Bog nema religiju

[Dawud]

Koji ti je veci greh od ubistva?

Da bogu pripisuješ druga...Kako glasi prva zapovijest? Ubistvo je tek šesta...Za prve četiri će se direktno Bogu odgovarati, a druge šest su vezane za odnose prema ljudima...

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

[Vestalka]

Da bogu pripisuješ druga...Kako glasi prva zapovijest? Ubistvo je tek šesta...Za prve četiri će se direktno Bogu odgovarati, a druge šest su vezane za odnose prema ljudima...

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

A zasto bih imala drugih Bogova osim tog jednog? Ne zivimo pre dve hiljade godina, kada su se primitivni ljudi klanjali zlatnim kipovima? Zasto bih krala, kada mi savest kaze da ne trebam ciniti drugima ono sto ja ne zelim da mi se cini? Zasto ne bih postovala osobe koje su me rodile? Zasto bih lagala, kada ne zelim da me se laze? Zasto je coveku potrebna crkva, kada ima savesti? Ljudi bez savesti su i tako po zatvorima ili anatemisani od drugih ljudi. Zasto bilo kome treba zapovest, ako ima savest? Zasto mu treba crkva? Deset zapovesti sa Mojsijevih ploca zakona, mogu i sama da procitam u svakoj Bibliji, sta ce mi crkva za to?

[Dawud]

A zasto bih imala drugih Bogova osim tog jednog? Ne zivimo pre dve hiljade godina, kada su se primitivni ljudi klanjali zlatnim kipovima? Zasto bih krala, kada mi savest kaze da ne trebam ciniti drugima ono sto ja ne zelim da mi se cini? Zasto ne bih postovala osobe koje su me rodile? Zasto bih lagala, kada ne zelim da me se laze? Zasto je coveku potrebna crkva, kada ima savesti? Ljudi bez savesti su i tako po zatvorima ili anatemisani od drugih ljudi. Zasto bilo kome treba zapovest, ako ima savest? Zasto mu treba crkva? Deset zapovesti sa Mojsijevih ploca zakona, mogu i sama da procitam u svakoj Bibliji, sta ce mi crkva za to?

Samo iz jednog razloga kod nas muslimana je bitnija molitva u Božijoj kući od svoje kuće, jer je vrednija...Zajednički namaz navodi muslimana da ide u džamiju i u većini slučajeva, pješači praveći mnoge korake. U tome je velika nagrada i dobro, koje zna samo Allah...

[Vestalka]

Samo iz jednog razloga kod nas muslimana je bitnija molitva u Božijoj kući od svoje kuće, jer je vrednija...Zajednički namaz navodi muslimana da ide u džamiju i u većini slučajeva, pješači praveći mnoge korake. U tome je velika nagrada i dobro, koje zna samo Allah...

Meni nije potrebno vrednovanje moje molitve, Bog to zna i pre nego sto se pomolim, kolika je vrednost moje molitve, cemu onda idenje u dzamiju? Zar je moja molitva kod kuce manje iskrena da bi bila manje vredna? Ili je jedini odgovor koji imas - Allah to zna?

[Hari Krisna]

Samo iz jednog razloga kod nas muslimana je bitnija molitva u Božijoj kući od svoje kuće, jer je vrednija...Zajednički namaz navodi muslimana da ide u džamiju i u većini slučajeva, pješači praveći mnoge korake. U tome je velika nagrada i dobro, koje zna samo Allah...

Znaci li to da će veća nagrada biti onima kojima je dzamija daleko od kuće?

[Dawud]

Znaci li to da će veća nagrada biti onima kojima je dzamija daleko od kuće?

Brate zadivljuješ me... postoji sahih autentična predaja da je tako...

[bonnob1]

´ Potom je upitan što najviše uvodi ljude u Džehennem, pa je rekao: ´Usta i polni organ.´”

E pa sto onda taj bog je instalirao u ljude usta i polni organ???!! (kad je on svemoguc), je li on stvorio ljude da bi patili ili koja je namjera? Ako ljudi imaju ta dva "alata" onda to treba da se koristi. A nemaju samo ljudi to, imaju cak sve zivotinje.

[The Eucharist]

meni nije potrebno vrednovanje moje molitve, bog to zna i pre nego sto se pomolim, kolika je vrednost moje molitve, cemu onda idenje u dzamiju? Zar je moja molitva kod kuce manje iskrena da bi bila manje vredna? Ili je jedini odgovor koji imas - allah to zna?

„Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима“ Јеванђеље по Матеју, глава 7, стих 21.

Када се помене реч подвиг, обично нам прве мисли путују ка Житијама Светих и животима најбољих Христових пријатеља, да бисмо при мало дубљем промишљању схватили да је он дубоко укорењен у саму срж богослужбеног живота у Христу. Да је тако, сведочи и чињеница да се реч подвиг појављује у огромном броју свакодневних стихира које се певају на православним богослужењима, било да је у питању живот праведника, преподобних, исповедника или мученика.

Но, реч подвиг користе и нехришћани, а често се може чути и у колоквијалном говору, када је у питању неки привредни, спортски или било који други резултат вредан пажње. Стога је потребно да појаснимо овај појам, имајући пре свега у виду зашто се хришћански подвиг разликује од било ког другог, који му је смисао и циљ, те зашто је битан за нас и наше спасење.

Разлика у односу на светске религије и философске системе

Пре било каквог разматрања хришћанског подвига, вреди приметити да (намерно) нисмо користили реч аскеза, која се понекад користи као синоним, иако је то погрешно. Аскеза представља део хришћанског подвига, али нема његову пуноћу и целовитост. Осим тога, она увек означава неко уздржање, готово по принципу негације, било да се односи на телесно уздржање, било на духовно, док је подвиг пре свега афирмативног карактера, што ће се касније и видети. Аскеза пер се у највећој мери је адекватна за објашњавање стоичког типа подвига (који виђамо у светским религијама типа будизма), који је директно усмерен на потпуно умртвљавање страсног дела душе. У односу на то, хришћански подвиг је далеко дубљи, о чему се можда најбоље да видети из дела светог Григорија Паламе, једног од највећих православних антрополога свих времена, који из сопственог подвижничког опита даје смисао хришћанског подвига. У односу на поменути стоички аскетизам умртвљења страсног дела душе, који резултује апатијом (неком врстом одсуства сваког осећаја), Палама говори о преображају афективног дела душе, односно о преображењу човекових страсти синергијом човековог делатног живота и Нестворених енергија Божјих. Слично још у 4. веку говори и свети Макарије Египатски, који страсти посматра као извитоперене енергије којима је потребно дати правилно усмерење. Тај делатни живот можемо окарактерисати тројако и само донекле секвенцијално, као процес очишћења, просветљења и обожења.

Из овога примећујемо да је хришћанском подвигу иманентан не негативан, већ афирмативан покрет бића, који се завршава у аутентичној заједници са Богом и ближњима. Овде се види и очигледна разлика у односу на будизам и уопште нихилистичке системе, који циљ траже применом аксезе ради апатије и губитка сваког осећаја, што резултује управо растварањем личности у аморфну безличну масу. Насупрот томе, хришћани се све време свог живота боре за потврду своје личности, и то кроз заједницу са Личношћу пар еџелланце, до које се долази управо путем који ми зовемо подвиг, а који су нам Оци својим животним примером заветовали. Друга битна разлика коју треба истаћи, јесте да хришћански подвиг није аутономан од Бога и Његове воље, већ да је Њиме инспирисан и вођен (али не у оказионалистичком смислу). И треће, није аутономан од ближњег, јер се кроз однос са њиме и пројављује, макар био случај и са пустињацима (који су свој однос са ближњима имали кроз молитву за цео свет).

Иако треба избегавати дефиниције када је теологија у питању, можемо оквирно да закључимо да подвиг у хришћанском смислу представља активан и делатан покушај саображавања своје воље са домостројитељном вољом Свете Тројице, уз помоћ Нестворених енергија Божјих, ради спасења у виду човековог обожења.

Могућност застрањења

Погрешни ставови по овом питању постоје, како некада, тако и данас. Први такав став је од давнина присутан, а само је појачан под утицајем пијетизма. То је став да се подвигом искључиво сматра подношење и трпљење невоља које на човека долазе, те да се у томе исрпљује хришћански Крст. Сасвим је тачно да и то спада у подвиг, у смислу синовског покоравања вољи Божјој у сваком тренутку, али то не исцрпљује, нити до краја идентификује хришћанинов Крст. Штавише, уколико бисмо трпљење патњи и невоља поистоветили са подвигом, то би довело до редукционизма који би постепено сигурно резултирао погрешним стремљењима. Крстоносни подвиг је пре свега добровољно прихватање Божје благовести и активна делатност на својој личности ради саображавања своје воље са Божјом, што захтева посебан труд и напор, у Светом Писму назаван метаноја (преумљење). На тај начин хришћанинов Крст престаје да буде обичан крст који носи сваки човек на овој планети (јер нема живог човека, а да не пати и не трпи, па макар и најмању муку), већ постаје нешто далеко дубље. Добровољним прихватањем вршења заповести Божјих, живљења по њима и испуњавања воље Божје, наш Крст добија онтолошку вредност, јер нас чини усиновљеницима Божјим по благодати. У том смислу можемо рећи да је први подвиг сваког хришћанина сам чин Светог Крштења, где он први пут пројављује вољу на тај начин, слободно желећи да буде син Божји. Стога и не чуди чињеница што ни у једном Житију Светих нећете пронаћи само „добре људе“, хуманисте и филантропе, нити пак само људе који трпе невоље, већ пре свега људе који се у сваком тренутку подвизавају испитујући шта је воља Божја, да би је са усрђем извршили.

[The Eucharist]

Друго погрешно стремљење се огледа у претеривању у подвигу, што је поготово очито код младих, неискусних и осетљивих људи. Бијући хиљадугодишње битке против хришћана, ђаво добро зна да је неумереност у подвизавању најбржи пут за пропаст човека. Иако смо призвани да живимо подвижнички остварујући на делу вољу Божју, то се не може учинити напречац. Оци говоре да су потребне године и године труда, да би се човекова воља учврстила на путу испуњавања заповести Господњих. Ова крајност се догађа управо код људи који подвиг у потпуности поистовећују са аскетизмом, а у великој мери је условљена и платонистичким виђењем реалности, које презире сваку материјалност, гледајући тело на дуалистички начин као на тамницу душе. То је, иначе, једно од вековних искушења које се на различите начине појављивало као изазов православној теологији и на који је она давала свој одговор устима изабраних сасуда Божјих. Код ове врсте неумерености (било да је она у посту, молитви или било чему другом) дешава се да, после неколико година, дође до постепеног хлађења ревности, чак и потпуне хладноће и одступања од хришћанског живота. Светоотачко искуство говори да баш због тога старци нису олако давали благослов за отшелништво, дајући увек предност општежићу, у коме се подвиг изводи заједно са осталом братијом и где нема толике опасности за пад.

И на крају, не треба заборавити ни највеће могуће застрањење у овом погледу, а то је случај одвајања подвига од литургијског живота, што често зовемо једним конкретним термином – индивидуализам. Помало је парадоксално говорити о одвајању подвига и Литургије, јер хришћански подвиг и јесте то што јесте управо зато што извире из евхаристијског етоса, по коме се и разликује од светских религија и философских доктрина. Када се тежи одвајању хришћанског подвига од Литургије, њему се чупа срце и он постаје нешто сасвим друго, пошто му се одузима и почетак и смисао и циљ, те коначно престаје да буде узрастање у заједници верујућих ради вечног спасења. Тога и данас има међу неким верницима, па ћете често чути да неко каже да му је пријатније да се кући на миру помоли, него у маси верника на недељној Литургији. Притом се не уочава основна ђавоља замка, у коју је и сам упао, јер је прото-индивидуалиста. Не треба заборавити да су и највећи подвижници (попут светог Григорија Паламе), који су зарад свог обожења живели у исихастичкој и тиховатељској атмосфери цео живот, увек били присутни на недељној Литургији (осим уколико нису били спречени), која је крунисала и давала смисао целом њиховом подвигу.

Значај подвига за данашње хришћане

Путем правог подвига се самољубље и егоизам, као највећи непријатељи спасења, превазилазе синергијским и неусиљеним деловањем Бога и човека. Као такав, он се не поклапа са представама „ружичастог“ хришћанства у коме је живот по вери релативизован, а акценат стављен на формализам и пуки ритуализам. Нажалост, често видимо да се заједљиво посматра човек који говори о теми подвига и одмах се етикетира као „преподобњак“, што је резултат непознавања сотириолошког значаја подвига. А понекад негирање подвижничке праксе Источне Цркве може долазити и од подсвесне жеље за самооправдањем, јер се не налази снага за живот по заповестима Божјим. Да будемо искрени, нико од нас сам по себи те снаге нема, али је битно то уочити, самом себи признати (што је предуслов за продор Божанске благодати) и не скривати своје слабости иза замагљених модернистичких изјава и представа које немају везе са аутентичним хришћанским етосом. А ако Православље жели да покаже свету оно најбоље што има, треба да покаже свој евахристијски етос и подвижничку праксу.

Поготово је битно направити паралелу између подвига и есхатолошке свести која нас идентификује као хришћане. Човеку аутентичне есхатолошке свести не треба објашњавати значај молитве и поста, јер помоћу њих он ту исту свест и одржава, попут пламена кандила. Не треба му објашњавати ни значај послушања, јер је свестан да се тиме саображава Сину Божјем, који је био послушан до смрти. Свестан је и да, одговарајући свом духовном оцу са „да“, остварује икону Божју у себи, јер и Бог своју вољу (немајући око себе ништа што би негирао), пројављује као „да“ у светотројичној заједници љубави од вечности. Правом хришћанину не треба објашњавати ни значај опраштања непријатељима, јер ће се они до смрти можда и покајати, због чега би их у Будућем веку гледао лицем у лице као пријатеље. Не треба му обајашњавати ни значај милостиње, јер и сам очекује милост Божју у Дан Суда…

Да се не заваравамо: без активне делатности на испуњавању воље Божје, губи се пут ка спасењу. Стога је необично важно у сопственом животу оваплотити тежњу за испуњавањем заповести Господњих, кроз трезвено расуђивање о вољи Господњој и напредак на њеном испуњавању. А свети апостол Јаков овим поводом упозорава: “Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва?“ (Јак. 2,20).

Ђакон Оливер Суботић

Извор: Православље бр. 933

[bonnob1]

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

To zvuci kao pretnja za neposlusne, apogotovo ovo boldovano (zvuci kao da je ljudskoga porijekla) Najjednostavnija konstitucija.

[Rakun]

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

To zvuci kao pretnja za neposlusne, apogotovo ovo boldovano (zvuci kao da je ljudskoga porijekla) Najjednostavnija konstitucija.

naravno da je prijetnja
kakva je tek čitava zapovjed
da se normalan čovjek zgrozi

[Rakun]

Meni nije potrebno vrednovanje moje molitve, Bog to zna i pre nego sto se pomolim, kolika je vrednost moje molitve, cemu onda idenje u dzamiju? Zar je moja molitva kod kuce manje iskrena da bi bila manje vredna? Ili je jedini odgovor koji imas - Allah to zna?

nagovaranje boga da promjeni svoj božanski plan da bi se uklapa u tvoje potrebe

[bonnob1]

naravno da je prijetnja
kakva je tek čitava zapovjed
da se normalan čovjek zgrozi

Ne zezaj Rakune, sta li je tek to ??!~!!, stvarno sta moze to biti?? hmm ma daj to su samo rijeci Ustava neke davne drzave. A moze biti istina da je bilo boga tada, a to je bio njihov kralj.

[Dawud]

Molitvu obavljajte i zekat dajite i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar da od drugih tražite da dobra djela čine, a da pri tome sebe zaboravljate, vi koji Knjigu učite? Zar se opametiti nećete?( KURAN ) A što se tiče hadisa: Rekao je Allahov Poslanik Muhammed saws:
"Kada se jedan od vas abdesti po propisu, a potem ode u djamiju samo zbog namaza, Allah dz.s. se obraduje takvom kao sto se porodica obraduje nekome svome koji je bio dugo odsutan. (Hadis biljezi Ibn Madze)
"Kada covjek izadje u dzamiju, da obavi namaz radi Allaha swt, svaki put mu Allah dz.s. pripremi mjesto u Dzennetu, ljepse od onog sto je imao prije toga. I tako svaki put kada dodje u dzamiju radi namaza." (Buharija)
"Zaista se Allah dz.s. divi namazu u dzematu" (Ahmed)
"Namaz dvojice u dzematu bolji je kod Allaha od namaza cetverice koji klanjaju ponaosob. Namaz cetvorice u dzematu bolji je kod Allaha swt od namaza osmorice, koji klanjaju ponaosob. Namaz osmorice u dzematu bolji je kod Allaha od stotinu pojedinacnih namaza." (Taberani)
"Ko se abdesti kod kuce, zatim ode u dzamiju da obavi propisani namaz, imace nagradu hadzije u ihramu." (Ebu Davud)
Abdullah ibn Amr kaze:" Klanjali smo jednog dana sa Poslanikom saws aksam namaz. Nakon namaza neki su otisli a neki su ostali u dzamiji. Nakon toga dodje allahov Poslanik saws zurno sa dubokim uzdisajima i rece: " Radujte se, vas Gospodar je otvorio jedna od nebeskih vrata, ponosi se svama pred svojim melecima i kaze: Pogledajte moje robove, obavili su jedan propisani namazi cekaju drugi." (Ahmed)
"Oni koji odlaze u dzamije po nocnoj tami, bice obasjani potpunim svjetlom na Sudnjem danu." (Tirmizi)
"Ko ode u dzamiju da obavi namaz u dzematu, kada ucini korak, brise mu se jedno lose dijelo, a kada ucini drugi korak, pise mu se dobro djelo, tako KAD ODLAZI I KADA SE VRACA." (Ibn Hibban)
"Meleki se natjecu oko zapisivanja boravka ljudi u dzamiji izmedju namaza, odlaska na namaze i upotpunjavanje abdesta u teskim okolnostima. Ko bude cinio spomenuta djela ZIVJECE U DOBRU I UMRIJECE U DOBRU." (Hakim)

[bonnob1]

Molitvu obavljajte i zekat dajite i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar da od drugih tražite da dobra djela čine, a da pri tome sebe zaboravljate, vi koji Knjigu učite? Zar se opametiti nećete?( KURAN ) A što se tiče hadisa: Rekao je Allahov Poslanik Muhammed saws:
"Kada se jedan od vas abdesti po propisu, a potem ode u djamiju samo zbog namaza, Allah dz.s. se obraduje takvom kao sto se porodica obraduje nekome svome koji je bio dugo odsutan. (Hadis biljezi Ibn Madze)
"Kada covjek izadje u dzamiju, da obavi namaz radi Allaha swt, svaki put mu Allah dz.s. pripremi mjesto u Dzennetu, ljepse od onog sto je imao prije toga. I tako svaki put kada dodje u dzamiju radi namaza." (Buharija)
"Zaista se Allah dz.s. divi namazu u dzematu" (Ahmed)
"Namaz dvojice u dzematu bolji je kod Allaha od namaza cetverice koji klanjaju ponaosob. Namaz cetvorice u dzematu bolji je kod Allaha swt od namaza osmorice, koji klanjaju ponaosob. Namaz osmorice u dzematu bolji je kod Allaha od stotinu pojedinacnih namaza." (Taberani)
"Ko se abdesti kod kuce, zatim ode u dzamiju da obavi propisani namaz, imace nagradu hadzije u ihramu." (Ebu Davud)
Abdullah ibn Amr kaze:" Klanjali smo jednog dana sa Poslanikom saws aksam namaz. Nakon namaza neki su otisli a neki su ostali u dzamiji. Nakon toga dodje allahov Poslanik saws zurno sa dubokim uzdisajima i rece: " Radujte se, vas Gospodar je otvorio jedna od nebeskih vrata, ponosi se svama pred svojim melecima i kaze: Pogledajte moje robove, obavili su jedan propisani namazi cekaju drugi." (Ahmed)
"Oni koji odlaze u dzamije po nocnoj tami, bice obasjani potpunim svjetlom na Sudnjem danu." (Tirmizi)
"Ko ode u dzamiju da obavi namaz u dzematu, kada ucini korak, brise mu se jedno lose dijelo, a kada ucini drugi korak, pise mu se dobro djelo, tako KAD ODLAZI I KADA SE VRACA." (Ibn Hibban)
"Meleki se natjecu oko zapisivanja boravka ljudi u dzamiji izmedju namaza, odlaska na namaze i upotpunjavanje abdesta u teskim okolnostima. Ko bude cinio spomenuta djela ZIVJECE U DOBRU I UMRIJECE U DOBRU." (Hakim)

Isti si Ihtus. Copy Paste.

[septembar]

Riječ "Bog" ima dobru upotrebu za izražavanje raznih esencijalnih istina, moralnih i filozofsko metafizičkih stavova.
Gandi: "Bog nema religiju"
Između ostalog ovo bi moglo da znači da su religije samo različite metode. Naravno nebi valjalo da postoji samo jedna ili nijedna(ateizam) religija jer bi se u jednoumlju umaljila kreativnost.
Anštajn: "Bog se ne kocka"
Anštajnovo vjerovanje da u osnovi prirodnig zakona nemože biti slučajnosti. Slučajnost je samo opis nekih procesa koji su za posmatrača imaju previše raznih teško mjerljivih uticaja i ishod teško opisati osim vjerovatnoćom i slučajnošću.
Sve se mora pokoravati "logosu" - zakonitosti.

P.S. Izvukoh ja ovu temu iz naftalina ...

[Lopt]

Mohandas Karamačand Gandi je jednom rekao ... "Bog nema religiju"
Šta je mislio time da kaže?

Da su svi ljudi isti...

[Fidel Castro]

Da su svi ljudi isti...

Ispravka: da su svi ljudi koji vjeruju u boga isti. Vjerovatno pokusaj ujedinjenja razlicitih religija sto ce se desiti samo u jednom slucaju - da se religija potpuno odbaci kao zastareli mehanizam straha i objasnjenje svega 'nepojmljivog' ljudima.

[Lopt]

zastareli mehanizam straha

Ispravka: strah nije zastario mehanizam.

[Raquel]

The Self We Share



Thirst is angry with water. Hunger bitter

with bread.The cave wants nothing to do

with the sun. This is dumb, the self-

defeating way we've been. A gold mine is

calling us into its temple. Instead, we

bend and keep picking up rocks from the

ground. Every thing has a shine like gold,

but we should turn to the source! The

origin is what we truly are. I add a little

vinegar to the honey I give. The bite of

scolding makes ecstasy more familiar. But

look, fish, you're already in the ocean:

just swimming there makes you friends with

glory. What are these grudges about? You

are Benjamin. Joseph has put a gold cup

in your grain sack and accused you of being

a thief. Now he draws you aside and says,

"You are my brother. I am a prayer. You're

the amen." We move in eternal regions, yet

worry about property here. This is the

prayer of each: You are the source of my

life. You separate essence from mud. You

honor my soul. You bring rivers from the

mountain springs. You brighten my eyes. The

wine you offer takes me out of myself into

the self we share. Doing that is religion.

[McS]

[Rakun]

Molitvu obavljajte i zekat dajite i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar da od drugih tražite da dobra djela čine, a da pri tome sebe zaboravljate, vi koji Knjigu učite? Zar se opametiti nećete?( KURAN ) A što se tiče hadisa: Rekao je Allahov Poslanik Muhammed saws:

Molitvu obavljajte i ZEKAT dajte.

Zekât=godišnji porez

U tome zecu leži grm

Muhamed prenosi alllllahove riječi muslimanima
"Allllah je rekao da mi date pare"
"Da li da ga i dalje poštujemo i da li da mu se molimo veliki Poslaniče swat"
"E, da i to"

[VanjaTheMan]

Molitvu obavljajte i ZEKAT dajte.

Zekât=godišnji porez

U tome zecu leži grm

Muhamed prenosi alllllahove riječi muslimanima
"Allllah je rekao da mi date pare"
"Da li da ga i dalje poštujemo i da li da mu se molimo veliki Poslaniče swat"
"E, da i to"

Nije to bas tako. Zekat je u pocetku bio dobrovoljna milostinja siromasnima, i to je jedan od 5 uslova koje moras da ispunis da bi postao Musliman. Kasnije je pretvoren u zakonsku obavezu, posle Muhameda.

[Raquel]

Bog(inja) je sopstvena religija.

[Beli vuk]

Ako je bog (god) samo misaona imenica i sastoji se od dva slova,ako izuzmemo slovo O jer je zatvoreni krug i samo uvijek označava ništa, znači treće slovo je uvijek viška bez obzira dali se radilo o slovu ,porodici ili djeci .. itd

Uzmemo li za primjer da bog nije misaona imenica i da je bog najjača životinja,biće,država, predmet ..itd. bog u pustinji.
Uvidjećemo npr da je Amerika pod brojem 1,a Rusija na 2 .Ako 1+2=3 a 3+2=5 onda je sve jasno da Srbi samim stajanjem u koloni sa Rusima od sebe prave budale dok Ruse privileguju,a od kojih uvijek dobiju šipak..Zdrav razum uradi ono što njemu najbolje paše pa tako i Rusi rade i vjerovatno jednog dana i oni ulaze u NATO
Kada raskrste sa komunističkim načinom razmišljanja i počnu sa istokom da razgovaraju sa zdravim razumom i idejama. Rusija Ima starog oružja i hoće da to iskoriste pa time i uslovljavaju istok,ne rijetko pružaju podrške i inicijative za ukudanje embarga na oružje Hamasu . i sl.. sulude ideje

Da malo prostudiramo taj odnos religije i nauke na primjeru odnos Srba prema bogu odnosno religiji,jer Srbi smatraju da je bog budala.

Vjerujem da je to razlog zbo čega se i bog uvijek se prikloni Americi(bog+1) , a Srbi uvijek Rusima (3+2) koji ih uvek drže za budale..


Ako je bog živo biće ,onda i on u tom slučaju mora konzumirati hranu i piće,a što bi značilo da bog je vodu i hranu..