Milo za "Politiku" o jeziku i ostalom

**amaro99** · 01-11-04, 13:27

Da ne budemo taoci
Pise: Intervju: Milo Djukanovic

MILO DJUKANOVIC, PREDSEDNIK VLADE CRNE GORE

Svakom svoje kormilo

Saglasnosti oko ponude o savezu nezavisnih drzava, ili, nakon isteka trogodisnjeg aranzmana, referendum

Za Mila DJukanovica, predsednika vlade Crne Gore, dileme nema: drzavna zajednica iscrpljuje nas mnogim „prethodnim pitanjima”. Zato je i za Srbiju i za Crnu Goru bolje da preuzmu odgovornost za svoju evropsku buducnost. Onda bismo, kroz savez drzava, za koji se zalaze, pokazali da zelimo da sacuvamo ,,onaj stepen otvorenosti koji je primeren i istoriji i buducim potrebama i Srbije i Crne Gore”. U suprotnom, ne bude li saglasnosti oko ove ponude, koja ,,nije izraz nervoze i neodgovornosti” crnogorske vlasti, Crna Gora ce sacekati i proveriti misljenje svojih gradjana na referendumu.

U gotovo jednoipocasovnom razgovoru za nas list – u svetloplavom salonu vlade Crne Gore, za koji, iako se posetiocu cini veoma prijatnim, domacin primecuje i da odudara od jednolicnog zdanja iz nekih sedamdesetih godina – naglasava, povodom spora oko izbora za zajednicku skupstinu, da bi se mogao ponoviti scenario koji je prethodio kraju SRJ. Zato je uputno: ili jos jedan ciklus posrednih izbora ili da svaka clanica te izbore sprovede po svom modelu. A, Evropa nece imati nista protiv.

Jos jedan podgoricki ,,nesklad,, nije se video na prvi pogled: dok se grad kupao pod otezalim suncem miholjskog leta i na njegovim ulicama, u popodnevnim casovima, izgledalo da je ovde vrlo mirno, televizijska slika klupa crnogorske skupstine, koja je tog dana maratonski zasedala, skicirala je, ipak. drugaciju sustinu.

Nas sagovornik, vec dugo jedna od najznacajnijih i najintrigantnijih politickih figura na nasem zajednickom, prostoru, nastojao je da nas uveri – ,,crnogorskim jezikom” – s poznatom dozom samouverenosti (koju i sam priznaje), kako prasina podignuta zbog izbora za parlament drzavne zajednice nece produbiti unutrasnju politicku krizu u Crnoj Gori niti poremetiti tamosnju ,,stabilnu politicku scenu”.

Od letos nudite dogovor o razdruzivanju i savez nezavisnih drzava. Koji je to interes koji bi Srbiju mogao da opredeli da ponudjeno prihvati?

– Smatram da je to najbolja forma uredjenja medjusobnih odnosa dvaju starih evropskih drzava, na zdravim osnovama i na dobrobit kako gradjana Crne Gore tako i gradjana Srbije. Argumente za takav stav uvek smo spremni da izlozimo nasim sagovornicima u Srbiji. Pri tome polazimo od cinjenice da pitanje odnosa Crne Gore i Srbije vise nije bezbednosno, nego demokratsko i razvojno pitanje. Kljucni kriterijum za profilisanje nasih odnosa u buducnosti trebalo bi da bude put koji nas najbrze vodi do nasih evropskih i evroatlantskih ciljeva.

Moje je uverenje da to nije ova zajednica. Zasto? Zato sto nas ovakva, sasvim atipicna zajednica (ne samo da u Evropi vise nema dvoclanih zajednica, nego posebno nema dvoclanih zajednica sa ovakvim disproporcijama), ocigledno iscrpljuje mnogim prethodnim pitanjima. U Srbiji ce vam reci da su ona generisana prenaglasenom, cak frustrirajucom, potrebom Crne Gore da bude ravnopravna u zajednici. U Crnoj Gori cete cuti da ta pitanja proizlaze iz stalne potrebe Srbije da dominira u zajednici sa Crnom Gorom.

Uz, to ovakva zajednica otvara prostor da se jedna clanica cesto oseca taocem one druge, sto opterecuje medjusobne odnose i sto se kosi sa onim sto je gotovo prvi princip prosirivanja Evrope: a to je da se, po principu regate, Evropi pridruzuje svako onom brzinom kojom je u stanju da usvaja evropske standarde. Crna Gora je ta koja nudi koncept saveza samostalnih drzava, ali ne potencira samo ona pitanje svoje samostalnosti. I Srbija kljucni kapacitet odgovornosti za svoju buducnost cuva u svojim rukama – i kada je u pitanju budzet, i kada je u pitanju poreski i carinski sistem, bezbjednost pa, ako hocete i kada su u pitanju evropski poslovi. Stoga mislim, da bi delotvornije bilo i za Srbiju i za Crnu Goru da sustinu, koju vec imamo, upodobimo sa formom i da od drzavne zajednice, kakva je sada, nastane savez dve nezavisne, medjunarodno priznate drzave, koje nose potpun kapacitet odgovornosti za svoju evropsku buducnost.

Da li ste, nudeci razdruzivanje, definitivno odustali od referenduma pre isteka roka od tri godine i imate li, i od koga, podrsku u svetu za koncept koji zastupate?

– Beogradski sporazum je samo odlozio koriscenje nespornog prava na referendum tokom prelaznog perioda od tri godine.

Kada razmisljamo o nekim racionalnim potezima i kad ih predlazemo, ne cekajuci trenutak kada ce jedna ili obe drzave clanice iskoristiti ono pravo koje smo rezervisali i overili potpisima na Beogradskom sporazumu, polazimo od toga da su uvek, i drzavama clanicama i buducnosti medjusobnih odnosa, a uveren sam i Evropi, kao trecem partneru, prihvatljivija ona resenja do kojih dodjemo dogovorom. Zato cesto ponavljam: mi nudimo neki novi, visi stepen saglasnosti o nasim buducim odnosima. Po meni, taj visi stepen saglasnosti znacio bi da se nase vlade dogovore da postojecu zajednicu transformisemo u savez nezavisnih drzava.

Ako nema tog viseg stepena saglasnosti, onda ostajemo kod one saglasnosti koju smo vec postigli, a ona je sadrzana u Beogradskom sporazumu – da jedna ili obe drzave clanice, nakon isteka trogodisnjeg aranzmana imaju pravo na referendum.

Ovo je samo nasa ponuda i nista vise od toga.

Crnogorski drzavni vrh smatra da je SCG nefunkcionalna. Koji su osnovni argumenti za takvo misljenje?

– Ne bih rekao da je to ekskluzivni stav Crne Gore. Mogli smo i u stavovima odgovornih ljudi iz Srbije procitati slicna stanovista. A konacno, imali smo svi priliku da procitamo takve, zvanicne, ocene Evropske unije.

Ono oko cega se, izvesno, razlikujemo, to je ocena uzroka takvog stanja.

Mislim da je do sada bilo puno improvizacija, ne ulazeci u to sa kakvom tendencioznoscu, u ocenama da je nefunkcionisanje drzavne zajednice posledica neiskrenog odnosa, jedne ili druge vlade, cesce je u tom kontekstu pominjana vlada Crne Gore, prema beogradskom sporazumu. Uveren sam da su uzroci na drugoj strani. Oni su lako shvatljivi svakome ko poznaje predistoriju ove drzavne zajednice. Crna Gora se u zavrsnoj fazi SRJ branila od Miloseviceve diktature formirajuci institucije nezavisne drzave.

Na toj infrastrukturi utemeljila se svest da ce nasa evropska buducnost biti najizvesnija ukoliko sami suvereno kormilarimo tim procesom. Isto tako, uveren sam da je za Srbiju najbolje da se usredsredi na odgovorno i efikasno upravljanje vlastitom buducnoscu.

Vasa partija predlozila je da se februarski izbori odrze po dosadasnjem principu. Da li bi to bilo krsenje Povelje i racunate li da ce EU promeniti stav o tome?

– Ne mislim da ce EU, niti bilo ko ozbiljan, dati podrsku krsenju dokumenta koji je na snazi. Ipak, zelim da sugerisem jedan, racionalniji, nedogmatski odnos prema svakom dokumentu, ukljucujuci i Ustavnu povelju. Mi smo i do sada u nekoliko situacija imali, najblaze receno, kreativno tumacenje Ustavne povelje. U tim slucajevima posli smo od notorne cinjenice da sve ono oko cega se dogovorimo, saglasnoscu politickih volja mozemo i formalno promeniti u tekstu Ustavne povelje. Evropa kao ni do sad nece imati nista protiv tako usaglasenih promena.

Treba imati u vidu da u Crnoj Gori ne postoji motivacija gradjana za neposredne izbore za drzavnu zajednicu. Cak i da se raspisu, siguran sam da na njima ne bi ucestvovalo preko 30 odsto ukupnog birackog tela. A to bi, samo po sebi, otvorilo pitanje legitimnosti takve zajednice. U slucaju insistiranja na neposrednim izborima mogao bi nam se ponoviti scenario koji je prethodio kraju SRJ, kada je Milosevic pokusao da konfrontira vlast u Crnoj Gori, sa navodno crnogorskim predstavnicima u organima zajednice. Kazem navodno, jer je bilo jasno da oni ne predstavljaju Crnu Goru, nego Miloseviceve pozeljne partnere iz Crne Gore.

Znaci, opet bismo u ime Crne Gore imali neke predstavnike politicke manjine, umesto sto sada imamo legitimne predstavnike Crne Gore u organima drzavne zajednice. To bi, po mom sudu, samo katalizovalo proces rastakanja i ove zajednice i vodilo ka njenom spontanom raspadu.

Dakle, po isteku trogodisnjeg aranzmana, ako se prethodno ne dogovorimo sa vlastima u Srbiji, ovde cemo – na demokratskom referendumu – proveriti raspolozenje gradjana u kakvoj drzavi zele da zive

Zato mislim da je primerenije ovom trenutku – obaviti jos jedan ciklus posrednih izbora i u Srbiji i u Crnoj Gori ili, pak, omoguciti da svaka drzava clanica, kako i pise u Ustavnoj povelji, propise svojim zakonom model izbora.

Smatra se da bi ti izbori zapravo bili nezvanicni referendum, za Vasu vlast i protiv Vase vlasti. Kazu, da biste se spasli te neizvesnosti, raspisacete i vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Kako na ovakva razmisljanja odgovarate?

– Uopste ne razmisljam o vanrednim parlamentarnim izborima. Siguran sam da o tome ne razmislja ni onaj cija je ustavna nadleznost raspisivanje izbora – predsednik Republike. Za to jednostavno nema razloga, jer Crna Gora ima politicku stabilnost, sto ujedno predstavlja njen kljucni politicki kapital tokom poslednjih nekoliko godina.

Drugi, pak, tvrde da niste kukavica i da se tih izbora ne bojite, vec da je Vasa prava namera da sada iznervirate Srbiju ne bi li ona pristala na ponudu o razdvajanju?

– Uveravam vas da je to potpuno pogresan pristup. To je tumacenje onih koji kroz stare matrice sagledavaju buduce odnose Srbije i Crne Gore.

Ni licno, ni u sastavu vlade koju vodim nikada nije bilo ni primisli da na problemima Srbije ili na antisrpskom raspolozenju treba graditi buducnost Crne Gore. Naprotiv. Smatram de je najvisi interes Crne Gore da ima dobre odnose sa Srbijom. Takodje, da je gotovo najvazniji interes regiona da Srbija bude demokratska i stabilna. Iz toga izvodim i sledecu tezu: Srbija ce biti demokratski stabilna i evropska drzava onda kada bude samostalna.
(Sutra: O dvostrukom koloseku, Hagu i jeziku)

MILO DJUKANOVIC O DVOSTRUKOM KOLOSEKU, HAGU I JEZIKU (2)

Da je Crna Gora nastupala u Istanbulu kao samostalna drzava, vec bi bila u Partnerstvu za mir

Iako smatra da je za Crnu Goru ,,apsolutno prihvatljiv predlog” iz Srbije da se o ,,dvostrukom koloseku” razgovara na sednici Saveta za evropske integracije, Milo DJukanovic, predsednik vlade Crne Gore, kojeg smo u razgovoru za nas list, u Podgorici, pitali i u vezi sa inicijativom predsednika Marovica o susretu politickih celnika, dodaje:

– Temu o kojoj zelimo da razgovaramo sa nasim partnerima u Srbiji mozemo da definisemo na razlicite nacine. Ali, ona neminovno podrazumeva pitanje koji je najkraci put do ostvarenja nasih strateskih nacionalnih interesa i ciljeva. Oni su identicni i za Srbiju i za Crnu Goru: clanstvo u Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama.

Ako otvaramo tu temu, ne mozemo pobeci od pitanja da li nam postojeci institucionalni okvir obezbedjuje maksimalno dinamican hod ka tim ciljevima ili bi, mozda, u nekom izmenjenom aranzmanu, to mogli brze i lakse da ostvare.

Zanimalo nas je i da li postoji opasnost da se zbog februarskih izbora za parlament SCG produbi kriza u Crnoj Gori i da to bude okidac za jos veca tamosnja politicka neslaganja. DJukanovic tvrdi da takva opasnost ne postoji. Misli da opozicija i to, kao i mnoga prethodna pitanja, pokusava da iskoristi samo za odrzavanje u zivotu jedne svoje iluzije: da se kroz razne incidentne teme moze nadomestiti izgubljeni politicki autoritet, ruiniran sistematskim izbornim porazima, a jos vise od toga neodgovornim odnosom prema kljucnim temama politickog zivota u Crnoj Gori.

– Vodjeni Milosevicevom misaonom i politickom matricom, svoje nesnalazenje u uslovima obnovljene politicke stabilnosti, oni pokusavaju da prikriju vestackim izazivanjem incidenata. Nema snage za to – tvrdi on. Protesti koje je opozicija proletos organizovala radi rusenja vlasti rezultirali su rasulom u opoziciji.

Da li je Hag samo unutrasnje pitanje Srbije, ako se zna da svet insistira na tome da SCG mora da ispuni svoje medjunarodne obaveze i ako se zna da je jedan general iz Crne Gore, Pavle Strugar, optuzen pred Haskim sudom?

– Tu se vracamo na pitanje odnosa forme i sustine. Usled specificne strukture drzavne zajednice, sa visokim stepenom samostalnosti drzava clanica, a, ipak, jednim medjunarodnim subjektivitetom, dolazimo u situaciju da je jedna drzava clanica talac druge. Takvu situaciju smo imali na samitu NATO-a u Istanbulu kada je, zbog nesaradnje sa Haskim tribunalom i insistiranja na tuzbi protiv zemalja NATO, izostao prijem SCG u Partnerstvo za mir.

– Nijedan od tih razloga se ne odnosi na Crnu Goru, pa se logicno namece zakljucak da bi Crna Gora bila primljena u Partnerstvo za mir da je u Istanbulu nastupila kao samostalna drzava – kaze crnogorski premijer.

Jasno je, objasnjava on, da je formalno, institucionalno gledano, partner u saradnji sa Haskim tribunalom drzavna zajednica SCG. Ali to ne znaci da je jedna drzava clanica duzna da trajno trpi stetu, zbog toga sto druga clanica ne izvrsava medjunarodne obaveze. Predstavnici Crne Gore su istupili iz Saveta za saradnju sa Haskim tribunalom upravo zato da bi se jasno identifikovala adresa odgovornosti za kasnjenje u ostvarivanju nasih evropskih i evroatlantskih ciljeva. Mozda cela odgovornost nije na vladi Srbije, ali dobar deo svakako jeste.

Prema Ustavu Crne Gore, sluzbeni jezik je srpski ijekavskog narecja.

Oko 60 odsto gradjana na poslednjem popisu svoj jezik nazvalo je srpskim. Da li je preimenovanje u suprotnosti sa ovim cinjenicama.

– Za sada u Crnoj Gori nije bilo inicijativa za promenu naziva jezika, koji je definisan Ustavom. To pitanje ce verujem doci na red, organizovano i demokratski u proceduri promene Ustava – ocenjuje on i dodaje da je sada na dnevnom redu promena imena jednog predmeta, cime se bavi nadlezni savet u Ministarstvu obrazovanja i to je pitanje nastavnog plana.

– Pretpostavimo, teorijski, da iz formalno pravnih razloga postignemo nedemokratski konsenzus da diskriminisemo preko 20 odsto ljudi koji su se na poslednjem popisu opredelili da govore crnogorskim jezikom i da im porucimo da ce na ostvarenje svojih prava morati da cekaju do promene Ustava. Ali, kako da prenebregnemo cinjenicu da se jedan broj ljudi u Crnoj Gori izjasnio da govori bosnjackim i hrvatskim jezikom, jezicima koji postoje kao zvanicni jezici u nama susednim drzavama i da manjine iz tih drzava zive na prostoru Crne Gore. Takvom kratkovidoscu bismo veoma brzo dosli u situaciju da o istim pitanjima govorimo iz ugla postovanja manjinskih prava u Crnoj Gori – kaze DJukanovic. – Zato, mislim da je naziv predmeta maternji jezik adekvatan izraz multinacionalne, multikulturne i multilingvalne Crne Gore.

Kojim jezikom Vi govorite – pitamo ga, a on odgovara:

– Crnogorskim.

Srpskohrvatski jezik pratio je, kaze, sudbinu Titove Jugoslavije. Njegov naziv bio je takodje politicki. Kasnije su nastali drugi jezici prateci nastajanje novih drzava. Ako je to tako, onda, ne vidi zasto bi se samo u Crnoj Gori morali prikloniti srpskom, hrvatskom ili bosnjackom, koji su se izdvojili iz srpskohrvatskog jezika.

– Zasto ne bismo i mi mogli imati svoj – crnogorski jezik? A potpuno je jasno da je, lingvisticki gledano, to jedan jezik.

Nas sagovornik je dugo na politickoj sceni. Da li je umoran?

– Logicno je da se svako ko odgovorno obavlja posao umori i u znatno kracem periodu nego sto je decenija i po – koliko se ja bavim drzavnim poslovima.

Inace, nikada svoju sudbinu nisam vezivao za politiku bez alternative. Naprotiv. Kao ekonomista, sa posebnim interesovanjem za ekonomiju turizma i kao osoba koja ima preduzetnicke afinitete, rado bih sebe video u nekom drugom poslu, koji bi bio izazov i osvezenje posle dugih i napornih godina provedenih u politici.

Ali, prethodno zelim da neke stvari u drzavnoj politici Crne Gore ucinimo izvesnim, pouzdanim za buducnost Crne Gore. Nakon toga je sve otvoreno – uverava nas Milo DJukanovic.

Marovic korektno obavlja posao

Jeste li zadovoljni kako Svetozar Marovic obavlja svoj posao predsednika SCG?

– Mislim da g. Marovic odgovorno obavlja svoj posao. Vrlo cesto postoje nerealna ocekivanja od njega, jer se zanemaruje okolnost da je on covek koji je politickom voljom vrhova Srbije i Crne Gore u ulozi predsednika drzavne zajednice, koju smo zajedno kreirali, i u posebno odgovornoj ulozi prema nasem trecem partneru – Evropskoj uniji.

Smatram, dakle, da taj tezak, cesto nezahvalan, posao on obavlja na korektan nacin – naglasava crnogorski premijer.

Politika

**Vidoje:o))** · 01-11-04, 13:50

Bre Omere poceo si i Politiku da citas!? :shock: :?
Kako sa cirilicom?

A nas BI-SERKO napokon rek'o kojim jezikom govori!

PS.Meni je uvijek bio nerazumljiv i govor i BI-SERKO!? :shock:

**Njegus** · 01-11-04, 15:36

Milo Djukanovic je jedan mali komunisticki diktator, trajace dokle ga budu Evropa i USA tolerisale.

42% glasova za DPSDP, zar to daje Milu Djukanovicu pravo da bude diktator i da izvodi svoje dekrete uvezi zastave, jezika, crkve?

Zasto se nebi ta pitanja resila referendumom?!

**amaro99** · 01-11-04, 18:57

uvezi ---> u vezi
nebi ---> ne bi
resila ---> rijesila

Ako si pohadjo skolu za retadiranu djecu u Sremskoj Mitrovici,
gramatika i nije tako bitna.