8. марта 1940. године увече, дечак је одједном почео да стравично вришти и колабирао је. Изгледало је као да је без свести. Читаве ноћи остао је тако. Окупљени људи, забринути због онога што се десило, тврдили су да га је обузео зли дух који обитава у оближњој пећини Мутјалама. Пожурили су да принесу жртве демону да би дете било остављено на миру.
Дете је почело да виђа штошта, да говори мудре изреке на санскрту, цитира свете списе, а често је ћутало, ни са ким не општећи. Повремено му се тело крутило, постајући сасвим несавитљиво. Лекари из оближњег Анантапура нису знали шта да мисле. Астролози су рекли да га је обузео зли дух.
Његов брат довео је егзорцисту у кућу. Дечак му је рекао: “Дођи, ти који ме сваког дана обожаваш, и сад, кад си дошао, твој једини посао је да ме обожаваш и да одеш”. Егзорциста је побегао.
У породицу је улазио све већи страх. Сељаци су тврдили да је дечак под утицајем враџбина. На крају, одвели су г код познатог “скидача” чини у суседно село Браманапали. Егзорциста му је обријао главу, насликао “Х” (текст пише ћирилицом, прим. моја) на челу и почео са разним физичким мучењима, која су за циљ имала “изгон злог духа”. Баба је трпео као да не осећа никакав бол. На крају, родитељи нису више могли да гледају страдање свог сина, и одвели су га кући. Његово чудно понашање се наставило. Неки пут је био тежак као десет људи, а неки пут лак као “лотосова стабљика”. Препирао се са одраслима, откривајући им њихове тајне грехе. 23. маја окупио је чланове своје породице и ниоткуда, њима на дар, материјализовао слаткише и цвеће. Суседи су дотрчали у кућу – и њима је дао поклоне добијене ниоткуда. Његов брат, запањен и уплашен, узео је штап и почео да га удара, говорећи: “Јеси ли ти бог, злодух или лудак?”
Дотадашњи Стајарананда Раџу је рекао:
- Ја сам Саи Баба. Припадам Апастамба Сутри, школи мудрог Апастамбе и у духовној линији сам Бхарадваџе. Ја сам Саи Баба.
Устврдио је да је реинкарнација једног од најмоћнијих индуских људи-богова, Саи Бабе из Ширдија. Одвели су га код једног поклоника Ширди Саи Бабе у суседно село. Индус је на почетку био скептичан, а онда је дечак материјализовао вибути, змијски прашак. Човек га је запањено гледао. Осетивши да Ширди Саи Баба говори кроз њега, упитао га је: “Шта ћемо с тобом?”
Одговор је био:
- Клањајте ми се. Сваког уторка. Испразните своје умове и домове мене ради.
Следећег уторка, затражио је од присутних да му у руке ставе прегршти цветова јасмина. Бацио их је у ваздух. Кад је цвеће пало на земљу, исписало је његово ново име: Саи Баба.
Бабина слава је расла, и ускоро су многи веровали да је он Калки, последи аватар. Тврдили су да је у њега ушао моћни дух који је обитавао у једном Шивином лингаму (каменом фалусу). То су потврђивали чињеницом да Баба у утроби има мноштво лингама, каменова јајастог облика, које материјализује пред присутнима – падне у транс, тресе се и тресе, а затим лингами излазе из његових уста.
Индустријска и трговачка елита из Бомбаја и других места била је одушевљена Саи Бабом. Чак и неки скептици, попут доктора Багавантама, кандидованог за Нобелову награду за нуклеарну физику, почели су да га сматрају божанским после чуда које су видели – на пример, Баба је рекао физичару да у руке узме шаку песка и песак се претворио у примерак светог списа, “Багавад Гите”. Својим ученицима Баба је говорио: “Ја сам утеловљење истине /.../ Не поредите моју моћ с бедним моћима магова. Моја је моћ божанска и нема граница. Ја имам моћ да земљу претворим у небо и небо у земљу. Али то не чиним јер за то немам разлога”.
Прилазио је својим бактама и говорио им: “Дошли сте овде због љубави, због мајчинске љубави која вам недостаје? Ја вас волим више него хиљаду мајки. И хиљаду пута више од ваших мајки.” Такође: “Крв ћу своју дати за вас”. Ово је људе врло привлачило, нарочито усамљене и рањене Западњаке. Они су у Баби видели оца, мајку, бога, чудотворца; тако је, за многе, и данас. Баба материјализује предмете, вибути, лингаме; тврди се да може да претвори воду у бензин.
Пре но што читаоцу на увид ставимо исповест Тала Брука, да видимо шта би нам о његовим моћима, које он, очито, има, рекло православно Предање.
Овде је реч о демонским силама које су индуског несрећника изабрале за свог гласноговорника и чудотворца, претечу антихриста. То се види по чињеници да су га најавили врачари – астролози, да га је претходник, маг Оробиндо, предсказао као “наследника”, и да му је у колевци нађена кобра – змија, древни символ сатане. (Сетимо се Благог Господа неба и земље, Који се рађа међу јагањцима, и Који ће, по речи Божјој прамајци Еви, “сатрти главу змији” (Пост. 3,15)). С њим зли духови чине “чуда” још као с дететом: ђаво му са ко зна ког краја света доноси слаткише и цвеће, чиме Баба одушевљава децу и комшије. Познато је да демони имају огромне моћи, и да могу да упливишу и на материјални свет; да би их понизио, Свети Јован, владика новгородски, молитвом је принудио једног демона да га за ноћ пренесе у Јерусалим и врати у Новгород, што је ђаво, стењући од мржње и беса, морао да учини.
Bookmarks