Reply With QuoteОво није за Будућност Црне Горе но за смјетлиште
Member
NEVASPITANI I VULGARNI RISTO
Ovo je tekst iz CKL, Risto je opet laja svašta na neku TV
POVODOM AMFILOHIJEVE MAKSIME:
»NE PRAVI SE PITA OD ONOGA«... CEGA SE (NE) LIBI KRALJ IBI ?!
pise: Slobodan VUJOVIC
Nasa stvarnost da nije isuvise realna i konkretna, po mnogo cemu sto se u njoj dogadja i po licnostima koje u njoj ucestvuju, licila bi na antidramu, na teatar apsurda. Taj teatar svakodnevnog pocinje, jos krajem 19. vijeka, pojavom »Kralja Ibija« Alfreda Zarija.
Kralj Ibi ili Kralj ***** pod tim imenom je zapanjio i sokirao Pariz daleke 1896. godine.
Ali danas ni na sceni ni u stvarnosti ne moze nas nista skoro ni zapanjiti ni sokirati. Ponekad ste u takvoj zabuni da nijeste u stanju da razlikujete zivotnu stvarnost od pozorista. Apsurdni kralj Ibi je uvijek aktuelan. Takvi slucajevi vise nijesu rijetki ni u nasoj zivotnoj stvarnosti.
Recimo, srpski arhijerej Amfilohije Radovic, navodni crnogorsko-primorski mitropolit je krajem novembra ove godine, pred polazak u Rusiju, u jednoj dvosatnoj emisiji novosadske televizije, koja je licila na dramu apsurda, a bila tako stvarna i bez imalo estetskog, humora i vedrine, mnogo cime zapanjio i sokirao javnost, a narocito jednom svojom izjavom, koja je kao parafraza i transformacija narodne izreke, izazvala svojom neprimjerenoscu ne samo opste zgrazanje nego i osudu.
Na pitanje novinarke – domacina: »Sto mislite o crnogorskom drzavnom projektu?« - Amfilohije Radovic je, kao kralj Ibi u mantiji, doslovno odgovorio: » Ne pravi se pita od onoga«.
Amfilohije u svojoj pecobraznosti i drskosti, nadahnut nekom patoloskom mrznjom i zluradoscu, nije dozvolio sokiranoj novinarki da dodje do daha, pa je priupitao, ne ostavljajuci je u nedoumici: »Znate li sto je ono?« Nemajuci vremena da stvar izvuce i popravi, hipnotisano je odgovorila: »Znam, znam.« Ali bilo je kasno, Amfilohije je ugrabio da kaze ono sto je htio i kako je htio, zloupotrebljavajuci gostoprimstvo novosadske televizije za obracun sa Crnom Gorom i Crnom Gorom i Crnogorcima i za nipodostavanje njihove teznje ka drzavnoj nezavisnosti. Ta njegova opaska bila je ispod praga elementarne uvidjavnosti, pristojnosti i ukusa.
Ali to lici na Amfilohija Morackog, kralja Ibija pod mantijom.
Doslovno, narodna izreka kaze: »Ne pravi se pita od govana«. Ali narodno dostojanstvo zna kad se, za koga ili sto, i na kojem mjestu, ta izreka moze upotrijebiti, ali nikad pred sirokom javnoscu.
Ali nasemu kralju Ibiju je to bas trebalo u sopstvenoj antidrami u kojoj glumi nekoliko decenija i u koju se zaglibio i u njoj uzivio.
Istina, on je nesto izustio od te izreke a nesto pojeo, zemjenjujuci ono sto je pojeo kategorijom ono, ali smisao je ostao isti. Njegov prijatelj Matija Beckovic napisao je o Onome cijelu poemu. Ali Amfilohije Radovic je nakon te svoje necasne izjave postao bas Ono i ono, legitimisao se sto je i ko je i javnosti se predstavio u pravom izdanju. Jer, davno je receno da ono sto neko govori o drugima, u stvari najvise govori o njemu samom. Zaludu je Amfilohije poslije toga pripijao vodu, prao zube i usta kalodontom i drugim hemikalijama, nista ne pomaze - on je pojeo sto je pojeo. A svaka Moracanka bi mu rekla: »Isplaci usta, Risto!« Ali usta se poslije Onoga ne mogu isplakati. Cak ni ispovijescu, ni molitvom – stid i bruka ostaju dovijeka. Ali za ovim svestenikom se odavno steknulo. On je sam postao steka. Od cega je napravljen taj (nas) kralj Ibi?! Od kojeg materijala, to svako vidi.
To sto on misli o crnogorskom drzavnom projektu nije vazno. To moze da objesi macku o rep. Zna se sto je crnogorski drzavni projekat, koliku drzavno-pravnu istoriju Crna Gora ima, koliku tradiciju, otkad njeno sazdanje traje. On zna, i mnogi drugi, zna to i citav svijet da taj projekat nije neostvarljiv san i da ce, uprkos svekolikoj dramaticnosti, on uskoro biti realizovan. Ali ne bi bilo casno da svoje mjesto u njemu ima Amfilohije Radovic, zapravo najveci neprijatelj crnogorskog drzavnog projekta i opstanka crnogorskog naroda pod svojim imenom. Jer ta kreatura u mantiji, to klerikalno-politicko cudoviste ne bi prezalo ni od cega da se nekako udjene i nastavi svoj razorni rad i anticrnogorsku misiju.
A od cega je, od kakvog materijala njegov zavjetni velikodrzavni i velikonacionalni srpski projekat – projekat Velike Srbije ili Saveza srpskih zemalja, koji je i dosad toliko ojadio i srpski narod i druge narode koji sa njim ili pored njega zive? Vidjeli smo od cega se pravi Amfilohijev projekat: od potoka krvi, ubijenih gardova, etnickih ciscenja, genocidnih podviga, od masovnih grobnica i mrtvih dusa, od zivih, poklanih i odranih, od koncentracionih logora, od djecjih suza i grobova, od pljacke i razaranja tudjih domova, zatiranja ognjista, od kolona izbjeglica i pogorelaca, od toliko silovanih cerki pred ocima svojih majki, od slave ratnih zlocinaca i vodja, od posvajanja tudjih kultura ili njihovog zatiranja, od klerikalno-rasistickih velimirovicevskih ideja. A sve je to povezano malterom ravnogorske ideje i cementom kosovskog mita i pricom o srpskom narodu kao o nebeskom. A narod u cije ime njegovi korfeji i vodje cine takva bescasca ne moze zasluziti nebesko carstvo. Zato je i realizacija Amfilohijevog drzavnog projekta neostvarljiv san koji se pretvara u uzas stvarnosti, u tudju sopstvenu nesrecu.
U tome pozorisnom komadu stvarnosti odigrava se masovna antidrama, bez veselosti i vedrine. To je tiranija uzasa, velika mora.
Amfilohije je nemoguca osoba a tako stvaran, apsurdni kralj Ibi u mantiji, vidjen u deformisanom ogledalu naseg apsurda. S druge strane, ovaj apsurdni lik lici na Iroda koji kontinuirano sebe nadmasuje u podlostima i pokvarenosti, koja je bez premca, narocito prema Crnoj Gori i Crnogorcima. Njegova bezobzirna fasada, srasla u njegov lik, apsolutno je sokantna, bez nonsalancije Zarijevog kralja Ibija. Amfilohije glumi u famoznoj antidrami. Preko i kroz njega se mogu pratiti ontoloski korijeni danasnjeg srpskog apsurda, njegove moralne, drustvene i mentalitestke deformacije. Kao i u Zarijevom, i u Amfilohijevom svijetu je sve okrenuto na glavu.
Skandal na novosadskoj televiziji svjedoci da Amfilohije nema granica u svojoj beskrupuloznosti, u najcrnjoj besmislenosti. To govori o totalnom apsurdu jedne ideje, o obesmisljenosti i tragicnim posljedicama njene realizacije.
Ali to nije izvor samo Amfilohijeve, srpske tragike nego i nase crnogorske. U dehumanizovanom svijetu vreba opasnost od ostvarenja neostvarljivog Amfilohijevog srpskog projekta.
Predstava se nastavlja. I u njoj kralj Ibi pod mantijom, Amfilohije Radovic.
Crnogorci su odbacili taj apsurdni svijet i znaju i ko su i sto hoce: da sacuvaju svoju drzavu i izbore za njenu nezavisnost.
Moracki kralj Ibi pod mantijom neka, sa Matijom, nastavi put prema bespucu. Vecina Crnogoraca je odavno odbacila i taj put i svijet prema kome on vodi.
Banned
Ово није за Будућност Црне Горе но за смјетлиште
New Member
Za smetiste, nego sto. Amfilohije nema nikakvu buducnost.
Banned
Amfilohije je najpopularnija licnost u CG.Originally Posted by Flatulator
ti si jedno niko i nista, dakle nebitan, upravo ono od cega se pita ne pravi.
zato smatram i tvoj komentar nebitnim.
New Member
Amfilohije je jedna obicna neobrijana svinja. A svinje idu u coporu.
Member
Пошто си опчињен животињама потражи неку прикладну секту и нећеш се сикирати за великодостојнике СПЦ.
Member
Re: NEVASPITANI I VULGARNI RISTO
Ovo je najmracnija i najvulgarnija izjava jednog crkvenog dostojanstvenika koju cuh dosad. No, ne cudi me nista sto izlazi iz usta ovog gomnovalja u mantiji, posvadjivaca Crne Gore, lukavog i perfidnog Amfilohija. Samo se pitam, dokad ce da SPC trpi ovog zlotvora vaskolikog srpstva i pravoslavlja. Ne vjerujem da ne vide u kakvu debilokratiju ih vodi ova sotona mracnog pogleda.
Member
Da je Amfilohije jedna sirovi,ostrasceni i militantni man(i)tijas nije nista novo, ali meni ni ostali velikodostojnici SPC-a na celu sa Pavlom nista vise povjerenja ne ulivaju.
Izjave su im samo ljepse upakovane ali sustina je ista.
Kako Ristu tako i ostatku SPC-a ukljucujuci sami vrh daleko interesantnije vidi se izgleda zemaljsko nad nebeskim kraljevstvom pa su zato ovako nezgrapni kad politiku, i to najgrdje vrste, pokusavaju prodati za duhovnost.
Interesantno je vidjeti koje su to grupacije "najtvrdjih vjernika" . Po pravilu sto desnije i sto netolerantnije .
Sto veci krst oko vrata - proporcionalno se umanjuje i bogobojazljivost. Ukljucujuci i sami crkveni vrh.
Member
Највише о СПЦ причају атеисти и они који нису православни. Има ли у Европи нешто слично?
Member
Kao SPC mislis ? Nema , ili jos nisam naisla na tako nesto.
Evo ja kao deklarirani ateista koji postuje religije i institucije iako ne dijeli njihovo uvjerenje osjecam se obogacenom sto fizicki nisam vise dio tih nasih nakaradnih prostora koje kontaminiraju samu ljudskost.
Ovdje je krscanstvo dominantna religija ali svedena prije svega na ljudsku a ne nacionalnu ili politicku dimenziju. Ovdje sluzbe prilikom ovakovih dogadjaja mogu zajedno odrzavati i popovi imami koji djelima apeliraju da im je adresa ista (Bog je jedan) pa iako se tumacenje razlikuje. Ovdje Crkve i popovi nude utjehu i razgovor bez da te pitaju ko si i sto si. Ovdje crkve nude kulturne i edukativne sadrzaje,postuju sva uvjerenja pa i ateisticka i u njih je svako dobrodosao i tako je prihvacen.
Kad se uzelim pravoslavlja i atmosfere nasih crkvi na raspoplaganju su mi i Grcka i Sirijanska i Ruska crkva. Svaka je vise Crkva od SPC-ovih prepunih kvazivjernika koje su uz to trafike veljesrpstva i neukusa.
Member
Немој даље...
Member
Sto , smeta ti nesto? Pravoslavne crkve jesu ljepse od najvecceg dijela protestantskih ako nisi shvatio .A sto se obreda tice - jesi li kad isao na Uskrs u grcku crkvu ? Ne i ne treba a ? Ti si vjerovatno sve vidio i cuo od Rista i slicnih. :roll:Немој даље...
Forum Resident
Njemu je risto sotona vjeru ucera s ledja dok je bio malji :wink: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :joint:
Ko nevoli Crnogorca ,vas se ambisa !!!
Member
Другачије поимање вјере и цркве од стране атеиста и секташа нисам ни очекивао.
Member
A ni ti nas nisi iznenadio.
Usput, ne vidim gdje sam ovdje izlagala svoje poimanje Crkve :roll:
Member
Немој даље...
New Member
Ako Crnogorci imaju toleranciju za SPC ond bi bilo hrishcanski da i oni pokazu isto.Amfilohije se ponajmanje bavi hrishcanstvom i tolerancijom.Koliko je duhovan govori upravo ovo sto je GRAD detaljno iznio.To je samo jedna u nizu "krilatica"njegovog prepoznatljivog huskackog stila.
Citava nakazna personalnost doticnog Amfilohija je suprotna onome sto treba da propagora jedan pravoslavni duhovnik i monah.
Member
Konstantine,
Pazi ovo opet:
»NE PRAVI SE PITA OD ONOGA«...
Reci mi, sta to duhovno, hriscansko, pomiriteljsko, prastajuce..., ima u ovoj kratkoj recenici vaseg vrhovnog poglavara?
Popovi i politicari
Prodjose i najradosniji hriscanski praznici. Crkvena administracija imala je pune ruke posla i na lokalnom i na globalnom nivou i u pravoslavnom i u katolickom delu planete.
Trebalo je oprostiti milione individualnih grehova, zapaliti stotine hiljada badnjaka, pricestiti milione starih i novih vernika, isto toliko nahraniti i napojiti hristovim hlebom i vinom, kod nas se pila i rakija, uputiti bozje reci nade, ljubavi i mira. Suprotstaviti se gravitacionim snagama zla!
Trebalo je podsetiti na sopstvene patnje, ali i saosecanje, empatiju, prema drugima.
Da nije bilo slikanja za knjigu utisaka ne bi se ni znalo da li nase vodje sem verbalne empatije prema svom stadu, to jest narodu, imaju ikakav osecaj prema zastrasujucim zrtvama najvece prirodne katastrofe... Pokusaj elektronskih medija da prekinu program, odavanjem poste stradalima u uzasima cunamija, jedva da je dosegao do obicnog coveka! Obnevidelost od sopstvenih problema prezivljavanja, ali i sitnocepenacke politike koja postaje model vladanja i ponasanja, dovode na kraju i do odsustva saosecanja i solidarnsti prema drugima u nesreci. To, bez sumnje, i pored punih usta bogobojazljivih reci, ovih dana nije bilo hriscanski!
Trebalo je podariti radost najmladjima, podeliti brigu sa ubogima, darove sa bogatima. Trebalo je uputiti reci utehe i ohrabrenja!
Ali, jedno je govor, pa i crkveni, drugo su dela!
Vitalnost crkvenog govora u pogledu lingvisticke buducnosti izuzetna je. Sve ukazuje da nece nestati zajedno sa priblizno sest hiljada postojecih jezika, koji se ne prenose narastajima jer ih rabi samo manji broj zivih ostarelih sagovornika, a koje Bugarski naziva “moribundni.”
Crkveni govor “dise” dopunjava se novim recima i pojmovima pa je njegova duhovnost i apstrakcija sve bliza realpolitickim tekstovima. Obracanja nekog crkvenog velikodostojnika i obracanje politicara na vlasti pokazuje bliskost i u formi i u sadrzini. A kako su poceli da nastupaju i zajedno granica se jos vise gubi. Tako su premijer i patrijarh, preneli su mediji, ohrabrili ugrozeni srpski narod u nameri i zelji da opstane i ostane na Kosovu i Metohiji!
Lepa zelja i lepa namera, zbog lepih zelja i lepih namera i lepa sela su gorela, problem je ko sta tu treba da uradi da bi se lepe zelje i namere ostvarile. Od premijera se, valjda, ocekuje da uradi nesto konkretno i saopsti javnosti kako se medjunarodno kotira Vladin plan za Kosovo, koliko je realan i politicki izvodljiv, da bi Srbi na Kosovu i Metohiji opstali i ostali, a ne da ovozemaljske probleme prepusta nebeskim “think-thenk” timovima jer je to van njihovog polja delovanja, pa makar i sveti Petar rukovodio celom akcijom. Od patrijarha se, valjda, ocekuje da molitvom i bogougodnim delanjem doprinese duhu tolerancije, razumevanju, blagosti medju ljudima kako bi otupela spiritualna ostrica mogucih sukoba. Od njega se ocekuje da porazgovara i sa katolickim poglavarom koji vise meseci pokazuje neskrivene zelje za taj susret. Od papinih beseda, takodje, zavisi kako ce se katolicka pastva ponasati na podrucju visokog rizika, kako Medjunarodna krizna grupa naziva KiM.
Sve se do te mere ispreplelo pa premijer govori kao patrijarh i obrnuto! Da je samo to ni po jada - ni popovi poput politicara nisu jedinstveni! Svaka vlast ima svoje popove, (u Crnoj Gori indipendisti jedne, integralisti druge) svaki politicar ima svog popa, a svi, navodno, rade u ime svoga boga u ime svoga naroda.
Vise i ne cudi sto svesteno lice drzi vatrene politicke govore i sto se na primer i Badnje vece koristi za napad na “suvarice” ,”gasulje”, “backulje”, koka kolu, kratkovide Amerikance... Ne cudi zasto je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, pozdravljajuci Drobnjake i Uskoke koji tradicionalno donose badnjak pred cetinjski manastir na Badnje vece, posebno istakao slavne potomke iz Petnjice Vuka Karadzica i Radovana! Neki, manjina, koji su tamo bili, tapsali su i rekli alal mu vera, drugi, pretpostavlja se jer nisu glasno reagovali - sram ga bilo!
Postujuci svetovne zakone i gradjanska prava gospodin Radovic ima licnu slobodu i izbor da bude clan grupe za odbranu optuzenika za ratne zlocine. Demokratija je to brate! Pitanje je, medjutim, da li i Srpska pravoslavna crkva deli njegovo misljenje, a narocito priliku da se najintimnija verska osecanja sunarodnika usmeravaju u istom pravcu kako bi to, ne samo u lingvistickoj vec i u realpolitickoj buducnosti i crkvenog i politickog govora postao vecinski stav! Za sada, na svu srecu nije, ali do kada ce tako biti neizvesno je!
Cak da je optuzenik za ratne zlocine Radovan Karadzic u milosti cele pravoslavne crkvene administracije, a ne samo u mitropolitovoj milosti, to ni njemu ni instituciji kojoj pripada ne sluzi na cast i nije bozji doprinos blagorodnosti, toleranciji i ugledu Srpske pravoslavne crkve i njenih vernika. Osnovni, civilizacijski red bi bio da propovedaju bozje, a postuju svetovne zakone. Sve ostalo pripada losoj i politickoj i crkvenoj proslosti!
Da li ce se u dobru politicku proslost skloniti oni, kako aktuelni ministar inostranih poslova Vuk Draskovic pominje, koji su od 1988. do kraja 2000. godine na mrznji, ratovima, na smrti, na antievropskoj i antiamerickoj propagandi gradili sistem terora i starom artiljerijom granatirali buducnost naseg naroda ili cemo svi zajedno sa njima u novu izolaciju zavisi, dakle, i od politicara i od popova. Zavisi, svakako, i od cutljive gradjanske vecine koja se do sada i na izborima i u anonimnim anketama opredeljivala za evropske standarde i prikljucenje Evropskoj zajednici naroda... Mir bozji , Hristos se rodi....
Gordana Susa
Banned
Од чега конкретно? Сабраних дјела Јеврема Брковића или Марка Вешовића?Konstantine,
Pazi ovo opet:
»NE PRAVI SE PITA OD ONOGA«...
Member
Najsmjesnije od svega jeste sto mitropolita kritikuju upravo oni koji najmanje veze sa Bogom i crkvom imaju. Sve go komunista, katolik, musliman i ateista. Recite mi da li ko od vas kriticara je krsten, ide u crkvu svake nedjelje, posti, ispovijeda se itd? Ja za takvoga ne znam. Sve dosad sto sam upoznao i sto kritikuju i pljuju mitropolita Amfilohija jesu nekrstena goveda. Kad vas toliko malo crkva interesuje sad mene zanima zasto ga toliko mrzite? Pa odgovor se namece sam od sebe. Zato sto je jedan od najobrazovanijih i najumnijih Srba iz Crne Gore svih vremena.
Member
Forum Resident
Vala vi serbende ste dokazale i prikazale vaskolikomu svijetu e ste pravi pravcati kriscani !!! A ponaljepce u Srebrenici ,kosovu ,Kninu , krajni, Vukovaru itd itd ,toliko ste poklona dobili od svjecke zajednice i priznanja tipa Tomahawk i ostalije rakta ,bombi itd itd !Toliko su vi zafalni za hriscanska dijlea da su ve (a i nas uz vas) vrnuli bombama u kamenoi doba ! Mnim cip cijelome svijetu ste jako jako poznati da citirate rijeci i djela Isusova ,da to je stvarno zvek zivi !!
AJ SAD LAGANO MRSSSSSSSS !
Ko nevoli Crnogorca ,vas se ambisa !!!
Forum Resident
JAKSA OPET VI SERBALJI :
NAJVECI .................................
NAJVECI BRE ...........................
NAJVECI ZAGLAVU ..................
NAJVECI OD NAJVECIH BRE.......
E SAD RECI KOLKO JE VECI (ALI U SANTIMETRIMA) OD NJEGOSA, PA ONDA OD SV. SAVA SERBALJSKOCRNOGORSKOGA ( :lolblue: :lolblue: :lolblue: :ass: ) ITD ITD !
AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA E CRNI JAKSA AHAHAHAHAHAHAHA !
Ko nevoli Crnogorca ,vas se ambisa !!!
Da privatizujemo Crkvu, pa Bog da nas vidi!
Kao što biva u svakoj ozbiljnoj državi u kojoj je Crkva na vlasti i gde odgovorni premijer-vernik, na nogama, stoički, dane & noći provodi na pravoslavnim procesijama – statističari su, recimo, izračunali da je dobri dr Vojislav Koštunica samo tokom Božića što po kosovskim, što po beogradskim hramovima, paralizovano nepokretan odstajao 216 sati i 14 minuta, bez pokretanja facijalnih mišića – Srbija se, u lakom religioznom transu, po julijanskom kalendaru, polagano priprema za nastupajuću 2005. godinu koja kod ovakvih Odabranih Nebeskih Naroda s razlogom stiže 14 dana kasnije nego, recimo, kod zemaljskih Hrvata ili, pomenulo se ne povratilo se, kod tzv. Albanaca! Samo je julijanski kalendar, ništa drugo, razlog da je Srbija o tragediji u jugoistočnoj Aziji saznala s dva tjedna zakašnjenja, pa je logično da se neobavešteni dr Voja (kojeg su smrznutog jedva izvukli iz neke kosovske crkve) tek negde oko hrvatskog 10. januara (julijanskog 27. decembra) upisao u knjigu žalosti u ambasadi Šri Lanke ili Indonezije, zapanjen postojanjem Šri Lanke/Indonezije a posebice šokiran cunamijem za koji je, kao za hapšenje Slobodana Miloševića, prvi put čuo!
Hitro da hitrije ne može biti, samo tri dana po saznanju da su «Šri Lanka», «Indonezija», «Tajland» ili «Maldivi» države, a ne verske sekte i da je ipak istina ono što je antisrpski CNN slavodobitno javljao danima o svega 150.000 mrtvih («Cunami se rodi», «Vaistinu se rodi»), Vlada Predobrog Voje Koštunice odlučila je da sa tri minuta tišine, u podne, stajanjem u mestu, sućutom obeleži poznatu srpsku solidarnost sa žrtvama. Čak petoro Beograđana, u stavu mirno, svoje su globalističko saučešće iskazali točno u podne: jednog je stegao išijas i nije mogao da se mrdne, dvojica su slučajno stali i razmišljali o penzijama, četvrti se izgubio i stajao da vidi gde se nalazi, peti je pogrešno čuo na televiziji da treba tri minuta stajati jer je Koštunicu udario cunami u manastiru. Ovaj impresivni broj svesnih The Serbs, osetljivih na tuđu nesreću, pet puta se uvećao u odnosu na 9/11/2001. kad se nakon napada na njujorški World Center na ulicama Beograda masovno slavilo i kad je Srbija, julijanski ponosno, bila jedina zemlja koja cvećem i svećama nije obeležila ovaj «incident», kako su to onda mediji, ispravno, opisivali rušenje Dve Kule, sa svega nekoliko tisuća (nepravoslavno) mrtvih.
Logični odbrambeni question: da li je svijet palio sveće dok nas je NATO 1999. bombardirao – karadžićevskim je čipom upisan u mnogobrojnu srpsku glavu u kojoj ništa sem srpskih žrtava ne postoji; cunami su izazvali Amerikanci, Srebrenica je totalni lažnjak, Sarajevo nikad nije granatirano, neka im je usred Njujorka Bin Laden jebao mater, zaslužili su; nema tog zemljotresa koji nas se dotiče, jebeš poplave u Švedskoj, gde su bili ti Šveđani da zaštite srpsku nejač od albanske pošasti prošle godine? I još da nam uzmu Mladića i Karadžića... hoće, qurac!
Sreću da je srpska Crkva odlučila da uzme stvar u svoje ruke, prekrati to ****** sa cunamijem i povede nas na pravi put masturbacije junačkom desnicom – obeležila je serija televizijskih «live» prenosa iz različitih kosovskih crkava ili Domova armije ili Domova garde gde smo noćima, umesto da na ekranu gledamo oralne porno-umetnice u očekivano gutačkim pozama, posmatrali predsednika Borisa Tadića kako se spušta na kolena da poljubi šaku vladike Artemija ili dobrog dr Kalašnjnikova kako sisa prste patrijarha Pavla, sve u ispravnom erotskom uverenju da je Crkva naš Sexualni Cunami, tko ne sisa, može da puši, izbor je svekoliko crkveni! Možda je, ipak, rešenje za sve nas predlog mog anonimnog prijatelja: «Da privatizujemo Crkvu, pa Bog da nas vidi!»
Kad Srbi nisu na kolenima po lokalnim crkvama (gde im, recimo, crnogorski vladika Amfilohije filozofski objašnjava da su Deda Mraza «stvorili Amerikanci» kako bi prodavali «coca colu»), onda su opsednuti Kosovom koje nam se ovih dana predstavlja kao «naš najveći problem» ove, tj. julijanske godine. Uz mali semantički odmak da nije reč o «našem» već o «albanskom» problemu, jer Kosovo nije srpsko niti će ikad ponovo biti, ako je ikad i bilo srpsko, prisustvujemo političkoj predstavi dobrog dr Voje koji bi najviše voleo da ga svijet vidi u ulozi ovdašnjeg Mesije koji će pomiriti nepomirljivo; priča o Kosovu koju pumpaju ovdašnji mediji, Vlada, Crkva, svaka stranka – služi da nas pripremi za veliku dimnu zavesu u kojoj ćemo, gledajući Kosovo, na sve ostalo zaboraviti: na isti način na koji je Milošević rešavao probleme – stvarajući još veći problem kad prethodni manji nije mogao da reši – prisustvujemo koordiniranom show programu u kojem Crkva ima ulogu glavne zvezde, pa su nekakve donatorske konferencije za «nesrećne Srbe» samo glamour pokrivači za ono što nitko neće da kaže, da je sa Kosovom gotovo, završeno, finished, kaput i da preostali Srbi na toj teritoriji moraju da shvate da im je premijer Haradinaj, a ne dobri dr Kalašnjikov.
Ali, kako je ovo julijanski januar u kojem nema kraja praznicima koji količinom hrane & pića direktno utiču na mozak, najave da ćemo ratovati zbog Kosova (Tomislav Nikolić) ili da od Kosova «nećemo odustati» jer ono «nikad neće biti nezavisno, čak ni 2050.» (Vojislav Koštunica), valja shvatiti kao tipičnu januarsku cunami-šalu dvojice vernika koji su odbili da poveruju u lapsus patrijarha Pavla («Budimo ljudi, mada smo Srbi»).
Kad pomenuti patrijarhov lapsus postane osnovno crkveno pravilo – onda o julijanskoj Srbiji možemo razgovarati kao o sekularnoj zemlji u kojoj nas Crkva i njeni ovisnici (poput TV/DSS voditeljice Olje Bećković, ćerke poznatog srpskog fašiste Matije Bećkovića) neće gušiti poslanicama patrijarha Pavla dok svi ne poludimo od njegovog unjkavog glasa ili gostovanjem namenskih ludaka viđenih za hospitalizaciju u specijalizovanim, dobro obezbeđenim ustanovama (što je dokazao nekadašnji fudbaler «Crvene zvezde» Dušan Savić u emisiji «Utisak nedelje» gde je objasnio da je internet đavolski pronalazak, da je «obim zločina» u Srebrenici «mali» i da je osnovna dužnost svake Srpkinje da što više rađa malu srpčad kako bi se borili protiv Šiptara).
Dan uoči srpske Nove godine uključujem TV: siguran sam da negde nekakav sveštenik, vladika ili možda patrijarh, u gostima imaju dobrog dr Voju, srpskog premijera, koji upravo serioznim glasom svedoči o tragediji našeg naroda pred naletom albanskog cunamija.
Ostaje mi da sačekam premijerovu molbu da čitav srpski narod u to ime kolektivno onaniše tri minuta: možda se, vaistinu, desi da iz nacionalnog orgazma doživimo Vaskras, tko zna; možda oplodimo Kosovo semenom Deda Mraza kojeg je prethodno kresao Dule Savić. Centarfor je to, ume on volejom! Na asistenciju Olje Bećković!
Piše: Petar Luković
There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)
Posting Permissions
Bookmarks