Results 1 to 22 of 22

Thread: Bitka na Carevom Lazu

  1. #1
    Join Date
    Sep 2006
    Location
    Crna Gora
    Posts
    10,425
    Rep Power
    668

    Arrow Bitka na Carevom Lazu

    28. jula 1712.

    Odigrala se (po starom kalendaru 17. jula) velika bitka na Carevom lazu, između Crnogoraca i turske vojske koju je predvodio serašćer bosanskog vezira, Ahmet-paša; tog dana Crnogorci su se sukobili sa prethodnicom turske vojske, s Tahir-pašom skadarskim na čelu. Bitka se odigrala na Carevom Lazu sa višestruko nadmoćnom turskom vojskom (10.000 ratnika). Ova bitka predstavlja jedan od najkontroverznijih događaja crnogorske istorije, kažu istoričari. Razlike u tumačenju su ogromne. I pored toga, može se konstatovati da su u toj bici Crnogorci uspjeli privremeno zaustaviti napredovanje turskih snaga, nanoseć im znatne gobitke. I pored žestokog otpora Crnogoraca, Turci su uspjeli prodrijeti na Cetinje, spaljen je Cetinjski manastir i više kuća, ali nije u potpunosti ostvaren ratni cilj. Vladika Danilo sklonio se na austrijsku teritoriju, a nije uništena ni glavnina crnogorske vojske. Po narodnom predanju, ovo je bila apsolutna pobjeda Crnogoraca. Lokalitet na kome se odigrala bitka dobio je ime Carev laz upravo po tome što su Turci masovno izginuli, što je bojište izgledalo kao lazina.

  2. #2
    Join Date
    Jan 2004
    Posts
    5,960
    Rep Power
    692

    Default

    Prenosim iz knjige "Stvaranje crnogorske dzrzave i razvoj crnogorske nacionalnosti - Cetinje 1947" autora Jagoša Jovanovića. Ovu knjigu je moj đed dobio na poklon. Knjiga je veoma rijetka.

    Bitka na Carevu Lazu 1712 godine

    Vladika Danilo sa Crnogorcima i Brđanima našao se u vrlo opasnom položaju poslije rusko-turskog mira na Prutu. Znali su da će im se Turci osvetiti zbog saradnje sa Rusima, da će navaliti sa jakim snagama, nesravnjivo većim nego dotada. Oružja i džebane nije bilo dovoljno, ali je bilo gotovosti svih crnogorskih i znatnog broja brđanskih plemenada se brane od svih turskih napada. To je vladika vidio na skupštini narodnih glavara na Cetinju, koja je sazvana radi obavještenja o pismu Petra Velikog i da se dogovore o daljoj borbi kada Turci navale. Ali oni nijesu htjeli ostati samo u odbrani, pa su, po vladičinom nagovoru, jake hajdučke čete napadale i dalje Turke, dopirući tokom zime i proljeća 1712 god. čak do Neretve i Lima. Sve ove manje akcije kao i dotadašnje jake borbe i napadi uvjeravali su Turke da se sa Crnogorcima i Brđanima treba što prije obračunati i likvidirati to "vječito nemirno gnijezdo osica, koje ujedaju svuda i uzbunjuju susjedni vilajet" kako je u to vrijeme pisao skadarski paša.

    Po sultanovom naređenju bosanski vezir Ahmed-paša Šapčalija okupio je jaku vojsku iz Bosne, Hercegovine, Albanije, stare Srbije i Makedonije sa ciljem da sa svih strana ukliješti Crnu Goru i Brda. U početku ljeta 1712 godine "serašćer" Ahmed-paša dođe u Podgoricu sa 50.000 Turaka da se tu sporazumije sa skadarskim pašom o planu napada na "gnijezdo osica". Napad je trebalo da otpočne istovremeno na Crnu Goru i Brda.

    Vladika Danilo je, čim je doznao za koncentraciju Turaka, sazvao na brzu ruku narodne glavare na dogovor kako da se organizuju za odbranu. Doznali su da je stanje u Brdima vrlo teško i da je dosta većina brdskih plemena izjavila Turcima pokornost, jer su se bila uplašila od tolike vojske, a vladika, u međuvremenu, nije uspio da im pošalje izaslanike radi dogovora. Crnogorska su plemena uglavnom ostala sama da sa svojim vladikom organizuju odbranu svog zemljišta i nejači. Spasonosno je bilo za Crnogorce to što skadarski i bosanski paša, iz surevnjivosti ko će prvi od njih da stigne na Cetinje, izmijenili dotadašnji plan da bosanski vezir napadne sa sjevera, a skadarski paša sa istoka i juga, i ujedinili snage, na baš tako složne i prijeteljske jedne prema drugima, pa je to omogućilo Crnogorcima da izaberu najzgodnije mjesto za napad na njih kada budu prodirali od istoka, od Podgorice.

    Vladika, pukovnik Miloradović, koji je još bio na Cetinju, i još nekoliko najvještijih narodnih starješina napravili su raspored svoje, relativno malobrojne vojske, koja nije mogla imati više od 8.000 ljudi. Pa kada je "serašćer" Ahmed-paša, pošto je prešao rijeku Moraču, udario na Lješnjane, Riječane i Crmničane, vladika je znao da je tu odbrana Cetinja i sa svojim snagama krenuo je da im pomogne.

    Vladika je podijelio svoje snage na tri dijela. Desno krilo prema brdu Ržnjiku bilo je pod komandom Janka Đuraškovića, lijevo krilo prema brdu Vranji pod komandom Vuka Mićunovića, a sredina, nešto malo unazad, da bi primila prvo na sebe turkse snage, bila je pod neposrednom komandom vladike Danila. Čim je skadarski paša Tahir zalogorovao na Vlahinji i ostao tu tri dana, vladika više nije htio da čeka. Sa sredinom svojih snaga pred samu zoru iznenada je napao na Turke, koji su odmah dali snažan otpor. Ali tada napadnu sa strane desno i lijevo krilo. Šest sati je trajala borba prsa u prsa. Od Crnogoraca je poginulo oko 300 junaka, među njima i slavni harambaša Janko Đurašković, a i vladika Danilo je teško ranjen. Narodna tradicija, koja je s koljena na koljeno prenosila predanje i slavu ove pobjede, kaže da je Turaka poginulo oko 20.000, što je vjerovatno, jer se borba vodila po terenu koji je Turcima bio potpuno napoznat i "nalazili su ih i deseti dan kroz ono kamenje, kako polumrtvi od straha i gladi čekaju spas, a da se sami ne umiju snaći". Zbog toga što je Turaka palo toliko da je bojište izgledalo kao lazina, ovo mjesto je otada nazvano Carev Laz (jer je tu bila kasapnica, lazina cultanove vojske).

    Bitka na Carevu Lazu bila je 17 jula 1712 godine. Ova Crnogorska pobjeda bila je najslavnija i najvažnija pobjeda koju su ikada prije toga Crnogorci postigli u borbi protiv Turaka. Ona je podigla slavu i ugled Crne Gore kod okolnih plemena i otada Brđani sa više povjerenja gledaju na crnogorska plemena i mnogo češće sarađuju sa njima u borbama protiv zajedničkog neprijatelja.
    2010 ,2009, 2002, 2001, 2000, 1988, 1987, 1985, 1982, 1980, 1972 ,1954, 1953, 1952, 1950, 1949, 1948

  3. #3
    Join Date
    Jun 2008
    Posts
    260
    Rep Power
    7

    Default

    Чек, колико је реалан овај резултат од само 300 погинулих Црногораца и чак 20 000 Турака? Заиста невероватно. При том, борба се водила "прса у прса" па ми се чини да би Турци начинили више штете Црногорцима да су само јуришали голим рукама! Није ми јасно како су онда и поред таквог понижавајућег пораза продрли на Цетиње. Постоји ли неки други историјски извор јер ми овај, да будем искрен, делује превише пристрасно. Баш сам се заинтересовао јер сам ево неки дан слушао песму која говори о овој битци.


  4. #4
    Join Date
    Nov 2006
    Location
    MNE PG
    Posts
    1,975
    Rep Power
    110

    Default

    Pa vidiš sva istorija Crne Gore je nevjerovatna. Zato se o nju svi i otimaju, jer ako bi se radilo o nekoj drugoj naciji bila bi apsolutno istinita a ovako je nevjerovatna. Naravno da je tačno sve od tačke do zapete.

  5. #5
    Join Date
    Dec 2009
    Location
    Daleko od ljudi
    Posts
    651
    Rep Power
    51

    Default

    Quote Originally Posted by bozocv View Post
    Prenosim iz knjige "Stvaranje crnogorske dzrzave i razvoj crnogorske nacionalnosti - Cetinje 1947" autora Jagoša Jovanovića. Ovu knjigu je moj đed dobio na poklon. Knjiga je veoma rijetka.

    Bitka na Carevu Lazu 1712 godine

    Vladika Danilo sa Crnogorcima i Brđanima našao se u vrlo opasnom položaju poslije rusko-turskog mira na Prutu. Znali su da će im se Turci osvetiti zbog saradnje sa Rusima, da će navaliti sa jakim snagama, nesravnjivo većim nego dotada. Oružja i džebane nije bilo dovoljno, ali je bilo gotovosti svih crnogorskih i znatnog broja brđanskih plemenada se brane od svih turskih napada. To je vladika vidio na skupštini narodnih glavara na Cetinju, koja je sazvana radi obavještenja o pismu Petra Velikog i da se dogovore o daljoj borbi kada Turci navale. Ali oni nijesu htjeli ostati samo u odbrani, pa su, po vladičinom nagovoru, jake hajdučke čete napadale i dalje Turke, dopirući tokom zime i proljeća 1712 god. čak do Neretve i Lima. Sve ove manje akcije kao i dotadašnje jake borbe i napadi uvjeravali su Turke da se sa Crnogorcima i Brđanima treba što prije obračunati i likvidirati to "vječito nemirno gnijezdo osica, koje ujedaju svuda i uzbunjuju susjedni vilajet" kako je u to vrijeme pisao skadarski paša.

    Po sultanovom naređenju bosanski vezir Ahmed-paša Šapčalija okupio je jaku vojsku iz Bosne, Hercegovine, Albanije, stare Srbije i Makedonije sa ciljem da sa svih strana ukliješti Crnu Goru i Brda. U početku ljeta 1712 godine "serašćer" Ahmed-paša dođe u Podgoricu sa 50.000 Turaka da se tu sporazumije sa skadarskim pašom o planu napada na "gnijezdo osica". Napad je trebalo da otpočne istovremeno na Crnu Goru i Brda.

    Vladika Danilo je, čim je doznao za koncentraciju Turaka, sazvao na brzu ruku narodne glavare na dogovor kako da se organizuju za odbranu. Doznali su da je stanje u Brdima vrlo teško i da je dosta većina brdskih plemena izjavila Turcima pokornost, jer su se bila uplašila od tolike vojske, a vladika, u međuvremenu, nije uspio da im pošalje izaslanike radi dogovora. Crnogorska su plemena uglavnom ostala sama da sa svojim vladikom organizuju odbranu svog zemljišta i nejači. Spasonosno je bilo za Crnogorce to što skadarski i bosanski paša, iz surevnjivosti ko će prvi od njih da stigne na Cetinje, izmijenili dotadašnji plan da bosanski vezir napadne sa sjevera, a skadarski paša sa istoka i juga, i ujedinili snage, na baš tako složne i prijeteljske jedne prema drugima, pa je to omogućilo Crnogorcima da izaberu najzgodnije mjesto za napad na njih kada budu prodirali od istoka, od Podgorice.

    Vladika, pukovnik Miloradović, koji je još bio na Cetinju, i još nekoliko najvještijih narodnih starješina napravili su raspored svoje, relativno malobrojne vojske, koja nije mogla imati više od 8.000 ljudi. Pa kada je "serašćer" Ahmed-paša, pošto je prešao rijeku Moraču, udario na Lješnjane, Riječane i Crmničane, vladika je znao da je tu odbrana Cetinja i sa svojim snagama krenuo je da im pomogne.

    Vladika je podijelio svoje snage na tri dijela. Desno krilo prema brdu Ržnjiku bilo je pod komandom Janka Đuraškovića, lijevo krilo prema brdu Vranji pod komandom Vuka Mićunovića, a sredina, nešto malo unazad, da bi primila prvo na sebe turkse snage, bila je pod neposrednom komandom vladike Danila. Čim je skadarski paša Tahir zalogorovao na Vlahinji i ostao tu tri dana, vladika više nije htio da čeka. Sa sredinom svojih snaga pred samu zoru iznenada je napao na Turke, koji su odmah dali snažan otpor. Ali tada napadnu sa strane desno i lijevo krilo. Šest sati je trajala borba prsa u prsa. Od Crnogoraca je poginulo oko 300 junaka, među njima i slavni harambaša Janko Đurašković, a i vladika Danilo je teško ranjen. Narodna tradicija, koja je s koljena na koljeno prenosila predanje i slavu ove pobjede, kaže da je Turaka poginulo oko 20.000, što je vjerovatno, jer se borba vodila po terenu koji je Turcima bio potpuno napoznat i "nalazili su ih i deseti dan kroz ono kamenje, kako polumrtvi od straha i gladi čekaju spas, a da se sami ne umiju snaći". Zbog toga što je Turaka palo toliko da je bojište izgledalo kao lazina, ovo mjesto je otada nazvano Carev Laz (jer je tu bila kasapnica, lazina cultanove vojske).

    Bitka na Carevu Lazu bila je 17 jula 1712 godine. Ova Crnogorska pobjeda bila je najslavnija i najvažnija pobjeda koju su ikada prije toga Crnogorci postigli u borbi protiv Turaka. Ona je podigla slavu i ugled Crne Gore kod okolnih plemena i otada Brđani sa više povjerenja gledaju na crnogorska plemena i mnogo češće sarađuju sa njima u borbama protiv zajedničkog neprijatelja.
    Ovakve knjige su rijetke i vrijedne. ČUo sam za ovu knjigu i htio da dođem do nje. Možda i uspijem kad odem do CT, makar da je prelistam,kao i druge o razvoju cg nacionalnosti. Čista radoznalost. Imaš bogatsvo ​i čuvaj je.
    C R N A G O R A

  6. #6
    Join Date
    Jun 2008
    Posts
    260
    Rep Power
    7

    Default

    Quote Originally Posted by FORMICA View Post
    Pa vidiš sva istorija Crne Gore je nevjerovatna. Zato se o nju svi i otimaju, jer ako bi se radilo o nekoj drugoj naciji bila bi apsolutno istinita a ovako je nevjerovatna. Naravno da je tačno sve od tačke do zapete.
    Не знам баш, ја бих први волео да је стварно од тачке до запете све тачно али као што горе у Ћипуревом посту пише не бих ово узимао здраво за готово јер се ради о "најконтраверзнијем догађају црногорске историје" самим тим говорити са таквом сигурношћу о детаљима везаним за ову битку је апсолутно незахвално. Већ имам слику пред очима неке пријатеље у Србији који нпр причају о убиству Мурата на Косову као да су били лично присутни а историја није 100% потврдила ни постојање Обилића а камоли детаље везане за убиство.

    Народ је склон преувеличавању па самим тим и ова реченица "Narodna tradicija, koja je s koljena na koljeno prenosila predanje i slavu ove pobjede, kaže da je Turaka poginulo oko 20.000 " губи на значају. Сви знамо нашу народну традицију и њено непристрасно предање. Реално и да кажем тактички гледано, која би војска претходно изгубивши 20 000 војника и сломљеног морала без проблема наставила напредовање кроз непознату територију, а са друге стране која би војска изгубивши у претходном боју само 300 војника са стране гледала спаљивање спопствене претходнице? Историја то није забележила.

    Мислим да су битке на нпр Фундини и Крусима већи и сигурнији показатељ црногорске ратне вештине јер се ту зна готово сигурно шта се дешавало и како су се ствари одвијале него ова битка коју видимо једва и само кроз маглу, што је наравно и логично јер су "новијег датума".

    Како год, битка на Царевом Лазу је још једно богатство ЦГ наслеђа а и песма је одлична. Живели.

  7. #7
    Join Date
    Jan 2004
    Posts
    5,960
    Rep Power
    692

    Default

    Quote Originally Posted by PGboy88 View Post
    Ovakve knjige su rijetke i vrijedne. ČUo sam za ovu knjigu i htio da dođem do nje. Možda i uspijem kad odem do CT, makar da je prelistam,kao i druge o razvoju cg nacionalnosti. Čista radoznalost. Imaš bogatsvo ​i čuvaj je.
    Odlicno znam koliko je vrijedna knjiga. Moja ideja je bila da je citavu prekucam i okacim na Internet cim budem imao vremena (sto nece biti brzo). Ne smijemo biti skrti kada su ovakve stvari u pitanju. Ja bih najradje da se sadrzaj cijele knjige nadje na crnogorskoj wikipediji.
    2010 ,2009, 2002, 2001, 2000, 1988, 1987, 1985, 1982, 1980, 1972 ,1954, 1953, 1952, 1950, 1949, 1948

  8. #8
    Join Date
    Jan 2004
    Posts
    5,960
    Rep Power
    692

    Default

    Evo što pise dalje

    Osveta Turaka za poraz na Carevu Lazu

    Bitka na Carevu Lazu još je više učvrstila jedinstvo crnogorskih plemena. Pobjeda je dobijevena bez ičije pomoći. Mletačka Republika je, bojeći se od tolike turske sile, zatvorila granicu prema Crnoj Gori, kako ne bi niko mogao otuda nabaviti oružja, đebane i hrane. Njima je bilo od koristi da Turci pokore Crnu Goru, jer su njihovi odnosi sa Turskom bili dobri, a Crnogorci su im zadavali dosta neprilika u Primorju, gdje je vladika imao veliki ugled. Ahmed-paša je sa jakim, snagama, koje su bile sa njim, htio što prije da osveti poraz jednog dijela svoje vojske na Carevu Lazu, pa je odmah krenuo u pravcu Cetinja i sa stalnom borbom, koja je bila sve žešća i žešća ukoliko se više približavao Cetinju, uspio je da 29 jula iste godine dođe do Cetinjskog manastira (koji je vladika Danilo bio obnovio osam godina prije toga), zapalio ga i razrušio.

    Iako je Ahmed-paša uspio da dođe do Cetinja, iako je uspio da zapali i razruši Cetinjski manastir, nije postigao ono što je sultan od njega tražio. Nije uhvatio vladiku, ni pokovnika Miloradovića, što je trebalo da učini po sultanovom naređenju, jer je vladika sa ruskim pukovnikom i još nekolicinom najuglednijih narodnih starješina pošao u Cuce, u krševiti i nepristupačan kraj, gdje se većim dijelom bila sklonila po zbjegovima crnogorska nejač. Cilj njegovog pohoda bio je još da utvrdi jednu tursku posadu na Cetinju, da potpuno omete ponovno pribiranje crnogorskih plemena i da ih prisili na potpunu pokornost. Tu namjeru nije ostvario. Uglavnom, uspio je da izgladi unekoliko među Turcima poraz jednog dijela svoje vojske na Carevu Lazu i to je sve što je postigao u svome pohodu na Crnu Goru, u ljeto 1712. godine.

    Koliko je borbeni duh kod crnogorskih plemena bio jak i pored djelimičnog uspjeha Ahmed-paše, najbolje se vidi po tome što su Crnogorci stalno usput napadali tursku vojsku kada se sa Cetinja povlačila u pravcu Hercegovine. Kroz koje je god pleme prolazila, turska bojska je nailazila na jake crnogorske zasjede u kojima su učestvovali i Brđani, iako su djelimično ostali mirni dok je Ahmed-paša prodirao ka Cetinju. Toliko su bili veliki turski gubitci prilikom pohoda na Crnu Goru i u povratku da je Ahmed-paša rekao kad je stigao u Gacko da mu nema jedne trećine vojske. Gubici skadarskog paše Tahira Mahmudbegovića bili su mnogo veći, jer je njegov odred teško nastradao na Carevu Lazu.
    2010 ,2009, 2002, 2001, 2000, 1988, 1987, 1985, 1982, 1980, 1972 ,1954, 1953, 1952, 1950, 1949, 1948

  9. #9
    Join Date
    Nov 2006
    Location
    MNE PG
    Posts
    1,975
    Rep Power
    110

    Default

    Quote Originally Posted by CAKI View Post
    Не знам баш, ја бих први волео да је стварно од тачке до запете све тачно али као што горе у Ћипуревом посту пише не бих ово узимао здраво за готово јер се ради о "најконтраверзнијем догађају црногорске историје" самим тим говорити са таквом сигурношћу о детаљима везаним за ову битку је апсолутно незахвално. Већ имам слику пред очима неке пријатеље у Србији који нпр причају о убиству Мурата на Косову као да су били лично присутни а историја није 100% потврдила ни постојање Обилића а камоли детаље везане за убиство.

    Народ је склон преувеличавању па самим тим и ова реченица "Narodna tradicija, koja je s koljena na koljeno prenosila predanje i slavu ove pobjede, kaže da je Turaka poginulo oko 20.000 " губи на значају. Сви знамо нашу народну традицију и њено непристрасно предање. Реално и да кажем тактички гледано, која би војска претходно изгубивши 20 000 војника и сломљеног морала без проблема наставила напредовање кроз непознату територију, а са друге стране која би војска изгубивши у претходном боју само 300 војника са стране гледала спаљивање спопствене претходнице? Историја то није забележила.

    Мислим да су битке на нпр Фундини и Крусима већи и сигурнији показатељ црногорске ратне вештине јер се ту зна готово сигурно шта се дешавало и како су се ствари одвијале него ова битка коју видимо једва и само кроз маглу, што је наравно и логично јер су "новијег датума".

    Како год, битка на Царевом Лазу је још једно богатство ЦГ наслеђа а и песма је одлична. Живели.

    Naravno d aje sve tačno od tačke do zapete jer su svi upoznati sa svim detaljima. U to vrijeme učesnici neke bitke ili nekog događaja nijesu smjeli lagati jer je bilo živih svjedoka. Kad se događaj opiše u pjesmi koja se uči napamet i prenosi s koljena na koljeno bez promjene i jednog slova jer svi znaju pjesmu, možemo se slobodno pouzdati u to narodno predanje. naša narodna predanja nijesu ista kao vaša, jer je vaše predanje, na primjer, Miloš Obilić koji je navodno ubio sultana. Nauka ne može identifikovati Miloša jer on zapravo nije ni postojao, a sva priča je zapravo turska propaganada kojom se prikrivalo oceubistvo i bratoubistvo Bajazitovo, što je ušlo u narodno predanje vašeg naroda, ne našeg.

    Ratovanje crnogoraca nije podlijegalo akademskim taktičkim i starteškim pravilima pa je i nerazumljivo za sve koji nijesu bili u prilici voditi odlučne bitke. Crnogorci koji su se odlikovali posebnim načinom života iz kojeg je proistekla posebna kulturna matrica su mogli izvesti nevjerovatna postignuća nerazumljiva ostalim narodima.

  10. #10
    Join Date
    Mar 2010
    Location
    Baš fino potkrovlje
    Posts
    4,831
    Rep Power
    2880

    Default

    Формице мислим да си мало пренаглио.
    Нису баш сви упознати са свим детаљима посебно ако се догађај десио прије 300 година. Не можемо бити апсолутно сигурни шта се десило прије 60 година а камоли прије 300.
    Као што знаш наше епске пјесме су пуне претјеривања, тако да је лако долазило до броја од 20 хиљада мртвих турака што је заиста висок број.
    Не би се требали поуздати превише у народно предање, јер колко до јуче скоро свако црногорско братство је своју историју рачунало од неког косовског јунака.
    Милош је ушао у наше народно предање ма колко то не било популарно данас.

    Цаки је добро рекао, ако су већ изгубили 20 хиљада бораца, како је могуће да су наставили до цетиња и спалили га?
    Зар не би црногорци опет нашли повољан терен (а до цетиња има доста мјеста за засједе по којима смо познати били) и опет сатрли 20 хиљада турака и све тако док им не оставе трага?

    По мени није спорно да је то заиста црногорска побједа, али није била тако одлучујаћа, број мртвих на турској страни је апсолутно увећан, други извори говоре о 3 до 6 хиљада (што је опет високо, посебно у то вријеме) али то је пирова побједа јер су турци свакако дошли до цетиња и запалили манастир.
    Ја чекам посао али волим ову земљу!



    А што пијем кад ми шкоди
    ко ће кући да ме води?

  11. #11
    Join Date
    Nov 2006
    Location
    MNE PG
    Posts
    1,975
    Rep Power
    110

    Default

    Da zaista izgleda logično.
    Jeste bilo prećerivanja u broju poginulih Turaka, nego postoje i turske statistike pa ih valkja provjerit.
    Ne kažem za danas. Danas ne znamo ni što je bilo prije godinu dana, tad ked je bilo živih sjedoka nije se smjelo lagati a kad uđe u pjesmu postaje opštepoznato pa se ni tad nije smjelo lagat.
    Miloš Obilić je ubačen u crnogorsku mitologiju nacije Srba ne Crnogoraca, tako da je ušao u pjesme Srba odnosno Etničkih Crnogoraca koji su se proglasili iz političkih (mada je ekonomski faktor bio presudan) razloga Srbima (nešto slično kao danas).

  12. #12
    Join Date
    Mar 2011
    Location
    Pocket
    Posts
    354
    Rep Power
    17

    Default

    Slažem se sa Mstislavom. Prosto nemoguće djeluje, pored svog junaštva i viteštva, poraziti toliku vojsku sa 300 gubitaka.
    Uvijek smo bili skloni tom "dodavanju" junaštva, đe je pao jedan, brojala su se petorica.
    Pametna, zgodna žena u Crnoj Gori može da živi ka' grofica.

  13. #13
    Join Date
    Nov 2006
    Location
    MNE PG
    Posts
    1,975
    Rep Power
    110

    Default

    Naravno ne kažem da nije bilo prećerivanja u turskim gubitcima i zbog toga se trebaju konsultovati njihovi podatci.

  14. #14
    Join Date
    Mar 2011
    Posts
    735
    Rep Power
    89

    Default

    Šta bre nemoguće:

    http://www.imdb.com/title/tt0416449/

    Od nas su ukrali ideju.

  15. #15
    Join Date
    Jan 2004
    Posts
    29,266
    Rep Power
    9153

    Default

    Neki izvori navode da je u bici na Carevom Lazu je poginulo oko 6000 Turaka, neki 7000....dok je crnogorskoj strani bilo 300 poginulih. Među poginulima je bio i komandant desne kolone Janko Đurašković, a Vladika Danilo je bio teško ranjen u grudi. Koliko je poginulo Crnogoraca uglavnom svi donose isti broj, a to moze biti razlog sto kaze Formica da se nije smjelo lagati jer se to tacno prenosilo s koljena na koljeno. I danas se zna koja je kuća u Crnoj Gori i dje zasluzila barjaktarstvo, dje neko iz porodice poginuo i....

    Цаки је добро рекао, ако су већ изгубили 20 хиљада бораца, како је могуће да су наставили до цетиња и спалили га?
    Зар не би црногорци опет нашли повољан терен (а до цетиња има доста мјеста за засједе по којима смо познати били) и опет сатрли 20 хиљада турака и све тако док им не оставе трага?
    Bilo je moguće jer su na Cetinje nastavili drugi put. Turci jos jednom jurisaju na Cetinje, pod vodjstvom Ahmet- pase. Turska vojska prodire u grad i uspijeva da zapali novogpodignuti Cetinjski manastir. Medjutim, i pored velike borbenosti i oruzja turska vojska je u Cetinjskom polju ostala samo 5 dana, nakon cega je, zbog cestih nocnih napada Crnogoraca, bila primorana da napusti Cetinje, trpeci i pri povlacenju, znatne vojne gubitke.
    U sustini to je godine koja je uvod u visegodisnju ofanzivu i turska vojska, predvođena bosanskim vezirom Ahmet-pašom, uoči napada na Crnu Goru. 1712. godine, bila ''podijeljena u tri korpusa'', jedan od tih korpusa, onaj koji je predvodio skadarski paša Tahir Mahmudbegović, potučen na Carevu lazu, a drugi prodrli do
    Cetinja i porušili Cetinjski manastir. Moguće da Jagos Jovanovic broji sve zrtve jer nama je poznata samo glavna bitka a na primjer knjaz Milo koji je predvodio Lješnjane naredio je Milošu Jovanovu Vukčeviću da sa družinom napadnu tursku vojsku čim turska vojska prođe Krinjčku Kamenicu. Oni su navalili kamenje na neka ždrijela cim su prošli turski konjanici kako se ne bi mogli lako i brzo povratiti kroz ta ždrijela u slučaju njihove odstupnice. Miloš sa družinom nakon navaljivanja ovog velikog kamenja sačekao je turske konjanike koji su pobjegli sa Careva Laza i tako su na ta ždrijela skoro svi poubijani. E sad da li se i ti poginuli racunaju kao poginuli na Carevom Lazu tesko je utvrditi. Broj poginulih turskih vojnika se ponekad racunao po zaplijenjenim puskama, a da je bilo pretjerivanja sa brojem turske vojske vjerovatno jeste.

  16. #16
    Join Date
    Dec 2009
    Location
    Daleko od ljudi
    Posts
    651
    Rep Power
    51

    Default

    Sjajno Hari. Božo, piši još. Kopiraj tu knjigu i platiću ti. Uživam čitajući vaše tekstove.
    C R N A G O R A

  17. #17
    Join Date
    Nov 2006
    Location
    MNE PG
    Posts
    1,975
    Rep Power
    110

    Default

    Quote Originally Posted by skobalj View Post
    Šta bre nemoguće:

    http://www.imdb.com/title/tt0416449/

    Od nas su ukrali ideju.
    Laedemonci su za nas mala đeca.

  18. #18
    Join Date
    Nov 2006
    Location
    MNE PG
    Posts
    1,975
    Rep Power
    110

    Default

    Quote Originally Posted by Hari Krisna View Post
    Neki izvori navode da je u bici na Carevom Lazu je poginulo oko 6000 Turaka, neki 7000....dok je crnogorskoj strani bilo 300 poginulih. Među poginulima je bio i komandant desne kolone Janko Đurašković, a Vladika Danilo je bio teško ranjen u grudi. Koliko je poginulo Crnogoraca uglavnom svi donose isti broj, a to moze biti razlog sto kaze Formica da se nije smjelo lagati jer se to tacno prenosilo s koljena na koljeno. I danas se zna koja je kuća u Crnoj Gori i dje zasluzila barjaktarstvo, dje neko iz porodice poginuo i....


    Bilo je moguće jer su na Cetinje nastavili drugi put. Turci jos jednom jurisaju na Cetinje, pod vodjstvom Ahmet- pase. Turska vojska prodire u grad i uspijeva da zapali novogpodignuti Cetinjski manastir. Medjutim, i pored velike borbenosti i oruzja turska vojska je u Cetinjskom polju ostala samo 5 dana, nakon cega je, zbog cestih nocnih napada Crnogoraca, bila primorana da napusti Cetinje, trpeci i pri povlacenju, znatne vojne gubitke.
    U sustini to je godine koja je uvod u visegodisnju ofanzivu i turska vojska, predvođena bosanskim vezirom Ahmet-pašom, uoči napada na Crnu Goru. 1712. godine, bila ''podijeljena u tri korpusa'', jedan od tih korpusa, onaj koji je predvodio skadarski paša Tahir Mahmudbegović, potučen na Carevu lazu, a drugi prodrli do
    Cetinja i porušili Cetinjski manastir. Moguće da Jagos Jovanovic broji sve zrtve jer nama je poznata samo glavna bitka a na primjer knjaz Milo koji je predvodio Lješnjane naredio je Milošu Jovanovu Vukčeviću da sa družinom napadnu tursku vojsku čim turska vojska prođe Krinjčku Kamenicu. Oni su navalili kamenje na neka ždrijela cim su prošli turski konjanici kako se ne bi mogli lako i brzo povratiti kroz ta ždrijela u slučaju njihove odstupnice. Miloš sa družinom nakon navaljivanja ovog velikog kamenja sačekao je turske konjanike koji su pobjegli sa Careva Laza i tako su na ta ždrijela skoro svi poubijani. E sad da li se i ti poginuli racunaju kao poginuli na Carevom Lazu tesko je utvrditi. Broj poginulih turskih vojnika se ponekad racunao po zaplijenjenim puskama, a da je bilo pretjerivanja sa brojem turske vojske vjerovatno jeste.
    Ja sam mislio da on zna ove detalje.

  19. #19
    Join Date
    Jun 2008
    Posts
    260
    Rep Power
    7

  20. #20
    Join Date
    Nov 2008
    Posts
    151
    Rep Power
    14

    Default

    Quote Originally Posted by Hari Krisna View Post
    Neki izvori navode da je u bici na Carevom Lazu je poginulo oko 6000 Turaka, neki 7000....dok je crnogorskoj strani bilo 300 poginulih.
    S izuzetkom američkih bombardovanja poslednjih 20-tak godina u kojima je ginula samo jedna strana,ne vjerujem da istorija ratova pamti takav odnos broja poginulih,posebno ne u srednjem vijeku i to na štetu osmanlija koji su bili poznati kao vješti ratnici.

  21. #21
    Join Date
    Nov 2008
    Posts
    151
    Rep Power
    14

    Default

    Quote Originally Posted by FORMICA View Post
    Da zaista izgleda logično.
    Jeste bilo prećerivanja u broju poginulih Turaka, nego postoje i turske statistike pa ih valkja provjerit.
    Ne kažem za danas. Danas ne znamo ni što je bilo prije godinu dana, tad ked je bilo živih sjedoka nije se smjelo lagati a kad uđe u pjesmu postaje opštepoznato pa se ni tad nije smjelo lagat.
    Miloš Obilić je ubačen u crnogorsku mitologiju nacije Srba ne Crnogoraca, tako da je ušao u pjesme Srba odnosno Etničkih Crnogoraca koji su se proglasili iz političkih (mada je ekonomski faktor bio presudan) razloga Srbima (nešto slično kao danas).
    Ne bih rekao da se radi samo o pretjerivanju.Ne postoje istorijski izvori koji potvrđuju da se ta bitka uistinu i desila o čemu je pisao i Ilarion Ruvarac u svom djelu Montenegrina - prilošci istoriji Crne Gore,što je naravno dočekano na nož u tadašnjoj Crnoj Gori.

  22. #22
    Join Date
    Nov 2006
    Location
    MNE PG
    Posts
    1,975
    Rep Power
    110

    Default

    Quote Originally Posted by Ljuban View Post
    Ne bih rekao da se radi samo o pretjerivanju.Ne postoje istorijski izvori koji potvrđuju da se ta bitka uistinu i desila o čemu je pisao i Ilarion Ruvarac u svom djelu Montenegrina - prilošci istoriji Crne Gore,što je naravno dočekano na nož u tadašnjoj Crnoj Gori.
    Ovo mi je zaista novo.

Thread Information

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Similar Threads

  1. Bitka kod Lepanta
    By funestis in forum Istorija
    Replies: 16
    Last Post: 07-10-10, 13:27
  2. Bitka na Krusima
    By Ćipur in forum Istorija
    Replies: 16
    Last Post: 10-09-10, 16:46
  3. Bitka na Martinićima
    By Ćipur in forum Istorija
    Replies: 24
    Last Post: 14-07-10, 21:44
  4. Pogledajte kako lazu i gluposti pisu ove novine !
    By G R A D in forum Buducnost Crne Gore
    Replies: 5
    Last Post: 31-01-05, 09:34

Bookmarks

Bookmarks

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •