Najljepsi odlomci i citati iz svjetske knjizevnosti

[ChocolateMne]

,,Čudesno je gledati kako se ponekad - istina, retko! -naše slutnje ostvaruju; ali slutnja ima od dve ruke. Jedne, koje lažu, i druge, koje se ostvaruju. Velika je muka i zabuna našeg života u tome što ne znamo i ne možemo znati koje spadaju u red onih prvih, a koje u druge. Tako se dešava, i vrlo često, da ne poverujemo onim slutnjama*koje nagoveštavaju istinu, a povedemo se za onima koje lažu.*A biva i to da uopšte nemamo sluha za njihov glas, i da ne čujemo ni jedne i druge.
To je uzrok mnogim našim neuspesima, poniženjima i patnjama, a često i našoj propasti. '' ( Ivo Andrić )

[ChocolateMne]

''Covjek sam,nisam mrtva meta koja ceka pogodak,
nesrecu ne mogu sacekati na koljenima.
Ni zbog sebe,stidio bih se,
ni zbog onih koji vjeruju u mene,
razocarali bi se...''

[my name is ...]

''Bila jednom jedna rijeka i magla u njenim predvečerjima i sunčev odsjaj u njinim širinama. Postoji i sada u meni, mislio sam da sam zaboravio. Al' ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz zaključanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava i sve je naše što smo mislili da je već ničije, ne treba nam, a stoji tu pred nama, svjetluca svojim bivšim postojanjem podsjećajući nas i ranjavajući...''


''Neko je negde rekao i hvala mu: "Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta". Nasmej se zato ako ti kažu da si mali čovek. Nema male sreće i male bolesti. Nema male krađe i male smrti. Nema malog rata, niti malog poštenja. Nema malog prijatelja i male tajne. Nema malog čoveka i male ljubavi.''

[ChocolateMne]

"Teško je za dušu što osjećaji koji su vezani uz dogadjaje našeg života, ne umiru zajedno sa njima, nego i kada nestane lica i krajeva, oni ostaju živi i svježi, istiniti i moćni kao u dan doživljaja. A kako su izgubili svaku realnu podlogu, bude bol i čežnju, tresu dušom kao nezaštićenim stablom, hrane se nemirom srca, kradu sadašnjost i truju budućnost." ( Ivo Andric )


"Kada se probudim i prsti su mi ukoceni, skoro sam sasvim siguran da sam sanjao svoje djetinjstvo.Poljana na kojoj smo se igrali,poljana na kojoj je sve bilo otkriveno i sve bilo moguce.Toliko bi dugo trcali,da smo mislili da pljujemo krv.Za mene je to zvuk djetinjstva,zadihanost i cipele koje struzu tvrdu zemlju." ( Nikol Kraus)

[Miljo222]

"Mnogi ljudi traže pravu osobu, umjesto da pokušaju da budu prava osoba."

Gloria Steinem

[Raquel]

Ljubav je stvar osecanja, a ne volje.
Ne mogu voleti zato sto hocu a jos manje zato sto moram, stoga je obavezna ljubav glupost.

Kant.

[Interpol]

Whatever it is that's watching, it's not human, unlike little dark eyed Donna. It doesn't ever blink.
What does a scanner see?
Into the head? Down into the heart? Does it see into me, into us? Clearly or darkly?
I hope it sees clearly, because I can't any longer see into myself. I see only murk.
I hope for everyone's sake the scanners do better.
Because if the scanner sees only darkly, the way I do, then I'm cursed and cursed again.
I'll only wind up dead this way, knowing very little, and getting that little fragment wrong too.

Philip K. Dick, "A Scanner Darkly"

[KILL_UFO]

‎"Vjerujem onom koji govori iz srca. Najčešće današnja odluka nije ista sjutra. Što učiniti kada zaboravljamo što smo sami sebi obećali? Ako će ovom svijetu jednog dana doći kraj, zašto da čovjek žali za izgubljenu ljubav? Uništava li ljubav sudbinu ili sudbina ljubav? Još niko nije riješio tu zagonetku."

[Raquel]

I will blacken your eyes and mute your mouth, blind love is a bound.

Nije knjizevnost, a opet jeste.

[Miljo222]

“Privlačna je samo ženidba iz ljubavi; oženiti se djevojkom samo zato što je simpatična isto je kao i kupiti na pijaci potrebnu stvar samo zato što je lijepa”
Čehov

[Miljo222]

"Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori,
a fukara se obogati."

Ivo Andrić

[Raquel]

Propoveda se u crkvi protiv mnogih poroka, a nikada nisam cuo da se nesto preduzelo sa predikaonice i protiv mrzovolje...

...Vi nazvaste zlovolju porokom; ja bih rekao da je to preterano.

- Nikako, ako tim imenom krstimo ono cime covek sebi i svojim bliznjima skodi. Zar nije dosta sto jedno drugom srecu ne mozemo da damo, nego jos jedno drugome otimamo i ono zadovoljstvo koje nasa srca ponekad mogu sama sebi da ucine?

Pokazite mi coveka mrzovoljna, a pri tom hrabra da mrzovolju krije, sam je nosi, ne rusi radost oko sebe!

Ili je zlovolja pre mozda jedna nelagodnost nad nasim sopstvenim nedostojanstvom, jedno negodovanje nad nama samima, koje je uvek vezano za neku zavist, podbodeno kakvom glupom sujetom?

Vidimo srecne ljude koje unesrecavamo MI, ali to ne podnosimo...

[cowgir|]

My daddy always told me to just do the best you knew how and to tell the truth. He said there was nothing to set a man’s mind at ease like wakin up in the morning and not havin to decide who you were. And if you done something wrong just stand up and say you done it and say you’re sorry and get on with it. Dont haul stuff around with you.

Cormac McCarthy, NCFOM

[Interpol]

"And Death Shall Have No Dominion"
by Dylan Thomas


And death shall have no dominion.
Dead men naked they shall be one
With the man in the wind and the west moon;
When their bones are *****d clean and the clean bones gone,
They shall have stars at elbow and foot;
Though they go mad they shall be sane,
Though they sink through the sea they shall rise again;
Though lovers be lost love shall not;
And death shall have no dominion.

[Ispichutura]

"izljezavshi iz covjeka uljezashe u svinje"

bjesovi, dostojevski

[Dead Channel]

"Ni u kom slučaju Đavo nije najgori stvor koji postoji, radije bih imao posla sa njim nego sa mnogim ljudskim bićima. On se znatno preciznije drži dogovora nego mnoge zemaljske varalice. Istina, kada dođe vrijeme naplate, pojavi se tačno u zakazano vrijeme, upravo kad sat otkuca ponoć, zgrabi dušu koja mu pripada i kao svaki pristojan Đavo, vrati se kući u pakao. Pravi poslovan čovjek."
J.N. Nestroj

[Raquel]

Muk. Ne zove demonska raspustenica.
Ni uzdah, ni smeh. Nijedna recenica.

Ticjo, nema tu vise abolicije:
Zhenim se smesta, putem audicije.
Potrazicu tvoju dvojnicu,
krenucu s njom u Fojnicu!

U kupeu cu joj virnuti u oci
i necu te naci.
Na Novi Beograd cim voz krochi,
Gordan ce izaci.

[ChocolateMne]

''Možda se nijedna druga vrsta intimnosti ne može uporediti sa dva pogleda koja se susreću sa istom odlučnošću i sigurnošću, i jednostavno odbijaju da se puste'' J.Gaarder

''Ne mijenjaj svoju prirodu ...Neki jure za srećom,drugi je stvaraju.Kada ti život stvori tisuću razloga za plakanje,pokaži mu da imaš tisuću razloga za osmijeh.Brini se više za svoju savjest,nego za svoj ugled. Jer savjest je ono što ti doista jesi,a ugled je ono što drugi misle o tebi ... A ono što drugi misle o tebi ... To je njihov problem. (M.S.)

[Sirenita]

Zasto vicemo? (Paulo Koeljo)

23. Septembar 2010.
priča koju mi je poslao Anupam Karn

Učitelj je pitao svoje učenike:
“Zašto vičemo kada smo besni? Zašto ljudi viču jedni na druge kada su uznemireni?”

Učenici su razmišljali neko vreme i onda je jedan od njih rekao
“Zato što izgubimo smirenost, zato vičemo.”
“Ali, zašto vičemo kada je druga osoba tek pored tebe? Zar je nemoguće obratiti joj se sa blagim glasom? Zašto vičete na osobu kada ste ljuti?”
Učenici su dali još neke odgovore ali ni jedan nije zadovoljio učitelja.

Konačno on je objasnio:
“Kada su dvoje ljudi ljuti jedno na drugog, njihova srca se mnogo udalje. Da bi pokrili tu udaljenost moraju da viču da bi mogli da se čuju. Što su bešnji, to jače će jače morati da viču da bi se čuli preko te velike udaljenosti.”

Onda je učitelj upitao:
“Šta se desi kada se dvoje ljudi zaljube? Oni ne viču jedno na drugo nego pričaju blago, zašto? Zato što su njihova srca jako blizu. Udaljenost između njih je jako mala…”
I na kraju je rekao:
“Kada zavole jedno drugo još više šta se onda dešava?
“Onda ni ne govore, samo šapuću i postanu još bliži jedno drugom u njihovoj ljubavi.
“Konačno više nemaju potrebe čak ni da šapuću, samo se pogledaju i to je sve. Toliko su blizu dvoje kada se vole međusobno.”

[smooth operator]

"S vremena na vreme nasumice poberem poneki stih iz one knjige Abu el Ale, koju mi je jedan stari knjizar iz Maare spustio u ruke pre tri ili cetiri nedelje. Danas sam otkrio ove:


Ljudi bi hteli da jedan imam ustane
I uzme rec pred nemom gomilom
Varljiva iluzija; nema drugog imama do razuma
On nas jedini vodi danju kao i nocu.

Pozurio sam da procitam Majmonu, i cutke smo razmenili saucesnicke osmehe.
Jednog hriscanina i jednog Jevrejina vodi na putu sumnje jedan slepi muslimanski pesnik? No ima vise svetlosti u njegovim ugasenim ocima nego na nebu Anadolije."

i sa korice,najljepsi dio...

"Ono što je prisustvo te žene u meni stišalo, nije putena žeđ neumornog putnika, već moje izvorno očajanje. Rođen sam kao stranac, živeo sam kao stranac i umreću kao još veći stranac. Suviše sam gord da bih govorio o neprijateljstvu, o poniženjima, o srdžbi, o patnjama, ali umem prepoznati poglede i kretnje. Ima ženskih naručja koja su mesto izgnanstva i onih drugih, koja su rodni kraj."

(Baldasarevo putesestvije, Amin Maluf)

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Prostranstvo je naša tamnica, rekao sam osluškujući odjek svojih nepoznatih misli, unoseći neočekivanu vatru u mrtvi i nepotrebni dotadašnji razgovor. Prostranstvo posjeduje nas. Mi ga posjedujemo samo koliko može oko da pređe preko njega. A ono nas umara, plaši, zove, goni. Mislimo da nas vidi a mi ga se ne tičemo, kažemo da ga savladamo, a samo se koristimo njegovom ravnodušnošću. Zemlja nam nije naklonjena. Gromovi i talasi nisu za nas, mi smo u njima. Čovjek nema svog pravog doma, on ga otima od slijepih sila. To je tuđe gnijezdo, zemlja bi mogla bit samo stanište čudovišta koja bi bila u stanju da se nose sa nedaćama što ih ona pruža u izobilju. Ili ničija. Pa ni naša...." ( Dervis & smrt, by M. Selimovic)

"...ali ko si ti, najzad?

- Deo sam one sile koja večito stremi zlu, a večito tvori dobro."

(Gete, „Faust“)

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"BEZOSEĆAJAN - obdaren velikom snagom da podnosi zla koja spopadaju druge
SLAVAN - Upadljivo nesrećan
DIVLJENJE - Naše učtivo priznanje da neko drugi liči na nas
DOSELJENIK - Neobaveštena osoba koja misli da je jedna zemlja bolja od druge
DRUGAČIJE - ništa bolje
DUGOVEČNOST - neuobičajeno produžavanje straha od smrti
DVAPUT - jedanput previše
EGOISTA - osoba koja se više zanima za samu sebe nego za mene
ENTUZIJAZAM - mladalačka boljka koja se da izlečiti malim dozama kajanja uz spoljašnju upotrebu razočaranja
ISTORIČAR - tračara velikih razmera
ISTORIJA - uglavnom lažna priča o uglavno nevažnim događajima, koji su posledica dela uglavnom pokvarenih vladara koji su se služili uglavnom glupim vojnicima
IZVINJENJE - osnova za buduću uvredu
MAJMUN - životinja koja živi na drveću, a naročito se često sreće na porodičnim stablima
NERELIGIOZNOST - najvažnija od velikih svetskih vera
PASOŠ - dokument koji se izdajnički izdaje putnicima da bi ih sve označio kao "strance" i tako izdvojio za naročito maltretiranje i ponižavanje
PLJAČKAŠ GROBOVA - onaj koji potkrada crve
PREDZNAK - znak da će se nešto dogoditi ako se ništa ne dogodi
NAPREDOVATI - steći nprijatelja
R.I.P - nehajna skraćenica za "requieseat in pace" (rest in piece - počivaj u miru) koja svedoči o nemarnoj dobroj volji prema mrtvima. Medjutim, prema učenom dr. Drigu, originalno značenje ovih slova bilo je samo "reductus in pulvis" (pretvoren u prašinu)."

(Embruoz Birs- "Djavolji recnik”)

" Una ne skida očiju s kaluđera, trudeći se hipnotičkom koncentracijom da mu ubaci bludne misli u lepo skrojenu glavu, čija valovita kosa pada na mantiju. Kad god je pogleda, sačekuje ga jezero pritajene žudnje i vlažne usne koje oblizuje jezikom. Neskrivena obećanja. Očigledno, taj pogled ga zbunjuje i on bledi. Prsti mu podrhtavaju (više nije onako odmeren i gospodstven kao na početku predugog ručka, koji još traje mada je već uveliko prošao dan, a tama se spustila nad dolinu), ali nešto ga vuče da je još jedanput pogleda i da se uveri da možda greši, da je to sve proizvod zabune njegove vrele krvi. "Kako bih se menjao sa ovim živahnim gradskim čovekom, kad bi to bilo moguće, što slobodno vodi sa sobom i svoju devojku (očigledno je da nisu bračni par), kako bih se samo menjao večeras! Izmoliću sto očenaša da me izbave od lukavog!"

"Kako bih se samo menjao sa ovim mladićem" misli profesor, "za njegov asketski život u nekoj ćeliji belih zidova, gde bih, najzad, mogao da na miru saberem svoje rasute dane i da ih ponovo slepim u celinu pomoću tišine i osamljenosti; da ustajem sa suncem, čitam, okopavam posle svega svoj vrt kao Candide, da pijem svežu izvorsku vodu, hranim se biljkama bez pesticida... Zavidim mu na skrušenosti i skromnosti. Kako je on daleko od elektronske gužve, od ambicija, zavisti, prežderavanja, bludničenja, koje se podrazumeva posle dezerta i didžestiva, izvan večite besmislene trke i neizvesnosti..."

"Kako mu zavidim," misli kaluđer "na ovoj devojci - đavolu, koja me iskušava u mojoj nesreći i posećuje noćima u postelji, tražeći da je uzmem!"

"Kako bi bilo dobro sa obojicom!" - misli Una, menjajući treću kasetu. - "Jedan koji je rafiniran, i drugi divlji; sa njima bih bila potpuna, a još potpunija kad bi se, možda, našla i neka žena! Bilo bi super!"

Iguman Dimitrije ne učestvuje u razgovoru za stolom. Kad ga nešto zapitaju, on se izvine; kaže da mu je sluh jako oštećen. Povremeno, izdaje zapovesti starici i Muti, koji poslužuju. Piletinu jede narodski, prstima, i briše se kockastim ubrusom.mladi kaluđer otmeno barata nožem i viljuškom, kao da mu nije do jela. Mada, očigledno, prezire priprostog igumana, ne može da sakrije da je počašćen što je pozvan za svećanu trpezu sa ovim uglednim gradskim gostima. Reči, samo reči, reči...Ovi ljudi što tako vešto obrću i melju učene reči, nikada neče spoznati suštinu Boga. Oholi su i stalo im je da nadmudre jedan drugog.

Uni se spava. Opio je planinski vazduh i ružičasto manastirsko vino iz starinskih čaša. Razgovor polako zamire. Ljudi za stolom tonu sve češće u oaze tišne. Iguman spava na stolici, glave zabačene na naslon, pa govore polušapatom da ga ne probude. Povremeno, on se trgne, pogleda svoje goste, pa opet zapadne u starački polusan, lagan kao mrena. Profesor govori gadeći se sve više reči: zašto od svega, po svaku cenu, praviti sistem? Njegove teorije, na koje je kolko do juče bio ponosan, odjedanput gube svaku vrednost pred licima ovih poštenih sveštenika, izgubljenih u jednom od poslednjih bastiona pravoslavlja, niz čije se zidove cede vosak, vlaga i vreme.
Uni telo klizi niz stolicu; ona sada gotovo leži, nudeći vrhove svojih dojki pod providnim, mrežastim puloverom pogledu mladog kaluđera. "Taj prokleti, široki sto! Još samo malo i mogla bih da ga dodirnem čizmama da nije tako daleko. Baš me zanima kako bi to primio?"
Sada više nema govora o povratku; dok su oni sedeli i pričali, spustila se neprozirna magla kakva katkad iznenada obavije ovaj kraj. Moraće da prenoće. Hvala Bogu, u Konaku ima dvadesetak soba. Služavka će im pripremiti postelje. Ovde se, na žalost, rano leže, kaže iguman Dimitrije, koji se probudio; leže se, naime, sa prvim mrakom, a ustaje sa petlovima.

Soba je hladna, plahte grube i mirišu po nekim travama. Svlače se i dodiruju, osluškujući govor domaćina i njegove korake po popločanom hodniku. Profesorova ruka je na golom Uninom stomaku, prsti na rubu čestara. Vole se. Žmureći, Una zamišlja svog kaluđera na profesorovom mestu. - Daj, jače, jače!-jeca i cvili. - Sada mirno. Stani! Ne, prekidaj! - Profesor zamišlja Unu kako zamišlja kaluđera umesto njega i sveti joj se. Ja sam, ipak, profesionalac, dete! Samleću te, da znaš! Je li ti lepo? Oh, jeste, jeste. Da, da, da, da!

Kaluđer čuje prigušene krike dok u postelji, po ko zna koji put, prelistava luksuzno izdanje Borisa Godunova, poklon upravnika Bogoslovije za "odličan uspeh i primerno vladanje u školskoj 1978/79. godini. Zagorsk."

Još samo ovo poslednje predanje
I letopis će biti svršen moj.
Ispunih dužnost Bogom danu mi...

- Sad ovako! Okreni se...Tako. Je li ti dobro?

Ne odredi me Gospod uzalud
I ne nauči veštom pisanju
Da budem svedok mnogih godina,
A duhovnik će nekad revnjivi
Pronaći ovaj bezimeni trud...

- Misliš da je kupatilo desno? Gde? Odmah iza onih vrata?
- Ogrni se nečim.
- Zašto? Svi spavaju...

...pa uljanicu ko ja užeći
I stresti s knjiga prah od vekova,
Prepisivati istu reč,
Da pravoslavni sete se unuci
Sudbine drevne roda ruskoga...

- Hej, hladno je! Pokrij nas...
- Tiše, sve se čuje!

Kaluđer Pavle sad kleči u uglu ispod krsta i moli se Gospodu, da ga oslobodi iskušenja. Doktor Drašković hrče. Čuju se sove i psi. I neki noćni avion kako grmeći preleće planinu."

Momo Kapor "Una"

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Setio sam se trenutaka koje sam proveo uz Ewku. Koliko sam se drugačije ja vladao prema njoj. Moj je dodir bio nežan; moje ruke, moja usta, moj jezik, svesno su lebdeli preko nezine puti, meki i lagani kao bablje leto što lebdi u vrelom vazduhu bez pirka vetra. Stalno sam tražio nova osetljiva mesta koja čak ni ona sama nije poznavala, dajući im život svojim dodirom, kao što sunčani zraci oživljavaju leptira koji se smrzao na hladnom zraku jesenje noći. Sećao sam se svojih pomnih nastojanja i kako su ona u devojčinu telu oslobađala neke žudnje i drhtaje koji bi inače ostali zauvek zatvoreni u njemu. Ja sam ih oslobađao, želeći je samo zato da nađe zadovoljstvo u sebi samoj.

Jerzy Kosinski "Obojena ptica"

[Sirenita]

"Ti si sjaj sopstvenog sveta" - Leci


Ti si tvoje misli i tvoja osećanja iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Šta god da radiš i gde god da ideš, srešćeš samo sopstvenu ljubav koja te čeka u zagrljaj.

Možeš da prosipaš bujice reči, kriveći bilo šta, iIi bilo koga za svoj život; u dubini svoga Bića ti je kristalno jasno da je to besmisleno, jer sve je to samo tvoja ljubav, koja je u bolu mala, a u sreći velika.

Ne zavaravaj se da ljubav boli, jer to nije Istina. Boli nemogućnost i sebičnost da nešto prisvojimo i pokorimo, da bude samo onako kako mi želimo, a to nema nikakve veze sa ljubavi.

Ljubav je nesebična, ništa ne poseduje. Sastoji se od Slobode i Dobrote. Od davanja i primanja, od svesti za višim i širim Kreacijama tvoga Bića.

Ti si sjaj sopsvenog sveta i sve ono što ti se ne sviđa je glas tvoga bića šta je to što možeš promenuti, kako bi bio još svetliji i veseliji.

Ti si odraz sopsvene kreacije, koja se zove tvoj Život, zato pospremi i promeni sve ono što ti nije lepo i dobro.

Ti si najveći svetionik na obali okeana Univerzuma i beskraj je tvoja vizija, tvoja budućnost. Tamo je sve više i više tvoje ljubavi.

Ne troši reči, misli i osećanja na opravdavanja svega onoga sa čim nećeš da se suočiš kada toliko beskrajne ljubavi ima u tebi, koju možeš otkriti i dati.

Najuzbudljivije postignuće u tvom životu su tvoje unutrašnje pobede i tvoji izbori; da posegneš u svoje Jezgro pozitivnih misli, reči i osećanja, jer to je tvoja snaga i moć koja ti je data, da kreiraš i umnožiš svoju ljubav, jer za tebe ne postoje granice.

[my name is ...]

"U vjetrovitoj noci.
Ja, covjek nestalna srca, koji zivim bez mira i radosti, gorak zivot o tudjem hljebu, nemirne proslosti, pune lutanja, nesnalazenja i stradanja, nestalne, teske sadasnjosti i mracne buducnosti, siban strastima, potresen dogadjajima i mucen od ljudi, oboren i gazen na ulazu u zivot, podgrizen grijehom i borbom protiv grijeha - ja zudim svom dusom mir i molim nocas od Boga zivot vedar i tih, da se ne kidam u sebi i ne lomim svijetom."