rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

[Sh0ne]

Morning (Love Sonnet XXVII) by Pablo Neruda

Naked you are simple as one of your hands;
Smooth, earthy, small, transparent, round.
You've moon-lines, apple pathways
Naked you are slender as a naked grain of wheat.

Naked you are blue as a night in Cuba;
You've vines and stars in your hair.
Naked you are spacious and yellow
As summer in a golden church.

Naked you are tiny as one of your nails;
Curved, subtle, rosy, till the day is born
And you withdraw to the underground world.

As if down a long tunnel of clothing and of chores;
Your clear light dims, gets dressed, drops its leaves,
And becomes a naked hand again.

[desert de Lleó]

Ljubav

[desert de Lleó]

'Da mogu, ja bih te opet prvi put poljubio. Ali, milion puta...'

[puppy]

"Volim ga toliko da sklanjam veš sa konopca i imam potrebu da duboko udahnem miris njegove čiste majice, kao da se nikad neće vratiti. Volim ga toliko da mi bol u želucu prođe kad on spusti dlan na moj stomak.
Volim ga toliko da osetim ponos kad vidim da se oči žena lagano šire u iznenađenju pred shvatanjem da on nije Tarin pravi tata. Volim ga toliko da se sa njim ponekad osećam kao da sam sama sa sobom.
Volim ga toliko da, sve ovako hipohondrična, za ovih 5 godina nijednom nisam imala hrabrosti da za ozbiljno pomislim da rak limfnih žlezda može da mu se vrati. Volim ga toliko da, čim se približim Zelenom vencu, Brankovom mostu i Savamali, počnem da osećam tinjanje plamena kojim sam cela gorela onog proleća/leta/jeseni/zime kad sam se zaljubila u njega. Volim ga toliko da mi imponuje što ga mnogi muškarci zamrze kad shvate da je on sve što bi svi muškarci deep down trebalo da budu, a nisu. Jaki. Volim ga toliko da tugujem zbog toga što ne mogu da ga zagrlim i utešim kad je bio dete, što ne mogu iz nekog sigurnog prikajka da posmatram ceo njegov život do trenutka dok me nije prvi put zagrlio, da gledam kako raste, kako se koprca, buni, samouništava, pati, živi u knjigama, i diše u muzici, tuče, uči, obeznanjuje, zaljubljuje i ludi, zavodi svaku koju je ikad poželeo, ostaje tako prazan a tako pun, kako se preliva…tugujem što mu nisam dečačka simpatija, prva ljubav, prvo žensko koje ga dodiruje, prvi drhtaj, prvi zanos, prva strast. Volim ga toliko da sam puna zahvalnosti na njemu svaki dan, jer heroji se rađaju retko, i teško ih je pronaći. Zapravo, mislila sam da ne postoje. Volim ga toliko da mi se o toj mojoj ljubavi pišu pesme, pišu mi se knjige i najljubavnije priče, a ne usuđujem se da se povinujem toj potrebi, jer mislim da nema reči i tonova dovoljno velikih i svečanih. Volim ga toliko da ga poštujem najviše od svih ljudi na svetu. Od SVIH. Volim ga toliko da i dalje maštam o tome da mu rodim bebu. Punim 40 za 3 meseca. Volim ga toliko da me na njega podseća sve od šara koje oblaci naprave na sumračnom horizontu, preko mira nedeljnog jutra, do mirisa dobre klope. Volim ga toliko da mi za 5 godina nije bio suvišan nijedan trenutak proveden pored njega. Volim ga toliko da se pravim da ga slušam kada postane autističan i dosadan u svojim detaljnim izlaganjima na teme koje me slabo zanimaju, i klimam glavom dok mi u glavi huči gomila glupavih misli. Volim ga toliko da mi često bude žao što sam ovako matora i izakana, što sam najslađe, najbolje, najdraže i najmaštovitije od sebe već potrošila pre nego što me je pronašao ili što sam ga pronašla. Volim ga toliko da uživam u tome da zamišljam šta Spomenka razmišlja tamo negde gore, dok gleda sa kakvim čovekom sam završila, da li je sumnjičava i čeka da ipak nešto zasere jer je too good to be true, ili je kapitulirala i spalila svoj priručnik o muškarcima, shativši da ipak postoji bar jedan izuzetak. Volim ga toliko da i dalje sanjarim o putovanjima sa njim, o nekom drugom, boljem mestu za nas i našu malu porodicu. Volim ga toliko da imam detinju fantaziju o tome da smo bogati i da ne moramo ništa da radimo osim da se volimo i volimo Taru i Milicu. Volim ga toliko da kad se posvađamo zaspim okrenuta i nagnuta ka njegovoj strani kreveta. Da mi se disanje u dubokom snu smiri kad me dotakne. Volim ga toliko da znam da bi mene i Taru čuvao do smrti. Volim ga toliko da sam ga naterala da obeća da će me, ako umre prvi, progoniti kao duh dok mu se ne pridružim. A u stvari ga volim toliko da se nadam da ću otići prva."

:couple_inlove:

[EtoTako]

.. Hocu da napunim oci tvojom slikom, da nista vise u njih ne stane ...

[desert de Lleó]

“Oči zbore što im veli srce.” Petar Petrović Njegoš

[chloe]

[tigrovo_oko]

" Little is known by any one but the spiritual man,
Who has in his heart a touchstone of vital truth.
The others, hovering between two opinions.
Fly towards their nest on a single wing.
Knowledge has two wings, .... opinion only one wing:
Opinion is weak and topsided in its flight.
The bird having but one wing quickly draps down,
And again flies on two steps or more.
This bird of opinion goes on rising and falling
On one wing, in hope to reach his nest.
When he escapes from opinion and knowledge
is seen, ....
This bird gains two wings and spreads ...
both of them.
Afterwards he " Goes upright on a straight path,
Not grovelling on his face or creeping."
He flies up on ...two wings ... even as the
angel Gabriel,
Free of opinion, of duplicity,
and of vain talk."
Rumi

[tigrovo_oko]

'' Njegovo putovanje nije proshlo bez iskushenja zla, bez teshkih i opasnih kriza, sumnje, ochaja, umora, potrebe da napusti Put. Da li je to vechita borba dobra i zla - pitao se. Zlo postoji da bi unushtilo sve, ali to omogucava da se zatim izgradi i napravi novo i bolje. Da li je to mozhda nachin na koji se odrzhava harmonija u Univerzumu....

Da li je put napretka prihvatanje spostvene senke i onog shto iz nje izadje? A pochetak svake bolesti je u chovjekovoj senci, u nashem nesavrshenom, a ne u bakterijama, virusima i ostalim spoljnim uticajima. Transformacija senke dovodi do isceljenja, a ne do izlechenja, do kog se mozhe doci uobichajenim lechenjem klasichnom medicinom. Kako lechiti nashu bolesnu psihu? Dozhivotnom borbom u sebi, odricanjem od svog malog ja. Da bi se jednom, s ove ili one strane, stiglo do velikog Ja.

Zbog lijeka koji dovodi do isceljenja, poshao sam da putujem na razne strane svijeta, da bih ga na kraju nashao - u Sebi ''. - L. T.

[Oljce]

Postoje stvari koje se mogu realizovati samo silom. Telesna ljubav je nezamisliva bez nasilja.
- A zasto tu snagu ne upotrebis ponekad protiv mene? - rekla je.
- Zato sto ljubav znaci odricanje od sile - rekao je Franz tiho.
Sabina je postala svesna dve stvari: prvo, da je ta recenica divna i istinita.
Drugo, da se tom recenicom Franz diskvalifikovao u njenom erotskom zivotu.

[LUKA!]

Ona je znala da sam ja sasvim njen, kao sto je imala svoj dzemper, kaput, cipele.

[puppy]

[Oljce]

Uzimali smo jedno drugom riječ iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti način; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dvije sedmice.
U životu svakog čovjeka, govorio je, postoji samo jedna žena sa kojom može da ostvari savršenu vezu kao što u životu svake žene postoji samo jedan muškarac sa kojim se osjeća kompletna. Pronaći se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinuđeni da žive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne čežnje.

“Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe; jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?”

“Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagođavanja, prolazne privlačnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe.”

Poslije tog zaključka, nisam prestajala da ponavljam: “Imali smo sreću, zar ne? Ko zna šta se iza toga krije, ko to zna?”

Na dan mog polaska, čekajući voz u malenoj stanici, zagrlio me je i šapnuo mi:
“U kom životu smo se već sreli?”

“U mnogim”, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budeš doživjela prvi put ljubav, shvatićeš kako protivurječni i komični mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubiš, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muškaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraća pažnju na tebe. U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i više te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primjećuju, svi imaju neku lijepu riječ za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, tijelo obasjava dušu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvjetljavaju jedno drugo. Za kratko vrijeme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlači i druge, kao što medvjede privlači med. ​

[desert de Lleó]

[puppy]

''Žena je muškarcu ono što on iz nje učini.''

[Raquel]

U našem životu, kao na slikarevoj paleti, postoji samo jedna boja, koja životu i umjetnosti daje smisao.To je boja ljubavi.

[mok4]

„Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voljeli“

[desert de Lleó]

'Najlepše je kada zajedno poludite. Jedno za drugim.'

[rock'n'rolla]

“Poslao sam joj kišu. Nemojte se ljutiti vi koji ste joj blizu pa ste pokisli. Ona stvarno voli kišu. A ja volim kad je sretna..”

[desert de Lleó]

'U to neko odraslo doba život bude pun nedostajanja. Pola života ostaneš željan nekoga.'

[Raquel]

Ne trebaju meni nocas sva ta svjetla ovog grada, dovoljno mi da kroz prozor, gledam kako kisa pada. Ne trebam ja krupne rijeci, puste snove, jake rime, trebam tvoje njezne ruke kad ti sapnem zagrli me.

Ne trebaju meni nocas te ulice sto me stezu, kao da su staze samo, necu da mi ruke vezu. Nocas trebam malo mira jedno rame i par pica, samo jedan dah svemira, tihi sapat dragog bica.

I ne pitaj zasto cutim samo jedan osmjeh daj mi, da prestanem bol da slutim, malo sebe mi pozajmi.

[desert de Lleó]

'I uvek ostaje ona osoba koje ćeš ostati željan celog života i onaj strah dok brojiš pobede i poraze. Nekim pričama o ljubavi, uvek fale poslednje stranice.'

[Raquel]

Ljubav je izvanredan cvijet, ali treba imati hrabrosti da se ubere na ivici užasnog ponora.
Stendal

[desert de Lleó]

'Ne ocekuj da se neko tvoj bori za tebe, ako ti neces da se boris za tvog nekog'

[Raulio]

Kad počinje da voli, najrazumniji čovek ne vidi ni jedan predmet onakvim kakav je. On preterano smanjuje svoje prednosti i preterano uvećava i najmanje znake naklonosti voljene osobe. On više ništa ne pripisuje slučaju, gubi osećanje za verovatnoću; ono što je zamišljeno postaje stvarno, pošto to treba da utiče na njegovu sreću.
Zastrašujući znak da se gubi glava je u tome što vi, misleći na neku sitnu, jedva primetnu stvar, vidite da je bela i tumačite je da ide u prilog vašoj ljubavi; trenutak kasnije primećujete da je ona u stvari crna i vi još uvek nalazite da ide u prilog vašoj ljubavi.
Stendal, O ljubavi