Rusko Carstvo, pocetak XIX vijeka, unutrašnje prilike

[Milant_se_zali]

Радим реферат о унутрашњим приликама у Русији за вријеме Наполеонових освајања! Тога у библиотекама, наравно нема, комуњаре су спалиле све што би могло да покаже колико су они уништили Русију!
Реферат бих некако требао да повежем са Рат и Мир-ом...
Тринити, хеееееелпп...


[size=2]MILANT[/size]

[Milant_se_zali]

С обзиром да ми то треба за сутра, сад сте већ закаснили... :cry:

[Trinity from Zion]

Izvini Milant... nosam dugo bila u Caffe-u zbog obaveza...

Nista posebno nisam pronasla na net-u... mozda ti ovo bufe od pomoci, mada je, kako si sam rekao, vec kasno.

Russia in 1812:

http://www.napoleonseries.org/faq/russia.cfm

http://www.artprints-on-demand.co.uk...ns_retreat.htm

http://www2.biblinat.gouv.qc.ca/rfq/...s/00016387.htm

http://www.antiquesatoz.com/habsburg/1812/cavalry.htm

--------------------------------------------------------------------------------

Napoleon in Russia:

http://www.geographia.com/russia/rushis05.htm

http://www.napoleonguide.com/books_withnaprus.htm

http://www.napoleonseries.org/reviews/memoirs/faur.cfm

[Milant_se_zali]

Хвала Тринити!

Овако је гласио "рад" (јесте да је срање, али боље нисам могао јер сам нашао само једну књигу - а и она није била нешто, а са интернета нисам узео ништа зато што сам имао јако мало времена а за тако кратко вријеме нисам успио да нађем ништа зато што и има јако мало):


Реферат из Српског језика
"Рат и Мир" Лав Николајевич Толстој

Тема:
Стање и унутрашње прилике у Русији за вријеме Бонапартиних ратова
(почетком XIX вијека)

Извори:
Василиј Кључевски
"Историја Русије (кратки преглед)"
Службени Лист СРЈ, Београд, 1997.г


У XVIII и XIX вијеку Русија је по државном уређењу била царевина, а друштвено уређење је било феудално. На челу државе се налазила царска династија Романових.
XVIII вијек је био вијек великог успона Русије. Међу владарима који су управљали Русијом у ово доба најистакнутији су Петар Велики и царица Катарина, који спадају међу најзначајније владаре Русије! За вријеме владавине Петра Великог царство пролази кроз велике реформације, које ће одредити изглед Русије крајем XVIII и почетком XIX вијека. са друге стране током XVIII вијека Русија је често ратовала са Турском, Аустријом, Персијом као и неким мањим државама. То је тјерало државу да појачава регрутацију и повећава порезе.
У XVIII вијеку руско друштво је било веома раслојено. Дјелило се на класе које су међусобно имале велике разлике, понајвише социјалне природе. Ради лакше наплате пореза и осталих дажбина и ради лакше регрутације, сталежи су били законом раздвојени. Прије реформе крајем XVIII вијека племство није служило војни рок. Зависно којем сталежу припада према законски одредбама, сваки појединац је сносио обавезе и уживао права свог сталежа. Овим су класе постале потпуно међусобно изоловане. Критеријум за разврставање били су функција у друштву (власник имања, трговац, војни чин, правник, занатлија, кмет) социјална моћ и имовно стање. Крајем XVIII и почетком XIX вијека ово раслојавање се губи, слободни сељаци и кметови постају обавезни да плаћају порезе, а уводи се војна обавеза и за племство. Велика Дума, која је имала представнике из племства замјењена је Сенатом чије је чланове бирало сво слободно становништво. Сталежи се постепено изједначавају и зближавају.
Повеља о повластицама племству из 1785.г. прецизно је дефинисала сталешка права племства како лична тако и друштвена. Лична права су обухватала наследност племићке титуле без права њеног одузимања без суда, ослобођеност од личних дажбина и физичких казни, право оснивања фабрика и предузећа и бављење трговином и апсолутно право власништва над свим што се налази на имању племића. Друштвена права су обухватала губернијске и среске скупове племства који су сазивани сваке треће године и сл. Градски сталеж се одликовао скоро истим правима само не на једнаким основама.
У то вријеме војска је углавном била састављена од регрута. Стална војска, тј. професионална војска се сводила на официре. У почетку регрутација није обухватала племство, али је због тежње за зближавањем класа уведено да регрутација буде спровођена међу свим класама једнако. Изузетак је био што су племићи могли да пошаљу законом предвиђен број кметова да служе умјесто њих. Слободни сељаци и грађанство нису били у прилици да ураде тако нешто. Примјетно је појачање регрутације у вријеме великих ратова. Војска се дијелила на војно-копнене и поморске снаге.
Почетком XIX вијека Петровград је био изузетно значај и велики град, са доста развијених установа, међутим, Москва као престоница је била политички, културни и вјерски центар. Веома богата, савремено уређена Москва је парирала европским градовима, али ипак није била толико велика и утицајна као Париз и Беч. У Москви су били били царски двор, сенат али и сједиште цркве. У Москви је била центар образовања. Школу је углавном похађала властела, а оне из нижих сталежа који су успјели да стекну образовање држава је покушавала да "погура" у племство.
У другој деценији XIX вијека државу је водио цар Александар I. Млад, са нејасним идеалима, слабо упознат са историјом Русије и са тренутним стањем у држави давао је утисак несређености. У његово вријеме створена је прва влада која је била подјељена на ресоре и имала реалну моћ да покрене реформе. Она је образована 1802.г. и имала је осам министарстава: инострани послови, војно-копнене снаге, поморске снаге, унутрашњи послови, право, финансије, трговина и народна просвјета. Рад министарстава био је под надзором Сената коме су министри подносили годишње извјештаје.


[size=2]МИЛАНТ[/size]

[CarDusan]

Лепо...