Najljepsi odlomci i citati iz svjetske knjizevnosti

[Bluemoon]

Da zanemarim ljubavnu priču u Panu kod Hamsuna i da zanemarim što je ispa kreten diveći se Hitleru ovaj odlomak iz Pana je savršen.

"Daleko sam od varoške buke i gurnjave, od novina i ljudi, od svega sam toga pobegao, jer sam ponovo pozvan u prirodu i usamljenost, odakle i potičem. ,,Videćeš, sve će biti dobro“, razmišljam u najboljoj nadi. Oh, i ranije sam već tako bežao iz grada i ponovo se tako vraćao. I sad sam ponovo pobegao… Lutam po ostrvu kao i obično i premišljam o raznim stvarima.Mir, mir, nebeski mir izbija iz svakog drveta u šumi. Nema više ni mnogo ptica, samo nekoliko vrana bešumno leti s mjesta na mjesto. Možda Grindhisen ima i pravo kada kaže da ,, svako sutra brinuće se za sebe“. Nisam čitao novine već dva tjedna, a ipak sam još živ, raspoložen sam, napredujem u zadobijanju unutrašnjeg mira, pevam, ispravljam se i gologlav promatram zvezdano nebo“."

Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk

[Bluemoon]

Ovaj Pekić je u stvari Car najjači.Kad reko da ga je teško čitati prisjetih se dana u GSP u Beogradu u prokletoj 18-ci od Voždovca do Zemuna đe mi je bio drug da podnesem nepodnošljivu vožnju 18-com.
Moj faul.Tad nisam toliko toga uvidjela kad mu se vratih.
Ka ono kad ti roditelji zbore sjetićeš se ti jednog dana mojih riječi a gledaš ih ka glupo tele koje pojma nema o čemu pričaju.
Njegove stranice i stranice o Čovjeku,Prirodi i Čovječanstvu su sušto blago.







Zaljubila sam se u Arna.

Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk

[Raulio]

Da zanemarim ljubavnu priču u Panu kod Hamsuna i da zanemarim što je ispa kreten diveći se Hitleru ovaj odlomak iz Pana je savršen.

"Daleko sam od varoške buke i gurnjave, od novina i ljudi, od svega sam toga pobegao, jer sam ponovo pozvan u prirodu i usamljenost, odakle i potičem. ,,Videćeš, sve će biti dobro“, razmišljam u najboljoj nadi. Oh, i ranije sam već tako bežao iz grada i ponovo se tako vraćao. I sad sam ponovo pobegao… Lutam po ostrvu kao i obično i premišljam o raznim stvarima.Mir, mir, nebeski mir izbija iz svakog drveta u šumi. Nema više ni mnogo ptica, samo nekoliko vrana bešumno leti s mjesta na mjesto. Možda Grindhisen ima i pravo kada kaže da ,, svako sutra brinuće se za sebe“. Nisam čitao novine već dva tjedna, a ipak sam još živ, raspoložen sam, napredujem u zadobijanju unutrašnjeg mira, pevam, ispravljam se i gologlav promatram zvezdano nebo“."

Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk

Ahah što fali ljubavnoj priči u Panu, menaž a troa, potpuno nenormalni ljudi, ono jes - likovi Edvarde i one kovačeve žene nisu razvijani toliko jer nema ni potrebe, tačno kako treba u modernoj književnosti. On vojnik, u ratu se zasitio ljudima, šumski čovjek, ona - društvo, ljudi i njihova kakva gođ da je - kultura. Hamsun još nije realizam, ali ta ljubavna priča je, iako simbolička, realna zahvaljujući likovima. Ne mogu nać onu zadnju rečenicu/misao, mišljah da imam knjigu ali čitao sam je prije mjesec, dva, i ide nešto kao: Moje mjesto je u šumama, u samoći.
Divio se Hitleru pa je kreten ispao. E čuš

[Raulio]

Sam sam se stavio u ulogu cenzora:
Noću, dok gledam Borisovu kozju bradicu na jastuku, spopadaju me napadi histerije. O Tanja, gde je sada tvoja topla pi*ka, gde su oni debeli, teški halteri, meki, napupeli kukovi! U ku*cu mi je kost od šest palaca. Zagladiću svaki nabor koji imaš u sebi, Tanja, semena puna. Otići ćeš kući, Silvesteru, s bolom u stomaku, sa izvrnutom utrobom. Tvoj Silvester! Da, možda on ume da potpali vatru, ali ja znam kako da zapalim pi*ku. Pogađam te plamenim munjama, Tanja, jajnici ti se žare! Tvoj Silvester je pomalo ljubomoran? Oseća nešto, zar ne? Oseća trag velikog ku*ca. Malo sam razmakao obale. Zagladio sam nabore. Posle mene možeš da primaš pastuve, bikove, ovnove, zmajeve, bernardince. U zadnjicu možeš da guraš krastače, slepe miševe i guštere. Možeš da prdiš arpeđa, ako poželiš, ili da zategneš citru preko pupka. Kad završim s tobom, bićeš propisno do*ebana. Ako se bojiš da ti to radim javno, je*aću te privatno. Iščupaću ti nekoliko dlačica i uplešću ih u Borisovu bradicu. Zagrišću ti klitoris i pljuvaću komade velike kao kovanice…
.......
Problem sa Irenom je u tome što umesto pi*ke ima omanju putnu torbu. Traži debela pisma da ih gura unutra. Ogromna, avec des choses inouies.* Lona je baš imala pi*ku. Znam to jer nam je poslala nekoliko dlačica odozdo. Lona – divlja magarica, njuši zadovoljstva u vetru. Bila je ***** na svakom od brda – ponekad i u telefonskim govornicama i javnim toaletima. Kupila je Kralju Karolu krevet i posudu za brijanje s njegovim inicijalima. Legla je nasred Totenhem korta i zadigla haljinu da se sama zadovolji. Koristila je sveće, petarde i kvake. U čitavoj zemlji nije bilo dovoljno velikog ku*ca za nju… nijednog. Muškarci bi ušli unutra i tamo se šćućurili. A ona je tražila kur*eve s produžecima, rakete koje eksplodiraju, uzavrelo ulje od voska i kreozota. Kad bi mogla, odsekla bi ku*ac i zadržala ga zauvek u sebi. Jedna u milion, Lona! Prava laboratorijska pi*ka, a nije bilo lakmus papira koji bi joj pogodio boju. Bila je i lažljivica, ta Lona. Zapravo nije kupila krevet Kralju Karolu. Krunisala ga je flašom viskija, jezikom punim vašaka i sutrašnjih dana. Siroti Karol, mogao je samo da se sklupča u njoj i umre. Duboko je uzdahnula, a on je ispao napolje kao mrtva školjka. Ogromna, debela pisma, avec de choses inouies. Putna torba bez ručke. Rupa bez ključa. Imala je nemačka usta, francuske uši, rusko dupe. I internacionalnu pi*ku. Kad bi se zastava zavijorila, crvenela se iznutra sve do grla. Kao da sam zaronio pod zemlju na Bulevaru Žil Feri, a izašao na Port de la Vilet. Kao da bacam iznutrice na zapregu – crvenu zapregu sa dva točka, naravno. Kao Urk koji utiče u Marnu, a voda juri kroz kanale i širi se ispod mostova kao staklo. Sada tamo leži Lona, a kanal je pun krhotina stakla: mimoze jecaju, na prozorska okna pada vlažan magličasti prdež. Jedna u milion, ta Lona! Samo pi*ka i staklena zadnjica na kojoj se može pročitati istorija srednjeg veka.