Marko Miljanov u sopstvenim rijecima

[Njegus]

Драги куме Стојане!

Ево 'оћу сада мало опширно да пишем, и повише тебе, твојој и мојој браћи, да знате све што се збивало са мном овога пута, па иако сам ви писа нека пута о томе: сад 'оћу ви издаље опет да почнем.

Ја кад сам доша у Беч, доктори су ми казали да сам Се опознио за бање ове године, но ми наредише да идем на чисти зрак до зиме, а зиму да проведем у топло приморје, тј. у Абацију, Дубровник, или 'Ерцег-Нови, па на прољеће да идем на бању. Ја иако ми се далеко вријеме чиљело да идем у Биоград, да уредим моје књиге и штампи предам, па иако нијесу моје књиге биле што више да обогате српску књижевност, мене су на велику бригу биле, бојећи се да ми не остану у заборав, јер Љубо Ковачевић није мога сам, зато што је био један дио писама код њега, а један код мене. Али опет се ријеших да слушам докторе, надајући да поправим своје здравље, па ћу послије књиге. Но моја болест то не до пушти, но ми се поврну још у Фрушку гору, ка што сам ви прије писа! Мене ови страх од смрти потресе и учиње да заборавим на моју смрт и на савјете докторске, па похитах у Биоград дако штогођ од мојијех сиромашкијех писама избавим од заборава: јер ми је требало пазити најприје оно што не може умријети, а не оно што мора умријети и што никога разминуло није. Те тако чим сам дошао у Биоград, одмах сам се заузео с Љубом Ковачевићем о чем' реко', али болест јс напредовала. Доктор Симоновић и дањом и ноћу био је код моје постеље, али ка што реко' болест је напредовала. Но, браћа и пријатељи, мислећи да мене моје књиге о којима брижим умножавају болест. па прискочише упомоћ на књиге, на које и Арсо Пајевић дотрча из Новога Сада да помогне браћи Биограђаиима у радњу и штампању мојије: књига. Арсо ме није оставио ни у путу, но је одио са мном до Пеште, доклен се и он разболио, а бон је и прије био. Тако су ме и на друге станице сријетали и пратили, као чика Стево Поповић и Стево Јовановић који су ме пратили из Пеште до близу Загреба; а у Загребу дочекао ме доктор Пачу; а тако свуд по станица ово сријетање и праћење доста ми је слабоме животу помогло, доклен смо дошли у Дубровник, ђе не је срио доктор Мишетић у Гружу; примио не је из вапора довео у шпедал код себе. Но као што прије рекох, кад сви пријатељи прегледаше и уредише моје књиге, одмах штампи предаше и одредише да се плати штампа за исте књиге од два фонда. тј. Коларчеве и Чупићеве задужбине.

Што да ви причам сад за моје весеље кад ми почеше браћа Срби доносити табаке штампаних књига да читам у постељу. Али опет све весеље болести се не мога спријечит него је све виша била. Но у исто вријеме браћа Биограђани кад виђеше да болест све више јача принаглише да идем у приморје, а књиге да оставим да доврше они, и да те они помагат' Љубу Ковачевићу у то који што бидне треба'. Али опет речени нијесу ме смјели дић' из постеље докле гођ не скупише докторе да виде имам ли живота да издржим путовање сухијем и морем. И тако су довели четири доктора - Симоновића, Суботовића, Анастасијевића и Брила, који су ме прегледали и одмах наредили да крећем на пут. И тако сам доша у Дубровник. ево ме у шпедал код доктора Мишетића.

Но сад да се поврнем опет да ви кажујем оно што ви нијесам каза, а треба да ви кажем, У највишу болест што ви казах у Биоград, Стефа је била дошла на танко, да се могло мислит да би и она могла брзо свршит', па ми рече један дан: "А што ми ти, Марко, што не наредиш, а видиш ли е мреш?" Ја јој рекох: "Не имам ти што наређиват' но ево видиш књиге које су мене и тебе на бригу биле уредише се, а друго што сам имао покретно и непокретно имање, све је твоје и све ти је у тестаменат потписано, па чини ш њиме што 'оћеш. Она ми рече: "Истином ти си га мене да, но ја бих жељела да знам коме ћу га ја дат' кад умрем, а то видиш да се може брзо догодит'; но ја бих жељела да га дам док си ти жив с твојијем одобрењем, јер се бојим да се не побркам. Но би ли како било да га дам општини доњомедунској, горњомедунској и фундинској? Ове се све три општине жале е немају школе, па би могла за то наша кућа послужит', јер ту нема чесовијех добара да се може ко помоћ', но само за школу би могло послужит' и оно мало винограда и горе што је у стране доњомедунске, и то нека припада општинама горе реченим и школи".

Мене се ови предлог Стефин допаде, и учињесмо тестаменат у суд биоградски, све као што је горе речено и један ево код нас, а један је оста у суд биоградски: да Стефа може уживат док је жива на своје имање које има на Медун, тј. кућу, гору и виноград, а послије њене смрти да остаје за три речене општине, тј. фундинску и двије медунске.

Сад, куме Стојане, ти с капетаном Илијом скупите општине, свештенике и други народ, а ти ћеш им ово прочитат' па ако те ово општине примит као што је Стефа дала, нека одговоре Стефи да примају, а ако случајно одговоре да не примају, нека одговоре Стефи да не примају, јер ће Стефа други начин тражит'. И ово се здоговорите с капетаном, са свештеницима и с народом: да бисте ви нашли, а милије ви би било и да је боље, да га је Стефа дала за цркву или што друго но за школу, а ви ми јавите вашу миса, па ако нађемо за боље да ви одобримо.

Куме Стојане, ево да ти кажем најсретнију ријеч мога живота, коју сам тебе река на Почивало у ону болест за носила и војнике да ме носиш у Подгорицу; а ти сјутрадан освану с војницима и с носилима у моју авлију, и понијесте ме у Подгорицу код доктора Огњеновића. Ови сретњи почетак за мене и моје прошле проузрочи вас мој рад којега сам ви каза.

Доктор Огњеновић (ми је) помога' и показа' с његовијем радом, да сам још који дан на Медун сједио, да не би' никако жив оста; за то сам се увјерио. Ови пут учиње те ја моје књиге избавих од смрти, као што сам ви каза.

Куме Стојане! Ако овога пута умрем немој ме плакат, ни плачом ме пратит' с овога свијета на они, као што си ме оно пратио с Медуна у Подгорицу. Ја мрем срећан па иако не доживјех да читам моје књиге, а ја ћу у гроб слушат', како читају унуци мојијех другова, дјела јуначка својијех старих од стотина година.

Опет ти кажем не плачите ме, ти, ни друга браћа, јер ви кажем да сад као сретан мрем и живим. Ово рекох да сретно мрем за мој рад ситни, а за велику рану, којаје беспребола, овђе о њој и не говорим. Само да ви још једну ријеч право речем, и кажем једну рану коју понесох у срце у душу с овога свијета на они, а то је - што Кучи и Братоножићи немаше дијела од добити, коју Срби Турцима добише, до само што прави дио од јуначкога поштења на Турке добише, а друго ништа. Сад ако не умрем с Богом те до виђења и чујања, а ако ли умрем з Богом те за навијек. Као Куч мрем прилично срећан, а као Србин несрећан и незадовољан.


Јесам и бићу ваш Марко
и жив и мртав


A sada da vas upitam Dukljani, zasto dirate i skrnavite nase srpske svetinje? mira im nijeste dali dok su bili zivi, a sad ste nasli da ih blatite mrtve?

kako vas nije stid i sramota? ako ste vi izrodi, nevjere i kukavice--> to je vas problem.

vi trazite svoju "slavnu" istoriji u rusevinama "duklje", slobodno se vi vratite svojoj rimokatolickoj vjeri, ali pobogu, ne dirajte u nase svetinje, i nemojte ih svojakati da bi sebi nadoknadili dusevne i psihicke bolove, koje nose svi izrod/kompleksasi od Boga otpadnici.

[GRAD]

Evo sto pise, od slova do slova Vladika Vasilije Petrovic u svojoj knjizi koju je izdao 1754 god, dje opisuje kako su se zajedno borila sva crnogorska plemena + Malisori, a kako su Srbi izdali Crnogorce, a da su Srbi - turska raja, dobijali pusku u ruke samo kad se islo na Crnu Goru !


Ovo vam je jedinstvena prilika da pročitate, ovaj nevjerovatni odlomak iz knjige "Istorija o Černoj Gori", od Vladike Vasilija Petrovića, koja je objavljena u Moskvi 1754 god.

Rekoh nevjerovatni, jer na tako malo prostora, toliko toga kazuje o nekim strahovitim događanjima u Crnoj Gori od prije 300 god.


..."Poslije toga, 1711, god onaj veliki gospodar čija je uspomena vječito dostojna hvale, car Petar Prvi samodržac sveruski, čuvši o slavnim i hrabrim podvizima crnogorskog naroda, izvolio im je poslati svoje povelje, hvaleći njihovu vjernost i postojanost, podstičući u njima usrdnost prema hrišćanskoj vjeri da uzmu oružje u pomoć Njegovom Veličanstvu protiv varvara Turaka.
Ovako je Veliki Gospodar pisao i drugim hrišćanskim narodima, i niko se ne odvaži da digne oružje protiv Porte Otomanske sem jedino Crnogorci, pod vođstvom svog mitropolita Danila Šćepčevića od Njeguša Petrovića.On je zaista imao slavne vojskovodje, a to survi od Njeguša njegov rodjeni brat vojvoda Radule Petrović, sa svojim sinovcem serdarom Savom Petrovićem, serdar Vuk Radonjić, Vučeta Radonjić, knez Marko Bogdanović, vojvoda i gubernator Vukota Vukašinović, knez Kojica Nikolić, vojvoda Vuk Mićunović, knez Stanko Kovačević, knez Vukosav Ivanović, Vuksan Milić, knez Petar Vučetić, vojvoda Nikola Martinović, knez Stanoje Martinović, knez Ivan Vuletić, knez Martin Brajić, knez Luka Mahina, knez Nikola Pobor, gubernator Nikola Lazarević, serdar Vuk Mirković, vojvoda Vuk Radanov Paštrović, vojvoda Mašan Boljević, vojvoda Ilija Dupila, knez Nikola Klisić, knez Vuk Vulanović, knez Mihajlo Ivanović, knez Stefan Vulović, vojvoda Vuk Đurašković, knez Vuliša Ražnatović, knez Ivan Ljubotinja, knez Vuk Vujović, Nikola Svjetloća, vojvoda Boško Šćepanovic, Vuk Radović, knez Pileta Radulović, knez Rade Gvozdenović, vojvoda Mijuško Plješivčević, vojvoda Jezdimir Bljelopavlić, vojvoda Ćetko Piletić Piper, vovoda i gubernator Radonja Drekalović, vojvoda Milos Vasojević, vojvoda Milos Bratonožić, vojvoda Đon Stale Kliment.
Smjelo i s velikom voljom pođoše s oružjem u ruci protiv Porte Otomanske i pobjeđivahu varvare, zbog čega Porta po zaklučenju mira s Rusijom odluči da pošalje veliku vojsku na Crnu Goru pod vođstvom seraskera Ahmet-paše, koji sa 60 000 turske vojske napade Crnu Goru 1712 god, ali je od Crnogoraca bila potpuno razbijena.
Poslije ove pobjede Otomanska Porta je odlučila da za svoje dobro od Crnogoraca traži mir, ali oni, pošto obećaše ispuniti visoko dopuštenje Njegovog veličanstva cara Petra Velikog i zapovijesti za to nemahu, vjernost svoju otkazati ne pokušaše i mir neprijateljima odbiše.
Na to Otomanska Porta 1714 god posla više od 100 hiljada vojske na Crnu Goru, pod vođstvom vezira Numan-paše Ćuprilića.
Crnogorci od svojih saveznika Srba turskih podanika, bjehu ostavljeni, a pored toga sa Turcima zajedno u rat pođoše Hercegovci, kojima Turci nikad ne dozvoljavaju da nose oružje, osim kad idu u rat protiv Crne Gore.
Vezir Ćuprilic je hrabrosti lukavo pretpostavio prevaru kroz razna obećanja, kad su već Crnogorci primili vijest o zaključenju mira s Turcima cara Petra Velikog čija je blažena i vječito dostojna hvale uspomena, tako da su bili voljni sklopiti mir, crnogorski glavari povjerovaše njegovom (vezirovom) zaklinjanju, ne bjehu na oprezu da ne idu u turski logor, i njih 37 ljudi na broju nečasnom nevjerom zatvori u tamnicu.
Potom sa svih strana iznenada udariše na Crnu Goru, koja nije očekivala napad, peti dio zemlje ognju i maču predadoše, i mnogo naroda zarobiše, a gore pomenute glavare objesiše.
Zatim 1716 god, dvije bosanske i hercegovacke paše, Čengići, s begom Ljubovićem , s drugim okolnim pašama i silnom vojskom napadoše Crnogorce.Uz božiju pomoć crnogorskim oružjem bijahu pobijeđeni i pobijeni, a paše s begomLjubovićem i drugim starješinama, 77 ljudi, zarobljeni, te im svima glave posjekoše.
Opet, 1717 i 1718. god, ratovahu protiv Albanije Mlečići, napadajući gradove Intiveri (Bar) i Oljcin (Ulcinj), i zamoliše mitropolita Danila Petrovića za pomoć, te im on dade 5 hiljada i pet stotina ljudi.Ovi sacuvaše topove i drugo Mletačko oružje od albanskog paše, koji s jakom vojskom napade vojsku Mletačku, ali Crnogorci Turke odbiše i rašćeraše, sto su Mlečići pismeno, što i do danas postoji, posvjedočili i zahvalili mitropolitu Danilu.
A kad im nije nužda Mlečići zaboravljaju prvo ( pređašnje) dobro koje su im Crnogorci učinili.
Zatim 1727 god Čengić Bećir paša s velikom vojskom napade Crnu Goru, ali njegova vojska bi do nogu potučena, a on se s malim brojem (vojske) srećno bježanjem spasao, zahvaljujuci brzini svojih konja.Kasnije je poginuo od carske ruske vojske kod Očakova.
Zatim , 1732 god Topal Osman-paša, koga je sultan Mehmed Peti postavio za beglerbega činit - devera, to jest za generalnog inspektora Makedonije, Albanije i Bosne, po dolasku u Albaniju pokuša da oproba sreću protiv naroda crnogorskog i posla priličan broj Makedonjana, Albaneza i Bošnaka na Pipersku provinciju, đe ih Piperi uz pomoć Kuča sve pobiše"....

Kad je nabrajao crnogorske vojskovođe, Vladika Vasilije Petrović je često, umjesto prezimena upotrijebljavao nazive plemena, kao što vidimo, učestvovala su u zajednickoj borbi vjerovatno sva crnogorska plemena.
Što je posebno interesantno, navodi da su se ca Crnogorcima zajedno borili i Malisori (Albanci) tj Klimenti. I to prije 300 god !

Ja nešto ne vidim da vladika Vasilije kaze da su Srbi branili Crnu Goru, nego ih naprotiv pominje u negativnom smislu.

Ovo nisu, naravno, prvi bojevi Crnogoraca, nego sam odabrao ovaj odlomak, jer je vrlo dramatičan i intezivan!

Da podsjetim da je prvi srpski ustanak bio 100 god kasnije.

[gamechanger]

Rekoh nevjerovatni, jer na tako malo prostora, toliko toga kazuje o nekim strahovitim događanjima u Crnoj Gori od prije 300 god.
[/b]

Каква драматична најава :P
Оснуј ти једну издавачку кућу, направићеш панику код великих свјетских изавачких кућа. Шта су људи пропустили... :lolblue:

[Grad Heroja]

Ma mi znademo da si serbi na svaku rijec dje je stojalo Crna Gora oni ubacivali serbi ,serbstvo itd itd. Serbalji znademo mi Crnogorci da ste krivotvorili tj. falcifikovali sve sto se dalo falcifikovat !!!!
No zaludu vi to sve CRNA GORA ODVOJIT SE MORA !!!

[RoNN|3]

nase srpske svetinje?

oko Marka se odista otimat necemo, ali ne znam okle tebe pravo da ga nazivash "vashom srpskom svetinjom", i to se choche neshto uvrijedi.. pricha vam je stvarno zhalosna i niska..

[Aellita]

nase srpske svetinje?

ali ne znam okle tebe pravo da ga nazivash "vashom srpskom svetinjom",

Dukljansko-muslimanska sigurno nije, no srpska, ko sto M.M. sam kaze.

Eto okle.

[Grad Heroja]

Kad je nabrajao crnogorske vojskovođe, Vladika Vasilije Petrović je '
često, umjesto prezimena upotrijebljavao nazive plemena, kao što vidimo, učestvovala su u zajednickoj borbi vjerovatno sva crnogorska plemena.
Što je posebno interesantno, navodi da su se ca Crnogorcima zajedno borili i Malisori (Albanci) tj Klimenti. I to prije 300 god !

Ja nešto ne vidim da vladika Vasilije kaze da su Srbi branili Crnu Goru, nego ih naprotiv pominje u negativnom smislu.

Ovo nisu, naravno, prvi bojevi Crnogoraca, nego sam odabrao ovaj odlomak, jer je vrlo dramatičan i intezivan!

Da podsjetim da je prvi srpski ustanak bio 100 god kasnije.

[RoNN|3]

Dukljansko-muslimanska sigurno nije, no srpska, ko sto M.M. sam kaze.

kako si bistra sva sila nebeska..
ako znadnesh kako mu je prezime bilo dobro ce bit..

choek veli Marko je srpska svetinja i veli "mira im nijeste dali dok su bili zivi, a sad ste nasli da ih blatite mrtve?" i "pobogu, ne dirajte u nase svetinje"
kaki mi je rodoljub, u$.. nece se owaki rađat josh iljadu godina..

pricha vam se raspada jadni ne bili, chas prichate i mi smo srbi, tj. mi smo dio vas, pa je nashe ustvari vashe, a chas se djelimo: jedno je nashe a drugo vashe.. odluchite se vishe..

vi trazite svoju "slavnu" istoriji u rusevinama "duklje", slobodno se vi vratite svojoj rimokatolickoj vjeri..

jel ovo mene ochi varaju il je ovo on priznao da smo mi imali Duklju i katolichku vjeru :?:
btw. ti ako mislish da je "slavna" rashka slavnija od duklje, a ono se ti ubij slobodno..

[Carski]

Takozvani independentisti umesto argumento da komentiraju izbegavaju u verbalno vređanje, što me ustvari i ne čudi, jer kakva kuća, takvo i ponašanje. Prolet ostaje prolet, pa nosio i gospodsku odeću.

Ali svejedno - moderatori, zar je takvo ponašanje u redu?

[GRAD]

Takozvani independentisti umesto argumento da komentiraju izbegavaju u verablno vređanje, što me ustvari i ne čudi, jer kakva kuća, takvo i ponašanje. Prolet ostaje prolet, pa nosio i gospodsku odeću.

Ali svejedno - moderatori, zar je takvo ponašanje u redu?

Ima li ko da mi ovo prevede, zaista ne razumijem, što je pisac htio da kaže ?

[Dobrusky]

Takozvani independentisti umesto argumento da komentiraju izbegavaju u verablno vređanje, što me ustvari i ne čudi, jer kakva kuća, takvo i ponašanje. Prolet ostaje prolet, pa nosio i gospodsku odeću.

Ali svejedno - moderatori, zar je takvo ponašanje u redu?

Ima li ko da mi ovo prevede, zaista ne razumijem, što je pisac htio da kaže ?

Grad,
nemoj da te chudi. Mali, ponekad, ne razume samog sebe. Radi se o makanji koja je u procesu sazrevanja, ali u pocetnom stadijumu.