je sumnji...

Janoš Panda, čija su deca iz kluba ranjena, kaže da se sve dogodilo „tamo negde posle pet, kada je već bio mrkli mrak“.

- Neko je, pod okriljem tame, nekoliko minuta iz zasede pucao vazdušnom puškom na grupu od sedamnaestoro dece koja su trenirala u mojoj teretani. Pucnjava je počela baš kad su se dve grupe smenjivale. Dečaci i devojčice koji su dolazili na trening primili su prvu tanad, na sreću u kapute i pantalone, pa nisu mnogo stradali, čak su pomislili da se neko šali. Međutim, kad su iz teretane istrčali ostali, u trenerkama i majicama, njima su meci probili kožu i krvarili su - kaže za „Blic“ Panda, dodajući da su u vratima objekta pronađeni meci u visini očiju i da je „pravo čudo da nekom nije stradala glava ili oko“.

Panda kaže da su članovi Kajakaškog kluba „Dunav“ već duže vreme na meti grupe mlađih huligana koji presreću decu kada iz obližnjeg mesta Kolut dolaze na treninge u Bezdan.

- Imam osećaj da nekome nije stalo da klub opstane i da dobro funkcioniše - kaže Panda.

Milan Polovina iz Bezdana, dečak pogođen u rebro, kaže da je stajao sa Filipom Ercegom i Daliborom Čudićem ispred teretane i da je, dok su pili „koka-kolu“, Erceg pogođen sa šest metaka.

- Osetili smo samo da nešto pucketa i pomislili da neko baca petarde. Kad su mene pogodili u rebro, utrčali smo unutra - priča Polovina.

Dok je u teretani preskakala vijaču, Danijela Vasiljević je odjednom osetila udarac.

- Najpre sam pomislila da sam se povredila tokom treninga, ali sam ubrzo primetila krv i ranu. Pogođena sam u bedro i jako me je zabolelo. Videla sam da su ranjeni Milan i naša drugarica Snežana. Nisam čula nikakvu pucnjavu - kaže Danijela.

Dijana Erceg nije pogođena, ali njen brat Filip dobio je šest tanadi, na svu sreću u jaknu. I ona je preplašena i ne zna kako će ubuduće da ide na trening iz Koluta u Bezdan. Neko je izgleda postigao ono što je naumio.

I. Basarić

=======================

Beograđanka dva dana mrtva u stanu

Doktorka nađena sa rupom u glavi

BEOGRAD - Vera Stanojević (59) pronađena je juče mrtva u svom stanu u Kirovljevoj ulici 17 na Banovom brdu. Policija za sada nije saopštila detalje, ali smo nezvanično saznali da sumnja da je u pitanju ubistvo.


Nesrećnu Veru pronašla je njena sestra, koja ju je u prethodna dva dana više puta zvala telefonom, ali na njene pozive niko nije odgovarao. Zabrinuta što se Vera ne javlja, sestra je otišla do njenog stana. Pošto na upornu zvonjavu i kucanje niko nije odgovarao, sestra je uz pomoć nekoliko komšija razvalila zaključana vrata. Kako saznajemo, s unutrašnje strane vrata u bravi nije bilo ključa.

Kada je ušla u stan, sestra je našla Verino beživotno telo u lokvi krvi kraj stola. U glavi je imala rupu, pa se zato i sumnja da je ubijena tupim predmetom. Motiv ubistva, međutim, za sada je nepoznat, pošto policija u stanu nije naišla na tragove premetačine.

Verziju da je Vera bila već dva dana mrtva potkrepljuju i izjave komšija, koje su rekle da su je otprilike tada poslednji put i videle.

Vera je bila penzionisana lekarka i živela je sama.

Na lice mesta je odmah stigla i policija.

M. Prelić

[007]

Odakle Mandiću policijski rekviziti


U javnosti se, od kada je Damir Mandić, zasad jedini okrivljeni za ubistvo Duška Jovanovića, na saslušanju kod istražnog sudije Radomira Ivanovića ispričao da ga je crnogorska policija svojevremeno naoružavala, puno spekulisalo o tome ko mu je dao puške i municiju. Prošlo je više od godinu dana od kada je okrivljeni to saopštio istražnim organima, a još uvijek nema istrage po tom pitanju. Takođe, niko od nadležnih, posebno iz MUP-a, nije saopštio odakle Damiru Mandiću policijski rekviziti koji su pronađeni prilikom pretresa njegove porodične kuće. Punomoćnici oštećene porodice, advokati Budimir Darmanović i Lidija Božović su u tom pravcu predložili saslušanje određenih lica, ali taj predlog nije prihvaćen. Takođe, u dokaznom materijalu koji je predložen optužnicom, ovo pitanje nije aktuelizovano. Punomoćnici su najavili da će nakon završetka sprovođenja dokaznih predloga predviđenih optužnicom u nastavku glavnog pretresa insistirati da se ispita ko je naoružavao Mandića i ko ga je dužio policijskim rekvizitima. Oni smatraju da je nemoguće da okrivljeni bude u posjedu ovakvih rekvizita, a da istovremeno nije pripadnik redovnog, rezervnog ili parapolicijskog sastava MUP-a Crne Gore. Advokat Darmanović je ocijenio da krivično vijeće sudije Radovana Mandića mora utvrditi činjenicu ko je iz crnogorskog MUP-a naoružavao okrivljenog Mandića.
- Okrivljeni je i na glavnom pretresu potvrdio da ga je naoružavao jedan visoki policijski funkcioner, pa smatram da je neophodno da se sve to utvrdi i ispita. Ovo tim prije što je zaista neprimjereno da u bilo kojoj pravnoj državi bilo koje fizičko lice dobija oružje na riječ. Ove činjenice je okrivljeni iznio u istražnom postupku, a s obzirom na to da odbija da na suđenju odgovara na pitanja, sud će morati putem drugih dokaza ovo da ispita. Prevashodno putem ispitivanja svjedoka, mora se utvrditi ko je personalno naoružavao okrivljenog Mandića i u koje svrhe - kaže Darmanović.
On je dodao da državi očigledno nije u interesu da saopšti bilo šta vezano za naoružavanje okrivljenog Damira Mandića.
Kao punomoćnici oštećene porodice, kaže Darmanović, u tom pravcu predložili smo saslušanje visokih policijskih funkcionera, ali je istražni sudija Radomir Ivanović to odbio.
- Sada se vidi da je naš zahtjev bio opravdan i istrajaćemo da sva lica koja bi mogla dati informacije vezane za naoružavanje budu ispitana pred krivičnim vijećem Višeg suda u Podgorici. Neke od ljudi koje smo predložili pomenuo je i okrivljeni Mandić na glavnom pretresu, pa je za očekivati da Vuk Bošković, savjetnik za bezbjednost predsjednika Crne Gore, kao i inspektor Tihomir Gačević, budu predloženi za saslušanje od okrivljenog i njegovih branilaca. Ne treba zaboraviti i druga lica koja su u to vrijeme pokrivala značajne policijske i državne funkcije i koja bi mogla da objasne naoružavanje okrivljenog Mandića. Za razliku od okrivljenog, koji ne želi da odgovara na pitanja, svjedoci će to morati da urade - navodi Darmanović.
On je dodao da od sudije Radovana Mandića očekuju da prihvati predlog o saslušanju Vukašina Maraša, tadašnjeg prvog čovjeka DB-a, i Filipa Vujanovića, tadašnjeg ministra policije.
- Njihovim saslušavanjem moglo bi se utvrditi da li je okrivljeni Mandić bio pripadnik rezervnog sastava policije i da li je u tom svojstvu dobijao naoružanje. Simptomatično je zašto je Mandić išao na livade prema Tuzima da vježba pucanje i kojom vrstom naoružanja. Zašto mu je bilo potrebno da vježba? Ima mnogo pitanja koja su nejasna, a koja ćemo, nadam se, pojasniti u nastavku suđenja. U tom pravcu ćemo predložiti niz svjedoka čija imena zasad ne želimo da objavljujemo jer bismo na taj način unaprijed pripremali odbranu okrivljenog - rekao je Darmanović.
Takođe, smatra on, mora se utvrditi odakle u njegovoj sobi policijski rekviziti.
- Ko ga je snabdijevao ovim rekvizitima i u koje svrhe. To su činjenice koje se moraju utvrditi jer mu je na teret stavljeno i krivično djelo otmice. Dosad ništa nije urađeno da se ovi navodi ispitaju, pa se nameće zaključak da nadležni organi nijesu smjeli da zagrebu vrh ledenog brijega jer bi to značilo da će istina izaći na vidjelo - istakao je Darmanović.
Podsjetimo da je, prema navodima iz iskaza, Mandić sam priznao istražnom sudiji Ivanoviću da mu je pištolj marke “zbrojovka" koji je policija zaplijenila prilikom pretresa poklonio lično pokojni Goran Žugić, kum Mila Đukanovića. Mandić je od Žugića, pored pištolja, dobio i oružni list. U fotoelaboratu, koji je sačinjen prilikom pretresa Mandićeve kuće, jasno se vidi da je on bio u posjedu pojedinih policijskih rekvizita: pendreka, lisica i slično.
Detalji iz Mandićevog iskaza datog istražnom sudiji Radomiru Ivanoviću mogli bi predstavljati još čvršće dokaze o njegovoj povezanosti sa policijom, kao i činjenicom koja proizlazi iz njegovih tvrdnji da je bio jedan od povjerljivih policijskih ljudi.
On je, govoreći o pomenutom oružju, još kazao da te puške nikada na papiru nije ni dužio ni razdužio, kao i da se ne sjeća da li je na nekoj od tih pušaka bilo nešto karakteristično.
- Neke od pušaka sam davao ljudima za koje mi je iz policije rečeno da im dam. Govoreno mi je: “Daj drugovima, da nas bude više"- kazao je Mandić sudiji Ivanoviću.

M.V.R.-D.Ž.

Dužio i municiju

Po navodima iz njegovog iskaza, sa zadatkom da dijeli policijske puške svojim drugovima počeo je od 1996. godine pa nadalje, odnosno u vrijeme političkih previranja u Crnoj Gori.
Takođe, zasad jedini okrivljeni za ubistvo Duška Jovanovića u svom iskazu dodao je da od MUP-a nije dužio samo oružje, već i municiju. On je još rekao da je oružjem koje je dobijao od MUP-a pucao na livadama prema Tuzima i Nikšiću, sa nekim drugovima, čija imena nije želio da saopšti.
Nalazi iz Visbadena ukazuju na mogućnost da se Mandić kritične noći nalazio u “golfu", za kojeg policija sumnja da je iz njega pucano na Jovanovića. Prema vještačenju njemačkih forenzičara, iz jedne od dvije pronađene automatske puške u pomenutom automobilu je izvršen ovaj zločin. Na kraju se postavlja logično pitanje i sumnja da li je upravo to jedna od pušaka koje je MUP, prema Mandićevim tvrdnjama, dijelio drugovima - “da ih bude više‚".

[Regi]

Glas
============================




Postupak protiv vladike vranjskog u završnoj fazi,
a Srpska pravoslavna crkva sumnja u Pahomijevu krivicu

Ostaje vladika čak i ako ode u zatvor

Ukoliko Pahomije bude osuđen, ovo će biti prvi put u istoriji Srpske pravoslavne crkve da jedan sveštenik bude sankcionisan zbog seksualnog zlostavljanja

NIŠ - Postupak protiv vladike vranjskog Pahomija, optuženom za bludne radnje nad trojicom mladića, ulazi u finiš jer su saslušani svi oštećeni i većina svedoka, zbog čega se očekuje skoro donošenje presude. Ukoliko Pahomije bude osuđen, ovo će biti prvi put u istoriji Srpske pravoslavne crkve da jedan sveštenik bude sankcionisan zbog seksualnog zlostavljanja. Međutim, kakva god bila, sudska odluka ne obavezuje Srpsku pravoslavnu crkvu, što znači da Pahomije može zadržati vladičansku titulu i za slučaj da ode u zatvor.

Sudska odluka neće automatski uticati na položaj vladike Pahomija. Ona će samo biti povod da SPC pokrene postupak za utvrđivanje činjenica o ovom događaju. Prva instanca ovog postupka je Sinod SPC, a druga Sveti arhijerejski sabor, kaže za Glas vladika niški eparhije Irinej.

Niški vladika ističe da je optužba protiv Pahomija mučna situacija za SPC, te da je ona izazvala iznenađenje u crkvenim krugovima. Otuda i odluka ove institucije da se uzdrži od komentara dok se ne donese sudska odluka.

- Pahomije je bio moj đak, ja sam ga podučavao u manastiru Ostrog dok je bio monah. Nisam kod njega primetio znake nekakve nastranosti, niti iko drugi u crkvi, i izabran je za vladiku redovnim putem. Zato sam sklon da poverujem da mu je ova optužba nameštena. Međutim, smatram da je teza njegovih branilaca da je optužba motivisana namerom da se diskredituje SPC, te da iza čitavog slučaja stoje međunarodni faktori - preterana. Pre bih rekao da je reč o ličnoj osveti neke osobe koja mrzi vladiku i koja je potkupila mladiće kako bi ga optužili - kaže vladika Irinej.

Prema njegovim rečima, za razliku od katoličanstva, ovakve pojave su u pravoslavlju prisutne u manjoj meri, a u SPC nikada nije bilo dokaza za tako nešto.

- Pravoslavlje dozvoljava sveštenstvu da sklapa brakove, te otuda i manja mogućnost za ovakve pojave. Vladikama nije dozvoljena ženidba, ali osobe na ovoj funkciji se pažljivo biraju, prati se njihov život, zbog čega smatram da nisu sklone ovakvom ponašanju. Bilo je i ranije nekih pričica o sličnim događajima, ali nikada ništa od toga nije dokazano ni pred svetovnim ni pred sudskim organima - kaže niški vladika.

Vladika Irinej naglašava, da je, bez obzira na ishod postupka, Pahomijev opstanak u eparhiji vranjskoj veliko pitanje, jer kako ističe, iako bude dokazana njegova nevinost, uvek će biti onih koji će sumnjati da je vladika ipak zgrešio.

[Regi]

Da se ovo desilo u Crnoj Gori ne bi se moglo zivjeti, ovo bi bila udarna vijest danima, ovako u Srbiji, normalna pojava...


Blic
==================


Mladić ranio devojku u školi


APATIN - Branka Guslov (18.), učenica trećeg razreda Srednje građevinske škole u Apatinu, ranjena je juče ispred školskog toaleta kada je Nenad Padežanin u nju ispalio dva hica iz pištolja. Pucnjava se dogodila oko 15 sati za vreme velikog odmora.


Nenad Padežanin nije učenik ove škole, a u školu je slobodno ušao. Otišao je na prvi sprat gde se nalazi toalet i Branku sačekao ispred vrata. Čim je izašla, izvadio je pištolj i zapucao. Jedan metak je napravio prostrelnu ranu, dok je drugi, srećom, završio u tavanici. Istog trenutka nastala je panika, a on je potrčao s pištoljem u ruci kroz gomilu učenika i uputio se prema policiji, čije je sedište 500 metara od škole. Pištolj je bacio u kanal i predao se.

Nezvanično smo saznali da je Nenadov otac policajac i da je pištolj iz koga je pucao njegov.

Vera Popović-Duraković, profesorka srpskog jezika, prva je istrčala iz zbornice i videla Branku koju je ranjenu drugarica vodila.

- Sklonili smo joj jaknu i videli ranu ispod ramena. Plašili smo se da je aorta u pitanju i odmah smo pozvali Hitnu pomoć - kaže profesorka Vera Popović-Duraković. Za to vreme profesorka Ljiljana Kostić joj je držala maramicu na ramenu. Tragovi krvi su vidljivi od školskog toaleta do zbornice.

Branka je prebačena u somborsku bolnicu i stanje joj je stabilno.

Direktor škole Milovan Blanuša kaže da je u trenutku pucnjave sedeo s kolegama u zbornici i da se začulo nešto nalik zvuku petardi.

- Ovako nešto nikada se nije dogodilo u Apatinu - rekao je on za „Blic“.

Škola inače nema pozornika, a posle pucnjave učenici su pušteni kućama. Uviđaj je trajao nekoliko sati.

Niko još ne zna šta je navelo mladića da puca u devojku i o tome se raspredaju priče među učenicima. Nenad i Branka su se zabavljali izvesno vreme i navodno su raskinuli. Učenici kažu da je Nenad Branki posle raskida stalno dosađivao i pretio. Ona dva meseca nije išla u školu i majka je juče došla da opravda njeno odsustvo. Istog dana, kada se Nenadu ukazala prilika da vidi Branku, došao je u školu. Niko, međutim, nije slutio kakve su mu namere.

[Regi]

Ova novina je napravila mini rezime nerasvijetljenih ubistava u Srbiji u posljednjih nekoliko godina.
Samo MINI rezime.
Novinar, fudbalski funkcioner, svjedok ubistva premijera, tjelohranitelji, sudije...


Glas
======================



Pet godina od misteriozne smrti istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu
Nebojše Simeunovića


Ko je ubio sudiju?


- Telo sudije posle obdukcije na Institutu za sudsku medicinu nije prebačeno u kapelu jer bi ljudi po boji očiju i kože videli da je ubijen - tvrdi sestra sudije Jelena Simeunović
BEOGRAD - Ni posle pet godina smrt istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Nebojše Simeunovića (63) nije razjašnjena. Sudija Simeunović ostaće upamćen po tome što nije hteo da potpiše nalog za hapšenje Nebojše Čovića, Borisa Tadića i rudara Kolubare, 3. novembra 2000. godine, kada se zatekao kao dežurni istražni sudija.

Njegova sestra Jelena Simeunović tvrdi da joj je brat ubijen i da iza toga stoje javna i državna bezbednost. Ona kaže da su predsednik suda, tužilac, ali i vrh vlasti vršili neviđeni pritisak da njen brat potpiše nalog za hapšenje rudara Kolubare. Odlučnim stavom i odbijanjem Simeunović je, smatra njegova sestra, spasao stotine ljudskih života, jer bi rudari prilikom hapšenja i pružanja otpora sigurno bili poubijani.

Malo posle ovih dešavanja, Simeunović je nestao u noći između 6. i 7. novembra, a njegovo telo pronađeno je 3. decembra nedaleko od ušća Save u Dunav. Uzrok njegove smrti, kako je navedeno u izveštaju Instituta za sudsku medicinu dostavljenom istražnom sudiji Branislavu Todiću, "ne može da se utvrdi jer je telo u trenutku kada je pronađeno bilo u stanju truljenja."

Jelena Simenović, međutim, tvrdi da su u ubistvu i prikrivanju zločina učestvovali i Okružni sud, posebno Istražno odeljenje, gde je njen brat radio 20 godina, kao i Institut za sudsku medicinu, koji je, kako navodi, falsifikovao obdukcioni nalaz. Kao dokaz da su u prikrivanju zločina učestvovale i kolege njenog brata, ona navodi da je kolegijum Okružnog suda u zvaničnom saopštenju naveo "da se sudija Simeunović ubio, pošto je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik".

Iako je sudija Branislav Todić svojevremeno demantovao, postoje indicije da je Simeunović ubijen ubrizgavanjem amonijaka u uši. Jelena sumnja da je telo njenog brata baš zbog toga bačeno u vodu, jer bi se tragovi amonijaka odmah pokazali na obdukciji. Njenu sumnju podgrejala je činjenica da istražni sudija i tužilac nisu izašli na uviđaj, a telo je odmah prebačeno na Institut. Tamo je ostalo do sahrane, iako se sva tela posle obdukcije prenose u kapelu. To nije učinjeno, tvrdi Jelena, jer bi ljudi po boji očiju, kože i drugim znacima videli da je ubijen.

Prošle godine Generalni inspektorat počeo je istragu oko ovog ubistva. Međutim, ni do danas nisu saopštene nikakve informacije o ovom zločinu jer istraga, da li nečijom namerom ili višom silom, tapka u mestu.

Nebojša Simeunović je između ostalog vodio istragu u slučajevima ubistva generala policije Radovana Stojičića Badže i saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, koja su, kao i njegov nestanak, do danas ostala nerazjašnjena. I posle njegovog nestanka, u Srbiji su nastavljena ubistva visokih funkcionera MUP-a, bivših pripadnika DB, sportista i ljudi iz podzemlja. Većina njih nije rešena.

Milan Pantić, dopisnik Večernjih novosti iz Jagodine, ubijen je 11. juna 2002. godine ispred vrata svog stana. Branislav Trojanović Trojke, predsednik FK Zvezdara, ubijen je 21. jula u blizini svoje kuće na Zvezdari. Momir Gavrilović, bivši pripadnik DB, ubijen je 3. avgusta u blizini svoga stana u Novom Beogradu. Boško Buha, general policije, ubijen 10. juna 2002. godine ispred hotela "Jugoslavija". Narednu, 2003. godinu, obeležilo je ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Kujo Kriještorac (52), koji je pominjan kao svedok ubistva Đinđića, ubijen je 1. marta u Žarkovu. Branko Bulatović, generalni sekretar fudbalskog saveza SCG ubijen je 26. marta na Terazijama, sa dva hica u potiljak. Nakon neuspelih atentata na Zorana Nedovića Šoka 27. jula i Andriju Draškovića 24. septembra, u kojima su stradali njihovi telohranitelji, 30. septembra u Njegoševoj ulici ubijen je Branko Jevtović Jorga (33)....



A. Savić - P.Rosić

[Regi]

Jos malo nevjerovatnih dogadjaja (za normalan nacin razmisljanja) iz paklene zemlje Srbije.
Uvijek se iznova iznenadim i iznenadim sa kakvom smo paklenom zemljom u zajednici...
Neprestano dogadjaji koji bi u svakoj zemlji bili u udarnim vijestima, medjutim u Srbiji su to normalni dogadjaji, nista strasno...


Blic
===============================




Kako pogrešna procena policije napravi nekome pakao od života


Pucali, pa proveravali ko je


BEOGRAD - Tog 30. decembra 2000. godine vaterpolista Darko Mrdak i njegova devojka Nikolina Suzić sedeli su i večerali hamburgere u „pasatu“ na parkingu kod „Arene“ u Novom Beogradu, ne sluteći da će u jednom trenutku postati žrtve pogrešne policijske procene.

Policajac Mladen Dragojlić, koji živi u blizini, pomislio je da je video „pasat“ koji je dan ranije ukraden njegovom bratu. Pozvao je komšiju, policajca Miladina Despotovića, tada komandira OUP Novi Beograd, koji je odmah alarmirao policiju. U 21.30 časova, u civilu s pištoljima u rukama, uputili su se ka parkingu. Nastao je karambol koji za sada ima epilog pred Četvrtim opštinskom sudom u Beogradu. Završnica suđenja se ne nazire. Darko Mrdak za „Blic“ priču o paklu kroz koji je prošao, započinje s pretposlednjim danom 2000. godine.

- Sedeli smo u automobilu i jeli... Odjednom je jedan tip izleteo ispred automobila i udario rukom u šoferšajbnu. Imao je pištolj. Pošto je Motor automobila je zbog grejanja radio, i odmah sam krenuo sam u rikverc. Zadnje staklo je bilo zamagljeno i nisam iza video da je iza policijska maricu. Udario sam u nju i zaustavio se. Tada su pripucali... - opisuje Darko veče koje mu umalo nije bilo poslednje.

- Sećam se plamena iz Despotovićevog niklovanog pištolja, i trenutka kad sam pogođen u grudi, a zatim i u ruku. Tada je i moja devojka Nikolina pogođena u nogu i prst ruke.

Maltretiranje se, priča Darko, nastavilo kad su ga izvukli iz automobila i bacili na asfalt, gde je teško krvareći proveo 15 minuta. Policajci, koje je ugledao tek kad se našao na asfaltu, pretresli su ga tražeći dokumentima. Kad su videli da su pogrešili, odvezli su njega i Nikolinu u Urgentni centar.

- Mislio sam da umirem... Bolovi su bili strašni. Lekari su radili samo pod lokalnom, pošto nisu bili sigurni da li bih se probudio iz totalne anestezije - kaže Darko i dodaje da je saznao da je metak prošao samo centimetar od srca.

Darkove muke opisuje i njegov advokat Novak Lukić.

- Nisu mu dozvolili da se javi porodici 48 sati. Policija je bila ispred šok-sobe, dolazili su razni pukovnici... Za to vreme policija je napravila uviđaj. Istražnog sudiju pozvali su na lice mesta tek jedan sat posle ponoći, iako su morali odmah da mu jave, a pronašli su samo jednu čauru. Policajci su se branili da su mislili da su opasni kriminalci, a Despotović je tvrdio da je pokazao policijsku značku i viknuo: „Stoj, policija!“, kao i da nije pucao. Dragojlić je to potvrdio rekavši da je samo on ispalio jedan metak - objašnjava advokat Lukić.

U bolnici je Darka posetio pukovnik policije Čedomir Vasić.

- Rekao je da zna da sam želeo da radim u policiji, kao inspektor za privredni kriminal, pa mi je ponudio posao. Nisu mogli ništa da mi nađu, pošto nisam imao ni saobraćajnu prijavu, pa su pokušavali da izglade stvar - uveren je Darko, čiji su se problemi nastavili i po izlasku iz bolnice.

Prilikom pregleda, mesec i po dana po otpuštanju iz bolnice, lekar je na Darkovo zaprepašćenje konstatovao samo lake telesne povrede, a muke su se nastavile i tokom rekonstrukcije događaja:

- Kad smo došli na lice mesta i postavili se u položaj u kojem smo bili u trenutku pucnjave, balističar Dušan Dunjić je istog trenutka rekao da su sigurno bila najmanje dva-tri metka. Ipak, posle mesec dana je u nalazu napisao da je bio samo jedan metak. Na sledećoj rekonstrukciji su se svim silama trudili da nas nameste tako da to i dokažu - priča Darko.

U međuvremenu, pozornik Mladen Dragojlić je preuzeo kompletnu krivicu na sebe, pa je tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja Despotovića. Međutim, Darko je protiv njega podneo tužbu.

Pre ranjavanja, Darko je bio kapiten pančevačkog vaterpolo kluba Dinamo. Sada je njegova karijera završena, a posle svega što je doživeo, imao je velikih problema da nađe posao, jer je „imao posla s policijom“. Danas, umesto da nastavi uspešnu vaterpolo karijeru u inostranstvu, poteže se po sudovima.

Nataša Jovanović - Milan Prelić

[Regi]

Mafijaska gupa optuzena za otmice i mucenja, poslije kraceg boravka u zatvoru, uskoro na slobodi!
Dje?
U Srbiji - majci kriminalaca, dje bi drugo.


Kurir
==========================



JOŠ ŠEST ZEMUNACA IZLAZI IZ ZATVORA!


Zbog sporosti Specijalnog suda, uskoro će iz pritvora izaći šestorica saradnika Dušana Spasojevića Šiptara

BEOGRAD - Tri člana "zemunskog klana", Slobodan Pažin, Toni Gavrić i Predrag Maletić, od pre dve nedelje su na slobodi. Međutim, Novu godinu će kod svojih kuća, posle dve godine pritvora, dočekati još najmanje šest saradnika Dušana Spasojevića Šiptara! Kako Kurir saznaje, zbog sporosti suđenja u Specijalnom sudu, posle dve godine provedene u pritvoru, početkom decembra na slobodu će biti pušteni:


Kalinić, Kum i Šiptar

Slobodan Kovčić, Milan Drča, Darko Milić, Srećko Trajković, Bojan Dolić i Milan Jovanović. Ova šestorica javnosti manje poznatih "zemunaca" optuženi su za učešće u otmicama i mučenju ljudi:
- Oni odgovaraju za otmicu i nikakve veze nemaju sa ubistvom Zorana Đinđića. Oni su pripojeni grupi koja je ubila Đinđića samo zato što je Milan Jurišić Juriško zajedno sa njima učestvovao u otmicama, a taj Juriško ima veze sa ubistvom premijera.

- Tu je napravljena velika greška. Jer da su ostali u redovnom postupku, oni bi odavno bili osuđeni, a ovako su godinu i po dana čekali da im počne suđenje, što je nezapamćeno u sudskoj praksi. I sad po sili zakona moraju da budu pušteni na slobodu... - objašnjava Miroslav Todorović, advokat Milana Jovanovića.

Reči advokata Todorovića potvrđuje i sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda. Ona objašnjava da je ovde u pitanju samo "dosledno sprovođenje zakona":
- Zakon je tu potpuno jasan, ukoliko suđenje ne bude završeno za dve, odnosno četiri godine, zavisi koliko je zaprećena kazna, pritvor mora da bude ukinut! Ali će to suđenje sigurno biti završeno u roku od četiri godine.

- Suština je da pritvor može, ali ne mora, da traje maksimalno. Postoji mnogo slučajeva kad je jedan čovek izvršio zločin i kad se suđenje završi brzo. Ovo je, međutim, jako komplikovan slučaj, jer ta grupa je osumnjičena za 17 ubistava, dve otmice i tri teroristička dela. I za svakog člana mora da se dokaže kakva mu je i koliko uloga u svakom od tih dela, zato je normalno da pritvor u ovakvim slučajevima traje malo duže - objašnjava Maja Kovačević.

Ona kaže da bi, teoretski, moglo da se dogodi čak i da Milorad Ulemek Legija, posle četiri godine u pritvoru, bude pušten na slobodu:
- To bi moglo teoretski da se dogodi, ali to je neverovatno. Suđenje za ubistvo Đinđića će sigurno biti završeno u roku od četiri godine - kaže naša sagovornica.

Advokat Dušan Mašić kaže da nigde u Evropi ne postoji neograničen pritvor čak i za najteža ubistva, a da u Americi uz kauciju mogu da izađu iz pritvora i ljudi koji odgovaraju za ubistvo:
- Svako je nevin dok ga sud pravosnažno ne osudi. A produžavanjem pritvora nikada se ne može ispraviti greška. Ako nekog držite pet godina u pritvoru i na kraju se dokaže da je nevin, kako da se ispravi ta greška? A što se tiče osumnjičenih za ubistvo Đinđića, ukoliko se suđenje ne završi za četiri godine, onda ne treba ni da ih drže više u pritvoru. Ako ih ne osude za toliko godina, to znači da nemaju dokaze - kaže Mašić.


Zloupotreba pritvora

Advokat Đuro Čepić upozorava da se mera pritvora često zloupotrebljava:
- Pritvor je izuzetna mera ograničavanja slobode. Kod osumnjičenih za ubistvo Đinđića pritvor je obavezan, ali kod nas se ova mera veoma često zloupotrebljava i sudije "lupaju" pritvor za sve i svašta. Velika je odgovornost sudije da nekog stavi u "kavez" trideset dana. Pritvor nije kazna, pritvor je mera da optuženi ne pobegne, da ne prikrije tragove ili da ne utiče na svedoke - objašnjava Čepić.



G. KATIĆ

[Regi]

Za 10 mjeseci MALOLjETNICI u zemlji Srbiji pocinili 15 ubistava ?!?!?!
Ima li to dje u Evropi na 8 miliona ljudi ?
Koliko su pocinjeli ubistava punoljetni za 10 mjeseci ? 1500 ?


Blic
===============================



Talas zločina koje su počinili maloletnici

I deca ubijaju brutalno

Talas maloletničkih ubistava zapljusnuo je Srbiju. Krvava serija najtežih zločina, za koje su osumnjičeni maloletnici, dosegla je za prvih deset meseci ove godine brojku od 15 ubistava i pokušaja ubistava. Ako se u obzir uzme da je prošle godine u Srbiji zabeleženo ukupno šest ubistava za koja se terete maloletne osobe, očigledno je da je u pitanju vrtoglav porast broja zločina koje je najteže objasniti. U porastu su i krivična dela nanošenja lakih i teških telesnih povreda za koje su osumnjičeni maloletnici.

Strah izaziva i brutalnost maloletnika, pošto nijedno od ovogodišnjih ubistava nije počinjeno vatrenim, već hladnim oružjem ili u tuči. Posebno je zastrašujuć detalj da je omiljeno hladno oružje maloletnih ubica nož. Deca „kratkog fitilja“, kako ih nazivaju stručnjaci, lako ih potežu na nepoznate ljude. Zašto? Razlozi su najbanalniji, neshvatljivi, neobjašnjivi... Zbog razlike u navijačkoj pripadnosti, „krivog“ pogleda, besa...

„Maloletnik 16 puta ubo nožem...“, „Ubijen sa tri uboda nožem ispred škole...“, „Ubijen u kafiću s dva uboda nožem...“ - samo su neki od naslova koji svedoče o brutalnosti. Najdrastičniji slučaj dogodio se 20. januara ove godine kada je grupa drogiranih maloletnika s Brankovog mosta u Beogradu bacila u Savu jedanaestogodišnjeg Maradonu Lazića. Dečaci, starosti od 13 do 15 godina, rekli su policiji da su Maradonu bacili „iz zezanja da bi proverili da li zna da pliva“! Nesrećni dečak utopio se nakon nekoliko minuta grčevite borbe za život i zapomaganja u pomoć.

Ubistva koja čine maloletnici, mahom se dešavaju na otvorenim mestima, ispred škola, na ulici, u parku... Posledica su verbalnih konflikta, a povod je uvek trivijalan. Motivi leže u nekim dubljim faktorima ličnosti počinioca, objašnjava za „Blic“ samostalni stručni saradnik u maloletničkom odeljenju Okružnog tužilaštva, psiholog Ljubinka Marković.

- U većini slučajeva počinilac i žrtva površno se poznaju ili uopšte ne poznaju. Tek dubljom analizom psihološke strukture i psihosocijalnog funkcionisanja može se sagledati uzrok nasilničkog ponašanja. U tom slučaju, kategoriji maloletnih ubica mogu se priključiti i neki drugi maloletnici, koji su u sudskom postupku zbog teških krivičnih dela protiv života i tela. Iako je sam efekat njihovog čina drugačiji, načini izvršenja i nasilnost mogu ih svrstati u zajedničku kategoriju - objašnjava Markovićeva.

Većina maloletnika vrlo rano je ispoljila neadaptilno ponašanje i osećaj nesigurnosti, a samim tim i sklonost ka agresivnim ispadima. Koren problema leži u nezadovoljavajućim emotivnim, socijalnim i osnovnim biološkim potrebama u ranom dečjem dobu. Zbog svega toga ova deca vremenom sredinu u kojoj se kreću počinju da doživljavaju kao neprijateljsku, a zahteve sredine kao ugrožavajuće. Potrebu za zaštitom zadovoljavaju pripadnošću neformalnim grupama, kao što su, na primer, navijačke, a koje su sklone delinkventnom ponašanju. U takvim grupama dobijaju osećaj zaštićenosti i labavu unutrašnju povezanost koja ne postavlja pred njih visoke zahteve. A posledice? Njih je na najgori mogući način osetio Golub Balević, navijač Bežanije koji je izboden nožem u tuči koja je izbila u autobusu posle meča protiv Čukaričkog.

Kada odrasla osoba ubije drugu odraslu osobu, takvo delo se, bez obzira na čin i posledice, nekako i može shvatiti. Ali kad dete ubije dete...

- Ovo je vrlo složen problem, i o njemu treba da se osećaju prozvane sve institucije koje su u obavezi da brinu o našoj omladini. Mi u Okružnom sudu smo pretposlednji čin. Neophodno je da svi zajedno prepoznamo zlo pre nego što se dogodi - kaže za „Blic“ rukovodilac maloletničkog odeljenja Okružnog tužilaštva u Beogradu Srđana Ivanović, i dodaje: - Gandi je rekao: „Ne gledajte na dete kao na neki dragulj, već se trudite da ono to postane. Deca počinju sa ljubavlju prema roditeljima, a posle izvesnog vremena im sude. Retko im, ili im nikad praštaju.“

Milan Prelić

[Regi]

Blic
===================================


Ko je ubio Slavka Ćuruviju

Policija krije spisak osumnjičenih za ubistvo

Službena beleška o umešanosti „crvenih beretki“ u ubistvo Slavka Ćuruvije, koju je sačinio bivši operativac „Poskoka“ Ljubiša Milanović, i dan-danas stoji u policijskoj dokumentaciji. Ali već pet godina niko iz policije ništa nije uradio da se ta informacija proveri i da se pokrene istraga u tom smeru. Sve što MUP ima da kaže o ovom slučaju jeste da je predmet još otvoren i da će istražiti Milanovićeve navode.

- Ja nisam radio na slučaju Ćuruvija, ali sam radeći na drugom slučaju došao do podataka o njegovom ubistvu. Napravio sam informaciju i, pošto sam često radio samoinicijativno, organizovao sam sastanak sa Legijom. Posle toga uručeno mi je rešenje o prekomandi sa potpisom Sretena Lukića. Prebačen sam u odeljenje za strance da lupam pečate. Niko iz novog rukovodstva policije nijednom od tada nije me pozvao da makar čuje moje mišljenje o slučaju Ćuruvija - kaže Milanović za „Blic“.

On tvrdi da posle onoga što mu se desilo niko od policijskih operativaca „neće gurati prste tamo gde može da dobije po njima“.

- Svi rade pod ručnom. Ja sam im najbolji primer da ne treba da se upuštaju u priču o Ćuruvijinom ubistvu. Iste snage koje su mene sklonile, skloniće i njih - tvrdi Milanović.

On kaže da u policiji i danas stoji zvaničan dokument koji je napisao, odnosno operativna informacija od tri do četiri rečenice u kojoj su navedena imena mogućih učesnika u ubistvu Slavka Ćuruvije.

- Reč je o pet imena, od kojih su dvojica pripadnici „crvenih beretki“ - kaže Milanović, ali ne želi da kaže iz kog miljea su preostala trojica.

Siniša Simić, koji je kao zamenik Okružnog tužioca u Beogradu formirao spis o Ćuruvijinom ubistvu, kaže da ga policija nije upoznala sa podatkom koji pominje Milanović.

- Dok sam dužio predmet, zastupnici porodice Ćuruvija su imali uvid u sve ono što se nalazi u njemu. Za svaki podatak i informaciju koji su došli do mene tražio sam proveru. Između ostalog, tražio sam da se saslušaju Mirjana Marković, kao i novinar koji je pisao članak u „Politici ekspres“. Da li je policija nešto krila od tužilaštva i da li to i danas čini, ja ne znam. Na to oni treba da odgovore - kaže Simić.

Tužilački spis o ubistvu Slavka Ćuruvije je 6. decembra prošle godine Okružno tužilaštvo u Beogradu ustupilo Specijalnom tužilaštvu. U Specijalnom tužilaštvu nismo mogli da dobijemo informaciju o ovom predmetu, jer se cela ekipa ovog specijalnog organa gonjenja, osim jednog dežurnog, nalazi u Italiji.

Rajko Danilović, advokat Jove Ćuruvije, brata Slavka Ćuruvije, kaže da sve do samog ubistva piše u službenim spisima Državne bezbednosti, od momenta kada je Mira Marković najavila ubistvo Ćuruvije javnim govorom, preko teksta u „Politici ekspres“ i naredbe Milana Radonjića da se Ćuruvija prati. Po spisima se vidi da je vlasnik „Dnevnog telegrafa“ trebalo da bude ubijen dan ranije, ali je ubistvo odloženo zbog loše koordinacije, te da je pripadnik tajne policije koji je pratio Ćuruviju pred samo mesto ubistva prečuo šifrovanu poruku 252 koju je dobio, a što je značilo - prekid posla. Zbog toga je ostao snimak koji ga direktno upozorava: „Beži! Vraćaj se! Sklanjaj se...“

- To je najjači indikativni dokaz da služba stoji iza ubistva Ćuruvije - kaže Goran Petrović, bivši šef tajne policije, ali on dodaje da je jasno da je Radonjić izdao nalog, ali da nema dokaza o egzekutoru.

Neki bivši, kao i sadašnji pripadnici BIA kažu da sve indicije govore da je Luka Pejović jedan od ubica Ćuruvije, ali da se sa tim podatkom ne izlazi u javnost jer nema dokaza, iako je svedok tokom 2003. navodno identifikovao Pejovića kao ubicu Slavka Ćuruvije. Zanimljivo je, međutim, da je u trenutku identifikacije Pejović već bio mrtav. Sumnja se da je ubijen upravo zbog toga da ne bi progovorio po čijem je nalogu i uz čiju pomoć ubio Ćuruviju.


Dejan Vukelić - Tanja Nikolić Đaković

[Regi]

Kurir
========================



INTERVJU: Božo Prelević bivši koministar MUP-a Srbije

LEGIJA UDAVIO POSKOK!

"Poskok" je rešio "Ibarsku", ušao u trag ubicama Slavka Ćuruvije, krenuo na Jotku, napravio "belu knjigu" kriminalaca, a Legiji se to nije svidelo!
BEOGRAD - Advokat Božo Prelević, idejni je tvorac policijske jedinice "Poskok", koja je od novembra 2000. godine do gašenja nekoliko meseci kasnije uspela da razreši slučaj četvorostrukog ubistva funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali, ušla u trag ubicama Slavka Ćuruvije, krenula da istražuje slučajeve privrednog kriminala... Prelević u intervjuu za Kurir priča o razlozima za formiranje, ali i gašenje ove jedinice.

- Inspektor Ljubomir Milanović imao je indicija da su dvojica pripadnika "crvenih beretki" učestvovala u ubistvu Slavka Ćuruvije, zbog čega je degradiran u službi. "Poskok" je svakog dana nekog hapsio, pa su ubrzo počela negodovanja iz "zemunskog klana". Krenuli su frontalno preko medija i političara koje su kontrolisali. Pouzdano znam da je Legija radio sve što je mogao da se "Poskok" ukine i da Milanović ode.

Šta je sve uradio "Poskok"?
- Praktično je rešena "Ibarska", a mogli su da zatvore i slučaj ubistva Ćuruvije! Počeli su da rade Jotkinu grupu, napravili su "belu knjigu" o svim kriminalnim klanovima u Srbiji. Mnogima se to nije dopalo, pošto se ispostavilo da jedan broj stranaka ima veze sa organizovanim kriminalom.

Koje su to stranke?
- One koje su bile na vlasti do 5. oktobra. O ovim ostalim pričao je i Dušan Mihajlović. Mafija im je pomagala u preuzimanju preduzeća posle 5. oktobra, upadali su u banke i Carinu, bili su na mitinzima u obezbeđenju... To su iste grupe koje su bile moćne i u Miloševićevo vreme. Zahvaljujući slepilu pojedinih ljudi iz DOS-a, one ne samo da su opstale, već su i ojačale.

Na koje ljude mislite?
- Na pojedine funkcionere DS-a i DSS-a. U prvom trenutku ni Koštunica ni Đinđić nisu shvatali prave razmere te pošasti. Ni ja nisam imao predstavu o kojoj količini sile, moći i finansija se radi.

Možete li da navedete neki primer?
- Kada je Ljubiši Buhi Čumetu pozlilo i kada su ga smestili u apartman na VMA, posećivali su ga pojedini generali Vojske i policije! Tražite na VMA da vam daju imena tih generala, pa ćete videti ko je imao veze sa kriminalcima.

Kome je najviše odgovaralo gašenje "Poskoka"?
- Zemuncima i surčincima! Oni koji su zaustavili istrage "Poskoka" pojavljuju se u ubistvu Đinđića! "Insajderi" "zemunskog klana" bili su policajci! Tu se najbolje može uočiti povezanost klanova sa policijom i DB-om. Sve je to bilo isprepletano, uniforme, legitimacije, najveća ovlašćenja. Država u državi.

Ko je ukinuo "Poskok"?
- Dušan Mihajlović. Tu je bio i Sreten Lukić, koji je formirao neviđeno glupi UBPOK! Od ukidanja "Poskoka" do formiranja te Lukićeve jedinice prošlo je godinu dana, a za to vreme ništa nije rađeno na slučajevima "Poskoka".

Zašto?
- Jer su kriminalci tako hteli! Svima je jasno o čemu se tu radi kada do jednog dana imate gomilu hapšenja, a onda više nijedno.

Mihajlović je u Specijalnom sudu rekao da je kasno uvideo da su mu mnogi generali policije i načelnici bili namešteni.
- Ostaje pitanje zašto je na to pristao. Isti ljudi koji su ubili Stambolića i Ćuruviju, koji su bili na Ibarskoj, ubili su Đinđića! Zato ne stoji priča da je Đinđić imao "dilove" sa JSO-om, zemuncima i surčincima.

Ko je onda Mihajloviću mogao da naredi da ugasi "Poskok"?
- To pitajte njega!

Ima li to veze sa svedočenja Vladimira Popovića, koji se hvalio kontaktima sa Stanišićem, Čumetom i ostalima?
- Ili se sam nametnuo, ili ga je Đinđić ovlastio za tako nešto. Ne znam šta je od toga tačno, ali je fakat da je jedan Beba Popović na sebe uzeo obavezu da kontaktira sa svim tim problematičnim ljudima.

Kako je došlo do toga da Đinđić prepusti obračun sa kriminalom svojim saradnicima?
- Bio je preokupiran ekonomskim problemima. Verovao je tim ljudima, iako su oni napravili neviđene propuste. Jedan od njih je i gašenje "Poskoka". Oni su faktički dozvolili da kriminalci dođu do daha. Posle toga je bilo kasno.

Dakle, nije toliko Mihajlovićeva krivica što je "Poskok" ugašen, već je to posledica "pogrešne procene" ljudi od Đinđićevog poverenja?
- Ma, kriv je Mihajlović i te kako! To što je neko drugi vukao konce ne abolira ga od odgovornosti za gašenje "Poskoka". Možda njegova namera nije bila loša, ali je epilog katastrofalan. On je priznao na suđenju Đinđiću da nije znao da su mu namešteni neki ljudi iz UBPOK-a, iako ga je Otpor upozoravao o kakvim kadrovima je reč. Mislim tu na neke funkcionere koji su došli iz Vladičinog Hana. Neka Mihajlović kaže ko mu je namestio te ljude.

Šta Vi mislite?
- Nemam šta da mislim, tvrdim da iza ubistava Ćuruvije, Stambolića, Đinđića, "Ibarske", iza kupovine preduzeća i banaka, držanja medija, stoji manje-više jedna ista grupa ljudi! Oni imaju finansije, jake političke lobije i revolveraše iz struktura bezbednosti. Oni su svuda, u sportu, ministarstvima, trgovini... Svaki premijer mora da zna da će mu se klanjati, ali će jednog dana doći po svoje. Izdali su Miloševića i Đinđića, izdaće i Koštunicu. Njihov interes je da pojedu državu i da je pretvore u svoj bankovni račun.

Kiparske pare je moguće naći i Mlađan Dinkić to zna

"Poskok" je bio na tragu i privrednom kriminalu?
- Tu najpre mislim na Borku Vučić i Mihalja Kertesa. "Poskok" je opstruiran kada je ušao u trag parama koje su nestale na Kipru. Nikada neću poverovati da se ne mogu pratiti transakcije novca koje su išle preko grčke banke. Zašto nije bilo moguće ispitati ljude koji su te pare iznosili u džakovima, a "Poskok" je imao dokaza za to? Ima mnogo aktera koji govore o nenormalnom iznošenju novca, o više od četiri milijarde dolara! Ima tragova koji vode ka Kipru, Bejrutu, Libanu. Tačno se zna ko je nosio, kojim avionima, ko je otvarao račune...
Dinkić priča da je nemoguće ući u trag tom novcu?
- Može Dinkić da prodaje tu priču onome ko nema pojma, ali postoje bankarske institucije, kao što je ona u Bazelu, preko kojih se mogu utvrditi novčane transakcije. Deo tog novca je vraćen i njim se učestvuje u privatizacijama, i to Dinkić zna!
Gde je uloga Borke Vučić u svemu tome?
- Ona je ključni arhitekta finansijskih transakcija bračnog para Milošević! Posle 5. oktobra lakše je bilo ući u trag svom tom silnom novcu. Sada su verovatno računi ispražnjeni, novac je otišao ko zna gde.

SAŠA M. STAJIĆ

[Regi]

Glas
===========================


Krivična dela prevare i falsifikata su veoma česta pojava i u našoj zemlji

Haraju prevaranti

- Zoran Kovačević: Mogu vas prevariti kada hoćete da iznajmite ili kupite stan, udate se, zaposlite, zamenite novac, uvedete kablovsku TV, kupite automobil...
- Krivična dela falsifikovanja i
prevare povezana su jedno s drugim, jer prevarant često mora da falsifikuje neki dokument da bi nekog obmanuo
- Falsifikovani dokumenti najčešće se koriste pri registraciji preduzeća, za uzimanje robe preko menice, jer se na taj način pere novac
Prema podacima kojima raspolaže Odsek za suzbijanje prevara i falsifikata SUP-a Beograd, samo prošle godine na teritoriji metropole smišljeno je 1.500 prevara.

- O krivičnom delu prevare govorimo kada je neki pojedinac oštećen za 8.000 dinara. Sve ispod te sume prema zakonu je sitno delo prevare i mi smo u takvoj situaciji nemoćni. Može da bude i 1.000 oštećenih, ali ako svakom pojedinačno nije uzeto više od 8.000 dinara, nema prevare. Ipak, volim da kažem da ako prevarite milion ljudi za po jedan dinar - prevarili ste ih za milion - objašnjava Zoran Kovačević, načelnik Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata SUP-a Beograd.

On kao primer navodi slučaj oglasa i nagradnih igri u kojima se kao uslov za učešće navodi da treba da se uplati izvesna suma.

- Imali smo slučaj kada je trebalo kupiti knjigu čija cena nije bila visoka, ali ipak daleko veća od stvarne vrednosti, a nudila se milionska nagrada. Slučaj smo počeli da istražujemo posle prijave jednog čoveka. Epilog je bio da je oko 4.000 ljudi kupilo knjigu, a šteta, ili zarada, bila je milionska. Međutim, sa zakonske strane nismo mogli ništa da učinimo jer su prevaranti rekli da će vratiti novac svakome ko to traži - objašnjava Zoran Kovačević probleme sa kojima se suočava Odsek.

On kaže da oblika prevara ima mnogo i da one mogu nastati iz svakog poslovnog odnosa ili poznanstva. Mogu vas prevariti kada pokušate da iznajmite ili kupite stan, kada želite da se udate, zaposlite, zamenite novac, uvedete kablovsku televiziju, kupite automobil...

- Reizdavanje stanova je čest slučaj. Prevarant iznajmi stan za 200 evra na mesec dana. Potom ponudi isti stan na izdavanje, spusti cenu na 150 evra i traži novac godinu dana unapred. Javi mu se dosta interesenata jer je cena pristupačna. On svima uzme novac unapred za pola ili godinu unapred i nestane. Tek kada prevareni hoće da se usele u stan, shvate da su izigrani - prepričava Kovačević čest primer prevare u Srbiji.


Prevare u serijama

Saša Marković, inspektor iz Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata, navodi neke od karakteristika prevaranata: nisu nasilni, što je dobro po žrtvu, jer nema stresa ni traume, inteligentni su, ali ne moraju biti i visokoobrazovani, vrlo rečiti, različitih godina i obrazovanja. Među njima ima daleko više muškaraca nego žena. Prevaranti varaju u serijama, nikada se ne zaustavljaju pošto prevare samo jednu osobu. Obično rade jednu prevaru više meseci, a broj prevarenih ljudi je od 30 do stotinak.






Zaprećene kazne

Kod krivičnog dela prevare nema primene nasilja, pa je kaznena politika blaga. Zaprećena kazna za krivično delo prevare je do 10 godina zatvora. Za sitno delo prevare zaprećena je kazna do tri godine zatvora. Za falsifikovanje preti kazna od tri meseca do tri godine, a za falsifikovanje novca najveća zaprećena kazna je do 20 godina zatvora, ali u slučaju da je to izazvalo teške poremećaje u ekonomiji zemlje.
Prevara je složeno krivično delo i potrebno je da bude ispunjeno više uslova: umišljaj, namera, dovođenje u zabludu, protivpravna imovinska korist i drugo. Prevareni često ne prijavljuju slučaj jer sumnjaju da će krivci biti otkriveni.





Mnogo prevaranata ima i među građevinskim preduzimačima. Ljudi daju novac za izgradnju stana, a na kraju ostanu i bez novca i bez stana.

- Pre nekoliko godina imali smo slučaj da je izbegla porodica iz Hrvatske dala celu ušteđevinu za izgradnju stana. U stan se nikada nisu uselili, a novac im nije vraćen. Ostali su bez igde ičega - priča Kovačević.

Ljude je lako prevariti u situaciji kada traže posao. Prevaranti najčešće obećavaju posao u inostranstvu. Traže novac, navodno, za vizu, zdravstveni pregled, boravak i slično. Kovačević dobro pamti jedan tragičan slučaj jer je prevareni čovek doživeo šok.
- Ponuđen mu je posao u inostranstvu, kao i trojici njegovih sinova. Čovek je pristao i platio prevarantu koliko je tražio. Na njegovu sugestiju čak je dao otkaz na poslu od kojeg je izdržavao porodicu. Kada je otkrio da je prevaren, doživeo je srčani udar i ostao invalid - priča Zoran Kovačević. On navodi da je ove godine otkrivena jedna prevara za posao u kojoj je oštećeno oko 50 ljudi, a prevaranti su se ovajdili za 100.000 evra.

Naši prevaranti su veoma inteligentni. Stalno smišljaju nove prevare, prilagođavaju se propisima. Svaki prevarant, recimo, zna da u kešu iz banke u toku jednog dana može da podigne najviše 50.000 dinara.
- Korist od prevara je ogromna. Primera radi, veća ekipa pljačkaša banaka mora da radi ceo mesec da bi zaradila onoliko koliko prevarant zaradi za jednu svoju prevaru - kaže Kovačević.

Krivična dela prevare i falsifikovanja povezana su jedno sa drugim. Prevarant često mora da falsifikuje neki dokument da bi izveo prevaru. Falsifikuje se sve - od lične karte, vozačke dozvole, pasoša, viza, pa do izvoda iz zemljišnih knjiga, matičnih knjiga, diplome, čekova, kartica i novca, što se tretira kao najteže krivično delo. U poslednje vreme aktuelno je falsifikovanje potvrde o zaposlenju i administrativne zabrane radi dobijanja kredita. Kako se bliži vreme kada će se ukinuti plaćanje čekovima, raste i broj i lažnih kreditnih i platnih kartica.

- Falsifikovani dokumenti često se koriste pri registraciji preduzeća, za uzimanje robe na menicu i na taj način se pere novac. Čim počnu da pristižu računi za naplatu, prevaranti se razbeže. Inače, sve do tada, prevarantska firma zaista liči na ozbiljnu firmu - iznajme prostor, zaposle sekretaricu, sve kako treba - priča Kovačević.

Kako se slažu falsifikovanje i prevara, govori primer prodaje iznajmljenog stana u Novom Beogradu čiji je vlasnik jedan od štićenika Doma za invalidna lica.

- Prevaranti su falsifikovali njegovo ovlašćenje o prodaji stana i uverenje Centra za socijalni rad. Stan su prodali za 55.000 evra i tako prevarili kupca - objašnjava Kovačević.


Polovina Britanaca sklona prevarama

LONDON - Skoro polovina Britanaca priznala je da je bila umešana u neku vrstu falsifikovanja ličnih dokumenata, dok je četvrtina lagala o svojoj stručnosti i obrazovanju pri traženju posla. Rezultati istraživanja o poštenju Britanaca pokazala su da je 45 odsto Britanaca učestvovalo u nekoj vrsti prevare u vezi sa svojim dokumentima, bilo da je reč o laganju o punoletnosti kako bi kupili alkohol, ili o falsifikovanju lekarskog izveštaja zbog bolovanja.
- Nepoštenje i prevare su neverovatno široko rasprostranjenje - rekao je Deni Čepčal, predsednik TŠI Sistema, koji je obavio istraživanje. On je dodao da su sitne prevare u vezi sa identitetom postale toliko uobičajene, da su skoro društveno prihvatljive. Prevare sa ličnim kartama počinilo je 18 odsto ispitanika, dok je pet odsto lažiralo lekarski nalaz. Od hiljadu ispitanika, sedam odsto reklo je da su falsifikovali tuđi potpis na pismu ili čeku. Kada je reč o radnim mestima, 14 odsto Britanaca priznalo je da je špijuniralo PIN kodove ili šifre svojih kolega, dok je čak 35 odsto pozajmljivalo tuđe radne propusnice.

Kada je reč o falsifikovanju novca, falsifikuju se i strana valuta i dinari. Dinari se prave kod nas, a falsifikovani evri i dolari stižu iz inostranstva. Odsek za suzbijanje prevara i falsifikata jedini je kod nas zadužen za rešavanje slučajeva falsifikovanja novca.

Kovačević navodi da prevara ima mnogo varijanti. Ima tragičnih, ali i smešnih slučajeva, naravno nimalo smešnih onima koji su prevareni. Jedan od takvih je i slučaj čoveka koji se predstavljao kao lekar sa VMA i profesor Medicinskog fakulteta, iako to nije bio, i nudio ženama brak. Jednoj od zainteresovanih uzeo je 3.500 evra, tobože za troškove svadbe do koje nikada nije došlo.

Ovaj prevarant bio je zaista uverljiv, sastanke je ugovarao ispred zgrade VMA i dočekivao žene obučen u beli mantil, pantalone i klompe. Jedna od retkih žena koja je više puta bila tražena zbog svojih podmuklih prevara je Radmila Ikić (45). Za poslednjih deset godina ona se lažno predstavljala kao supruga, sestra, ljubavnica ili prijateljica visokih državnih funkcionera, ministara, političara i tako oštetila mnoge građane. Ikićeva je ovog leta ponovo uhapšena jer je varala predstavljajući se kao zamenik specijalnog tužioca Jovana Prijića, ili kao njegova supruga, zatim kao supruga Radeta Markovića, bivšeg načelnika RDB-a, kao prijateljica Zvezdana Jovanovića, optuženog za ubistvo premijera, kao kuma Mila Đukanovića...

Na listi prevaranata nedavno se našao i beogradski advokat Branimir Gugl (51), koji je osumnjičen da je prevario više svojih klijenata uzimajući im depozit za kupovinu lokala u koji se niko od njih na kraju nije uselio. Zoran Kovačević navodi da se policiji javilo oko 50 građana koji su optužili Gugla za prevaru. Ovaj advokat nalazi se u pritvoru.

Veliki broj prevara nikada se ne otkrije. Jedan od razloga je sramota onih koji su naseli na prevaru, a mnogo puta i uverenje da prevarant nikada neće biti otkriven, kao i sumnja da će oštećeni preko suda vratiti izgubljeno, pa se zato radije odlučuju da krivično ne gone one koji su ih izigrali. Posledice i oštećenja koja nastaju zbog ovih krivičnih dela su velika i uglavnom pogađaju pojedince.

A. Savić

[Regi]

Blic
=============================

Dramatično finale suđenja vladiki

Mladi pop optužio Pahomija za blud


NIŠ - Još jedan mladić pred niškim Opštinskim sudom izneo je optužbe da ga je vladika Pahomije seksualno zlostavljao. Taj slučaj nije uzet u obzir prilikom podizanja optužnog predloga jer se desio još u decembru 1995. godine i pravno je zastareo.

Dečak R.S. koji je u to vreme imao 16 godina nije slučaj prijavio državnim organima nego crkvenom sudu, pa je došlo do zastarevanja. Taj dečak je danas sveštenik u Eparhiji raško-prizrenskoj, oženjen je i sasvim je primeran mladić, izjavio je za „Blic“ advokat Aleksandar Stojković nakon jučerašnjeg nastavka suđenja Tomislavu Gačiću (53), poznatijem kao vladika Pahomije. Gačić je optužen da je zloupotrebom položaja episkopa Eparhije vranjske počinio bludne radnje nad četvoricom maloletnih pitomaca te crkve. Stojković, koji pred sudom zastupa četvoricu oštećenih dečaka, kaže da je R.S. došao u Eparhiju vranjsku kao iskušenik iz Bosne, da je tu proveo pet meseci i da je opisao na koji način ga je Pahomije zlostavljao, a da vladika vranjski pred sudom tvrdi da ne poznaje tog mladića.

Na predlog odbrane juče su svedočila šestorica sveštenih lica, među kojima i vladika mileševski Filaret koji je Pahomiju dao alibi za jedan od slučajeva. Advokat Miodrag Lazović izjavio je novinarima da je Filaret pred sudom posvedočio da je Pahomije za vreme svoje krsne slave sve vreme bio sa njim za stolom i da nije napuštao prostoriju, tako da u to vreme nije mogao da zlostavlja dečaka u drugoj prostoriji.

Advokat Dragan Nikolić, koji sa Stojkovićem zastupa oštećene dečake, smatra da odbrana pokušava da novim svedocima kupi vreme i „baci prašinu u oči sudu“.

- Saslušani svedoci odbrane pojavili su se po prvi put pred sudom, ne da svedoče o činjenicama, već da pljuju po oštećenima i njihovim svedocima - rekao je Nikolić.

Odbrana Pahomija juče je zatražila izuzeće predsednika veća sudije Katarine Ranđelović jer je odbila zahtev da se obavi ponovno veštačenje dečaka, ali i zato što je odbila da sasluša nove svedoke koje je predložila odbrana.

- Tražili smo da se sasluša još osam svedoka na okolnosti izvršenja navodnog krivičnog dela, ali je taj predlog odbijen, kao i naš predlog da se dečaci ponovo psihijatrijski veštače. Time je vladika stavljen u neravnopravan položaj jer je sud naložio da njega veštače tri psihijatra i psiholog. Zgranuti smo ovakvom odlukom i sumnjamo u nepristrasnost sudije pa tražimo njeno izuzeće, mada znamo da je mala verovatnoća da do toga i dođe. Izgleda da se sudiji mnogo žuri - kazao je advokat Lazović.

Na prošlom glavnom pretresu naloženo je psihijatrijsko veštačenje vladike Pahomija, ali još nije izvršeno jer je poziv za veštačenje stigao sa zakašnjenjem - dan posle zakazanog roka. Nastavak suđenja zakazan je za 22. decembar.

Branko Janačković

[Bond]

Dokumenta o švercu poslala Bušu


Sudija nikšićkog Osnovnog suda Sanja Jovović poručila je crnogorskim vlastima, da je sa dokumentacijom o švercu cigareta i organizovanim kriminalom, preko diplomatskih predstavništava, upoznala Bijelu kuću i gospodina Džordža Buša, ali i italijanskog tužioca u Bariju. Ona je istakla da je juče oko 18 časova konzulatima SAD i Italije poslala pomenuta dokumenta.
- Milo Đukanović nije jedini koji je umiješan u kriminal i šverc u Crnoj Gori. Sve ću ih, kada za to bude vrijeme, prozvati imenom i prezimenom. Ponavljam, sarađivaću samo sa stranim ambasadama. Gospodinu Ratku Vukotiću, predsjedniku Vrhovnog suda, kao i Birou Vlade, sada odgovaram, da se protiv organizovanog kriminala i korupcije u Crnoj Gori borim već više od dvije godine. Dokumentaciju u vezi sa tim dešavanjima i ranije sam slala predstavnicima stranih vlada i pojedinim međunarodnim organizacijama. Oni će ih obavijestiti o tome da li je to i zaista tako - kaže Jovovićeva.
Sve te organizacije, kako ona kaže, i dosad su reagovale, a rezultat su upravo “brojni pritisci koji su iz inostranstva vršeni na crnogorsku vlast”.
Ona je državnim vlastima poručila da preko njih ne želi da kontaktira sa inostranim organizacijama pošto joj niko ne garantuje da pošta neće biti otvarana.
- S obzirom na to da kažu da sam zaobišla državne ograne sada im poručujem “nijesam zaobišla konzulate”. Svu dokumentaciju, kao i i-mejlove isključivo ću slati iz drugih država jer u Crnoj Gori više nikome ne vjerujem - kaže Sanja Jovović.
Ona objačnjava, kako je juče oko 15 časova dobila telefonski poziv od osobe iz Ciriha, koja joj je predložila da preda dokumentaciju koju posjeduje a da će “za uzvrat dobiti bezbjednost”. Ona ističe da je osoba sa kojom je razgovarala kazala da zove iz tužilaštva iz Ciriha, ali da su komunicirali na srpskom jeziku.
- Zatražili su od mene da ako posjedujem dokumentaciju o pranju novca da im je dostavim. Nakon poziva na moj mobilni sa broja + 417 65 49 02 16, poslata je poruka sljedeće sadržine: “Gospođo Jovović, ukoliko želite da razgovarate i dostavite dokumenta švajcarskoj Saveznoj policiji a tim i tužilaštvu, molim Vas da se javite na ovaj broj: Mi smo zainteresovani za dokumenta koja posjedujete. Možemo da sarađujemo samo pod uslovom da vi to želite. Dostavite nam dokumenta ili preko ambasade Švajcarske u Beogradu ili faksom na sljedeći broj: 9941442472147”. Međutim, kada sam ja pozvala taj broj javila se opet muška osoba koja nije željela da kaže svoje ime niti instituciju koju predstavlja. Mislim da su ovdašnji bosovi o prašini koju sam digla već obavijestili o svemu svoje “kolege” u inostranstvu , ali se ne plašim - kazala je Jovovićeva.

L.N.

[Regi]

Blic
==========================


Bivši šef tajne službe potvrdio da je bilo prisluškivanja poslanika 27. novembra

Raspustiti BIA

Bivši šef BIA Goran Petrović potvrdio je juče za „Blic“ da je, prema informacijama koje su mu preneli pripadnici službe, dan pre glasanja o budžetu u nedelju, 27. novembra, BIA preduzimala određene aktivnosti povodom afere oko trgovanja mandatima narodnih poslanika.

- Obrazloženje da su poslanici koji se proveravaju deo albanskog lobija i da je to razlog angažovanja BIA u konkretnom slučaju predstavljaju monstruoznu konstrukciju i prvorazredan skandal. Ako su poslanici primali mito, morali bi da budu u nadležnosti UBPOK-a, a ne BIA. To je ujedno i najjasniji dokaz o zloupotrebi službe u ovom slučaju. Ovo nije prvi put da je Rade Bulatović zloupotrebio službu u političke svrhe. Današnja BIA liči na službu koju su vodili Slobodan Milošević i Rade Marković - tvrdi Petrović.

On dodaje da u BIA postoje pošteni operativci i da će se istina saznati kada se tim ljudima omogući da rade svoj posao.

- Kao što sam mnogo puta do sada ukazivao na to da Bulatović zloupotrebljava BIA, tako sada podržavam ideju da nadležna tela ispitaju ovu aferu i o svemu obaveste javnost - zaključio je Petrović.

Da podsetimo, „Blic“ je objavio da je celokupan parlament prisluškivan uoči glasanja o budžetu, a da je to Bulatović pravdao povezanošću poslanika sa albanskim lobijem jer su u pitanju celokupni pregovori o statusu Kosova.

Lider LDP Čedomir Jovanović ocenio je da su svi pisani tragovi o prisluškivanju poslanika već sklonjeni a da su računari koji prate sprovođenje mera resetovani.

- Kao što je Milošević imao svog Radeta, tako i Koštunica ima svog Radeta - ocenio je bivši potpredsednik Vlade Srbije.

Istovremeno još jedan bivši potpredsednik Žarko Korać, lider SDU, izjavio da, prema njegovim informacijama, nije prisluškivan samo parlament, već i lideri određenih partija i određeni mediji.

- Parlament je sada samo krpa i sada je na delu poslednja faza urušavanja demokratskog sistema koja će, nažalost, na vlast dovesti stranke kojima nije do demokratije. Bulatović nije to rešio da radi sam već su mu to rekli njegovi politički mentori - tvrdi Korać.

U slučajevima kao što su ubistva na Ibarskoj magistrali, ubistvima Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije, kao i atentata na Vuka Draškovića, pripadnici tadašnje DB bili su centralne figure.

Sagovornici „Blica“ slažu se u tome da bi BIA trebalo reformisati, prvenstveno promeniti Zakon o BIA koji i ne dozvoljava pravu kontrolu. Neki idu dotle da predlažu da se ona rasformira.

Advokat Rajko Danilović tvrdi da ne može da veruje BIA na reč kada kaže da ne prisluškuje poslanike.

- Trenutno nema prave kontrole BIA. Odavno pozivam (vlasti Srbije, prim. aut.) da ih rasformiraju i naprave novu službu koja bi stvarno jurila špijune i bavila se borbom protiv terorizma. Umesto toga, BIA samo juri neprijatelje vlasti. Opasan je presedan da jedna stranka kao što je DSS drži sva ministarstva sile. BIA služi samo za čuvanje vlasti - zaključuje Danilović.

Božo Prelević, advokat i nekadašnji koministar policije, za „Blic“ kaže da Zakon o BIA i ne pruža mogućnost prave kontrole ove tajne službe.

- Teško mi je da poverujem da se slušaju poslanici, ali Zakon o BIA je toliko katastrofalan da prave kontrole nema, pogotovo ako se uzme u obzir i da Skupština često ne želi da na pravi način kontroliše službu. Sa ovakvim zakonom ona to i ne može. Potrebno je da imate dobar zakon i parlament koji želi da kontroliše službu. Situacija ne može da se ispravi drugačije sem upornim insistiranjem na kontroli BIA od strane opozicije i nezavisnih intelektualaca - tvrdi Prelević.

On navodi da je, ukoliko je reč o mitu, poslanike na osnovu sudskog odobrenja trebalo da prisluškuje UBPOK.

- BIA može da ih prisluškuje ako smatra da ima za to ima osnova, kao što je, recimo, to da sa njima kontaktiraju predstavnici albanskog lobija. Ali ako je to samo objašnjenje BIA, a motiv je slušanje radi mita, radi se o zloupotrebi - zaključuje Prelević.

N. M. Jovanović

--------------------------------------------------------------------------------

Beogradske sudije i tužioci u panici zbog prisluškivanja

Mobilni i fiksni telefoni mnogih beogradski tužilaca i sudija prisluškuju se intenzivno već dva meseca, saznaje „Blic“ u izvorima bliskim srpskom pravosuđu.


Priča o prisluškivanju isplivala je na površinu neposredno posle afere sa prisluškivanjem poslanika. Povod za ovu meru bila je afera s hapšenjem sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića, koji je zbog primanja mita uhapšen u septembru ove godine, kao i licitiranje sa imenima drugih sudija koje su pominjane u istoj aferi. Ipak, utisak je da je neko ponovo preterao sa „ažurnošću“. Naš izvor, koji je insistirao na anonimnosti, okarakterisao je ovaj postupak kao „razbojnički čin“.

- Ovo je poguban potez, i još samo jedan u nizu ataka na naše pravosuđe! Sasvim je u redu da se preduzimaju mere u pravcu suzbijanja korupcije u našim redovima, ali je ovo apsolutno pogrešan način koji može imati dalekosežne negativne posledice - tvrdi naš sagovornik.

Da u beogradskoj Palati pravde ne teče sve uobičajenim tokom, dokazuje i činjenica da sudije i tužioci sve češće menjaju brojeve svojih mobilnih telefona, kao i da se s njima sve teže stupa u kontakt.

M. Prelić

------------------------------------------------------

[Regi]

Blic
==========================

Pregovarač Pahomije


Učešće vladike Pahomija u zvaničnoj delegaciji SPC koja od pregovaračkog tima Srbije o budućem statusu Kosmeta traži denacionalizaciju crkvene imovine u pokrajini, višeznačna je poruka Crkve i vodećim ljudima u državi i sudu u Nišu i onim mladićima koji više meseci pokušavaju da dokažu da ih je preosvećeni seksualno napastvovao.

Ne može se Crkvi osporiti pravo da svoj tim sastavlja po sopstvenom nahođenju. Mogu Pahomija da izaberu i za patrijarha. Nije kriv dok sud tako ne utvrdi. Ali sve se drugo može osporiti. I nedostatak dobrog ukusa sastavljača delegacije i u najmanju ruku čudna pomirljivost domaćina, predsednika i premijera Srbije, najpozvanijih da državne institucije zaštite od svake vrste pritisaka. A ovo jeste pritisak SPC jer su optužbe protiv vladike ozbiljne, isuviše ozbiljne, a svedoci ubedljivi.

Ako crkve opstaju na razlikama, moderne države svoje temelje grade na uverenju građana da su pred zakonom jednaki. Važi to i za Tomislava Gačića i za one koji se osećaju oštećenim. U tom smislu mera mudrosti i takta nalagala je da se neko doseti i Patrijaršiji prenese diskretnu poruku da nije baš uputno da vladika bude član bilo kakve delegacije koja komunicira sa državnim institucijama. Ne bar dok je pod hipotekom optužbi. Ne mora se moguća blamaža crkve koristiti za urušavanje kredibiliteta države. Uostalom, ko će da primi momke koji tvrde da su zlostavljani?

Mogu građani Tadić i Koštunica da celivaju ruku kome hoće. Njihova higijena - njihov problem. Ali, kome se predsednik i premijer ove države klanjaju moralo bi sve da nas zanima.

Šta da radi sudija u ovom predmetu, kako da se vlada, kad na televiziji vidi da optuženi sedi uz rame predsednika republike i šefa Vlade? Da li mu to šalju poruku da oni znaju da Pahomije nije kriv?

Stojan Drčelić - urednik

[Regi]

Spisak rasista u Srbiji

Politika - Pre 3 sata i 18 minuta

NOVI SAD – Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Odbor za bezbednost Skupštine Vojvodine izdali su zajedničku informaciju o delovanju neonacističkih organizacija u Vojvodini u kojoj su navedene „neformalne društvene grupe s neonacističkim obeležjima” u Srbiji.

U toj informaciji, koja je dostavljena pokrajinskim poslanicima uoči predstojećeg zasedanja vojvođanskog parlamenta i Savetu za bezbednost AP Vojvodine, izričito se navode četiri organizacije – „Nacionalni stroj”, skinhedi, „Krvi i čast” i „Rasni nacionalisti – rasonalisti”, koji su okarakterisani kao rasisti.

Politički pokret „Obraz” svrstan je u klerofašističke organizacije, dok su „Pokret 64 županije” i honvedi, nazvani „neformalnim društvenim grupama”, ali nisu izričito optuženi za delovanje s neonacističkim obeležjima.

U informaciji nije izneto brojno stanje neonacista, rasista i klerofašista u Srbiji i Vojvodini, ali je detaljno opisano za šta se zalažu „grupe i pojedinci s neonacističkim obeležjima”, gde se okupljaju, šta čine, kako se oblače i slično.

Prema tom policijskom izveštaju, „Nacionalni stroj” je tajna rasistička, šovinistička, antisemitska internacionalna organizacija, aktivna u 18 država, dok je pokret „Krv i čast” opisan kao nacistička, rasistička, šovinistička, antisemitska organizacija internacionalnog karaktera, aktivna je u 17 država.

Kako se navodi u informaciji, „Rasni nacionalisti – rasonalisti” zalažu se, da Srbi u svojoj državi imaju najviše prava i da sami odlučuju o njoj. Parola im je „Zdrav duh u zdravom telu, u zdravoj okolini i zdravoj državi”.

Policijska analiza pokazala je podudarnost delova programa političkog pokreta „Obraz” i skinheda, uprkos tome što postoji „animozitet između hrišćanske desničarske omladine koje okupljaju `Obraz` i `Dveri` i skinheda, koji su nevernici”. „Antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima i antisemitizam njihovi su zajednički programski elementi”, ističe se u informaciji.

U tekstu se navodi i da je svim područnim sekretarijatima unutrašnjih poslova MUP naložio da evidentiraju i prate delovanje skinheda, „Nacionalnog stroja”, „Krvi i časti” i drugih organizacija, kao i da protiv njih preduzimaju zakonske mere, te da o svemu hitno izveštavaju Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na prethodnoj sednici Skupštine Vojvodine poslanici su osudili upad pripadnika „Nacionalnog stroja” na antifašističku tribinu u Novom Sadu i zadužili Odbor za bezbednost i MUP da pripreme informaciju o svim organizacijama koje svojim delovanjem ugrožavaju multikulturalnost, multietničnost, multikonfesionalnost i višejezičnost u Vojvodini. (Beta)

Nacistički serveri u SAD

NOVI SAD – Ministarstvo unutrašnjih poslova identifikovalo je učesnika Internet foruma RTS-a pod nadimkom Kajzer Sose, koji se oglašavao kao informativna služba „Nacionalnog stroja”.

MUP je naveo da je policajcima „veoma teško da identifikuju lica koja ostavljaju poruke po nacističkim Internet forumima, kao što su, na primer, spisak Jevreja u Srbiji s adresama stanovanja i slično”. „Članovima `Nacionalnog stroja`, skinhedsima i `Krvi i časti` posebna je pogodnost što se serveri tih međunarodnih organizacija nalaze u Americi. Samom tom činjenicom oni su na neki način zaštićeni, izazivaju i rugaju se pripadnicima policije i javnom tužilaštvu da su nesposobni da ih lociraju i identifikuju”, navedeno je u zajedničkoj informaciji MUP Srbije i Odbora Skupštine Vojvodine za bezbednost. (Tanjug)

[007]

Medojević: Obraz vredniji od miliona

~Moj društveni kapital je moja čast, a ona je mnogo vrednija od milionskog kapitala Dragana Brkovića
Izvršni direktor Grupe za promjene Nebojša Medojević će ukoliko mu sudija podgoričkog Osnovnog suda, Senka Danilović dosudi milion eura na ime naknade štete nastale uvredama Dragana Brkovića, “nahraniti gladne penzionere”. On od vlasnika kompanije Vektra traži pomenuti iznos na račun “teškog duševnog bola” koji trpi “u kontinuitetu deset godina”. Tim novcem će, kako je juče kazao sudiji Danilović, otvoriti narodnu kuhinju za “penzionere Zabjela” koji u 2005. godini javno kažu da su gladni.
- Iznos od milion eura od Brkovića sam tražio preventivno jer smatram da, ako mu sud dosudi manje, to će za njega biti samo ohrabrenje da i dalje kleveta i vrijeđa jer to može da plati. Moj društveni kapital je moj obraz, a on je mnogo vredniji od milionskog kapitala Dragana Brkovića - kazao je Medojević.
Na konstataciju advokata Marka Dakića, koji zastupa Dragana Brkovića, da je “mislio da je Medojević novac tražio kako bi sanirao svoj duševni bol, a ne penzionere”, direktor Grupe za promjene kazao je da će pomoć gladnim penzionerima “biti njegova moralna satisfakcija”.
Izvršni direktor Grupe za promjene i vlasnik kompanije Vektra našli su se ponovo na sudu zbog duševnih bolova i traže jedan od drugoga po milion eura. Medojević je Brkovića tužio zbog tekstova objavljenih u dnevnim listovima “Dan” i “Vijesti” tokom aprila i maja prošle godine. Riječ je o tekstovima “Sa Medovima treba opštiti samo sa prezervativima”, “U ta jedra duva istočni vjetar”, “Medo ima grupu za obmane”, te “GZP zastupa strane interese”.Brković je uzvratio protivtužbom, zbog tekstova “Uličarski rečnik”, “Legija će otkriti neke crnogorske tragove”, “Milo KAP prodao u kafiću”, te “Pušača tompusa kum izbacio iz posla”.
- Koliko je tačno sve ono što sam ranije govorio, pokazuje činjenica da je isti onaj Rus i ruska mafija za koju je Brković izjavljivao da su moji nalogodavci, danas njegov poslovni partner u KAP-u. Dakle, vrijeme je pokazalo ko je čiji nalogodavac. Sve što sam ikada rekao nije bilo na bazi ličnog odnosa jer ja Brkoviću nikada nijesam kazao da je moralni bogalj, lopov, glup, neobrazovan i pripadnik organizovanog kriminala, a on meni jeste. Niko me nikada nije oklevetao kao on jer njegove uvrede trpim u kontinuitetu već deset godina. Ja sam se, kao analitičar GZP-a u svojim izjavama u javnosti fokusirao na poslovne aranžmane KAP-a i Vlade, a Brković bi se odmah sjutradan oglašavao da ih brani iako nikada nije bio predmet mog interesovanja.On u svojim uvredama ide toliko daleko, da pominje mog čukunđeda i pravi genezu moje porodice. A sve to iznosio je kako bi me zaplašio, i to u stilu “ako nastaviš da iznosiš podatke, ja ću nastaviti da te pljujem i vrijeđam”- kazao je juče Medojević.
On je naglasio da ga uvrede mnogo više pogađaju zbog činjenice da se, kako je rekao, ne radi o raspravi između dva intelektualca.
- Ovdje se radi o raspravi najbogatijeg Crnogorca iza koga je milionski lobi i jednog potpuno nezaštićenog intelektualca koji iza sebe ima samo struku i obraz. Brković je, nakon poštenog rada u svojoj maloj automehaničarskoj radnji uspio enormno da se obogati i uz pomoć bliskih veza sa vlašću, što nikada nije sporio, uzme preko 100 miliona dolara, a ti računi će kasnije biti uspostavljeni i meni i vama. Plaćao je novinare i medijske savjetnike da objavljuju neistine o meni, pa se tako u fašističkom listu “Crnogorski književni list” bavio mojom širom porodicom. Ljut sam, razočaran i duboko me psihički pogađa činjenica da živim u državi u kojoj jedan čovjek koji treba da odgovara za neka djela ima mogućnost da vrijeđa nekoga ko se isključivo bavi analizama od opšteg interesa. Slično bi se osjećao i neki policajac kada bi bio izvrijeđan od strane kriminalca koga je uhvatio u vršenju krivičnog djela- kazao je Medojević.
Suđenje se nastavlja 10. marta naredne godine, saslušanjem Dragana Brkovića jer se juče nije pojavio na zakazanom suđenju.

I.ČELEBIĆ

[Regi]

Tragedija u bivšem „Jatovom“ avionu

Blic - Pre 2 sata i 21 minut

Avion koji se u subotu srušio prilikom sletanja u nigerijskom gradu Port Harkurtu, kada je poginulo preko sto ljudi, bio je vlasništvo kompanije koju su 2000. godine zajednički osnovali „Jat“ i grupa nigerijskih investitora. Preko trideset godina ovaj avion je prevozio putnike naše avio-kompanije, saznaje „Blic“.

Avion tipa DC-9 sa oznakom YU-AJH kompanije „Sosoliso Airlines“ udario je u prostor između dve piste, prelomio se na dva dela i zapalio. Istražni organi veruju da je uzrok nesreće bilo jako nevreme koje je vladalo nad aerodromom u trenutku sletanja.

Životni put aviona bio je veoma uzbudljiv i dinamičan. Prvi put je na Surčin sleteo 12. februara 1973. godine, da bi 2000. godine, nakon što je skoro trideset godina prevozio naše putnike, bio dat Nigerijcima kao ulog „Jata“ prilikom osnivanja mešovitog preduzeća. Iako u nigerijskim rukama, avion je i dalje leteo sa „Jatovim“ oznakama, kao i još tri aviona data istoj kompaniji (YU-AKK, YU-AKI i YU-AJI).

Naš avio-prevoznik je tokom letnjih meseci koristio ove avione za svoje čarter letove, pre svega prema Malti i Tunisu, pošto im zbog buke nije bilo dozvoljeno da lete u zemlje EU.

„Jat“ je u novoj kompaniji postavio i svog čoveka, inženjera Aleksandra Furtulu koji je iz kompanije otišao u penziju. „Jatovi“ piloti i mehaničari smenjivali su se na mesec dana i redovno opsluživali avione.

Tri godina nakon osnivanja odnosi između „Jata“ i nigerijske firme postaju nešto labaviji, ali kompanija i dalje svoje avione šalje na generalni remont u Beograd.

- Prošle godine tri aviona ove flote bila su na remontu u „Jatu“. Jedan baš u vreme štrajka mehaničara. Kod nas se odrađuje generalno, a naši ljudi koji su zaposleni u „Sosolisu“ rade tamo u Nigeriji linijsko održavanje aviona. To su takozvani pretpoletni letovi i manje stvari, recimo ako pilot ima neku primedbu, pa proveravaju. Praktično, to nisu veliki radovi i pregledi, već zamena ulja, pneumatika - priča izvor „Blica“ koji je želeo da ostane anoniman.

Trenutno je u „Sosolisu“ zaposleno desetak bivših „Jatovih“ mehaničara. Po navodima u pitanju su ljudi koji su ovde otišli u penziju ili napustili „Jat“ iz nekog drugog razloga. Pilota već oko dve godine nema, a „Jatove“ stjuardese nikada nisu ni letele za ovu kompaniju.

„Sosoliso“ je nedavno organizovao glamuroznu proslavu pet godina postojanja. Prošle godine kompanija je dobila nagradu za najbrži napredak u avio-industriji i važi za jednu od najsigurnijih u Africi zahvaljujući stručnjacima iz „Jata“. Jedna je od retkih afričkih kompanija koju mediji ne nazivaju „leteći mrtvački kovčezi“.

U jednom intervjuu vlasnik firme Oskar Ikvumesi ovako je opisao svoje osnose sa „Jatom“.

„Poslednjih godina smo imali prilike da se uverimo kako su ‘Jatovi’ mehaničari ozbiljni. I pored toga što su avione pregledali svakog dana, subotom su obavljali sistematske preglede. Nijednom se nije desilo da su avion pustili da leti, a da ga nisu detaljno pregledali. Za ‘Jatove’ mehaničare bezbednost je na prvom mesti. Ukoliko bilo koji deo na avionu ne zadovoljava 100 posto njihove standarde, oni automatski to menjaju novim delovima. ‘Jat’ ima najveću koncentraciju stručnjaka za avione DC-9 u Evropi. Naše partnerstvo se višestruko isplatilo“.

Željka Jevtić - Milorad Ivanović

[Regi]

Vlado Georgijev se jos i cudi sto mu se desilo, da je citao ovu moju rubriku-topic nista se ne bi cudio, normalno je da se u Srbiji prebije najpopularniji pjevac pistoljem.
To je potpuno normalno u klerofasistickoj Srbiji.


Blic
===========================




Georgiev: Verujem da su me tukli policajci!


Vlado Georgiev je - uprkos ozbiljnim povredama po glavi i telu koje mu je preksinoć u hotelu „Interkontinental“ naneo menadžer i kompozitor Saša Dragić sa još trojicom naoružanih ljudi - juče ipak održao konferenciju za štampu na kojoj je, pored ostalog, rekao da osnovano sumnja da su trojica ljudi koji su ga tukli kundakom pištolja po glavi pripadnici MUP-a!

- Dobar dan svima. Dobar dan svaki dan - sa osmehom na bledom licu obratio se novinarima Vlado i, kao da se prethodne večeri ništa nije desilo, zapevao „Dok palme njišu grane“.

Popularni pevač je na pres konferenciji izneo šokantnu sumnju da su ga pištoljima po glavi tukli policajci!

- Šuška se da su ta trojica pripadnici MUP-a, što nije isključeno čim Dragić odbija da otkrije njihov identitet. A, i ko, osim policije, može u elitni hotel da uđe sa oružjem?! - upitao se Vlado i izrazio nadu da ipak živimo u pravnoj zemlji, te da će se ceo slučaj rasvetliti. Rekao je da se nada da su pošteni policajci koji savesno i hrabro rade svoj posao ipak u velikoj većini i da će država stati na put kabadahijama koji po hotelima tuku ljude pištoljima.

Georgiev je podsetio na događaje koji su prethodili, a verovatno i izazvali incident.

- Na jučerašnjoj tribini povodom zaštite autorskih prava, kojoj je prisustvovao i Saša Dragić, zamolio sam da se pojača mikrofon jer nisam dobro čuo o čemu se priča. Tada mi je neki bivši ili sadašnji političar... ne znam (Zoran Anđelković, direktor „S radija“, prim. nov.) rekao: „Budi miran ili napusti skup“. Dragić je stao na stranu tog političara. Video sam da me tretiraju kao personu non grata, izašao sam i otišao u „Pijano bar“ hotela „Interkontinental“ na tonsku probu uoči preksinoćnjeg nastupa na jednoj privatnoj proslavi. Odatle sam pozvao telefonom Sašu Dragića i rekao mu da sam iznenađen njegovom reakcijom, budući da je i on autor mnogih pesama, te sam mislio da je i njemu u interesu da naša prava napokon budu zaštićena. „Gde si ti?! Šta hoćeš?! Hoćeš da se objasnimo?!“, vikao je Saša u slušalicu. A onda je doveo tri gorile i objasnili smo se pištoljima - rekao je Georgiev.

Po njegovim rečima, Dragić mu se po ulasku u bar uneo u lice i počeo da viče: „Šta ti hoćeš?! Ko si, bre, ti?! Jesi li ti jedini autor?!“ Došlo je do glasne svađe i uskoro ih je konobar opomenuo da ne mogu tako da se ponašaju u baru elitnog hotela. Onda je Georgiev rekao Dragiću da izađu i napolju se rasprave jer ga je sramota da se svađa tu pred ljudima. Na pitanje novinara „Blica“ da li je nameravao da se pobije s Dragićem, odgovorio je:

- Da. Nameravao sam i da se pobijem ako već ne možemo drugačije da rešimo problem. Ali samo nas dvojica. Fer. Jedan na jedan. Međutim, kada smo krenuli da izlazimo, Dragić se odjednom okrenuo i udario me glavom. Uzvratio sam mu udarac, a onda su pritrčale tri njegove gorile i počele da me udaraju pištoljima po glavi. Bilo je kao na filmu. Sa puno, puno krvi. Dragić je sve vreme vikao: „Ti meni da psuješ majku! Ti meni da psuješ majku!“, što uopšte nije istina - ispričao je Georgiev, koga su, teško povređenog, kola Hitne pomoći odvezla na VMA. Nakon što mu je glava ušivena, a ostale povrede po telu sanirane, Vlado se iste noći vratio u „Interkontinental“ gde je održao koncert. Saša Dragić je uhapšen i nalazi se u pritvoru. Kako „Blic“ nezvanično saznaje, on je odbio da otkrije identitet ljudi iz svog društva koji su Vladu pištoljem tukli po glavi.

- Doktor mi je rekao da su povrede teške, ali da sam imao sreće jer da su me udarili samo pola centimetara dalje, danas ne bih ovde sedeo sa vama. Bio bi to udarac koban po mene - zaključio je Georgiev.

Simonida Stanković

-----

"Na istočnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju težak zadatak"
Ilija Garašanin, >Načertanije< (1844. g.)

------