Mikroekonomija

**Danilo91** · 01-12-11, 12:01

Imam par pitanja iz Mikroekonomije, oko (dis)ekonomije obima, konkurentnosti trzista, rastucih i opadajucih prinosa pa ako bi mi neko mogao pomoci bio bih veoma zahvalan.

**oktagon** · 01-12-11, 14:19

pitaj odje pa da probamo

**Danilo91** · 01-12-11, 14:58

1. Posmatrajte tipični McDonalds restoran i obrazložite zašto se rastući prinosi mogu
javiti od prvog do četvrtog radnika. Onda diskutujte zašto će se vjerovatno pojaviti
opadajući prinosi. Konačno, koji uslovi mogu biti zaslužni za eventualni nulti ili negativni
granični proizvod? Objasnite zašto McDonalds najvjerovatnije neće prestati da
zapošljava u tački opadajućih prinosa.
2. Izaberite jedno preduzeće (ne morate se ograničavati na crnogorsko tržište) za koje
smatrate da posluje na savršeno konkurentnom tržištu (ili bar približno savršeno
konkurentskom), i objasnite zašto smatrate da je izabrano preduzeće savršeni
konkurent.
3. Ako je savršena konkurencija tako rijetka u praksi, zašto je studenti ekonomije širom
svijeta uče?
4. Zašto je Adam Smit rekao: “Sopstveni interes i konkurencija dovode do rezultata koji
su najbolji za jedno društvo kao cjelinu, a bez ikakvog uticaja ili regulacije države”?
5. Objasnite barem po tri realna primjera (posmatrajte svjetsku privredu) ekonomija i
disekonomija obima.

Na 2 i 3 sam odgovorio pa ne treba.
Hvala

**PrijekiLijek** · 01-12-11, 20:14

Odje se ispiti spremaju ,ne bi mi ga ti prolazio.

**HaRRy** · 01-12-11, 21:49

hahaha, nemogu da vjerujem da saljes ono sto je zadato za domaci iz mikroekonomije :P

**Danilo91** · 02-12-11, 04:21

Hvala puno!

**andjela pizelly** · 25-12-11, 21:32

4. Zašto je Adam Smit rekao: “Sopstveni interes i konkurencija dovode do rezultata koji
su najbolji za jedno društvo kao cjelinu, a bez ikakvog uticaja ili regulacije države”?

Adam Smit se smatra ocem savremene ekonomske nauke. ( 1723, 1790, Edinburg), škotski ekonomista. Njegovo Bogatstvo naroda(Istrživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda) predstavlja osnovno delo klasične političke ekonomije i pripada grupi knjiga sa najvećim uticajem u istoriji.
Njegovo ucenje se bazira na mehanicističkoj paradigmi,Mehanicistička paradigma –to je shvatanje svijeta po kojem sve ,doslovno sve,a to znači materija,priroda i čovijek,funkcionišu poput mašina.
Privlačnost mehanicis- tičke paradigme proizilazi iz njene tri osobine:

-pomoću nje moglo se odgovoriti na sva pitanja,bila je jednostavna i djelovala je.
-sve što se događalo moglo se matematički prikazati i naučno dokazati
-svako događanje imalo je uzrok i rezultiralo je tačno određenim posledicama.

Na osnovu takvog uzročno –posledičnog stanja sve je bilo predvidivo ,odnosno determinisano(određeno).
Na ovakvom shvatanju svijeta počivala je i ekonomija ,čiji je jedan od bazičnih stubova bila ekonomska ravnoteža.To je stanje kada su svi akteri u proizvodnji i na tržištu u potpuno izblansiranom stanju ,u kojem vladaju uslovi opšte pravednosti,jer niko ne uzima drugom,ni nema dobitka na račun ničijeg gubitka.
Takvo ravnotežno stanje postaje san svakog ekonomiste:
AdamaSmita,DavidaRikarda,Vilijama Petija,Džon Majnard Kejnsa.
Doba u kome Adam Smit živi, karakterišu zastareli feudalni odnosi i institucije, kao i ostaci mnogobrojnih mera državnog intervencionizma, zabrana i raznih ograničenja u privrednom životu.
S druge strane, mlada buržoazija jasno postavlja zahteve za ekonomskom slobodom, slobodom lične inicijative i nemešanja države u ekonomski život. Učenje Adama Smita predstavlja izraz zahteva vremena u kome je živeo.
Smit se, pre svega, definitivno obračunao sa još uvek vladajućim merkantilističkim stavovima.

Odbacuje sve zaštitne carine i ograničenja. Dakle, dokazuje potrebu potpunog odbacivanja državnog intervencionizma i teorijski utemeljuje ekonomski liberalizam.

Zalaže se za potpunu ekonomsku slobodu, slobodnu konkurenciju, itd.
Shvatanja Adama Smita o ulozi države u privrednom životu podudaraju se sa fiziokratskim teorijskim sistemom. Razlika je u tome što fiziokrati smatraju da društveni „prirodni poredak“ može da se ostvari u feudalnom sistemu s apsolutističkom monarhijom, a po shvatanjima predstavnika klasične ekonomske misli Adama Smita i Davida Rikarda, društvenom „prirodnom poretku“ odgovara liberalni kapitalizam.