Interviju sa Vasilijem Krestićem - Koje bio biskup Štrosmajer?

[salex]

Ovih dana, baš odlučih da malo ponavljam historiju iz školski dana, pa nabasa na Štrosmajera kako kažu omladinca "srbo-hrvata" i stvarno se iznenadih kad viđe da ga više ni hrvati ne smatraju jugoslovenom, nego hrvatom ,a tako isto i srbi... I onda je usljedilo googlanje dok nisam našao ineterviju Vasilija Krestića, koji je doktorirao na hrvatskoj istoriji i na Štrosmajerovoj ličnosti ...

Štrosmajer

(Strossmayer, Osijek 4. februara 1815. - Ðakovo 8. april 1905.)

Interviju sa Vasilijem Krestićem Koje bio biskup Štrosmajer? Štorsmajer je jedna izuzetna značajna ličnost, jedna veoma bitna istorijska ličnost jedan čovjek veliki sposobnosti izuzetne obrazovanosti sa mnogim ličnim vezama to je čovjek koji je sjedeo na jednoj bogatoj biskupskoj stolici,



...naročito je bila bogata šumama, to jeste raspolagao je sa velikim finajsiskim sredstvima, dakle čovjek velikog upliva, međutim kada sam počeo da se bavim istorijom Hrvatske jer ja sam doktorirao na temi hrvatska istorija i hrvatska nagodba, već tada sam nailazio na neku originalnu prvo-razrednu dokumentaciju koja mi je izazivala sumnje da je Štrosmer baš onakav kakavim ga prikazuje naša istografija, kad kažem naša u to mislim i na srpsku i na hrvatsku istorgrafiju, jel je on podjednako slavljen i hvaljen,preuveličavan njegov značaj i u jednoj i u drugoj istorijografiji. Dakle neumanjući njegov istorijski značaj, njegovu vrednost kao ličnosti i političara i biskupa sve više sam dolazio do zaključka, da cjelokupna njegova aktivnost i politička i vjerska zaslužuje prevaispitivanje. I uporedo sa raznim drugim temama recimo, sa raznim temama iz istorije Hrvatske, srpsko-hrvatski odnosa, srba u hrvatskoj jugoslovenskim problemom, jugoslovenskom idejom, ja sam neprestano nailazio na građu o Štosmajeru i odvajao je sabirao u namjeri da se njime pozabavim, medjutim da je to delikatna tema sa nacionalno političkog stanovništva jeste delikatna, morao sam da sazrim, naučno da sazrim i da sakupim dovoljno dokaza da se uhvatim u koštac sa tom problematikom da se ne bi ogrešio ni o njega ni o bilo koje istorijske istine jel nisam želeo da improvizujem, nego na osnovu prvorazredni dokumenata da ga prikažem onakvim kakvim je on stvarno bio. Već u malo prije pomenutom ređanu tih arhiva gde sam pronašao tu građu, naravno našao sam ogromnu građu i u Srbiji, o njemu u našim arhivama najpre o zaovstavštini moga profesora i akademika Viktora Novaka. Ali u varaždinskom arhivu, zagrebačkom arhivu, u jogoslovenskoj arhivi znanosti i umjetnosti i da vam sada ne ređam gdje sve.U svakom slučaju došao sam do takve dokumentacije, koju su morali da okrenu kod tumačenja Štosmajera. Crkvena unija ? Ispostavilo se da je pre svega, da je on bio hrvat, često veliko hrvat, da je ne bezrazloga sasvim razumljivo pre sve iznad svega vodio računa o hrvatskim interesima i o Hrvatskoj da je kao rimokatolički biskup opet pre sve iznad svega što mu ne treba zameriti vodio računa o rimokatoličkoj crkvi ,ali morao sam da dokažem da on nije bio Jugosloven. On je čak imao vrlo rigidan stav kada je rječ o tim pitanjima, recimo da mu je bio životni cilj da ostvari crkvenu uniju sa srbima i da je tu bio veoma uporan, bezobziran, vešt, prevrtljiv i prilagodljiv.Kada sve ovako govorim i dajem ovakve ocjene ja znam da će mnogima odgajanim u onom jugoslovenskom duhu biti neugodno da slušaju ovo, ali oni moraju da se suoče sa činjenicama eto i to je jedna od oni tema koja me je dovodila na stub pred onim koji su me kritikovali i smatrali da sam ja nacionalista, međutim zante to nema veze sa nacionalizmom, istina mora da prodre, recimo niko se nije usudio da napravi jednu sistematizaciju njegovi istupa za stvaranje crkvene unije on je jedini to učinio u svoje vreme, koji je to uradio na jedan dosta vešt i dobar, ali ne na naučnom nivou spretan način, rječ je o mome prijatelju i pokojniku Ljubi Durković Jakšiću.On je pokušao, ali on to nije uradio dobro, znači ja sam našao takvu dokumentaciju koju sam pokazao da je životni cilj unija i on to priznaje, u njegovim spisima on to priznaje, i kaže da će i umreti ali će on i tada uz pomoć Sv. Petra i Pavla i tada misliti na crkvenu uniju...Ali šta bi to značilo kada bi smo mi mislili tek tako, ajde dobro neka dođe do unije, ali on je želeo da privuče srbe u rimokatoličko kolo i da ih potpuno udalji od njihove pravoslavne crkve da im uništi njihovu organizaciju znate, bukvalno da ih prevede, to je radio sa Crnom Gorom, Dalmacijom, to je radio i sa Srbima u Srbiji ... Štrosmajer antisemita i antijudista ? Ono što opet niko o njemu nije hteo da kaže, a to je da je on bio isključiv ne samo prema pravoslavnoj vjeri nego i prema muslimanima i to još možda više nego prema pravoslavnim on je hteo da sa njima koketira, ali je smatrao da nekad treba primjeniti i brutalnu silu, otimati im imanje, i preko njihovi žena radit u preveravanju ... Dakle vidite jednog isključivog rimokatiločkog biskupa, jednako je tako imao jednu izdržanost i jednu tako ne podnošljivi odnos prema protestantima ,a posebno je bio isključiv prema Jevrejima. Vidite naši Jevreji imaju pravo na tu osjetljivu notu kada se radi o ocjeni prema njima, i njihovim prvacima, i oceni pojedini ličnosti kakve ima Jaša Tomović koji se proglašava sa njihove strane za antisemitu, i tu njihovu osetljivost potpuno treba razumeti, narod koje postradao tako kao oni imaju puno razloga da budu tako oprezni i da se suprostavljaju svima antijevrejskim i antisemitskim istupima... Ali oni recimo nasrću na Jašu Tomića koji nije bio ni anti judaista, a neće da se pozabave Štrosmajerom koji je bio tvorac hrvatskog antijudeizma, i hrvatskog antisemitizma,koji je najgore što se može reći o Jevrejima napisao.On je smatrao da su Jevreji najgori soj ljudskog društva, gdje se nalaze Jevreji tu su sva zla, tu je bludništvo, tu su kupleraju, tu je ono sve što nevalja. On je se razboljevao kada je saznavao da u nekoj školi gdje su rimokatolička djeca ima neki jevrej ili jevrejka vaspitačica ili vaspitač. Dakle isključiv do krajnosti, on smatra da svaki Jevrej nosi žig na svom čelu zbog toga što su raspeli Isusa Hrista na krst. Dakle, vidite nisu smeli da udare na njega i neće da udare na njega, a udaraju na Jašu Tomića koji je bezazlen u odnosu na njega, dakle sve o čemu vam ovde govorim to su delikatne teme, to je zaista trebalo istražiti, i veoma uverljivo prikazati kako biste izmenili mišljene i sliku o tom velikom i značajnom čoveku. Svakome, nekome i - nikome! Ja sam znao da postoji jedna velika dokumentacija prvog zagrebačkog nadbiskupa Julia Haulika, i da se nalazi u kaptolskom arhivu, to je jedna orginalna prepiska i vrlo bogata prepiska. Meni je na nju skrenuo pažnju pokojni profesor i akademik Vaso Bogdanov koji je imao prilike da tu dokmentaciju gleda, i ja sam tako po nekoliko meseci radio i boravio tamo u Zagrebu molio da mi ustupe tu dokumentaciju, da je pogledam.Muke sam imao nisam mogao da dodjem do nje, i pošto sam stanovao kod nekih moji prijatelja čiji je domaćin bio vojni zatvorenik u jednom vojnom logoru zajedno sa nekim profesorima teološkog fakulteta u Zagrebu,njegovim posredovanjem koji me je povezao sa tim profesorima teološkog fakulteta u Zagrebu ja sam konačno posle devet nedelja uspeo da dođem do nekoliko kutija prepiski nadbiskupa Julia Haulika, i tada sam sav srećan otišao u arhiv da to pregledam, na moje veliko razočaranje to su samo bile božićne i uskršnje čestitke, koje su tokom godina slate tom zagrebačkom nadbiskupu, onda sam ja od njih tražio objašnjen "Ja znam da to postoji ovde, taj čovjek me je uputio, on je to ovde gledao" onda sam se ponovo požali tom profesoru koji je posle zatvora postao profesor teološkog fakulteta, on mi je ljubazno i prijateljski rekao "Znate gospodine Krestiću mi u kaptolskom arhivu imamo tri vrste građe: 1. Jednu koju dajemo svakom 2. Drugu koju dajemo nekome 3. I treću koju nedajemo nikome vi ste dobili ovo prvo . Time sam ja završio istraživanje u tom arhivu, dakle nedostupna građa, eto vidite i ako je stotine godina prošli ta tema je još aktuelna, ja neznam kako bi sada bilo, pošto ni oni više ne insistiraju kao Štorsmajeru kao Jugoslovenu,i nisam siguran da bi u toj građi Julia Haulika nešto više našao, jel ovaj je odlazio sa političke scene ,a Štorsmajer je nastupao tako da mislim da ništa nebi ni dobio , ali sam tu dokumentaciju htjeo a vidim i iz neki drugi razloga. Štrosmajerijana? Ja pouzdano znam, da se recimo u državnom arhivu beča nalazi ogromna dokumentacija koja se vodi pod "Štrosmajrijana" dakle tamo ima te dokumentacije, ja nisam uspeo da to dobijem nego sam dobio ono što su pojedinačni spisi o njemu, međutim moram reći jedna zabluda je razbijena, jer mnogi naši srbi su ga sumnjičili da je on Austrofil, da je on spreman da izda nacionalne interese radi računa austrijski interesa, ali to i nije tako baš.Štorsmajer je sve radio za dobrobit hrvata i Hrvatske, bio je proaustrijski raspoložen kada je smatrao da to odgovara

[salex]

samo hrvatskim interesima, ali je bio spreman i da ustane protiv Austrije kada je to bilo u interesu Hrvatske, međutim vidite nije se moglo reći da je bio skroz austrijak. Njemu je najviše odgovaralo da se Hrvatska nađe u Austriji i da se uz pmoć, Austrije Hrvatska proširi na Bosnu i Hercegovinu.Dakle njemu je Austrija bila potrebna kao država iz politički razloga, a kao rimokatolička država iz vjerski razloga, i da uz pomoć Vatikana i Beča širi rimokatolički vjeru na Balkanu. Zapadni svjet moralno slab ? On je između ostalog pomišljao i na to, da cjeli ruski narod približi uniji, jer je smatrao da je zapadni svjet već slab i moralno slab, i malobrojan, a da veliki zdrav ruski narod kada bi se pridobio za rimokatoličku vjeru značilo bi ojačavanje te vjere i za to je preko Sloveljeva i preko neki drugi radio na pridobijanju rusa za uniju. Neću više da te vidim !!! Naprimjer još je nešto zanimljivo ,a to u našoj istorografiji nije ni podvučeno da je on u jednom trenutku u Srbiji bio proglašen za personu no gratu !Njemu su posle naročito stavili do znanja, nećemo više da te vidimo, njemu je to naročito rekao kralj Milan "Neću da te vidim više ovde"

...Video je šta radi, video je kako vršlja, video je kako preko svoji misionara provodi tu svoju krelikarnu politiku, on je naprimer znao da potkupi kaluđere iz manastira Dečane nebili se dokopao Dečana, i da preko Dečana kao jedne rimokatoličke opatije počne da širi rimokatoličku veru, to je radio i sa Bugarima, a to je posebno radio sa knjazom Nikolom...

...koji nije bio ni malo navian pa je znao očemu se tu radi i zano je da mu parira, ali su tu posebni podatci koji razoličavaju njegovu dvoličnost, njegovu prilagodljivost, njegovu upornost, znate sve komplimente o njemu kao političaru, ali mi srbi nemamo razloga da ga hvalimo, veličamo, slavimo i da ga dižemo na onaj pijadestal gde smo ga dizali zajedno sa našim Njegošom, Vukom, Dositejem i tako dalje. Šta kažu hrvati danas ?! Kada je rječ o Štrosmajeru, ja nisam imao nikakve reakcije do današnjeg dana, naprotiv moram reći da su neki hrvatski istoričari rekli, koje sam ja žestoko kritikovao još posle ovog rata pisali ono o Štrosmajeru što sam ja odavno pisao, još prije moje knjige, da Štrosmajer nije bio Jugosloven nego hrvatski nacionalista.Dakle oni sada priznaju ono što sam ja u svoje vrjeme pisao, ali kažu nema više potrebe,jer Jugoslavije više nema, jer jugoslovenstvo više nije aktuelno,i nema više potrebe da njegujemo ideju jugoslovenstva, ona je dakle odradila svoje, Štrosmajer je odigrao svoju ulogu i sad ga možemo prikazati kakav jeste prema tome ... Jugosloven Vasa Čubrilović? Moram reći da je moj pokojni profesor, moj šef, moj vaspitač, čovek kojeg ja danas veoma uvažavam Vasa Čubrilović, samnom prekinuo svaku vezu kada je video da ja tunačim Štrosmajera sasvim drugačije od onoga kako je ga on doživljavao i tunačio i kao omladinac srbo-hrvat, kao atentator na Ferdinada ,a kasnije kao veliki Jugosloven prema tome tu Zabludu o Štrosmajeru mi moramo razbiti mi moramo da shvatimo da on zaista nije bio Jugosloven, i da smo gajili jednu iluziju ,da ga je istorigrafija iz politički razoga prikazala skroz tendeciozno, opet na štetu srba ,a u korist hrvata, ispalo je da su oni i kada nisu bili jugosloveni bili jugosloveni ,a da su oni koji su sumnjali u Štrosmajera još za života ,a pogotovo posle odbijali da budu Jugosloveni, e vidite nije tako konačno se istina o Štrosmajeru morala reći. Ja znam da moja tumačenja neće brzo i lako prodrjeti, jer posle stotinu godina indoktrinacije nemože jedna knjiga mjenjati mišljena, mjenati svatanja, ali znate ja živim u iluziji ono što je zapisano jednom mora ostati i mora imati kad tad dejstva... Ulica u Zrenanjinu ? U današnjem Zrenanjinu nedavno je povedena jedna akcija da se briše ulica Josipa Julija Štrosmajera, dakle bilo je dosta onih koji su stali iza te incijative, ali i bilo je oni koji su bili bliski vlasti koji su jednostavno branili Štrosmajera da nebude brisana ta ulica. Sada se postavlja to pitanje dali to treba činiti ili netreba ?Ja mislim kada je rječ o Štrosmajeru, ja mislim da on nezaslužuje ulicu, ali recimo da je u Zrenanjinu ili bilo gde podignut spomenik Josipu Juliju Štrosmeru ja mislim da ga nebi trebalo sklanjati i nebi ga trebalo uništavati, jer on je dokaz jednog vremena jer on je kulturno-istorijski spomenik, mi netreba da sad hvalimo i dižemo Štrosmajera u nebesa, kako su ga ranije hvalili i slavili, ali rušiti staro da bi se stvorilo novo to je dokaz primitivizma.Upravo kroz te naslage kulturne i istorijske očitava se prošlost, i tu se vidi kultura jednog naroda ako se mi budemo odnosili tako prema toj prošlosti, pa svaki ćemo da gradimo samo svoje vizije, prema sopstvenim osjećanima, onda ćemo daleko da stignemo, neće to da nam bude dobro. Ne znamo da poštujemo vrjednosti? Možda je uobražavam da je moja knjiga o Štrosmajeru jedna izuzetno značajna knjga ali ona je takvo u naučnim krugovaima i ocjenjena , ali recite gdje ste vi mogli sada na televiziji da vidite da je negde ili da je održana promocija, da politika nije objavila onaj feljton o njoj, odnosno o toj knjizi i iz te knjige nebi se ni znalo.Zašto je to tako ? Dali zato što nije vredna ili značajna knjiga ? Dali zato što nekom ne odgovara da se skine oreon velikog jugoslovena Štrosmajera ? Dali zato što je Vasilije Krestić nepodoban ? Možda je primjer loš o tim vrjednostim kriterijuma, zašto sam ja naveo svoju knjigu, ali dozvolite da u ovom trenutku budem čak i ne skroman.Nemamo mi vrjednosne kriterijume! Ali nije to samo sadašnji trenutak takav, ja vam moram reći da nam ti vrjednosni kriterijumi nedostaju mnogo ranije.Mi neumijemo da cjenimo vrjednosti i smetaju nam, prave vrjednosti, rjetko kada ima onih ljudi koji, u našoj srpskoj sredini uspiju da se izdignu i da steknu ono priznanje zasluga koje mu i pripadaju. Mi neznamo da poštujemo prave vrjednosti, sada ću vam ispričati, jednu zanimljivu anegdotu koju ju meni kao mladom aistentu na prvoj godini moje asistenture ispričao Veljko Petrović, on je bio direktor narodnog muzeja.I pošto ja imam jedan portret mora pradjede Mihajla Krestića nisam znao koje slikar tog portreta i ako sam pročito da je to neki Gesterberg i pošto se Veljko bavio istorijom i umetnošću ja sam našao potrebu da pitam njega, i on me ljubazno primio i bog zna kako koliko smo i dugo razgovarali i to je posebna priča kako sam doživio taj razgovor sa Veljkom Petrovićem i baš između ostalog smo pominjali te vrjednosne kriterijume.I onda on meni kaže , saću da vam ispričam jednu angdotu koja je vezana za Sombor i za naše srbe.I da vidite kako mi srbi ne znamo da pošutujemo ljude koji su od vrednosti, koji su na vlasti i koji zaslužuju da budu poštovani. """Veliki župan bačke županije uvjek se vozio četvoropregom,i svi kada vide veliki četveropreg znaju da to ide veliki župan u svome fijakeru.I veliki župan se vozi i u susret mu dolazi jedan njemac, u kolima takođe, dvopreg i njemac vidi četveropreg i zna da to ide župan i koči svoje konje da ne idu brzo, nako sitnim kasom pola puta ostavlja velikom županu, pola puta gazi on, prolazi kraj njega hvata se za šešir i pozdravlja ga. Druga ista scena nailazi mađar, sa svojim dvopregom, vidi da veliki župan ide putom i on onda potpuno skreće sa zapregom kraj puta, zaustavlja konja i kola,hvata se za ulauar konja i duboko se poklanja velikom županu. I sledeći mailazi srbin, vidi četveropreg, nekoči,švićne konje u kas neskreće s puta i skoro da velikog župana zbaci u jendek.""" Dakle nema poštovanja, nema odnosa, nema one relacije. A zašto je to tako ? Pa i to ima odgovora znate, to što se mađar poklonio duboko dokazi su da u Mađarskoj postoji vrednosni kriterijum, da postoji hijarizovan društvo, da se tačno zna ko je šta, kome se treba klanjati, koje gospodar , to je dokaz da su imali fedualni sistem.Da je taj mađarski kmet Jobacć koji je živeo pod najtežim uslovima morao da poštuje svoga gospodara, da mu se klanja i da mu služi. Mi nismo imali fedualni sistem , jer smo ga izgubili u srednjem veku, mi nismo izgradili taj kriterijum, stvorili smo jedno kvazi demokratsko društvo gdje niko nikog ne poštuje, u kojem kad je neko za glavu viši odsjeci ga da bude ravan. Dakle ima ojašnjene da ne ulazim u dalje objašnjavanje, to je karateristika našeg fenomena, ali evo vidite to se i danas vidi da je to tako, nemože srbin da podnese da neko bude bilji od njega.

:yipiiii:

[ihtus777]

Одличан текст,поготово овај последњи дио који говори о анегдоти ;-)

Што се тиче књиге Василија Крестића о Штросмајеру-одлична је.