U Beogradu pretučen novinar Teofil Pančić

[Ćipur]

Srbija

Teofil Pančić, foto: Vesna Anđić



Ažurirano posljednji put: 25.07.2010 17:43


Želimir Bojović, Svetlana Božić Krainčanić


Teofil Pančić, novinar nedeljnika "Vreme" i kolumnista RSE napadnut je i pretučen metalnom šipkom u subotu uveče u gradskom autobusu u Zemunu.

Pančić je primljen u bolnicu gde mu je konstatovana kontuzija glave i povrede na desnoj ruci. Policija je obavila razgovor sa Pančićem i izvršila uviđaj povodom ovog mučkog i, po svoj prilici, planiranog napada.

Napad su izvršila dva muškarca koja su Pančića izvesno vreme pratila i potom ušla za njim u autobus na stanici na Trgu Branka Radičevića u Zemunu. Na očigled putnika napadačii su izvadili metalnu šipku i njom udarali Pančića po glavi i telu.

U razgovoru za program RSE Teofil Pančić kaže da napad na njega nije slučajan već planiran.

„Kada sam ušao u autobus ušla su dva mladića odmah iza mene, očigledno da su čekali. Odmah su počeli, jedan s jedne strane drugi s druge, da me udaraju. Udarali su me, najviše po glavi nečim tvrdim za šta se kasnije ispostavilo da je metalna šipka. Jednostavno su me tukli bez reči ili ja jednostavno nisam bio svestan da su govorili. Ali očigledno je da je napad bio potpuno ciljan, nimalo slučajan, nije bila nikakva pljačka u pitanju nego očigledno lično usmeren napad. Po svoj prilici su me pratili i to se desilo naočigled svih putnika od kojih niko nije reagovao ni na koji način, niko nije hteo da sačeka policiju, ni vozač. Svi su su otišli, policija je došla posle desetak minuta i izvršila uviđaj."

RSE: Da li mislite da je razlog napada neki od vaših tekstova, odnosno to što pišete?

„Ja ne znam šta bi drugo moglo da bude...Nikome se ništa nisam zamerio ni lično, ni finansijski, nikom ne dugujem ništa.“

RSE: Šta očekujete od policije?

„Meni je policija obećala da će pronalaženje napadača za njih biti prioritet, verujem sve dok me ne demantuju, a nadam se da me neće demanovati.“

Pretnja istraživačkom novinarstvu

A povodom napada na Teofila Pančića već stižu mnogobrojna reagovanja i osude.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović pozvao je ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića da učini sve kako bi što brže
bili pronađeni napadači.

„Mi ćemo tražiti hitan sastanak sa ministrom Dačićem i na tom sastanku ćemo insistirati, ne samo da se što pre nađu počinioci već i da nađemo konkretne mere koje ministarstvo i drugi državni organi mogu i treba da preduzmu na zaštiti novinara. NUNS će inisirati i na tome da ukoliko se u razumnom roku ne pronađu počinioci, ministar Dačić podnese ostavku“, rekao je Obradović u izjavi za RSE program.

Napad na Pančića i sličan zahtev uputili su i Udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

Među mnogobrojnim reagovanjima, osuda je stigla i od predsednika Srbije Borisa Tadića.

"Verujem da će policija obaviti svoj posao i pronaći napadače koji su napali i povredili Teofila Pančića. Moramo još mnogo napora da uložimo kako bi se stvorila atmosfera u kojoj siledžijsko razračunavanje sa neistomišljenicima nikako ne sme da se događa", rekao je Tadić.

Ministarstvo kulture takođe je najoštrije osudilo napad na Teofila Pančića i ocenilo da sprečavanje napada na novinare mora da bude prioritet nadležnih organa.

"Brutalni napadi poput ovog ne ugrožavanju samo pravo na život, već predstavljaju pretnju istraživačkom novinarstvu i slobodi izražavanja. Upravo zato, Ministarstvo kulture je uvereno da je prioritet nadležnih organa da spreče napade na novinare i otkriju njihove izvršioce", navodi se u saopštenju Ministarstva.

Povodom celog slučaja ograsile su se i političke partije, među prvima Liberalno demokratska parija i stranka G17 plus.

http://www.slobodnaevropa.org/conten...d/2109171.html

[rain_wind_storm]

Brate mislili su da je to pančićeva omorika!

[Roy Fokker]

to se desilo naočigled svih putnika od kojih niko nije reagovao ni na koji način, niko nije hteo da sačeka policiju, ni vozač. Svi su su otišli

Tuga i sramota. Najžalosnije je što bi ovako bilo i ovdje i bilo gdje u okruženju.

[Recordare88]

Tuga i sramota. Najžalosnije je što bi ovako bilo i ovdje i bilo gdje u okruženju.

Junashtvo naroda sa ovih prostora se uglavnom svodi na preprichavanje lovachkih prichica od prije 100 i vishe godina Pa tako imamo Srbiju koja se ne saginje,primjere chojstva i junashtva,hiljadugodishnje hrvatsko junashtvo,i tako dalje,i tako dalje...Slovenci su izgleda jedini imuni na tu mitomaniju

Nazhalost,kad dodje do konkretne situacije kao shto je ova,prije ce hobotnica Paul skochiti da odbrani zhrtvu,nego mi

[MadGod]

Umiješati se u sličnoj situaciji teško da je najpametnija odluka koju neko može donijet. Lako je to komentarisat iz daljine, ali ti ljudi imaju sopstvene živote i porodice.

[Čika Džo]

Umiješati se u sličnoj situaciji teško da je najpametnija odluka koju neko može donijet. Lako je to komentarisat iz daljine, ali ti ljudi imaju sopstvene živote i porodice.

Upravo.


Ja bih dobro razmislio prije nego se uključim, tako da to zavisi od situacije.

Da probam malo unaprijed da odgovaram, da je u pitanju neko do koga mi je posebno stalo, teško da bih razmišljao.

[*monte081*]

Vjerovatno je neko iz Crne GORE

[Roy Fokker]

Ne kažem da je neko trebao da se umiješa, ali činjenica da može neko da bude pretučen u javnosti i da napadač nestane bez traga je poražavajuća i zastrašujuća.

[Bezveznjak]

Kad je brz. Sve da je i bio neko tu, ne bi ga nikad uhvatio. Kazem ja, sport, sport i samo sport.

[dusanp]

Ово се користи за јавно промовисање "новинара" Панчића, који је наводно нападнут због "истраживачког новинарства", а не зна се ни ко је нападач ни који су им били мотиви да бију Панчића.
Постоји само непроверена прича Панчића, ни он сам не зна зашто су га напали, али претпоставља да је то због његових писанија и наступа по емисијама, мада чак ни он не тврди ништа децидирано.
Можда су нападачи хтели да опљачкају Панчића, нема ниједан доказ да је нападнут из политичке нетрпељивости.

То што присутни људи нису хтели да бране Панчића, није никакво чудо, јер је он омрзнут у Србији, и глупо је очекивати од некога да се жртвује и ризикује са непознатим нападачима због једне креатуре попут Панчића.

[mihael]

moze li bit da je neki procelavi iz ljubomore narucio da ga premlate??

[MadGod]

Ово се користи за јавно промовисање "новинара" Панчића, који је наводно нападнут због "истраживачког новинарства", а не зна се ни ко је нападач ни који су им били мотиви да бију Панчића.
Постоји само непроверена прича Панчића, ни он сам не зна зашто су га напали, али претпоставља да је то због његових писанија и наступа по емисијама, мада чак ни он не тврди ништа децидирано.
Можда су нападачи хтели да опљачкају Панчића, нема ниједан доказ да је нападнут из политичке нетрпељивости.

То што присутни људи нису хтели да бране Панчића, није никакво чудо, јер је он омрзнут у Србији, и глупо је очекивати од некога да се жртвује и ризикује са непознатим нападачима због једне креатуре попут Панчића.

...a evo i zašto je u Srbiji takvo stanje.

[Bezveznjak]

Vidio bi ti da se tu zatekao veliki altruista, sportista, humanista, ..., Sima Srbija. Ne bi mu ni sva brzina ovog svijeta pomogla. Bilo bi ono: "Brate, kad sam vidio da udara nemocnu zenu na ulici, srce mi je prepuklo"

[dusanp]

...a evo i zašto je u srbiji takvo stanje.

Стање у Србији је лоше, не због било чијих ставова о Т.Панчићу, већ пре свега због правог фијаска владајуће елите на свим пољима
-спољнополитички фијаско, добро познат свима.
-укидање слободе медија после враћања закона о информисању из 1998 године.
-разарање правосуђа након "реформе" крајем прошле године, стварање послушничког судства-истерано је 40% судија по политичким критеријумима ДС, данас је у Србији правни вакуум, не зна се ко је заиста судија а ко није, после одлука Уставног суда.
-општи економски колапс, стрмоглави пад курса динара,

Да би се скренула пажња са ових битних питања и одговорности власти за катастрофално стање, послушнички медији повремено измисле "случај" попут овог, пре су биле претње неком другом, сада премлаћен Панчић а сутра нешто друго.Сада је, када је то политички опортуно, вест од националног значаја на послушничким медијима, и то што су се деца побила у некој школи(када се данима у медијима труби о "насилничком менталитету" у Србији), и када је новинару Б 92 Б.Станковић неко чукнуо ауто , све се то непроверено предсттавља као нешто нарочито значајно.

Што се мене тиче, сви ти "случајеви", укључујући и наводни напад на Панчића, су маргинална ствар, поготово сада када нема ниједног поузданог доказа да је то политички мотивисано, за једну државу је битније да ове 4 ставке које сам набројао, добију примерен простор у медијима и јавности а не неки безначајни догађаји попут напада на овог или оног.

Ко је напао Панчића и зашто, мора да утврди суд, а још није ни покренут поступак, и да је покренут, мора се сачекати одлука Уставног суда о неуставности (не)избора судија, па је сада беспредметно говорити о било каквој политичкој позадини напада, у одсуству поузданих информација и доказа.

[Roy Fokker]

Da da, sad je mnogo šta jasnije...

[Need2rock]

Стање у Србији је лоше, не због било чијих ставова о Т.Панчићу, већ пре свега због правог фијаска владајуће елите на свим пољима
-спољнополитички фијаско, добро познат свима.
-укидање слободе медија после враћања закона о информисању из 1998 године.
-разарање правосуђа након "реформе" крајем прошле године, стварање послушничког судства-истерано је 40% судија по политичким критеријумима ДС, данас је у Србији правни вакуум, не зна се ко је заиста судија а ко није, после одлука Уставног суда.
-општи економски колапс, стрмоглави пад курса динара,

Да би се скренула пажња са ових битних питања и одговорности власти за катастрофално стање, послушнички медији повремено измисле "случај" попут овог, пре су биле претње неком другом, сада премлаћен Панчић а сутра нешто друго.Сада је, када је то политички опортуно, вест од националног значаја на послушничким медијима, и то што су се деца побила у некој школи(када се данима у медијима труби о "насилничком менталитету" у Србији), и када је новинару Б 92 Б.Станковић неко чукнуо ауто , све се то непроверено предсттавља као нешто нарочито значајно.

Што се мене тиче, сви ти "случајеви", укључујући и наводни напад на Панчића, су маргинална ствар, поготово сада када нема ниједног поузданог доказа да је то политички мотивисано, за једну државу је битније да ове 4 ставке које сам набројао, добију примерен простор у медијима и јавности а не неки безначајни догађаји попут напада на овог или оног.

Ко је напао Панчића и зашто, мора да утврди суд, а још није ни покренут поступак, и да је покренут, мора се сачекати одлука Уставног суда о неуставности (не)избора судија, па је сада беспредметно говорити о било каквој политичкој позадини напада, у одсуству поузданих информација и доказа.

Znaci napadi na novinare nisu vazni?Naravno da nisu,ko ih jebe,nasle se budale da pisu istinu,i dobijaju batine,a niko ih nije tjerao.Vazno je da nikad,never Srbija nece odustati od Kosova.

[Tattoo]

Vjerovatno je neko iz Crne GORE

To...to ... sad ce se vojvoda Jeremic oglasit' da je to naruceno iz Crne Gore

[Mstislav]

Ово се користи за јавно промовисање "новинара" Панчића, који је наводно нападнут због "истраживачког новинарства", а не зна се ни ко је нападач ни који су им били мотиви да бију Панчића.
Постоји само непроверена прича Панчића, ни он сам не зна зашто су га напали, али претпоставља да је то због његових писанија и наступа по емисијама, мада чак ни он не тврди ништа децидирано.
Можда су нападачи хтели да опљачкају Панчића, нема ниједан доказ да је нападнут из политичке нетрпељивости.

То што присутни људи нису хтели да бране Панчића, није никакво чудо, јер је он омрзнут у Србији, и глупо је очекивати од некога да се жртвује и ризикује са непознатим нападачима због једне креатуре попут Панчића.

Ljudi koji druge nazivaju kreaturama napadaju neistomisljenike sipkama i drugim pomagalima. Teofil mrzi mnoge pa ih ne bije dok momci koji o njemu misle kao o kreaturi sanjaju da ga biju a vjerovatno su ova dvojica koja su ga pretukla od te fele.
Bi li ga i ti propustio kroz sake?
Inace, u srbiji i crnoj gori mozes znat koje su novine dobre po tome napadaju li njihove novinare na ulici. Nisam cuo da je neki novinar pravde ili kurira ili pobjede dobio po nosu?

[dusanp]

Ljudi koji druge nazivaju kreaturama napadaju neistomisljenike sipkama i drugim pomagalima. Teofil mrzi mnoge pa ih ne bije dok momci koji o njemu misle kao o kreaturi sanjaju da ga biju a vjerovatno su ova dvojica koja su ga pretukla od te fele.
Bi li ga i ti propustio kroz sake?
Inace, u srbiji i crnoj gori mozes znat koje su novine dobre po tome napadaju li njihove novinare na ulici. Nisam cuo da je neki novinar pravde ili kurira ili pobjede dobio po nosu?

Da bi ovo smatrali napadom na neistomišljenika potrebno je da se znaju učinioci i njihovi motivi, a nijedno od toga nije sada poznato.
Možda je Pančić bio žrtva obične pljačke ili huliganstva, to se često dešava u većim gradovima.

[Sidewinder]

Srbija je odavno prepoznata kao zemlja koja velikodusno i nesebicno daruje sve istaknute "kontrase" raznim vrstama toljaga,sjeciva i olova.

[Ćipur]

Da bi ovo smatrali napadom na neistomišljenika potrebno je da se znaju učinioci i njihovi motivi, a nijedno od toga nije sada poznato.
Možda je Pančić bio žrtva obične pljačke ili huliganstva, to se često dešava u većim gradovima.

Ovako fašisti opravdavaju napade na neistomišljenike. Fašisti se šipkama bore protiv drugačijeg mišljenja.

[Mstislav]

Da bi ovo smatrali napadom na neistomišljenika potrebno je da se znaju učinioci i njihovi motivi, a nijedno od toga nije sada poznato.
Možda je Pančić bio žrtva obične pljačke ili huliganstva, to se često dešava u većim gradovima.

Ne desava se cesto.. Vozim se evo vec 2 i po godine u bg autobusima raznim i do sad nisam vidio da neko nekog mlatne sipkom. Teofila mrze ljudi koji su nacionalisti ili se takvima izjasnjavaju, a po meni prvi na listi osumnjicenih su momci iz obraza i snp1389.
Dako ih uhvate (pocinioce) i pa da se spekulacije prekinu.
A i da je bila pljacka sto mu nisu uzeli nista? Niko ga nije branio mogli su ga opljackat lagano.

[Ćipur]

BEOGRAD - TEOFIL PANČIĆ: NE BIH SE MIJENJAO SA ONIMA KOJI SE SLUŽE METALNOM ŠIPKOM

Neko ima štanglu a ja imam glavu




Neki ljudi požive dugo i srećno, a da im glava nikada zapravo ne zatreba ni za šta osim za nošenje kape. Dobro, možda još i za urlanje iz onog otvora ispod nosa. Takvi su u ogromnoj komparativnoj prednosti: glava koju ni sam vlasnik ne upotrebljava u neke složenije svrhe ujedno je glava koja nikome ne smeta: razbiti takvo šta nema nekog osobitog smisla, i niko se ne bi baktao time. Zato te i takve glave obično nijesu ni u kakvoj opasnosti, a čak i ako u neku frku dospiju, to je tek slučajnost, ništa lično.
Kada, međutim, živiš od glave, onda su stvari malko složenije. Osim što ti je svojevrsno sredstvo za rad, ona je zapravo i centar tvog postojanja, motrište iz kojeg gledaš na svijet, pokušavajući da razabereš i njega i sebe u njemu. Glava, dakle, upija svijet i saznanja o njemu, prerađuje ih i proizvodi nešto što bi, bar načelno, trebalo da bude novi kvalitet: mišljenje, stav, vrjednovanje, cio jedan weltanschauung, štono bi se reklo na onom jeziku filozofske moderne koji je tako dobar s tim dugačkim, long-plej riječima.

Ima, odmah priznajem, nečega možda i oholog u tome da se centar egzistencije jednog smrtnog ljudskog bića postavi tako visoko; mora da to neke naše biološke srodnike silno nervira. Šta, recimo, fali stomaku, dupetu, veseljku i ostalim nešto prizemnije lociranim dijelovima \"pojedinstva čovjekovog\"? Ne fali im ništa, štaviše, veoma su mi dragi i držim da zaslužuju svoje male i velike radosti. Pa ipak, ne mogu protiv svoje naravi, ja sam od onih koji prevashodno glavom (i srcem, koje nije drugo nego njezin prirodni saveznik) osjećaju svijet i ljude u njemu. U tom su smislu ona dva mala zakapuljačena brabonjka uradila nedvosmisleno pravu stvar: nisu okolišali, gađali su me u Centar. A dobacili su onoliko koliko su mogli, iz svoje gmazovske, suterenske perspektive.
Dobro, ali "šta se zapravo dogodilo"? Otkud ja znam, "nijesam ništa vidio, samo sam osjetio", da parafraziram jedan radijski džingl. Ali, uozbiljimo se, hajde, naštanglirani autoru, igraj se malo "pravog novinara", ma koliko ti ta uloga nikada nije bila mnogo zanimljiva... Međutim, može li se uopšte "novinarski" pisati o nečemu što se događa baš tebi? Nije li novinar svjedok, a ne učesnik, kamoli objekt radnje? Uostalom, sve sam to već mnogo puta prethodnih dana izgovorio i ispovrtio, prvo policajcu, pa inspektoru, pa onda svima redom koji su me pitali, uglavnom vaskolikim kolegama... Poslije sam čitao i slušao njihove medijske interpretacije tog događaja: u bitnom su tačne. Da li da, ipak, onako crno na bijelo, autorizovano prođemo još jedared kroz cijelu tu stvar? Okej, možda bi i trebalo, naći će se tu kanda još poneki živopisan detalj.

U subotu poslijepodne vratio sam se sa Palića, a već u nedjelju sabajle valjalo je krenuti na more, karta već uveliko kupljena. Elem, u Beogradu i Zemunu trebalo je da budem svega petnaestak sati, tek koliko za protrčavanje kroz neke uzgredne poslove. Muvao sam se po gradu, svratio do redakcije, a onda pravac Zemun, sa Zelenog venca, jedan autobus, pa drugi, pa čekanje na treći, tamo ispod Muhara. Čekao sam ga, recimo, više od pet, a manje od deset minuta, na stanici je bilo još nekoliko ljudi, ništa neuobičajeno, kamoli suspektno, je li. Ulazim u harmonika-bus na trećim vratima; ne uočavam da ima slobodnog mjesta za sjedenje, i preparkiravam se blizu prozora naspram vrata na koja sam ušao. Istog trenutka osjetim da me neko – utrčavši za mnom u autobus – vuče, cima, bubeca, a onda počinju da pljušte udarci, iz dva čovjekolika izvora, sa lijeve i sa desne strane. Sve je do te mjere em naglo em nadrealno da valjda i ne reagujem odmah; đavo, međutim, odnosi šalu, tipovi lemaju sve jače, osjećam jake udarce (uglavnom) po glavi, ne znam čime – docnije će se ispostaviti da je u pitanju nekakva metalna šipka iliti štangla, a možda i još nešto. Otimam se i džilitam, branim se ručno i nožno. Sve se odigrava u tišini, ne progovaramo ni oni ni ja ni Treća Lica (bar koliko mi dopire do svijesti), i traje – opet, ako je meni vjerovati – možda petnaestak sekundi, šta znam. Autobus (po vozačevim riječima ne GSP-ov nego "Lastin", policajcu sam kasnije izdiktirao prve tri cifre njegovih registarskih tablica) sve vrijeme stoji na stanici, otvorenih vrata, sve na izvol'te za slobodno obavljanje teškog fizičkog posla & neometano napuštanje poprišta. Kadar okolnih putnika u mom unutrašnjem bioskopu je zamrznut: niko se ne pomjera.

U magnovenju uočavam da su stvorenja koja su me napala po svoj prilici mladunci, samo toliko mogu da nazrem ispod kapuljača kojima su bar djelimično zaklonila svoje ekvivalente onoga što se među pripadnicima ljudske vrste obično naziva licem. Bubecaju me kako dospiju da me dohvate, mislim da im je namjera da me obore na pod i lijepo izgaze, ali im to ne polazi za rukom jer sam dosta nepristojna i neuviđavna žrtva, pa pružam aktivan otpor. Na kraju istrčavaju iz autobusa i udaljavaju se "u pravcu cijelog svijeta" (kako zna reći Miloš Vasić), a za početak u pravcu zemunske apoteke i Madlenianuma. Izlazim za njima iz autobusa i nemoćno gledam kako im landaraju repovi u trku niz Glavnu ulicu. Vozač i još jedan mladić prilaze mi, pitaju kako sam, mladić kaže da zna ko sam, tako nekako. Putnici se beskrajno polako odmrzavaju, neki izlaze iz autobusa i udaljavaju se na bezbjednu distancu (da koga ne ugrizem?) i vrlo ubrzo počinju da poulazuju u pristižuće autobuse, ne pitajući mnogo kuda voze – važno je samo pobjeći sa poprišta Nemilog Događaja. A ponekome sigurno i milog, jebiga... Ovo je važan momenat: jesam li ja mogao dobro vidjeti napadače? Naravno da nijesam. Jesu li bar neki od obližnje stojećih i sjedećih mogli dobro da ih vide i znatno bolje od mene da ih opišu? Naravno da jesu. Pa, je li to bilo ko od njih učinio? Naravno da nije.
Vozač na podu pronalazi metalnu štanglu, uzima je krpom i spušta na asfalt – lijepo od njega – te prazni autobus od lica i stvari, saopštavajući mi da on sad, eto, baš mora hitno u garažu, da li bješe da odnese tetki lijek, ili se opsetio da je ostavio uključenu rernu, pa da mu ne zagore šufnudle. Uzalud ga zadržavam i kumim da sačeka policiju koji minut, pa neka poslije ide gdje ‘oće, a onda shvatam da ja, bog te veselio, ni ne znam da li je bilo ko od jbnih milion putnika, od kojih je svaki opremljen jbnim mobilnim telefonom uopšte pozvao policiju?! Ne, nije... Na kraju to ja činim, prethodno smiješno vičući na razilazeći se svijet: "jebote, je l’ moram sve sam da uradim?!" Trebalo je da dodam bar još i "pizda li vam materina", ali sam to valjda zaboravio, biće da je svemu kriva moja nepopravljiva prečanska vaspitanost... Ubrzo ostajem sam kao kuče na stanici, neko vrijeme nema doslovno nikoga, samo štangla i ja (kao Sadista i Mazohista poslije burne ljubavne noći) čekamo policiju neznani, a nemali broj minuta.

[Ćipur]

Dalje je sve procedura, da ne gnjavim: prvo dva uniformisana mladića, ja pričam, oni se iščuđavaju i zapisuju, onda "uviđajna ekipa" (ako sam dobro zapamtio stručan termin) sa inspektorima koji već dobro znaju ko je taj što ga je naštangliralo, pa im je i mnogo jasnije zašto li bi to moglo biti; nakon toga, očigledno, počinju da rade Neki Telefoni, i tretman našipkanog građanina se bitno popravlja, voze me u bolnicu (poslije i kući), tamo me dežurni neurohirurg šije i krpi, rentgenišu mi glavu, a u međuvremenu se hol bolnice puni novim policajcima, u drugačijim uniformama (žandari?), etc. Kada me je zdravstveno saniralo koliko se moglo, pitam glavnog među policajcima ima li Vlast nešto protiv da ja ipak otputujem na more, a isto pitam i ljekara. Pošto niko nema ništa protiv, dapače, smatraju da bi to bilo dobro, nekoliko sati kasnije to i činim.
Sjutradan prijepodne obavještavam kolege iz "Vremena" šta se dogodilo, oni obavještavaju sve ostale, i kreće Haos: doslovno stotine telefonskih poziva i SMS-ova, za manje od 24 sata sasvim puna baterija telefona prazni se namrtvo. No, ja sam već daleko.
Kažu da nema zločina bez motiva. U krimićima je uvijek tako, a i u stvarnosti je najčešće tako. Elem, zašto? Ako slušate anonimnu fašističku stoku sa forumoblogova, odgovor je jasan: zato što sam sâm to tražio i potezao đavola za rep. Ali kako, čime?! Odgovor potražite u prvom pasusu ovog teksta. No, da nije u pitanju pokušaj pljačke? Ne, napadači nijesu baš djelovali zainteresovani za moju, njima ionako bezvrijednu imovinu. A neka osveta, prebijanje dugova etc.? Kako već negdje rekoh: ne bavim se nikakvim \"biznisom\", legalnim ili nelegalnim, nikome ništa ne dugujem, nemam privatnih neprijatelja (osim valjda onakvih kakve ima ama baš svako), i ne može postojati nikakav drugi motiv osim, što bi se reklo, lika i djela. Pa dobro, ali nije li moguće da je sve puka slučajnost, samosvrhovito iživljavanje huligana na spontano i proizvoljno odabranoj žrtvi o kojoj inače ne znaju ništa? Da, moguće je, baš kao što je nesumnjivo moguće da vas, dok šetate parkom, tresne meteor. Ali, da li je vjerovatno? Ne, nije vjerovatno. Da li je, recimo, vas nekada tresnuo meteor dok ste okopavali krompir, krčili strnjiku ili naprosto landrali Knez Mihailovom ili Dunavskom? Elem, nije vjerovatno. Zašto? Zato što baš sve okolnosti događaja upućuju na namjeran, ciljan, organizovan napad.

Dan kasnije, sjedim na obali i zurim u more. Kolega mi, zavitlavajući me, javlja da tamo, u Srbiji, ispadam "iz pegle i iz rerne", eno me u TV dnevnicima i još kojekude; sjutradan osvanjujem na vrhu naslovne strane "Politike", "Danasa" i drugih dnevnih novina. Predsjednik države zanima se za moje rane, i svi živi koje znam i koje ne znam. Petnaest minuta slave? Hvala lijepo, ako mi neko zavidi, neka ih slobodno preuzme. Heroizam? Nisam zainteresovan za taj žanr. O sebi nikada nijesam razmišljao kao o nekakvom heroju ili bilo čemu sličnome. Ja sam samo čovjek kojem glava ne služi tek za nošenje kape, a srce mu ne služi tek za mjerenje pulsa, that’s all. U nekim vremenima i u nekim društvima, to je izgleda veliki grijeh. Ali, jebiga, šta da vam radim, meni glava samo za to treba, i tu se ništa nikada ne može promijeniti. Radi se, kako bih vam rekao, o nužnoj samoodbrani donje crte elementarnog ljudskog dostojanstva: eto, neko ima štanglu, a ja imam glavu. Imati glavu i služiti se njom umije da bude bolno, ali se nikada ne bih mijenjao sa onima koji imaju štanglu (i služe se njom), i kojima je štangla pogled na svijet te izraz/odraz svog postojanja u njemu. Neka njih tamo, a mene ovdje: svakom svoje, bagro; svakom svoje.

Teofil PANČIĆ

[VanjaTheMan]

Upravo.


Ja bih dobro razmislio prije nego se uključim, tako da to zavisi od situacije.

Da probam malo unaprijed da odgovaram, da je u pitanju neko do koga mi je posebno stalo, teško da bih razmišljao.

Ja bi se ukljucio bez razmisljanja. Utukli bi ga zajedno

Sad ozbiljno, u pravu je bio moj profesor iz srednje kad je rekao da je narod sa ovih prostora kukavicke prirode. Pogledajte samo sta drzava radi i niko ne reaguje. Kad ne zna vecina naroda svoj interes da zastiti kako ce nekog drugog zastitit? Tuga i sramota.