rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

[Artemis]

"Ljubavni sat" je staklena naprava punjena tečnošću, vrsta klepsidre. Iz gornjeg zvona tečnost u kapima pada u donje zvono i meri koliko traje jedan ljubavni čin. Zatim se staklo obrće i sve počinje iz početka. Treba napomenuti da je ova klepsidra veoma drevni izum, ali radi i danas, samo što se jedno njeno oticanje ne može bez ostatka izmeriti našim današnjim računanjem vremena. Pri tome ona je i neka vrsta priče bez reči o tome šta je ljubav.
Jer, u tom satu ne teku trenuci života i strasti samo jedan za drugim. Ponekad jedna i više kapi vremena padaju naporedo, ponekad je jedna kap ljubavnog vremena veća, a sledeća manja, neke padaju brže, a neke sporije, ili se u tom satu kapi naših strasti pretiču. Ponekad one su tako sitne da se pretvaraju u neprekinutu nit vremena.
Najzad, ima brzih ljubavnih kiša koje probijaju one sporije kapi ako im se nađu na putu. Ali, u večnost one ne mogu da se uključe onom brzinom kojom padaju kroz vreme.
Na ishodištu svom i hitre i trome kapi, i duge i kratke strasti bivaju zaustavljene za trenutak i izjednačene.
Sve se to komešanje zaglavi na svom ishodištu, na uviru u večnost i tu se postiče ravnoteža između brzih i sporih tokova, sve se kapljice nadju na istom ušću, a strast se tu na svom dnu gasi."

Milorad Pavic

[Raquel]

Duša zaljubljenog čovjeka leži u tuđem tijelu. - Plutarh

Ljubav je idealna stvar, brak je realan odnos; zbrka nastala miješanjem idealnog i realnog ne može ostati nekažnjena. - Gete

Ljubav je prepoznati čovjeka,
kakvim ga je Bog zamislio,
a roditelji nisu učinili. - Marina Cvetajeva


..pa ko voli

[Loverclocker]

Miroslav Mika Antic - 1. LJUBAV


,,Poemu Prva ljubav napisao kad sam bio prvi put u životu

zaljubljen. Činilo mi se tada: u beskonačnost, u nedogled. Sasvim sam siguran da nikad neću napisati knjigu
o drugoj ljubavi, jer druga ljubav ne postoji. Postoji samo prva ljubav i nijedna više. Kad se čovek zaljubi
drugi put, mora onu prvu ljubav da izbriše kao da nikad nije postojala i da ta druga postane njegova prva ljubav.

To nije kao u školi: idem u drugi, treći, sedmi razred. I sedma ljubav mora biti prva ako je prava. Sve ostale
se brišu. Ja to naročito govorim zbog devojčica, u ime nas muških. Devojčice nas muškarce slabo poznaju.
Mi smo nežni, osećajni i često vrlo tužni kad primetimo da se neka od njih zaljubila u nas dvadeset četvrti put,
a večito nas upoređuje sa nekim ko je bio šesnaesti ili osmi.

Zaboravite da brojite. I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava.

I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, papred Novu godinu ili neki drugi
praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put,
neka i to bude samo prva ljubav i ni jedna više.,,

[my name is ...]

Kad ljubav nije ludost, tada to nije ljubav Calderon
Ljubav odoleva vremenu koje sve otima. Nikada nije istinski voleo onaj ko misli da je ljubav prolazna Johan Volfgang fon Gete
Najznačajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori, i koji svi ljudi na zemlji mogu da razumeju u svojim srcima, nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda..... Paulo Koeljo

[_senorita_]

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Antic

[Charlie]

Tada nisam znao. Nisam mogao znati da ću jednoga dana možda povrediti nekoga tako duboko da neće moći da se oporavi. Da čovek nekad može da povredi drugoga svojim pukim postojanjem.

Haruki Murakami

[Charlie]

Jedan dokaz ženine ljubavi, to je kult svakog vašeg momenta, svake vaše navike, svakog vašeg pred-meta. Istinski zaljubljena žena postaje fetišisg. Ona, kao svraka, čuva sve što je čovek imao u rukama: njegov cvetić, sliku, olovku, dugme, cigaretu, neupaljenu ili upola ispušenu. Ona u svemu vidi njega, i sve pobožno prinosi k usnama. Ovo su žene koje o ljubavi više sanjaju nego misle, ali se ovo događa i najdubljim ženama kad odista duboko zavole. I čovek tako isto čuva ženine čiode, pantljike, sličice, ukosnice. Čedni i čisti u svojoj ljubavi, postaju tako fetišisti, koji izgledaju jedini zaljubljenici na svetu. Kult svih malih momenata i stvarčica, to je ljubav naivna i nevina. To je Eros slikan kao dete. To je velika stvar rečena malim jezikom.

iz knjige Blago cara Radovana

[my name is ...]

"Zašto nam je uvijek problem ponekad barem reci , onako bez ikakvog razloga – volim te – zašto je tako teško priznati ono što u srcu nosim , zašto donosim puno tih pogrešnih odluka uživotu da je I mene vec sramota. Možda ovaj vjetar I nosi utjehu ali je ja ne osjecam. Jedino što bi još želio je da si tu da budeš kraj mene , da ti kažem da još uvijek volim te i da bez tebe ne mogu , jednostavno bez tebe ne mogu. "

[vikky]

Ajd ne generalizuj sad nisu sve djevojke iste a ni momci valjda

Ljubav je uvijek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu jer se stalno suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvijek nas nekud odvede. Treba je prihvatiti, jer je ona osnovna hrana našeg postojanja. Ako je uskratimo sebi, umrijećemo od gladi gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smjelosti da pružimo ruku i uberemo plodove. Treba tražiti ljubav, ma gdje ona bila, čak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedjelje razočarenja i tuge.
Jer onog časa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takođe polazi nama u susret!
I spasava nas.

[Miss_Lucifer]

!!!

"Ja nisam hteo da menjam svet, deco, meni je ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajući za virusima neotkrivenim, nisam listao enciklopedije, išao na prosek...
Ja sam samo hteo da je volim. U Novom Sadu, na Dunavu, gdje je postojao jedan stari gvozdeni most, preko kojeg je prelazila nekad, raspuštajući one svoje kose kao mrežu svilenu u koju su se hvatale vlati mesečine kao glupe deverike...
Ja nisam htio da menjam svet, meni je ovaj bio dobar...
hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju, gledajući u tvrđavu koja je poražena, posle toliko godina, i ljubeći je pod onim mostovima, kojih nema više...

Đorđe Balašević, ubica

[Illuminated]

"Moja je dobrota bezgranicna poput mora. Moja je ljubav jednako duboka. Što više dajem tebi, to više imam sam, jer oboje smo beskonacni."

Shakespeare

[Illuminated]

"Volim te ne zbog toga što si ti, već zbog toga što sam ja kad sam pored tebe."

Gabriel Garciá Márquez

[vikky]

I lelujam u centru kao fenjer na vetru.Jesen pretresa skut.Ne vredi.Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put.

[elizapg]

Jednom kad se vratis
sve ce biti deo proslosti,
sve osim moje ljubavi.

Srce me zaboli
kad se setim da sve proslo je,
sve osim ljubavi moje.

Ja cekacu te do sitnog sata
i nosicu tvoj dah oko vrata,
ti samo sapni kao lani idu dani
idu dani.

Al je bilo boli
u tim lepim tamnim ocima,
sto jos ih sanjam nocima.

Ja cekacu te do sitnog sata
i nosicu tvoj dah oko vrata,
da opet vidim tvoje lice mala bela gospodjice
Mala bela gospodjice

[KRKNA]

Pravi sine đecu, da te pamte sa kosom - đedov savjet

[Artemis]

"Ludost je pisati riječi,
po vodi koja protječe,
ali ništa nema luđe,
neg' darovati snove svoje
onom ko nema srca za tebe."

[my name is ...]

"Zašto nam je uvijek problem ponekad barem reci , onako bez ikakvog razloga – volim te – zašto je tako teško priznati ono što u srcu nosim , zašto donosim puno tih pogrešnih odluka uživotu da je I mene vec sramota. Možda ovaj vjetar I nosi utjehu ali je ja ne osjecam. Jedino što bi još želio je da si tu da budeš kraj mene , da ti kažem da još uvijek volim te i da bez tebe ne mogu , jednostavno bez tebe ne mogu. "

Ovo zasluzuje da se ponovi.

[KRKNA]

Sine, od njene fadžole nej okrojit' - roditeljski savjet zaluđenom sinu koji se zaljubio u jednu "finu" đevojku, koja zna samo za manikira, pedikira, kozmetičara i frizera.

[Artemis]

žena je uvijek zanimljiva kad je zaljubljena
tad je pametnija, ljupkija, odličnija nego ikad

muškarac je ili rastresen ili grub
ili plačljivo nježan.

M.Selimović

[my name is ...]

"...dvoje ljudi koji su se voleli ne mogu biti prijatelji, jer se svaki susret svodi na previse tajanstvenih pogleda, da bi se prestali nadati..."

[Oljce]

"Ja sam za razliku od njih,uvijek trazila ljubav,a ako sam se prevarila i nisam je nasla ondje gdje sam je trazila,okretala sam se s jezom i odlazila,odlazila na drugu stranu,iako znam kako bi bilo jednostavno zaboraviti mladenacki san o ljubavi,zaboraviti ga,preci granicu i naci se u carstvu cudne slobode u kojem je sve dopusteno,u kojem treba samo slusati kako u covjeku pulsira seks,ta zvijer.
Ali znam i to da bih,kad bih prekoracila tu granicu,izgubila svoje vlastito ja,postala bih netko drugi,uopce ne znam tko,i uzasavam se toga,te strasne promjene,i zato trazim ljubav,ocajnicki trazim ljubav u koju bih mogla stupiti ovakva kakva sam jos uvijek,sa svojim starim snovima i idealima,zato sto ne zelim da mi se zivot prelomi napola,hocu da ostane citav od pocetka do kraja,i zato sam bila kao opijena kad sam te upoznala...!

'Sala'-Milan Kundera

[Oljce]

Sve je izgledalo kao nekad, kao pre. Ta odrednica-kao pre-klizila je kroz misli kao jegulja, a da nisam sebe primorala da je definisem. Kao pre-cega ili koga; ostajalo je nedoreceno,cak do kraja neupitano; samo osecaj da se nesto promenilo, a da je "kao pre" ulaz u dobro poznate odnose, u lagodnost i rasterecenje.


Spletkarenje sa sopstvenom dusom


Marija Jovanovic

[Robovlasnica]

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.



P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.

[Robovlasnica]

Kad sam je drugi put video rekao sam:
"Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu."
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.
Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama.
Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi.
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.
Bojao sam se da preko noći ne izbije rat,
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.
Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
Tu ženu sa dve senke,
Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.
Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
Koju sam davno sreo na ulici i pitao:
"Gospodjice osećam se kao stvar koju ste izgubili
Da nisam možda ispao iz vaše tašne?"
Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i lične ljubavnike.
Volim je više no što mogu da izdržim...

[Oljce]

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.



P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.

Predobro.