Смејаћемо се... много ћемо се смејати
(1) Једнога дана полиција провали у нашу кућу. Тражили су мене и моју супругу, али нас не могаху наћи, јер се ја бејах претворио у чивилук, а моја жена у удобну софу и много смо се смејали кад одоше из куће разочарани.
(2) Једнога дана небо беше бистро и плаво, без иједног облачка. Запутисмо се у неки воћњак, кадли, после само неколико минута, упадоше у воћњак полицајци намерни да нас ухвате. Али им то не пође за руком, јер се ја претворих у црног гаврана који стално гракће, а моја супруга се претвори у зелено гранато дрво. И много смо се смејали њиховом неуспеху.
(3) Једнога дана моја жена стане гунђати због кухињског посла па одосмо у један ресторан. Само што почесмо јести, кадли полиција опколи ресторан. Провалише унутра мргодних лица и стадоше нас тражити методично премећући све, али нас не нађоше јер се ја бејах претворио у нож, а моја супруга у стаклену чашу пуну воде, и много смо се смејали кад они напустише ресторан, обесхрабрени.
(4) Једнога дана док смо полагано ходали неком широком улицом препуном света и аутомобила, разгледајући робу у излозима продавница, полиција уједаред блокира улицу и поче хапсити стотине људи и жена. Али нас не могаху ухапсити јер се ја претворих у зид, а моја супруга у шарени плакат налепљен на зид, па смо се много смејали њиховој глупости.
(5) Једнога дана одосмо на гробље да обиђемо моју мајку, а полиција учини јуриш на гробље и ухватише моју мајку, али им не пође за руком да ухвате и нас, јер се ја претворих у речи жалости исписане црним мастилом на лицу неког споменика, а моја се супруга претвори у букет увелих ружа и много смо се смејали њиховој наивности и простоти.
(6) Једнога дана кренусмо журно и задихани у болницу јер ми жена беше трудна, у деветом месецу, и било јој је време да се породи. И само што се усне нашег детета примакоше материњој сиси, што је бризгала млеком, кадли се полиција обруши на болницу. Али нас не беху у стању пронаћи јер се ја претворих у прљав бели мантил, моја жена у огледало на дрвеном плакару крцатом одећом, а наше дете у сирену на брзим колима хитне помоћи. И много смо се смејали њиховој тупавости, и још ћемо се смејати.
Samo oni koji se usude uvelike podbaciti, mogu uspjeti u velikoj mjeri.
Bookmarks