Ko je srušio Njegoševu kapelu ?

[G R A D]

Ovo dolje je rad Beranca, koji sam ja izvukao iz arhive i posložio

KO JE SRUŠIO NjEGOŠEVU KAPELU?

Kada su, januara 1916. godine, Austrougari gađali crnogorske položaje jedno đule je potrefilo kapelu Njegoša i napravilo (ako se tako smijem izrazit) jednu "prostrijelnu ranu". Ta prostrijelna rana bila je širine od oko 1 metar.

Ali, bila je tada razglašena prva neistina o Kapeli - da je srušena! Da je to tako, dokazuje ponašanje Crnogorske Crkve, koja se opirala privremenom prijenosu Njegoševih kostiju na Cetinje, što je tražila austrougarska vojna uprava, da bi sanirala objekat. Da je, kojim slučajem, Kapela zaista bila srušena, Mitrofan Ban, posljednji mitropolit autokefalne crnogorske crkve, bi sam pokrenuo pitanje premeštanja Njegoševih kostiju u cilju njihove zaštite. Nasuprot tome, Mitrofan Ban se protivio prijenosu kostiju na Cetinja, jer je stručna komisija izišla na Lovćen i zapisala da je, citiram: "... našla Crkvu i grob u potpunom redu"!

Kosti, kao što ste sigurno sami izračunali, nikada nijesu vraćene u staru Kapelu niti se ona ikada sanirala. Naime, srušena je 1925. godine.

Zašto je srušena, ako je potvrđeno tada, a i kasnije, da se prvobitna kapela mogla sanirati i kako piše u njihovom zaključku "... oprave i dovedu u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine"?

Proslava godišnjice rođenja prijestolonasljednika Petra II su navele izvjesnu gosp. Jelenu Lazarević da započne kampanju za rušenje Njegoševe kapele i izgradnju nove koja treba da bude "Kraljevska i Njegoška"! I tako se desilo da se Njegoševa kapela pretvori u zadužbinu kralja Aleksandra, a da se istisne Sv. Petar Cetinjski, kome je kapela bila posvećena.

Ivan Meštrović se, po kazivanju Dožića "osećao Srbinom". Bio je lični prijatelj kralja Aleksandra, pa to objašnjava i njegov Vidovdanski hram. Meštrović je bio objavio svoj nacrt Mauzoleja, ali ga Crkva nije prihvatila iz dva razloga. Naime, smatralo se da na Lovćenu treba da bude sakralni a ne svjetovni objekat i da je podnešeni projekat preskup. Ali nekome se žurilo.

Dožić, novi arhimandrit cetinjski, uspio je da ubijedi kralja da se odustane od Mauzoleja i da kralj da novac za rušenje Kapele i postavljanje novog objekta. Taj objekat je sa desne strane ulaza nosio natpis koji, dosta neukusno, povezuje Njegoša i Aleksandra, a sa gornje strane nešto još neukusnije: da je Kapela zidana u čast rođendana njegovoga sina Petra II rođenog dvije godine ranije.

Tako je spomen grobnica Njegoševa pretvorena u spomenik Petru II Karađorđeviću, dvogodišnjaku, koji baš ničim nije zadužio nit Srbiju - a kamoli Crnu Goru.

Slijedi ktitorski natpis Aleksandra Karađorđevića:

"Ми Александар I, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, и син Петра II великог ослободиоца и ујединитеља нашег народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо (?) овај свети храм, који је на Ловћену крај Цетиња (ka da mi ne znamo gdje je Lovcen) подигао и за вечну кућу изабрао: славни наш предак (? Njegos nije imao djece) Петар Петровић Његош (opet greska, jer je vladika Rade bio Petar II), Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник "Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме" - и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен (?) у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 09. 1925. године."

Zaista je neukusno prikazivati se potomkom vladike Rade, koji nije imao potomstva!

Izvor: Arhiv Jugoslavije, fasc 1498 - đe se može naći zaključak Odbora za sanaciju koji, između ostalog, navodi da "se grobnica Vladike Rada na Lovćenu opravi i dovede u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine". Rus Krasnov, je ne samo napravio projekat za novu izgradnju, već je takođe napravio i "predračun za restauraciju Kapele". To se takođe može naći u Arhivu Jugoslavije.

Znači, zašto bi se pravio predračun za sanaciju ako je Kapela srušena ?

No kako jedan reče kada su se neki Crmničani bunili zbog datog naziva nekog izvora u "Savin" iako se nikad ranije tako nije nazivao - "Ćuti, i to će biti istina za 100 godina!"

[Ćipur]

VODIČ KROZ NACIONALNI PARK "LOVĆEN"


Kad se istorija i priroda udruže

"Lovćen" je proglašen nacionalnim parkom 1952. godine. Obuhvata centralni i najviši dio Lovćenskog masiva, površine 6.220 ha. Zastupljeni su brojni i raznovrsni oblici reljefa, naglašeni u središnjem dijelu planine, gdje se Lovćen najviše izdigao Štirovnikom i Jezerskim vrhom.
Na području NP Lovćen značajnu vrijednost predstavlja kulturno-istorijsko nasljeđe. Najmonumentalniji spomenik nacionalnog parka je Njegošev Mauzolej, podignut na Jezerskom vrhu, mjestu koje je istaknuti pjesnik i mislilac još za života izabrao za vječni počinak.
..Sa jednog od najljepših vidikovaca u neposrednoj blizini pruža se nezaboravan pogled na Bokokotorski zaliv i Katunsku nahiju koju je čuveni Bernand Šo, kada je ugledao, nazvao "Kameno more"
Najviše sakralnih spomenika kulture uglavnom je locirano na području Njeguša i Ivanovih korita: Crkva Sv. Arhanđela, crkva Sv. Đorđa, crkva Sv. Nikole, crkva Sv. Nedjelje, crkva Sv. Save,
crkva Sv. Đorđa, crkva Sv. Petke, crkva Sv. Nikole, crkva Uspenja Bogorodice, manastir Sv. Preobraženja... korita.
Nalazeći se na granici dvije velike prirodne cjeline - mora i kontinenta, Lovćen trpi uticaje oba klimatska tipa. Tako se na jednom relativno malom prostoru mogu pratiti uticaji primorske planinske i umjereno kontinentalne klime. Stoga ovo područje predstavlja i pravu vazdušnu banju pogodnu za aktivan odmor, rekreaciju i oporavak od mnogih bolesti.
Klimatski uslovi doprinijeli su razvoju bogatog i raznovrsnog biljnog i životnjskog svijeta. Utvrđeno je da na lovćenskom masivu živi oko 1300 zeljastih i drvenastih biljaka. Među njima su endemične: lovćenski zvončac i gintlijeva sivka. Zatim, planinski stolisnik, dalamtinski luk, neumajerova krčagovina, peterov kozlac, nikolin različak, pantočekov dimak, dalmatinski šafran, hrvatski karanfil,orjenska krkavina, bosanski strupnik, rahendbahova pušina, grizebahova lala, dokoljen, gorska ruža...
Oko 70 odsto ukupne šumske površine čini bukva, bor krivulj, hrast medunac, cer i munika. Utvrđeno je oko 400 vrsta gljiva a pretpostavlja se da ih ima više od 1500.
Ne treba zaboraviti faunu. Od krupnih sisara na Lovćenu žive vepar, vuk, lisica, kunica, srna, zec, medvjed. Tipični predstanici sitne faune su bjelogrudi jež, slijepa krtica, vjeverica, šumski puh, kraški miš, slijepi miš potkovičar kao i endem južne Crne Gore i Hercegovine - crnogorska voluharica.
Oko 200 vrsta ptica posjećuje NP Lovćen u toku migracija ili se tu gnijezde.
U fauni Lovćena značajno je prisustvo velikog broja vodozemaca 16 vrsta i 11 vrsta gmizavaca.
Karstni tereni čitave južne Crne Gore (gdje pripada i NP Lovćen) isprepletani su mnogim pećinskim hodnicima, jamama u kojima se razvio vrstama veoma bogat podzemni živi svijet. Po bogatstvu pećinskih vrsta ovo područje je prvo u Evropi, a među 3 - 4 u svijetu.

Cijene

Ulaz u NP «Lovćen» košta euro po osobi, posjeta Njegoševoj rodnoj kući i Njegoševom Mauzoleju je dva eura (za djecu jedan).
Prenoćište po apartmanu košta 40 eura.

Nešto novo

Od prošle nedjelje za goste je spremno pet apartmana-bungalova izgrađenih od prirodnog materijala. Kućice su smještene na Ivanovim koritima, oko 200 metara od Centra za posjetioce NP »Lovćen«, u nenarušenom ambijentu, okružene šumom. Apartmani su opremljeni kupatilom, kuhinjom, dnevnom i spavaćom sobom. Do kraja zime očekuje se i ugrađivanje kamina koji će upotpuniti prijatnost boravka u njima.
Izletnici i planinari u parku mogu da uživaju i iskoriste dobro markirane i obilježene pješačke i biciklističke staze.

[gamechanger]

"Ко је срушио Његошеву капелу?"
Наслов топика све каже и баш би требало да се продискутује о тој великој црногорској срамоти.
П.С.Ево чим стигнем даћу свој скроман допринос овој теми, надам се колико сутра.

[simm]

Samo poitaj...

[gamechanger]

-Његошеве завјетне ријечи и изглед црквице подигнуте 1845.(снимак из 1893.г.)-

"То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу." Његош је умро 19. (31) октобра 1851, у 10 сати ујутру.

[gamechanger]

Kada su, januara 1916. godine, Austrougari gađali crnogorske položaje jedno đule je potrefilo kapelu Njegoša i napravilo (ako se tako smijem izrazit) jednu "prostrijelnu ranu". Ta prostrijelna rana bila je širine od oko 1 metar.

"Простријелна рана" од 1м коју су направили Аустријанци (људи на слици су високи око 40цм)...:lolblue:
П.С.Рушевине цркве на Ловћену, фотографисане 19. 7. 1924.
(фото: Светозар Тошић)

[FORMICA]

Zar ne primjećuješ razliku u godinama?

[gamechanger]

Zar ne primjećuješ razliku u godinama?

Појасни своје питање, прошири га, да мало продискутујемо.
Доћи ћемо полако и до појашњења у слици и ријечи велике црногорске срамоте и неиспуњавања Његошевог завјета.

[gamechanger]

Значи Формице ништа од дискусије?
Добро, настављамо даље хронолошки...

[gamechanger]

Завјетна Његошева Капела и Ловћен, били су симболи снаге Српства Црне Горе. Црногорски краљ Никола Петровић Његош, рекао је дописнику француског Temps-а, 1913. године: "Ловћен је Олимп српски, споменик подигнут Божјом руком слободи и њезиним бранитељима, колико је то наше славне династије, подножије је то маузолија пепела Петра Петровића Његоша". Знајући за важност и симболику Његошеве Капеле и Ловћена, Аустријанци су, током Првог свјетског рата, из Бококоторског залива бомбардовали ове светиње, а након капитулације Црне Горе, окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио је ексхумацију Његошевих костију, како би се његова Завјетна Капела срушила и на том мјесту изградио споменик у знак аустријског освојења Ловћена. Митрополит црногорски, Митрофан Бан, покушао је да у име грађана Цетиња умоли окупатора да одустане од ове намјере рекавши Веберу да је "Његош био не само господар Црне Горе, већ и пјесник Српства, и да ће тај чин тужно одјекнути у свим српским срединама". Митрополит није успио. Ексхумација је извршена 12. августа 1916. Његошеви остаци су након обављеног парастоса пренешени у Цетињски манастир.

[gamechanger]

Одлуком Светог архијерејског сабора и Светог синода Српске православне Цркве, по предлогу митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића из 14. новембра 1920. године, Његошева Капела имала се обновити. Пет година доцније, Његошев завјет је по други пут испуњен, а извршио га је краљ Александар Карађорђевић, унук црногорског краља Николе Петровића Његоша. Његошева капела је обновљена 10. септембра 1925, а освећена 12. септембра. Освећење је извршио митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић уз асистенцију четворице свештеника. Као дан свечане прославе, означен је 21. септембар 1925. Овим поводом пристигао је на Цетиње и српски патријарх Димитрије Павловић, који је лично одслужио Службу у помен Његошу. До Иванових Корита могло се аутомобилом, а одатле су сви ишли пјешице. Тачно у подне, 21. септембра, на Ловћен је стигао ковчег са Његошевим костима. Ковчег су у обновљену Капелу унијели краљ Александар Карађорђевић, чланови Владе и митрополит Гаврило са епископима битољским, тимочким и чехословачким. По спуштању ковчега у саркофаг, одслужен је свечани помен. У саркофаг су спуштени комадић свилене Његошеве одјеће нађен при откопавању старе капеле и албанска споменица коју је краљ Александар скинуо са својих груди. Митрополит Гаврило је потом ковчег закључао и запечатио га печатом Митрополије Црногорско-приморске, док је печат Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ставио маршал Двора, ђенерал Дамјановић. Кључ је митрополит Гаврило предао краљу Александру. За вријеме спуштања поклопца на саркофаг, краљ Александар је отпасао своју сабљу, предао је краљици Марији, те положио на спуштени поклопац велику сребрну палмову грану да би након тога од краљице узео сабљу, извадио је из кора и положио на саргофаг да ту преноћи. Око гроба је постављена војничка стража.

П.С.Учесници у поворци на рукама носе Његошев ковчег током успона ка Језерском врху и поворка након покопа

[gamechanger]

Обновљена Капела је израђена од тесаног ловћенског камена донешеног из рудника "Златице". Темељ Капеле је подигнут на солидној основи, у могућности да се одупре зубу времена. Све што је остало од старе Капеле узидано је у обновљену. Величина и облик старе и нове Капеле били су исти, а простор око нове Капеле је нешто проширен. Око Капеле је подигнута ограда са степеницама од тесаног камена. На врх Капеле је постављен крст од мермера са Венчаца. Унутрашњост је израђена потпуно према старој Капели. Капела и олтар су покривени плочама. Под унутрашње Капеле постављен је од камена са Брача. Унутрашњост Капеле је сачињена од мермерних плоча које имају иницијале Петар Петровић Његош. У мраморној плочи урезано је златним словима: "Ми Александар I, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук Кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао славни наш предак Петар Петровић Његош, Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник, Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 9. 1925. године". При улазу у Капелу је икона светог Ђорђа. У олтару је намјештен жртвеник из старе Капеле. У унутрашњости, насликане на мраморним плочама, налазе се иконе светога Петра Цетињског, светога Василија Острошког, светога Стефана Пиперског и светога Јована Владимира. Поврх ових икона је фреска Господа Исуса Христа. Свети престо остао је на истоме мјесту као у старој Капели и оспособљен је за вршење богослужења. На улазу у Капелу, са десне стране, постављени су саркофаг, покривен једном плочом од мермера, и круна, израђена од истог мермера. Испод саме круне је Његошев лик у мозаику. Са стране саркофага је узидан у зид камен Његуша и на њему је такође насликан Његошев лик. Златним словима израђени су цитати из Горског вијенца: "Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити" и "Вјечна зубља, вјечне помрчине, нит догори нити свјетлост губи". Спроведен је и громобран који је Капелу штитио од громова. Никола Краснов је свој рестаураторски задатак обнове Капеле извршио на највишем нивоу тадашњих знања конзерваторске струке. Краснов је сачувао мјесто, основу, облик и половину камена старе Капеле. Капелу је осликао Урош Предић.

[FORMICA]

Значи Формице ништа од дискусије?
Добро, настављамо даље хронолошки...

Ops izvinjavam se tek sad viđeh. Radi se o tome da je pogodak austrougarske artiljerije bio zaista prostrijelni. Postoje fotografije ja mislim da ih je Ćipur neđe davno postavio na mreži. Rekao bih da je onaj snimak koji si ti postavio zapravo početak rušenja stare kapele. Inače postovi su u redu.

[Hari Krisna]

Konstantin svojim tekstom nije nista demantova samo ponesto preskocio ponavljajuci dobro poznate lazi kako su toboze Crnogorci to oskrnavili. Kad su se 90-tih pojavili oni malo veseliji sa idejom da se Mauzolej rusi LSCG je to u svom saopstenju nazvao Od "Sumraka Lovcena" do sumraka razuma i nadam se da je donji tekst vjerno preneseno saopstenje:
Originalna Njegoševa kapela, sagradena još za njegova života,djelimicno je oštecena djejstvom austrougarske vojske 1916.godine, a potpuno porušena 1925. godine. Novu kapelu, koja je oblikom podsjecala na originalnu Njegoševu zadužbinu, na novim temeljima i od novog gradevinskog materijala, podigao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca Aleksandar Karadordevic, u cast rodenja njegovog sina prestolonasljedika Petra. Podizajem ove kapele kralj Aleksandar je želio ostvariti vrlo konkretne politicke ciljeve u Crnoj Gori.
Kralj Aleksandar je prethodno namjeravao da Njegošu podigne velelepni mauzolej, pa je projekat narucio od vajara Ivana Meštrovica. Tada se niko nije protivio kraljevoj želji da Njegošu podigne mauzolej, niti da to bude po projektu Ivana Meštrovica, tvorca avalskog Spomenika neznanom junaku, beogradskog "Pobjednika", Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, te cuvenog Vidovdanskog hrama. Kralju se ovaj projekat ucinio skupim, pa je od njegove realizacije odustao. Odluku o izgradnji mauzoleja Njegošu na Lovcenu donijela je Vlada NR Crne Gore 1952. godine, neposredno nakon obilježavanja stogodišnjice Njegoševe smrti. Odluka je obrazložena namjerom da se Njegošu podigne spomenik dostojan njegovog mjesta u našoj kulturnoj i politickoj istoriji. I Vlada NR Crne Gore se za
izradu projekta obratila Ivanu Meštrovicu, koji je ponudu sa zahvalnošcu prihvatio.
Ni ovog puta nije bilo nikakvog protivljenja odluci o podizanju mauzoleja, niti izboru vajara Ivana Meštrovica za projektanta, ali se 1962. godine od izvodenja njegovog projekta odustalo zbog nedostatka sredstava. Inoviranje odluke o podizanju mauzoleja ucinila je SO Cetinje 1961. godine. Formiran je Jugoslovenski odbor za izgradnju mauzoleja, ciji su clanovi bili istaknuti kulturni, naucni i javni radnici. Ovog puta se, 44 godine nakon
nastanka ideje o podizanju mauzoleja i šest godina nakon Meštroviceve smrti, prvi put javljaju njeni osporavatelji i protivnici.
Uvažavajuci rasprave vodjene s estetskog stanovišta, najveci dio oponenata, na celu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, falsifikovao je pred domacom i svjetskom javnošcu istinu da se, radi podizanja mauzoleja, sa lovcenskog vrha uklanja Aleksandrova, a ne originalna Njegoševa kapela. Mogucnost obnove Njegoševe kapele otišla je u nepovrat upravo 1925.
godine.
Tada su, radi podizanja nove Aleksandrove zadužbine, do temelja porušeni ostaci stare, originalne, Njegoševe kapele i survani u jezero ispod lovcenskog vrha. Prema fotografiji njenih ostataka, publikovanoj ovih dana u "Pobjedi", jasno je da je originalna zadužbina 1916. godine bila samo djelimicno oštecena i da se mogla obnoviti uz upotrebu originalnog gradevinskog materijala koji je bio rasut po lovcenskom vrhu, o cemu postoji svjedocanstvo. Akademik Vladimir Dedijer je u pismu "Borbi" od 20. avgusta
1970. godine razotkrio suštinu ove kampanje, konstatujuci "da jedan dio hijerarhije Srpske pravoslavne crkve ne može da podnese da jedan Hrvat plete vijenac na Lovcenu - jednom Crnogorcu. Aleksandrova zadužbina je - nastavlja Dedijer - olicenje uništenja državnosti Crne Gore 1918. godine, olicenje prevage dinastije Karadordevic nad dinastijom Petrovic i simbol
uništenja nezavisnosti Crnogorsko-primorske mitropolije, koju je ona cuvala kroz vjekove, te da se zbog ove simbolike nastoji zbaciti gradevina Aleksandra Karadordevica. Ovu kampanju je 1972. godine osudio i Centralni komitet SK Srbije.

[gamechanger]

Ops izvinjavam se tek sad viđeh. Radi se o tome da je pogodak austrougarske artiljerije bio zaista prostrijelni. Postoje fotografije ja mislim da ih je Ćipur neđe davno postavio na mreži. Rekao bih da je onaj snimak koji si ti postavio zapravo početak rušenja stare kapele. Inače postovi su u redu.

Ти мислиш да је Ћипур неђе поставио на нету!? Демантујеш ме тако што се позиваш на неког другог и још ниси сигуран у то?
Друго, поред оне фотографије стоји датум и њен аутор па према томе није ред да насупрот те чињенице стављаш неку претпоставку и почињеш још реченицу са "Рекао бих"...
Прије неки дан чак ниси ни помињао било какво рушење него си асоцирао да је "простријелна рана" временом порасла, зато си и помињао разлику у годинама.
Ево:

"Простријелна рана" од 1м коју су направили Аустријанци (људи на слици су високи око 40цм)...:lolblue:
П.С.Рушевине цркве на Ловћену, фотографисане 19. 7. 1924.
(фото: Светозар Тошић).

Zar ne primjećuješ razliku u godinama?

[gamechanger]

Konstantin svojim tekstom nije nista demantova samo ponesto preskocio ponavljajuci dobro poznate lazi kako su toboze Crnogorci to oskrnavili. Kad su se 90-tih pojavili oni malo veseliji sa idejom da se Mauzolej rusi LSCG je to u svom saopstenju nazvao Od "Sumraka Lovcena" do sumraka razuma i nadam se da je donji tekst vjerno preneseno saopstenje:

И други саговорник није сигуран, него се "нада" да је доњи текст вјерно пренесен од стране политичке партије која је дјеловала у ЦГ и то поставља насупрот чињеница у слици и ријечи!?
Успут сам добио етикету да понављам добро познате лажи и то од модератора , тако да ћу чим стигнем морати наставити са обрадом теме, наравно опет у слици и ријечи...

[Hari Krisna]

Konstatine, ta politicka partija nije nikad prekrajala istorijske cinjenice, a cinjenica je da prenosis dobro poznate lazi o navodnoj sramoti Crnogoraca i rusenju kapele, ma koliko te to pogadjalo.
Ono saopstenje ti je istina i neces ni ti ni bilo ko naci ni zrnce lazi jer da je bilo davno bi to uradili neki drugi i ti bi to eksploatisao do besvijesti kao i ove navodne dokaze u slici i rijeci.
Elementarna pristojnost nalaze da se izvor i citirani tekst prenese vjerno zbog toga je tako i napisano kao i zbog cinjenice da ti u slucaju nedje nadjes originalno saopstenje koje se razlikuje za neku recenicu stvorio bi pricu da nista od toga nije vjerodostojno.
Samo ti nastavi sa dokumentima, ali tesko ces naci bilo sta drugo osim da je Aco srusio zbog razloga koje ti je cak i Dedijer objasnio. E sto ti to ne odgovara izlazi izvan okvira teme i prelazi u neke druge stvari. Ako te kad put nanese u te krajeve svrati na Njeguse u postu i osim toga sto ces moci poslati razglednice vidjeces da se tamo postuje ne samo svoja istorija i tradicija. Ubijedjen sam da ti se ni tamo nece svidjeti, ali tako je zivot konstruisan da se istorija moze precutkivati, ali nikako mijenjati.

[gamechanger]

Elementarna pristojnost nalaze da se izvor i citirani tekst prenese vjerno zbog toga je tako i napisano kao i zbog cinjenice da ti u slucaju nedje nadjes originalno saopstenje koje se razlikuje za neku recenicu stvorio bi pricu da nista od toga nije vjerodostojno.

Поштовани модераторе, подсјетио бих те да је ово форум на коме би саговорници требали да размјењују мишљења и документа! Према томе кад већ помињеш елементарну пристојност, она би управо требало да се односи на ријеч ЛАЖ коју већ други пут узастопно користиш. Друго, нећу тражити саопштење "које се разликује за неку реченицу", ни од ЛСЦГ ни од било које друге политичке партије, јер ми страначка саопштења нису релевантна у овој теми. Наставићу са изворима које ћу навести у посљедњем посту који обрађује ову тему. У слици и ријечи.

Samo ti nastavi sa dokumentima,

Хвала, чим стигнем.

[Hari Krisna]

Konstatine, preciznije receno nijesam rekao da lazes vec ponavljas laz ili preciznije crnogorski, polagujes sto je evidentno i bilo bi svejedno da sam napisao da zaobilazis istinu, da je tvoje pisanje u suprotnosti sa istinom ili neki drugi sinonim koji oznacava laz. Bas zbog toga sto je ovo forum za razmjenu misljenja i dokumenata i ova tvrdnja koju navodis

Доћи ћемо полако и до појашњења у слици и ријечи велике црногорске срамоте и неиспуњавања Његошевог завјета.

stoji na ovom forumu iako je svima jasno da ti nikad neces naci dokumente koji ce tu laz potvrditi.
Cak i ispod prosjeka obrazovana osoba zna gdje je i kako Njegos sahranjen i da je ispunjen njegov zavjet. To sto su se nasli varvari koji su granatirali i drugi koji su to poslije umjesto vratili u prvobitno stanje porusili, nema nikakve veze sa zavjetom. Tvoje price i tvdnje osim polagivanja su ili izraz tvog velikog neznanja ili neceg znatno goreg pa pozuri sa tim dokumentima za koje samo ti znas i batali se prazne price.

[gamechanger]

Cak i ispod prosjeka obrazovana osoba zna gdje je i kako Njegos sahranjen i da je ispunjen njegov zavjet.

Срами се! Његошев завјет је испуњен јер је сахрањен на Ловћену!? Да је спаљен на врху Ловћена по хиндуским обичајима или кремиран па му прах расут по Ловћену да ли би и тада био испуњен завјет?:-?
Алооо, Његош је био ПРАВОСЛАВНИ ВЛАДИКА и испуњење његовог завјета је потпуно само у цркви односно капели!!!

П.С. вратићемо се овом "феномену" у завршној ријечи.

[gamechanger]

Почетком 1952. године, у складу са одлуком Владе НРЦГ, црногорски комунисти понудили су хрватском вајару који је живео у САД, Ивану Мештровићу, да умјесто Капеле на врху Ловћена подигне маузолеј. Мештровићу та идеја ни од раније није била страна, јер је то предложио још 1924, али су српске владике одбиле његов предлог. Овога пута није било препреке за Мештровића, познатог и по изјавама да заједнички живот Срба и Хрвата није могућ. Мештровић је одмах прионуо на посао, али су се радови на изградњи маузолеја одужили због лоших економских услова у Црној Гори, па је чак, 1962. године када је Мештровић умро, изградња била обустављена на неодређено вријеме. Најумнији људи из цијеле земље су стали о одбрану Његошеве Капеле, истичући да се мора поштовати владичин завјет. Као компромисно рјешење предлагано је да се маузолеј посвећен Његошу подигне на Цетињу. Али, децембра 1968. године, општинска скупштина Цетиња донијела је одлуку о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену по пројекту и изради Ивана Мештровића. У фебруару 1969, Завод за заштиту споменика културе СРЦГ дао је одобрење Општини Цетиње да "измјести Капелу". Свети архијерејски сабор Српске православне цркве издао је саопштење по коме се не може сагласити са одлуком да се Његошева задужбина, посвећена светом Петру Цетињском, сруши, поредећи такав чин са рушењем Капеле у вријеме аустријске окупације. Међутим, општинска скупштина Цетиња забранила је Српској православној цркви да се мијеша у њена "Уставом загарантована самоуправна права" и донијела је једногласно, 18. марта 1969. године, неопозиву одлуку о подизању маузолеја на мјесту Капеле. Сјутрадан су на Цетињу, у знак подршке одлуци Скупштине општине Цетиња, организоване демонстрације против Митрополије Црногорско-приморске и митрополита Данила Дајковића.

П.С.Подршка рушитељима Капеле пред Цетињским манастиром, 19. март 1969.

[simm]

A, o cemu je rijec, oprostite?

[FORMICA]

zar je Njegoš imao potomke

Misli se na istu familiju.

[FORMICA]

Почетком 1952. године, у складу са одлуком Владе НРЦГ, црногорски комунисти понудили су хрватском вајару који је живео у САД, Ивану Мештровићу, да умјесто Капеле на врху Ловћена подигне маузолеј. Мештровићу та идеја ни од раније није била страна, јер је то предложио још 1924, али су српске владике одбиле његов предлог. Овога пута није било препреке за Мештровића, познатог и по изјавама да заједнички живот Срба и Хрвата није могућ. Мештровић је одмах прионуо на посао, али су се радови на изградњи маузолеја одужили због лоших економских услова у Црној Гори, па је чак, 1962. године када је Мештровић умро, изградња била обустављена на неодређено вријеме. Најумнији људи из цијеле земље су стали о одбрану Његошеве Капеле, истичући да се мора поштовати владичин завјет. Као компромисно рјешење предлагано је да се маузолеј посвећен Његошу подигне на Цетињу. Али, децембра 1968. године, општинска скупштина Цетиња донијела је одлуку о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену по пројекту и изради Ивана Мештровића. У фебруару 1969, Завод за заштиту споменика културе СРЦГ дао је одобрење Општини Цетиње да "измјести Капелу". Свети архијерејски сабор Српске православне цркве издао је саопштење по коме се не може сагласити са одлуком да се Његошева задужбина, посвећена светом Петру Цетињском, сруши, поредећи такав чин са рушењем Капеле у вријеме аустријске окупације. Међутим, општинска скупштина Цетиња забранила је Српској православној цркви да се мијеша у њена "Уставом загарантована самоуправна права" и донијела је једногласно, 18. марта 1969. године, неопозиву одлуку о подизању маузолеја на мјесту Капеле. Сјутрадан су на Цетињу, у знак подршке одлуци Скупштине општине Цетиња, организоване демонстрације против Митрополије Црногорско-приморске и митрополита Данила Дајковића.

П.С.Подршка рушитељима Капеле пред Цетињским манастиром, 19. март 1969.

Mauzolej je naručio kralj Aleksandar Palikuća a projekat je sproveden u djelo od strane komunističkih vlasti jer je Aci bio skup. Nadalje Njegoševa kapela nije srušena za vrijeme austrougarske okupacije nego za vrijeme srpske okupacije. Komunističke vlasti nijesu srušile kapelu koja je posvećena Sv, Petru (to su učinile srpske vlasti) nego kapelu koju je podigao Aca i koju je poasvetio svom sinu Petru Karađorđeviću naslijedniku srpskog kraljevskog trona.

[gamechanger]

Митрополија Црногорско-приморска је затражила заштиту од Уставног суда Југославије који се прогласио ненадлежним и уступио предмет Уставном суду Црне Горе. Уставни суд Црне Горе је оцијенио да су одлуке Владе НРЦГ и Скупштине општине Цетиње биле законите и донио је рјешење да се на другом мјесту очува аутентичност Његошеве Капеле, изразивши мишљење да Његошева Капела није храм, већ надгробни споменик и споменик културе. Ливада на Ивановим Коритима била је мјесто гдје треба премјестити Његошеву Капелу. Светогрђе је убрзо услиједило и Његошева завјетна Капела порушена је до темеља.

П.С. Напад на Капелу!