Crkva Sv. Luke Kotor, Francuzi je darivali pravoslavcima, ne mari, al čisto da se zna

[Ćipur]

Iz knjige Dr RADOSLAV ROTKOVIĆ: CRNA GORA I DUŠANOVO CARSTVO

[ihtus777]

Било је оваквих примјера доста али треба напоменути да постојање двоолтарских Цркава није ``увијек``одражавало толеранцију.Црква Свете Петке је била двоолтарска а кад су то римокатолици славили Свету Петку?Ту се може поменути велики број Цркава које је Ватикан присвојио преко унијата у Украјини и источној Европи.

Још бих додао неколико примједби на текст Ротковића:Васељенски Патријарх није служио Литургију у Ватикану са папом него је присуствовао миси коју је служио папа што поздрављам.И папа је присуствовао нашој Литургији што исто поздрављам.

Година 1054 је само неуспјех процеса помирења истока и запада а главни је разлог био папски примат а не како сведочи Ротковић хијерархија у односима Три Лица Свете Тројице јер и ми и католици исповиједамо да су Отац и Син једнаки а нико од нас није никад исповиједао да је Отац већи од Сина,разлика је у Символу вјере гдје католици уче да Дух Свети исходи од Оца и Сина а ми учимо да исходи од Оца кроз Сина,и то сигурно није ``ситан канонски спор``како наводи Ротковић него је то догматски спор,врло крупан.

[Ćipur]

Година 1054 је само неуспјех процеса помирења истока и запада а главни је разлог био папски примат

Ovo je neistina.
Tek je papa Inoćentije III, 150 godina kasnije, objavio da je papa božji izaslanik na zemlji.

разлика је у Символу вјере гдје католици уче да Дух Свети исходи од Оца и Сина а ми учимо да исходи од Оца кроз Сина,и то сигурно није ``ситан канонски спор``како наводи Ротковић него је то догматски спор,врло крупан.

A kad su ovo definisale katolička i pravoslavna crkva, jedno 500 godina poslije 1054?

[ihtus777]

ovo je neistina.
Tek je papa inoćentije iii, 150 godina kasnije, objavio da je papa božji izaslanik na zemlji.

Ако ћемо реално,тек на првом концилу је папа постао непогрешив екс катедра.

То да је папа БОЖИЈИ изасланик на земљи је истина,као што је сваки епископ до 1054 године,али треба напоменути махање такозваном Константиновом даровницом гдје је наводно Свети Константин дао повлаштен положај римском епископу.Навешћу ријечи Лава деветог :Нико не може порећи чињеницу да као што се резом регулишу цела врата,тако апостол Петар и његови наследници одређују поредак и устројство цијеле Цркве.И као што се захваљујући рези врата отварају и затварају,сама остајучи непокретна,тако и Петар и његови наследници имају право да слободно изричу суд о свакој Цркви и нико ни на који начин не смије да ремети или угрожава њихов положај,јер врховној катедри нико не суди``(мисли се на Рим)

Навешћу да претензије запада да ``командује``сежу још од Светог Виктора кад је он као папа у другом вијеку хтио да натјера Цркву истока да прихвати празновање Пасхе у Недељу и тада избија ``мали``раскол између њега и Светог Поликрата и Свети Иринеј лионски сугерише папи Виктору да остави Црквама истока да славе Пасху како су је до тада славили да би се зацијелио раскол.

Наравно,није то једини разлог раскола,и исток сноси дио кривице,али можемо слободно рећи да су главни проблеми дошли са запада.Још их је Свети Фотије Цариградски нападао због увођења новотарија.

a kad su ovo definisale katolička i pravoslavna crkva, jedno 500 godina poslije 1054?

То је дефинисано на Другом Васељенском Сабору 381 године у Цариграду.Речено је у Символу вјереВјерујемо)И у Духа Светога Господа животтворног,Који од Оца исходи,Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави,Који је говорио кроз пророке.

На западу је у Символу вјере додато ``и од Сина``и папа Лав је избацио из Символа вјере Филиокве а ``и од Сина``је убачено да би се приказала што приснија заједница Лица Свете Тројице због великог броја аријанаца који су порицали божанство Сина а велико стјециште им је било у Германији.

[Ćipur]

Година 1054 је само неуспјех процеса помирења истока и запада а главни је разлог био папски примат

Papa Inoćentije III


Papa Inoćentije III (Innocent - Nevini; rođen kao Lotario de' Conti di Segni; 1161-1216), pokretač IV krstaškog rata; uzdigao moć rimokatoličke crkve i prvi od rimskih papa izrekao načelo da su pape božji namesnici na zemlji; vodio katarski krstaški rat protiv albižana u južnoj Francuskoj (1209 - 1229); ozvaničio Inkviziciju (1215) i prvi počeo prodaju indulgencija.


Rođen je 1161, a preminuo 16. juna 1216 u Peruđi, Italija.
Lotario 1181. godine dolazi u Rim, gde je obavljao razne poverljive crkvene dužnosti.[1] Za papu je izabran 1198. Proglašava supremaciju duhovne nad svjetovnom vlašću. Godine 1202. u buli "Venerabilem" meša se u izbor cara između pretendenata Filipa Švapskog i Otona. Pokreće IV krstaški rat u kome 24. novembra 1202. teško strada Zadar. Svedoči pad Vizantije 1204. godine i osnivanje Latinskog carstva.
Papa Inoćentije III 11. oktobra 1202. od ugarskog kralja Emerika traži da očisti zemlju Bosnu od jeretika (patarena). U uspeh Inoćentija III na Balkanu spada i Bilinopoljska izjava i odricanje bana Kulina od jeresi 1203. godine.
Godine 1209. donosi početnu regulu reda sv. Franje u kojoj isticanjem jevanđeoskog siromaštva nastoji preduprediti propagandu katara protiv bogastva crkve. Takođe potvrđuje red svetog Domenika, namenjen obraćanju jeretika rečju, inkvizicijom i lomačom. Zagovara katarski krstaški rat u Južnoj Francuskoj koji pustoši cvetajuću zemlju od 1209. do 1229. godine. Krunu njegovih napora predstavlja IV Lateranski sabor (koncil) koji 1215. legalizuje nove redove i inkviziciju. I Bugarska i Srbija se okreću od slabe Vizantije prema papi Inoćentiju III. Tu orjentaciju kasnije neko vreme sledi Nemanjin sin Stevan Prvovenčani, koji od pape Honorija III dobija kraljevsku krunu. [2]
Ovaj papa je govorio da se oni krste sa tri prsta u spomen svete Trojice.
Gotovo slep, Inoćentije III umire 1216. godine.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F...1%98%D0%B5_III

[Ćipur]

[ihtus777]

papa inoćentije iii


papa inoćentije iii (innocent - nevini; rođen kao lotario de' conti di segni; 1161-1216), pokretač iv krstaškog rata; uzdigao moć rimokatoličke crkve i prvi od rimskih papa izrekao načelo da su pape božji namesnici na zemlji; vodio katarski krstaški rat protiv albižana u južnoj francuskoj (1209 - 1229); ozvaničio inkviziciju (1215) i prvi počeo prodaju indulgencija.


Rođen je 1161, a preminuo 16. Juna 1216 u peruđi, italija.
Lotario 1181. Godine dolazi u rim, gde je obavljao razne poverljive crkvene dužnosti.[1] za papu je izabran 1198. Proglašava supremaciju duhovne nad svjetovnom vlašću. Godine 1202. U buli "venerabilem" meša se u izbor cara između pretendenata filipa Švapskog i otona. Pokreće iv krstaški rat u kome 24. Novembra 1202. Teško strada zadar. Svedoči pad vizantije 1204. Godine i osnivanje latinskog carstva.
Papa inoćentije iii 11. Oktobra 1202. Od ugarskog kralja emerika traži da očisti zemlju bosnu od jeretika (patarena). U uspeh inoćentija iii na balkanu spada i bilinopoljska izjava i odricanje bana kulina od jeresi 1203. Godine.
Godine 1209. Donosi početnu regulu reda sv. Franje u kojoj isticanjem jevanđeoskog siromaštva nastoji preduprediti propagandu katara protiv bogastva crkve. Takođe potvrđuje red svetog domenika, namenjen obraćanju jeretika rečju, inkvizicijom i lomačom. Zagovara katarski krstaški rat u južnoj francuskoj koji pustoši cvetajuću zemlju od 1209. Do 1229. Godine. Krunu njegovih napora predstavlja iv lateranski sabor (koncil) koji 1215. Legalizuje nove redove i inkviziciju. I bugarska i srbija se okreću od slabe vizantije prema papi inoćentiju iii. Tu orjentaciju kasnije neko vreme sledi nemanjin sin stevan prvovenčani, koji od pape honorija iii dobija kraljevsku krunu. [2]
ovaj papa je govorio da se oni krste sa tri prsta u spomen svete trojice.
Gotovo slep, inoćentije iii umire 1216. Godine.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%d0%9f...1%98%d0%b5_iii

Ја ти не причам кад је прокламовано начело и уопште нисам говорио о овом што си ти писао и ако је ово горе нетачно.Сваки еископ у Цркви је икона Христа и Христов намјесник папа је хтио првенство.

Отвори Историју Цркве Јевсевија Памфила прву књигу а имаш и у Монументи Монтенегрини исто то цитирано гдје Свети Виктор оће да на силу натјера остале да га слушају.А имаш још раније у посланицама Светог Игњатија кад избија свађа међу Црквама на истоку и кад опет римска Црква оће да интервенише,Свети Игњатије им се обраћа овим ријечима:Шта се то вас тиче?

Епископ, који заузима престо жртвеника сматра се живом иконом Божијом или Христовом (Игњат, Трал 3.1 и Магн. 3.1)
Онај ко није послушан епископу `видљивоме`, `нема на уму ни невидљивог`, односно Бога (Магн, 3.2)

Кад је начело прокламовано је небитно,ја говорим о разлозима шизме.

[Ćipur]

Znači ovična je izmišljotina da je rimski Papa 1054. želio nadmoć crkvi.
Tek 150 godina to je proklamovano.
Zauzvrat, kao i obično ti ne nudiš nikakav dokument koji dokazuje da je rimski papa želio nadmoć 1054.

[ihtus777]

znači ovična je izmišljotina da je rimski papa 1054. želio nadmoć crkvi.
Tek 150 godina to je proklamovano.
Zauzvrat, kao i obično ti ne nudiš nikakav dokument koji dokazuje da je rimski papa želio nadmoć 1054.

Зашто је анатемисао патријарха Михаила Керуларија,одакле римском епископу право да то уради

Дискусију настављамо одмах пошто ми одговориш на ово питање.

[Ćipur]

A zašto je carigradski patrijarh anatemisao njega? Odakle mu to pravo?

[ihtus777]

Зашто је кардинал Хумберт дошао у Цариград да у име папе Лава деветог који је био мртав неких 4 мјесеца да ексомуницира цариградског Патријарха Михаила?Одакле право то кардиналу Хумберту?Који му је Сабор Цркве дао то право?Који су епископи били на том Сабору?И што је објавио ``Dictus papae rare``ако није желио власт?

http://books.google.com/books?id=D9S...20rare&f=false

[Ćipur]

To je bilo poslije raskola....

[nevski]

Двоолтарске цркве не постоје у православљу. Наведени примери на форуму су последице насиља аустроугарске имеприје после окупације (или окупације по мрчогорским тумачитељима историје није ни било). Православни канони стриктно забрањују свим јеретицима да бораве у православним храмовима, осим ако не желе да се покају и приме православље.

[Ćipur]

Ali ova crkva Sv. Luke bila je katolička, Francuzi su je dali pravoslavcima, razumiješ, nešto si pobrkao.

[Credo]

a zašto je carigradski patrijarh anatemisao njega? Odakle mu to pravo?

Зато што је био упао у јерес, и што је постојеће стање на Западу штетило Васељенској Цркви. Ко му је дао то право? Наслиједио га је деректно од Светих Апостола, односно од ''вјере која је једном предана светима.'' Једна Епархија- или Помјесна Црква, евхаристијски општи само са оном Епархијом која је у чистоти и истинитости вјере. Ако није таква- отпада од Православне Цркве.

А зашто римски папа није имао право да анатемише цариградског патријарха? Једноставно, шта мислиш, да ли је Симон Маг могао,или имао право да анатемише Светог Петра или Павла?

Поздрав

[ihtus777]

to je bilo poslije raskola....

Које је било после раскола кад је раскол тиме изазван

[Credo]

Ko zna na koji raskol on misli...

[Ćipur]

Intervju: Radoslav Rotković

Uvijek sam bio sumnjivo lice



Tačna je ona stara izreka da je pravda spora. Poslije 34 godine nagrada je tu, blizu ruku. Bio sam kriv što sam zamjerio da o nama odlučuju bez nas

Akademik Radoslav Rotković potvrdio se u mnogim oblastima nauke i umjetnosti. Značajni su njegovi radovi u oblastima lingvistike, istoriografije, beletristike. Trinaestojulsku nagradu je dobio za „Jezikoslovne studije”.

●Zašto, uprkos Vašim višestruko plodonosnim naučnim i beletrističkim angažmanima, tek sada dobijete Trinaestojulska nagradu?
- Prvi put sam predložen 1976. godine. Akademik Čedo Vuković me predložio za knjigu „Crnogorsko književno nasljeđe”, za koju sam, inače, dobio nagradu Udruženja književnika. Kao što se vidi, tačna je ona stara izreka da je pravda spora. Poslije 34 godine nagrada je tu, blizu ruku. Doduše, za osam godina su započeta i završena dva svjetska rata. Zašto je to bilo tako? Zato što sam uvijek bio „sumnjivo lice”. Kritikovan sam zbog crnogorstvovanja koje je i pripremalo teren za referendum. Ali, Vi znate šta biva sa kokotom koji prerano zakukuriče. Bio sam i partijski kažnjen ukorom, iako u programu TV koji sam ja uređivao nije bilo nacionalizma. Morao sam napustiti redakciju lista „Ovdje” koji sam sam pokretao sa Jevremom Brkovićem, uz pomoć Veljka Milatovića, koji je iz fonda za reprezentaciju Skupštine dao 700.000 dinara za pokretanje lista. A što sam bio kriv? Pisao sam, povodom Novosadskog dogovora o jeziku, da su o tome odlučivali bez nas. Dakle, bio sam kriv što sam zamjerio da o nama odlučuju bez nas. Eto zašto je bilo potrebno da imamo svoju državu, svoju kućicu, svoju slobodicu. A ovo nijesmo izmislili mi, nego Volt Dizni.

●Nagradu ste dobili za „Jezikoslovne studije”. Crnogorski jezik je ustavnopravno priznat i normiran, ali stiče se utisak da država ne pokazuje znake odlučnosti da norma postane opšteobavezujuća...
- Mi smo nazlobrzovići. A kad treba nešto dobro, korisno, tu smo spori. Zato smo brže spalili Konavle nego štampali Pravopis i Gramatiku! Bilo bi zaista neodgovorno da nova školska godina prođe bez tih priručnika.

●Svojevremeno ste tvrdili da je osnovni problem Crne Gore - neinformisanost. Vjerujete li da se, kada je (ne)informisanost Crnogoraca u pitanju stvari mijenjaju nabolje?
- Nijesmo mi danas mnogo više informisani nego ranije. Prije neki dan pokazao sam jednog novinarki portret našega prvoga kralja Mihaila Vojislavljevića iz 1077. godine, sačuvan u Stonu. Ona je priznala da ga prvi put vidi. Dukljanska akademija priredila je seriju predavanja četvrtkom u KIC-u i ni jedna TV stanica se nije sjetila da od svakoga predavanja, na licu mjesta, napravi polusatnu emisiju. Dakle, ja putujem pet sati od Novoga do Podgorice i natrag da održim predavanje sa ilustracijama, a TV ne može da uključi kameru!

●Očekujemo i Vaš novi roman. Izdavač je Pobjeda. Šta je okosnica te priče?
- To je roman o istinitim događajima u novskome kraju i Konavlima sredinom XX vijeka. Naslov je „Srećni čovjek”, što je paradoks jer tu su i četnici i partizani, Italijani, Njemci, ustaše i naši ljudi, sa pravim imenima. No to nije ni ratna hronika, i ne ograničava se samo na rat. Roman nosi moto: moja je sreća nicala na istorijskim đubrištima, kao i svaki drugi cvijet. Kroz cijeli roman provlači se pitanje: koliko mi imamo prostora da kreiramo svoju sudbinu, jer ona je uvijek omeđena datim okolnostima? Onaj putnik koji je zakasnio na „Titanik” bio je nesrećan zbog toga sve dokle nije čuo da je brod potonuo, a onaj ko je bio srećan da uskoči na upražnjeno mjesto uživao je sve dokle nije shvatio da tone zajedno sa brodom. Niti je ovaj koji je ostao živ bio zaslužan što je živ, niti je onaj što je potonuo bio nešto kriv! Zanimljivo će biti za čitaoca da upozna Konavle.

Znamo li čemu treba da nam posluži samostalnost

●U svojim studijama odgovorili ste na pitanje otkuda su došli Crnogorci. Znate li odgovor na pitanje: kuda idu ?
- Istorijska pravda je naklonjena onim državama i narodima koji znaju zašto postoje. Ako crnogorska država misli da i dalje služi Amfilohiju, koji ovu državu ne priznaje, onda nam ova država i ne treba. Devedeset godina je prošlo od nekanonskoga ukidanja autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve. U februaru 1945. Predsjedništvo Avnoja, sa potpisom dr Ivana Ribara, ukinulo je sve dekrete i zakone bivše Jugoslavije, pa i taj dekret regenta Aleksandra o ukidanju CPC. Ali, tada niko nije smio da se suprotstavlja Rankoviću, koji je kasnije i Tita špijunirao i izmislio ustanak 7. jula, kojega nije bilo. Ako mi ne znamo čemu treba da nam posluži ova samostalnost, to jest da sredimo te stvari, da se SPC useli u Moraču, Momišiće, Đurđeve Stupove i 20 drugih svojih crkava i manastira, a CPC u Cetinjski i Ostroški manastir, onda nemamo opravdanje za referendum. Ali, ako SPC ostane bez 30-50 miliona eura godišnje iz Ostroga, odakle će finansirati sve ono što tim parama plaća? Čudno je jedino to što neko misli da je to - naš problem.

Mislio sam da je Žabljak Crnojevića pod Durmitorom

- Ja sam bio odličan đak. Čak sam u kotorskoj gimnaziji vodio biblioteku. Ali sam mislio da je Žabljak Crnojevića pod Durmitorom. Nijesam imao đe da to naučim. I prvi put sam tu činjenicu o Žabljaku na Jezeru otkrio 1955. kada sam prvi put u životu vozio bicikl od Titograda do Vranjine. Tada mi je Marko Đonović pokazao Žabljak Crnojevića. A za moj prvi roman o pobuni mornara 1918. ja sam morao da proučim građu na italijanskom i njemačkom jeziku. Ja sam za vrijeme rata učio italijanske vojnike italijanskome jeziku, jer su oni bili iz Kalabrije i nijesu znali italijanski. A preko talijanskoga, lakše sam naučio francuski; preko njemačkoga - engleski. Ruski sam studirao, zajedno sa češkim. I eto jezika koji su mi bili potrebni da otkrijem pradomovinu Crnogoraca na obali Baltika. Za dobroga studenta, studij na fakultetu traje četiri -pet godina. Ako se neko samoobrazuje 60 godina, to je kao da je završio 12 fakulteta!


Vlatko Simunović

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php...6-17&id=186954

[ihtus777]

Какве везе има овај текст са темом?

[Ćipur]

KOTORSKI BISKUP ILIJA JANjIĆ PORUČIO

Crkva će postojati do sudnjega dana



Želimo biti jaki, ostati na ovim prostorima i svjedočiti da smo puni božijega duha, a onaj koji je pun božijeg duha prihvata sve ljude, poručio je biskup monsinjor Ilija Janjić, pozdravljajući brojne vjernike kotorske biskupije, koji su prisustvovali nedavnoj svečanosti osvještanja zvonika crkve sveti Eustahija u Dobroti, kojom je označen završetak njegove obnove. Obnova ovog zvonika, čije se ime spominje u arhivskim dokumentima iz 1332. godine, a koji je stradao u zemljotresu 1979. godine, a nakon toga od udara groma, postignuta je nizom donacija koje su na adresu Fondacije za obnovu ovog komplesa stigle, najprije od Vlada Hrvatske i Crne Gore, grada Kotora, Splita i splitske županije i okolnih gradova Omiša, Solina, Vrgorca i Kaštela, ali i brojnih donatora. Ističući da se misa održava na blagdan Srca Isusova, Janjić je kazao da je Crkva dala važnost ovom velikom prazniku jer je Hristovo srce kucalo za "ovaj svijet, otkucalo na drveću križa, na Golgoti, srce gdje je poktekla krv i voda i tako pokazalo ljubav do krajnosti".
- Srce sina božijega, Isusa Hrista kucalo je, ne samo onda prije dvije hiljade godina, nego ono kuca i danas. Još jedna velika važnost je to što je danas završetak svešteničke godine. Crkva postoji do dana današnjeg i ona će biti do sudnjega dana. Zato budimo s velikom radošću ovdje da bi se mogli zahvaliti gospodu bogu za tu njegovu Crkvu, a sotona želi sa raznih strana da uništi to srce Crkve, uništi samo svešteništvo, kao što se čuje preko nas medija. Međutim, Hristova Crkva stoji i nema te sile ni snage koja je može uništiti. Dapače, mnogi članovi u samoj Crkvi mogu skrenuti sa pravoga puta, mogu da ne vrše božije zapovjedi, mogu da ne dolaze u crkvu, da ne gledaju zvonik koji nas upire da gledamo prema gore, prema bogu, da ne primaju sakramente. Svaki koji se želi udaljiti od gospoda sam je kovač svoje sreće. Neće Crkva biti kriva za njega, nego je on osobno krivac za sebe. Niko ne može reći da nije potekao od boga jer roditelji su dali ovo tjelesno, a bog je udahnuo dušu - rekao je Janjić, dodavši da je svaki čovjek promašio život ukoliko se brine samo za tijelo.
- Ako se ujedno budemo brinuli i za svoju dušu, onda će to biti ravnoteža mene kao čovjeka, koji sam stvoren na sliku i priliku božiju i koji sam ne samo od tijela, nego i od duha - poručio je kotorski biskup na svečanosti koju je uveličao i Mješoviti zbor Svetog Tripuna. Sama sanacija zvonika završena je prema strogim projektnim uslovima prof. dr Mladena Ulićevića, Zorice Čubrović, arhitektice konzervatora i drugih, uz budno praćenje Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Izvođač radova bilo je preduzeće "Tonikom" iz Dubrovnika. Iz Fondacije za obnovu kompleksa sv. Eustahije najaviili su da se radovi uskoro nastavljaju sanacijom krovnog pokrivača na crkvi.

Barokni stil

Crkva sv. Eustahija, sagrađena 1773. godine u baroknom stilu, najveći je graditeljski poduhvat koji je Dobrota ostvarila u vrijeme svog procvata. Građena je prilozima bratstava Dabinovića, Ivanovića, Tripkovića, Radimiri i Kosovića. Predstavlja symbol ekonomske moći, ali prije svega hrišćanske vjere, sloge i ljubavi. Crkva je poznata po zvoniku tek početkom prošlog vijeka, koji je pravi primjer monumentalne skladne i estetski izuzetno vrijedne arhitekture. Na žalost zemljotres iz 1979. a kasnije i tri udara groma teško su oštetila zvonik, pa i samu crkvu. Na dan sv. Eustahija 2006. župnik don Pavao Medač osnovao je Fondaciju za obnovu sakralnog kompleksa sv. Eustahija.

B. Marković

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika...tum=2010-07-03

[Ćipur]

Uručene Trinaestojulske nagrade Dadu Đuriću, Luki Lagatoru, Radoslavu Rotkoviću i vaterpolo klubu Primorac

Stvaraoci koji slave Crnu Goru

Mi jesmo narod i zemlja veći od našeg broja i teritorije – istakao je predsjednik Skupštine Ranko Krivokapić i uručio nagrade


Podgorica – Predsjednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić uručio je juče Trinaestojulske nagrade Luki Lagatoru, Radoslavu Rotkoviću i kotorskom vaterpolo klubu Primorac, dok će Miodragu - Dadu Đuriću biti uručena naknadno. Predsjednik parlamenta kazao je da „13. jul slavi stvaraoce Crne Gore koju pokreće duh koji od malih pravi velike”.
Đurić, crnogorski slikar, grafičar, crtač i vajar dobitnik je Trinaestojulske nagrade za životno djelo. Lagator, karikaturista i slikar, ovogodišnji je laureat nagrade i priznanja na međunarodnim izložbama u 2008. i 2009. godini, među kojima je i prestižno priznanje „Red men” u Pekingu. Književniku, književnom kritičaru i publicisti dr Rotkoviću nagrada je dodijeljena za knjigu „Jezikoslovne studije” u kojoj su sublimirane njegove višedecenijske studije na polju jezikoslovne montenegristike. Vaterpolo klub Primorac nagrađen je za osvojeni klupski šampionat Evrope za 2009. godinu.
- Đurić je proslavio ime Crne Gore. Čovjek koga je prihvatila svjetska javnost i koji je u oštroj, likovnoj konkurenciji u Francuskoj uspio da pronađe posebno mjesto – kazala je član žirija za dodjelu nagrada Sonja Tomović-Šundić, obrazlažući odluku.
Ona je istakla da je Đurićevo djelo svjedočanstvo da se „umjetnost može naći samo na sopstvenom originalnom putu, onako kako je još od renesanse zabilježeno, da je umjetnost stvaralaštvo koje se približava drugim čovjekovim stvaralačko-saznajnim odnosima prema svijetu, kao što su religija, filozofija i nauka”.
- Lagator, sa 3.500 karikatura i tri knjige posvećene njima i učešćem na brojnim festivalima, pokazao je da karikatura, pored estetskog, objedinjuje političko, socijalno i angažovano društveno ponašanje - kazala je Šundić.
Vaterpolo kub Primorac, kao prvak Evrope, kako je kazala, proslavio je ime Crne Gore i „postao dokaz da Crna Gora ne mora da bude slavna samo po svojoj borbenoj istoriji, slobodarskoj tradiciji i kulturnoj baštini, već i da sport jeste značajno polje po kome se može ogledati ”.
- Rotković je poznat po svom interdisciplinarnom interesovanju, koje je višedecenijski zapažene na međunarodnoj i domaćoj sceni – istakla je ona i dodala da su sva njegova djela jedinstven način da se pokaže vertikala crnogorske kulture i književnosti, koja jedino u dubljem smislu može da odredi sudbinu i smjer kretanja jednog naroda.
- Mi jesmo narod i zemlja mnogo veći od našeg broja i teritorije. I najveći duh stanuje u jednoj glavi, jednoj duši...I zato, mali imaju pravo da vjeruju da mogu biti veliki – kazao je Krivokapić prije nego što je dobitnicima uručio nagrade.
On je kazao da je Dado Đurić slava Crne Gore, jer slavi istinu, da karikature, odnosno slike, Lagatora traju, uče i opominju. Prema riječima Kivokapića, Rotković je nosio luču kroz Crnu Goru o svom jeziku, narodu, knjževnosti...Primorac je, kako je rekao, pokazao „primorsku kuraž”, navodeći da u njima živi duh bokeških primoraca.
U ime nagrađenih zahvalio je dr Radoslav Rotković.

I.Kv.

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php...7-13&id=188410

[Ćipur]

PREDSJEDNIK SKUPŠTINE CRNE GORE RANKO KRIVOKAPIĆ URUČIO TRINAESTOJULSKE NAGRADE

Dado je naslikao svijet



Podgorica - Predsjednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić uručio je juče u vili “Gorica” Trinaestojulsku nagradu akademiku Radoslavu Rotkoviću, karikaturisti Luki Lagatoru i članovima Vaterpolo kluba “Primorac” iz Kotora, dok će likovnom stvaraocu Miodragu-Dadu Đuriću, laureatu Trinaestojulske nagrade za životno djelo, to značajno crnogorsko priznanje, biti naknadno uručeno.
Član žirija za dodjelu nagrada, prof. dr Sonja Tomović-Šundić, obrazložila je odluke žirija i kratko komentarisala uspjehe i domete nagrađenih.
- Gospodin Lagator je pokazao da bavljenje karikaturom jeste veoma ozbiljan posao i da pored estetskog, ona u sebi nosi i objedinjava i političko i socijalno i angažovano društveno ponašanje - kazala je Tomović-Šundić.
Ona je dodala da je Vaterpolo klub “Primorac” iz Kotora svojim sportskim rezultatima proslavio ime Crne Gore i pokazao kako je i sport polje na kome se može ogledati jedna moderna Crna Gora.
- Gospodin Radoslav Rotković poznat je domaćoj javnosti po svom interdisciplinarnom interesovanju. Njegova interesovanja, od kulture, istorije, istorije književnosti, teorije književnosti, lingvistike jesu višedecenijski zapažena na domaćoj i međunarodnoj sceni. Knjiga “Jezikoslovne studije” zapravo predstavlja sintezu njegovih višedecenijskih napora da na jednom mjestu sabere sva svoja znanja i umijeća kada je u pitanju jezik i književnost... I na kraju, o Miodragu- Dadu Đuriću teško je govoriti. To je čovjek koji je proslavio ime Crne Gore, koga je prihvatila svjetska javnost i koji je u inostranstvu, u najoštrijoj konkureciji, uspio da pronađe svoje specifično i posebno - rekla je Tomović-Šundić.

Čestitajući nagrađenima, Krivokapić je podsjetio na odnos Trinaestojulske nagrade i značajnog istorijskog događaja po kome ona nosi ime.
- Taj veliki talas koji je krenuo 13. jula 1941. godine stigao je do svojih obala još veći 2006. godine kada smo konačno dobili slobodu - kazao je Krivokapić.
U ime nagrađenih, žiriju se zahvalio, a prisutne pozdravio akademik Rotković, koji je naglasio da ga čast što je u svojim godinama dobio tu nagradu “nimalo ne zabrinjava”, budući da je u ovoj godini već objavio tri knjige.
- Još jedna izaći će iz štampe ujutro, roman “Srećni čovjek”, a do kraja godine još dvije... Čast mi je što sam dobio ovu nagradu iz ruku prvog predsjednika Skupštine Crne Gore, a čast mi je i što sam je dobio u ovom društvu, jer se ne dešava baš uvijek da su svi nagrađeni nagradu i zaslužili - rekao je Rotković.

On se u besjedi posebno osvrnuo na život i djelo Dada Đurića.
- Dado na italijanskom jeziku znači “kocka”, ali Dado se ne kocka sa svijetom, nego slika svijet koji se kocka sam sa sobom. On radi dosta i radi raznim tehnikama, a i na velikim platnima na kojima se ne može raditi sjedeći. Kad se umori, izađe ispred da se nadiše vazduha i pogleda u atelje. Pa pošto je to daleka provincija, ulica koja nije imala ime, Dado se izborio da se ta ulica, u kojoj je njegov atelje nazove - Crnogorska ulica. On onda, kada želi da se nadiše, gleda u tablu na kojoj piše “Montenegro”, i kao da sa te table duva u njega svježi lovćenski povjetarac. Tako i doslovno i simbolično popunjen i osokoljen uđe unutra. I dok mi odavde gledamo u Brisel, on otuda gleda u Montenegro - rekao je Rotković.
Svečanosti u vili “Gorica” prisustvovao je veliki broj zvanica, istaknutih predstavnika politike, kulture i medija.
O nagradama je odlučivao žiri u sastavu, predsjednik Marko Špadijer, prof. dr Sonja Tomović-Šundić, prof. dr Dragan Koprivica, književnik Ognjen Spahić i doc. dr Rifat Alihodžić.

K.V.

[buzzmissman]

...ovo je pod "Religija i Filosofija"?...

[Ćipur]

Crkva Svetog Luke nije religijski objekt?

[Ćipur]

Akademik Radoslav Rotković - Živa istina (10. septembar 2010)

..
..
.. [/quote]