Tijanic kaze Pokojna Srbija ,a nas tigar?

[Milos1]

Pokojna Srbija

Ovo je doba kad se odlučuje hoće li tajna Srbija, mračni svet kontrolora, sudija i dželata da predaju mirno svoju moć javnoj Srbiji. Neće. Oni će, kao i obično, pustiti krv, ovaj put sopstvenoj naciji, da ostanu tu gde jesu. Vladajući ljudožderski sistem


Jedna idiotska vladavina, naše proizvodnje, raznela je srpsku zajednicu na komade. Pretvorila trećinu nacije u nomade, beskućnike. Ostatak, jedva pulsira adaptiran samo na smrt, oskudaciju i beznaždu. Drugi je, takođe domaći režim, razneo Srbe, kao osobe, na deliće. Ko će nas da sastavi. Kad? Čime?

Nijedno pleme u istoriji nije, poput nas, samo sebi napravilo holokaust. Jesu nam u propadanju pomagali sa strane, ali koji je - sem Srba - kriv što Srbima hladni rat još nije rešen. Što se ne zna koja je sila nadvladala. Što ne priznajemo ni vetar, ni kišu, ni gravitaciju, ni Mendeljejev periodični sistem. Ko je, ako ne mi, dozvolio da u Srbiji najbolje žive oni koji su joj radili o glavi. Koji su o Srbiji pevali dok su je sekli.

Ne cmizdrim za pretkosovskim ciklusom. Ni za osmanlijama. Za Kraljem, Dražom ili Titom. Svako je od njih rešavao svoja iskušenja kako je umeo. Mnogo posle njih, unižena je Srbija i sve što je njeno - a pretilo je da bi moglo biti dobro. Poništeni su svi odgovori. Koji je to među nas uvezao toksični patriotizam, toksičnu ksenofobiju, toksični konzervativizam i otrovni dosizam. Jesmo li ikad poređali krivce što sad ne znamo od kojih smo. Što je srpski - ili stidan ili primitivan. Što smo sumnjivi i nacijama, čije je srećno srce puno gadosti, i koje sladoled bodu svojim zastavama.

Na kojoj ideji danas počiva Srbija. Na slobodi i demokratiji. Na lakejskom mentalitetu. Na istoriji i tradiciji. Na konsenzusu rušenja, hajki, linča. Na banalnostima i nasilju. Na zlu. Na apatiji. Gnevu. Lažima. Na iskonskoj neprilagođenosti. Na pojedinačnoj i kolektivnoj inteligenciji. Na sistemu za varenje. Nema danas u Srbiji ničega što zavređuje žrtvovanje. To je dobro. Ovde smo stigli preko oltara žrtvovanja. Ali, dokle bre, braćo Srbi, da živimo paralisani čekajući smrt. Kakva je to kazna da na jatagan izgubimo Kosmet, petinu srpske teritorije i polovinu srpske istorije. Ceo identitet. Ko se od danas živih i mrtav mora stideti što je živeo u ovo doba. Što je bio saučesnik. Ili rob. Što pripada generaciji koja krade usred parlamenta. Što ne ume da sastavi vladu.

Nismo bolji od drugih. Ali zato smo gori. Ko se dobrovoljno odrekao ličnih interesa zarad parola. Mi. Ko je ratovao sa svetom - i obrnuto. Mi. Ko je prokockao startnu prednost nad ortodoksnim komunističkim zemljama. Mi. Ko glupost proglašava principijelnošću a sujetu karakterom. Srbi. Ko je napravio državnu mafiju. Mi. Ko je istovremeno lopov i žandar. Mi. Ko se uvek kurči na sopstvenu štetu. Zna se. Drugi jebu za potomstvo a kome se jebe za potomke. Nama. Ko je dojadio Bogu i ljudima. Mi. Kojem je narodu sve što vredi ili ispod zemlje ili u drugoj državi. Srbima.

Džaba, Bože, što si nas smestio ovde. Sve što je tvoje, jeste remek-delo. Ono što je naše, predstavlja demek-delo. Na našem maternjem, turskom, delo budala. Gde još, na ovom kontinentu, elite predstavljaju srećno, bogato, glupo, sebično i zlikovačko bratstvo. Gde još istina predstavlja pitanje moći. Gde je još, kao ovde, razbijena uzajamna građanska privrženost, svest o zajedničkoj sudbini. Gde se još, kao ovde, niko ne odvažuje da kaže kako bez zdrave doze patriotizma, bez osećaja zajedničkog identiteta, nema ni reformi, ni tranzicije, ni države, ni društva. Mrtva nacija ne daje ploda. Zašto u ime te istine govore samo najgori. Oni koji kriju pravu dijagnozu naše bolesti. Koja nije jedna bolest, ali je zato svaka smrtonosna. Zašto se takvima prepušta ekskluzivno zastupništvo nacije.

Srbija je zemlja bez ijednog autoriteta. Bilo u čemu. Planski i svesno usitnjeno društvo, ukinuta spontanost, agonija pretvorena u teoriju, izbrisano sve što jeste zajedničko. Zemlja, u kojoj je eksperimentalno dokazano da se poštenje ne isplati. Sistem, u kojem traje večiti rat države protiv društva. Društvo, koje krije istinu o sebi. Država, u rukama privatnika i tajne policije. Nacija, zagledana u prošlost, danas gleda nigde.

Zna li Koštunica, sve češće živ i po danu, ko je i kakav je stvarni, obični Srbin. Kako živi. Kakva su njegova ubeđenja. Kolika je njegova energija. Ima li nadu. Ima li novca. Zna li kakva je ništarija taj Srbin u očima bogatih i bahatih. Kakav je nesrećnik pred ženom i decom. Koji mu je rok trajanja. Koliko je pošten a nemoćan da promeni svoju sudbinu. Takav traži načina da sjedini svoj gnev sa drugima. Da napravi ljuto društvo. Ljutu Srbiju, ovaj put ka unutra. Neadaptirani na promene, nezaštićeni pred bedom, očajni pred opasnostima, deficitarni u demokratiji, bez kondicije u građanskom, Srbi su idealan plen. Niko ne zna u koju će svrhu uložiti energiju i gnev. Avaj, bez njihove ili opšte nesreće, nema kapitalizma, nema tranzicije, nema rekonstrukcije Srbije. Kako se onda biraju kandidati za nesrećne. Koji je kriterijum. Ko je licencirani selektor.

Traje politički vakuum. Stranke ne znaju koja je ura. Kampanje mržnje i straha, gomile nasilja, moći, slave, novca, Haga, adrenalina, statusa - kriju zašto neki Srbi idu naviše, kao rakete. Drugi se razbijaju o stvarnost, kao meteori. Ovo je doba kad se odlučuje hoće li tajna Srbija, mračni svet kontrolora, sudija i dželata da predaju mirno svoju moć javnoj Srbiji. Neće. Oni će, kao i obično, pustiti krv, ovaj put sopstvenoj naciji, da ostanu tu gde jesu. Vladajući ljudožderski sistem ne može da podnese Koštunicu i Tadića. Smatraju amaterskom svaku politiku koja se ne zasniva na tradicijama poluvekovne tajne kontrole Srbije. U finalnom ratu struktura mi smo kolateralne žrtve. Javni sistem ima legitimitet i moć. Tajna Srbija ima silu. Njima odgovara apatija ili usmeravani gnev, onda se odlučivanje svodi na nekolicinu. To je životni ulog Bebe, Čede, Milića, Vesića, Janjuševića i njihovih mentora.

Nijedan ubica tajne Srbije nije demobilisan. Ničije streljanje nije razjašnjeno. Ako se bilo šta dogodi Voji ili Borisu, znaćemo ko je nadvladao. Ako njima ne bude ništa, pogledajte bolje sami sebe. Možda ste već mrtvi.

Aleksandar Tijanić

[Website]

Много је Тијанић очекивао од 5. октобра као и она јадна маса људи која је очекивала нешто спектакуларно а уствари Србија је постала само једна од 170 и кусур ''демократија'' (читај УС колонија по Планети Земљи)...након режиране револуције од стране ДБ-а (демо блока) који је и креиран од ДБ-а да само настави политику УС агента Милошевића који је већ био зрео за пензију!

(последња демократија је сад Грузија) !

[Rap Superstar]

Najvise mrzim te analiticare/novinare koji popljuju sve okolo a ne nude konkretna resenja...dakle sve je crno,pesimizam na vrhuncu!

[Dzono]

PISMO MILOVANA BRKIĆA, NOVINARA IZ BEOGRADA

Karić platio Draškoviću da minira vladu


Parlamentarni izbori u Srbiji izbacili su u prvi plan, i pokazali pravo lice, najuticajnijeg i najopasnijeg klana u Srbiji - porodice Karić. Više je nego izvjesno da Srbija neće dobiti novu vladu, jer tako želi porodica Karić.
Analitičari, koji pomno prate zbivanja na Balkanu, ocjenjuju da je bratstvo Bogoljuba Karića jedan od najopasnijih remetilačkih faktora na ovim prostorima. Muzikanti iz Peći početkom devedesetih krenuli su u biznis. Prvo parama albanske narko-mafije i njenog prvog čovjeka Bedeta Pacolija. U to vrijeme bogati Albanci u Srbiji nijesu, van Kosova, mogli da razvijaju
poslove, i njihov zemljak Bogoljub Karić, sa svojom braćom, služio je kao legalno pokriće.
Predstavljajući se kao zaštitnici kosovskih Srba, muzikanti iz Peći uzeli su mnogo para, i počeli svoje poslove - gradnje vila u luksuznom dijelu Beograda, na Dedinju.
Danas porodica Karić ima sopstveni univerzitet, televiziju sa nacionalnom frenkvecijom, nacionalnu monopolističku kompaniju Mobtel, u kojoj su većinski vlasnici, osiguravajuće društvo, imali su i privatnu banku, i neskrivene ambicije da biraju izvršnu vlast i da je kontrolišu, trudeći se, pri tom, da svim sredstvima spriječe stvaranje instuitucija u srpskom društvu.
Tragična je, ali istinita činjenica. Porodica Karić danas na svom platnom spisku ima glavnog urednika državne televizije (Bojanu Lekić), njihovu nagradu od 30 hiljada maraka dobio je i Manojlo Vukotić, glavni urednik najtiražnijeg lista u zemlji "Večernjih novosti", koji je i član upravnog odbora (za velike pare) BK Telekom.
U izvještaju međunaronde krizne grupe za prostore bivše Jugoslavije porodica Karić označena je kao faktor destabilizacije srpskog društva. Ona kupuje, skoro otvoreno, poslanike Skupštine Srbije.
Karići nijesu široke ruke, bez obzira što danas kontrolišu 90 odsto pisanih medija u Srbiji. Odlukom ministra finansija Božidara Đelića, Karićima je vraćena suma koju su platili za ekstraprofit, kojim je pokojni premijer Đinđić želio da ih oslobodi od krivičnog progona zbog pljačke u vrijeme ratnih zbivanja u Srbiji. Ministar je porodici Karić iz siromašnog srpskog buxeta dao i 600 miliona dinara, na ime kamate. Od tih para Karići su finansirali svoje favorite u Srbiji, namjerni da stvore desničarsku vladu, na čijem bi čelu bio gospodin Bogoljub.
Kada je iz međunarodne zajednice ta Karićeva ideja osujećena, Bogoljub je odriješio kesu, i, kada je već bilo izvjesno da se vlada može zakleti u parlamentu, g. Bogoljub je izvukao iz rukava bračni par Drašković. G. Vuk i Danica, bračni par koji je svojevremeno poput roja skakavaca opustošio Beograd, iznenada je odlučio da ne učestvuje u Vladi Srbije koju će podržati Socijalistička partija Srbije.
Glavni Bogoljubovi mešetari su grupica Crnogoraca iz Socijalističke narodne partije, kojima Bogoljub podijeli po neku hiljadarku eura i nudi poslove u svojim mnogobrojnim preduzećima.
Karićevi poslovni prijatelji, poput glavnog separtiste Bedeta Pacolija, danas su vlasnici benzinskih pumpi po Srbiji. Ni Albancima ne smeta da Bogoljubov Mobtel ima svoju funkciju na Kosovu. Albanci telefoniraju besplatno, a impulse plaćaju pretplatnici u Srbiji. Pravi primjer međunacionalne saradnje.
Kriminalna okupacija prodice Karić, čiji članovi orgijaju po Srbiji, prijeti da Srbija nestane kao država. Zarad svojih prljavih interesa, kako bi sačuvali svoju Astra banku, preko koje su ojadili Srbiju, Karići odvajaju dio novca koju su oteli iz srpskog buxeta, i postavljaju poslanike, direktore, načelnike policije.
Nijedna mafijaška porodica na svijetu ne drma, iz temelja, državu u kojoj djeluje, kao što to čini porodica Karić. G. Bogoljub namjerava da osnuje i stranku, i da postane i zvanično vladar Srbije.
Upućeni tvrde da se porodica Karić opasno razigrala, i da je krenula putem kojim je išao pokojni premijer Đinđić i crnogorski premijer Milo Đukanović. NJihovo bogatstvo mjeri se milijardama eura, i onu su među najbogatijim ljudima u Evropi. Opasnost po bezbjednost Balkana prijeti od njihovih neutoljenih apetita, u državi koja, praktično, nema osnovne institucije, ni mehanizme državne zaštite.
Slučaj porodice Karić na dnevnom je redu bezbjednosnih organa međunarodne zajednice, koji će, sigurno, uskoro morati da povuku svoj potez.
Milovan BRKIĆ

[Rap Superstar]

Koliko sam upoznat Vuk je promenio misljenje tek kad je stigao iz Vasingtona posle molidbenog krkanja kad su ga "svi primili"! :shock: Logicno je da Karic i ostali krupni kapitalisti odredjuju sudbinu zemlje,tako je to i USA gde Jevreji drze oko 60% kapitala pa toliko ih ima i u vlasti!

[Dzono]

Lin Montgomeri postala vanredni profesor na BK univerzitetu za platu od 2.000 evra

Lin Montgomeri, supruga američkog amabasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija, odnedavno je postala vanredni profesor na BK univerzitetu i zahvaljujući ovom poslu njena mesečna primanja uvećala su se za oko dve hiljade evra. Malo je poznato da Lin Montgomeri sličnu dužnost obavlja i na američkom univerzitetu u Dubrovniku i to za gotovo trostruko veću sumu. Četrdesettrogodišnja gospođa Montgomeri svoju doktorsku disertaciju iz filozofije odbranila je na zagrebačkom filozofskom fakultetu neposredno nakon završetka službe svog supruga u Hrvatskoj.

Međutim, ostaje nepoznanica gde je magistrirala istoriju umetnosti, jer dok neki tvrde da je u pitanju Amerika, mogu se čuti i glasine da je ovo zvanje dobila u Bugarskoj gde je Vilijam Montgomeri službovao sredinom devedesetih godina prošlog veka.

Dr Lin Džermejn Montgomeri poznata je u našoj zemlji po svom humanitarnom radu, a bila je aktivna i tokom boravka u Hrvatskoj gde je organizovala akciju u kojoj je skupljeno nešto više od tadašnjih dva miliona nemačkih maraka. Taj novac je uložen u uništavanje mina po selima u zadarskom zaleđu. Ovu kampanju u Hrvatskoj pratile su njene nešto provokativnije fotografije koje je snimio Stefan Lupino.

Takođe, u bašti svoje rezidencije u Zagrebu napravila je pozorište sa oko tri stotine mesta gde se okupljala hrvatska elita koji su činili glumci, dramski pisci, režiseri, ali i deca koja su glumila u predstavama. Odmah nakon dolaska u našu zemlju Lin Džermejn Montgomeri je dala intervju jednom našem dnevnom listu u kojem je objasnila zašto se bavi humanitarnim radom: X"Ne spremam svoju kuću. U Vašingtonu bih to radila. Ne kupujem, ne kuvam, ne vozim se tramvajima ni autobusima, nemam muža koji traži da jede kad se vrati s posla. Oslobođena svega toga, i znam da bi u takvim uslovima skoro svaka žena mogla da uradi isto što i ja. Zato se divim ovdašnjim ženama koje toliko toga postižu dok brinu ima li hrane u frižideru i jesu li platile struju i telefon. Svega toga sam oslobođena i to je suštinska privilegija života u diplomatiji."X

Samo šest meseci od dolaska u Beograd gospođa Montgomeri je osnovala "Drim tim" koji, osim nje, čine Filipa Mokton službenica engleske ambasade sa kojom se Lin upoznala u Hrvatskoj, supruga direktora BIGZ-a, Jelena Popović Rapaić, a donedani član bila je i Jagoda Kovačić koja se iz ovog projekta povukla zbog navodnih skandala koji su u toku prošle godine po domaćoj štampi pratili gospođu Montgomeri

[Dzono]

ALEKSANDAR TIJANIĆ, NOVINAR

I stidne vaši prihvatljivije od DOS-a

Ovakva situacija stavlja na probu srpsku naciju, i njen karakter, i njenu inteligenciju, i njenu sposobnost da izabere ljude koji omogućavaju Srbiji ne samo preživljavanje već i napredak. Takva odluka ima moralnu težinu odlučivanja između rata i mira. Ne biramo sebi poglavice, već sebi i svojoj deci biramo život ili smrt.

Priča se da ste 28. decembra bojkotovali izbore?

Jok. Birao sam kao i svi Srbi između brze i sporije propasti.

Kad ste čuli rezultate izbora, šta vam je prvo palo na pamet?

Da je narod glasao pametno i da to ne vredi. Mi ništa ne učimo iz istorije. Ovo danas je srednjevekovna Srbija u kojoj besni rat feudalaca i razbojničkih bandi. Turci svuda unaokolo, Evropa bezbrižna, Pećka patrijaršija okupirana, velmože paktiraju sa moćnima, Sveti Sava mrtav. Eto, to mi je palo na pamet i na dušu.

DOSOVSKI REPTILI

Šta je sa velikim liderima malih stranaka koje nisu prošle cenzius?

Kad vam narod kaže i lice da vas neće a vi i dalje hoćete da se bavite politikom onda su u pitanju pare. Šta u javnoj kući ima da traže muškarci kojima je organ kraći od dva odsto, koliko Cesid predlaže za cenzus i kojima vlasnica javne kuće kaže da su zauvek diskvalifikovani iz politike kao najstarije seksualne zabave posle masturbacije.

Tvrdite da će, ako radikali ikad dođu na vlast, to biti zasluga Svilanovića i Koraća!

Svih svilanovića i svih koraća. Ako je glupost neizlečiva bolest, ceo DOS ima uslove za invalidsku penziju. Srpska politička elita najveća je sramota Srbije. Njena najveća kazna i stid. Taj DOS čini grupa slučajno preživelih abortusa. U poređenju sa njima, Srbima se i stidne vaši čine prihvatljivijima a kamoli radikali. Dosovski reptili uspeli su da nam dokažu kako demokratija nije dobar oblik vladavine za Srbe. Oni su na svoju večnu sramotu pristali da budu sluge Bebi, Čedi, Janjuševiću, Kolesaru, Miliću, Vesiću, Živkoviću.

Šta je sa Batićem i njegovim istrebljenjem Crnogoraca?

Taj preprženi Srbin, džambas iz Obrenovca, za račun Podgorice i o trošku Podgorice, raspiruje hajku na Brđane, rastura Zajednicu da bi međunarodna optužba za odvajanje pala na Beograd. Najbolji dokaz da je Srbija na umoru jeste fakat da je Batića zapalo da nam piše ustav. ***** ti i takvu Srbiju i taj ustav. On i onaj njegov lobanjoidni ađutant idu zajedno uz svaku glupost kao kajmak uz pljeskavicu.

VOJA KASNI

Ni Crnoj Ovci nisu bili od pomoći gej-glasovi, gluvonemi i policajci.

Dušan je drugačiji oblik tužne priče. U politici je morao da sebe zadrži u statusu kompozitora a ne mucavog pevača. Ovo je njegov kraj. Nadam se bar da mu se isplatilo.

Šta mislite o ideji koncentracione vlade koju predlaže Koštunica?

To je mudrije nego što izgleda. Naime, karte su podeljene tako da se demokratske i one druge stranke drže u međusobnom šahu. Možete da vladate, ne možete da upravljate. Odgovorni ste, a nemoćni da pokrenete bilo šta. U takvoj situaciji bolje je da sve stranke načinite saučesnicima i suodgovornima ili će radikali i dalje rasti na sujetama i glupostima takozvane demokratske opcije. Koštunica je dobro video tu opasnost. Ali, vide je i radikali. Voja kasni sa formulisanjem trećeg srpskog puta između ekstremnog nacionalizma i anacionalnog globalizma. Njemu pripada da formuliše teoriju demokratskog patriotizma, one količine nacionalizma koja postoji u svim normalnim zemljama i one količine demokratije bez koje nema normalne zemlje. Ako u ovih godinu dana ne unovči ček poverenja koji po drugi put njemu daje nacija, inflacija poverenja poješće nepovratno Koštunicu.

Možete li da zamislite koaliciju radikala i DSS. Šta bi to značilo za Srbiju?

Ajde da vidimo šta su vlade takozvane levice donele Srbiji. Ratove, sankcije, mafiju, propast, afere, krađe, razorene institucije, Kosovo. Samo bi vlada desnice, u nekim stvarima, bila efikasna u ovakvoj Srbiji. Ali, radikali danas neće da se bore za vlast. Oni čekaju da ih Srbi sutra većinski preklinju da uzmu vlast bez obaveze da išta urade. To vreme dolazi. Dakle, nema potrebe da se bilo koji analitičari zgražavaju nad vladom desnice. Nema ovde ni desnice ni levice. Postoje demokratske i vojne stranke. Ima ih i levo i desno od centra.

Znači, vama ne smeta savez Vojislava i Vojislava!

Zašto pitate mene. Pitajte DOS koji je taj savez napravio. Pitajte strance koji su svojim shvatanjem Balkana doveli Srbiju u status zemlje kojom Šešelj može dopisno da upravlja iz Haga. Možda sutra zaratimo sa nekim zbog štamparske greške ili loše telefonske linije. Koji je od analitičara podigao glas kad su dosovci hteli da hapse Koštunicu! Šta takvima Koštunica duguje! Ja mislim da je Šešelj bar unapred znao za ubistvo Ćuruvije, ali to je moj račun s njim. Sluđenim glasačima, umornim od ovakvog života, istina nije nikakav argument. Ali treba znati šta sa pobedom, šta sa vlašću, to nije takmičenje u lepom kazivanju ili recitovanju.

NIJE TO KAPITALIZAM

A manjinska vlada koju predlaže DS?

Tadić je prošao mnogo bolje nego što je njegova stranka zasluživala. Sad ga čeka dinastička borba i obračun sa Bebom, Čedom i Živkovićem. Za njega, to je najviši stepen interesa. Tek kad to reši, pregovaraće sa Koštunicom. Sada je najbezbolnije da podrži manjinsku vladu i da je drži pod omčom pada.

Šta je rešenje za Srbiju?

Prosvećeni apsolutizam prošaran atentatima kao korektivnim sredstvom ili međunarodni protektorat na deset godina. Srbi više nemaju snage da podnesu eksperimente na sebi. Ova generacija je upropastila pet generacija. A najgore još nismo videli: opšta glad, kanibalizam, Spartakov ustanak, pad Rima, varvari na kapijama grada. Dokle više Srbija u Evropi, a nije; kapitalizam, a samo nekolicina bogatih; pravna država, a svuda razbojnici, korupcija i krađa; obrazovana Srbija, a polovina nepismenih; zdrava sredina, patološki ljudi; normalni ljudi, a grupno sebe ubijaju; pravoslavna, a nije hrišćanska; srpska, a svačija; živa, a mrtva.

Šta savetujete Vuku i Velji?

Da se drže zajedno, da ovo nije poslednje deljenje karata, da kadrovski obnove stranke, da sebe dokažu čvrstim demokratskim i konstruktivnim stavom.

Ima li šanse da demokratska vlada, ako se napravi, izdrži četverogodišnji mandat?

Više brinem šta može da se uradi za običan narod nego koliko će koja vlada da traje. Učinak kao kriterijum trajanja a ne krađe u parlamentu.

Vuku Draškoviću mediji proriču mesto ministra inostranih poslova a Danici mesto šefa BIA.

Potpisujem. Vuk ima međunarodnu reputaciju hronike srpske borbe za demokratiju a Dana je najhrabriji čovek u Srbiji.

SVE TREBA POČISTITI MOTKOM

Šta bi doneli novi izbori?

Kolaps demokratske opcije.

Verujete li da hleb u Srbiji može da košta tri dinara?

Verujem. Kriška hleba.

Kako vam izgledaju srpski mediji danas?

Tabloidi brane, i to im služi na čast, interes malog čoveka, poštenog sveta, nacionalni i državni posao deratizacije lopova i ubica. Zato što Politika i RTS, Studio B i ostali oficijelni mediji bedno ćute. Šefovima tih medija važnija je njihova karijera od Srbije, više pažnje posvećuju skladu mini suknje i husarskih čizama na prijemima nego vestima o tome kako narod živi. Ko narod laže. Koliko ih je puta zvao Beba i Vesić i uređivao njihove dnevnike. To sve treba počistiti motkom.

Ima li uopšte nade za nas?

Uverenje da ništa ne može da se promeni nije tačno. Ali, sistem vrednosti mora se uspostavi. Mora biti isplativije poštenje od krađe, odgovornost od zločina. Demokratija ne sme da završi kao plen bogatih i bahatih. Ovakva situacija stavlja na probu srpsku naciju, i njen karakter, i njenu inteligenciju, i njenu sposobnost da izabere ljude koji omogućavaju Srbiji ne samo preživljavanje već i napredak. Takva odluka ima moralnu težinu odlučivanja između rata i mira. Ne biramo sebi poglavice, već sebi i svojoj deci biramo život ili smrt.