Melanholija

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Brodovi, kao i moje srce, putuju od svjetla do mraka okeanom punim ogledala-podsjetnika na počinjene grijehe. Svjestan sam nemira što naglašavaju vjetar koji će me uništiti, i da hridi u mom slučaju manje bole od prošlosti.

[nauzeja]

Ponos.

<3

[nauzeja]

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.


2.

A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.


3.

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.


4.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

Miroslav Antić

[nauzeja]

Ljubav je kad neko ode na posao, vrati se, skuva rucak, ocisti posle ugradnje eloksira, napravi palacinke muzu i dodje da te vidi jer ima vremena.

[Raquel]

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem...
Sve će proći ko behara kad.
Žutim zlatom venjenja označen,
Nikad više neću biti mlad.

Nećeš više treptati ko ptica,
Srce ludo, oprljeno mrazom.
Ni zemlja me, brezinoga cica,
Bosog neće namamiti stazom.

Dani skitnje, sve je manje mena,
Sve mi manje plamen usta rudi.
O svežino moja izgubljena,
Oči bujne, preplavljene grudi.

Želje štedim ko tvrdica zlato.
Moj živote, beše li tek san?
Ko na rujnom da prohujah hatu,
U proleće kada sviće dan.

Lišća bakar tiho kaplje s klena.
Sve je trošno. Plot u prah nam gre.
Nek je navek stvar blagoslovena,
Koja dođe da cveta i mre.

[Raquel]

[nauzeja]

Заклаћу се ноктон.


Бог.

[Raquel]

Eksperimenti.

"Ne postoji moralna i nemoralna knjiga, samo ona dobro i ona lose napisana."

Koriscenje karaktera i osuda. Kreiras lik, prilagodis se i raspalis. Ko osudi, i jeste. Neko procita, neko ne. Poistovjecivanje i provjera. Obicno su zateceni rafalima iznenadnih "emocija" odnosno hladnocom u djelovanju, ne shvatajuci da je sve dio igre, dobro osmisljenog plana za razradu datog karaktera.

Je li moguce potpuno se distancirati od svog pravog Ja i postati nekim drugim na odredjeno vrijeme a sve to pod punom kontrolom istinskog Ja?
U mom slucaju jeste.

Eksperimenti su uspjeli.:semi-twins:

[nauzeja]

Dobitna kombinacija:

''Ti bas ne pricas puno'' pri cemu je konacni zakljucak ''Cutanje znak odobravanja''.


Trep. Sitajm.~~

P.S. Ne radite jedan posao ako mozete jos jedan pride, jer sto bi imali slobodna 2 minuta tokom radnog vremena kad mozete da se onesvjestite od posla za te iste pare.

[Raquel]

Sve elektre i svi edipovci svijeta na moja se pleca oburdase. Nekad mi se tako cini.

Starim.
Lijepo je gledati nesto sto je nekad bilo cista ljutnja i zamjerka a onda postalo nijemim razumijevanjem.



Pisem. Ponovo.

[nauzeja]

Tiha voda brijeg roni i te fore.

Pa kad si gejzir, odmah si frustom oplemenjen.

[nauzeja]

Profesionalna deformacija:

Zaljubljivanje to je onaj osjecaj u medjici.

<3

[nauzeja]

Ono kad provodis kuci 6/24h pa se uzelis. Posebno kreveta. Au.

[nauzeja]

Heвјероватни осјећај неиспрљаних руку у мору хепатита A и највећи осмјех.
Дискретно, како традиција налаже.

Срцем, тврдоглаво. ~~

[nauzeja]

Ocu li ikad prestati da se palim na svoju nauku.

Uh.

~~

[NSX]

štoemuka srećo 5 zadnjih postova ovdje tvoje...mada mi se ne uklapa svaki u definiciju naziva teme

[nauzeja]

štoemuka srećo 5 zadnjih postova ovdje tvoje...mada mi se ne uklapa svaki u definiciju naziva teme

Jer je tema vecinski moja.



I pisem kako mi se svidja.

[NSX]

avatar ti je perfektno legao uz ovaj post

[nauzeja]

Znam!

[nauzeja]

Kakva trka s vremenom. Da dan traje bar 30h. C.


:ambivalence:

[nauzeja]

Drugare dijelim na ove koji te zovu kuci, njeguju te, nahrane, nasmiju, pamte sve sto izgovoris i one koje ne.
Ja sam bogat covjek.
Ljeto 2014. je jedno srecno ljeto.

~~

[nauzeja]

Може оправдање за цијелу седмицу, ал' тако да сутра дођем на визуелне, сједим поред Њега?

<3

[nauzeja]

Енде.

Уздравље!

<3

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Pamučni feniski rasipali su se purpurnim nebom u svojoj bjeličastoj nevinosti iznad modrog, staklenog mora. Falila mi je nova riječ za osjećaj koji me prožimao dok sam klizila iz jedne uvale u drugu, u smiraj dana, umivena vjetrom, toplinom zalazećeg sunca i milinom spokoja kojim se nazivao taj dan...

[nauzeja]

Veceras mudrosti usled prekomjerne naspavanosti:
Zivot u mimohodu.

Mada se moze reci i ovako:
Drzao me za kljucne kosti.

Ili:
Ja idem u podstanare a ti to pijes kafu? Mici to.

<3