rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

[somewhere-else]

Idi za njom. j*** te, nemoj samo sediti i čekati da ti se javi. Idi za njom jer je to tačno ono što trebaš raditi ako nekoga voliš, umesto da čekaš da ti da neki signal koji možda nikad nećeš dobiti. Ne dopusti da ti se ljudi prosto dešavaju, ne dozvoli da se ona prosto dogodi jer ona nije usrani TV šou ili vremenska nepogoda. Ljudi nisu predmeti koje možeš uzimati ili premeštati kako ti je volja. Ljudima treba dokaz da voliš tako što ćeš uraditi lude stvari zbog kojih ćeš možda i zažaliti, ali ćeš ih ipak uraditi. Umesto da joj slinaviš preko telefona o ljubavi, umesto da postavljaš patetične statuse na Fejsbuku, umesto da budeš ono što drugi očekuju da budeš, budi jednom svoj. Rizikuj. Ispadni totalna budala. Dokaži veličinu svoje ljubavi na jedini ispravan način na svetu – tvoj lično. Pokaži da si ranjiv jer je to jedino što nas sve povezuje. Idi, budi s njom, umesto da čekaš.

[BLACK_MAGIC_WOMAN]

Kad razmišljam o tebi obuzima me nježnost
veća nego što mogu podnijeti, ponekad,
i zato šutim promatrajući te dok me ne vidiš
i, kao da je kraj godine, bilježim svakog dana
od čega se sastojiš, uplašen da nesto nedostaje;
najprije ti čitava i meni okrenuta licem
na kome su usne, čelo, obrazi i tragovi poljubaca,
dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno
da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat,
ramena, grudi i struk djevojčice koja plače,
oblina trbuha poput hljeba toploga
dok zastajem na obali jezera
koje već skriva sjena. Ali ja zatvaram oči
jer ti se stidiš i poželim da te čuvam
kad padne veče, daleko od stvari
koje te bez mene poznaju.
Na satu kazaljka pokriva jedna drugu
i ptica na tvom prozoru ne uzima više zrno
iz nepoznate ruke.
Ugasi svjetlo, u tami ne mogu te odvojiti od sebe sama.

PABLO NERUDA

[the_sacrament]

" Kako malo znaju ljudi koji misle da se ljubav rađa dugim poznavanjem i stalnim boravkom zajedno! Istinska ljubav je čedo duševnoga razumijevanja i ukoliko se to razumijevanje ne postigne u jednome trenu, neće ni za godinu, niti za vijek jednog naraštaja. "

[Artemis]

Ništa ne greje oči više od dragoga lica,i ništa tako dobro ne umanjuje strah od ništavila,nego uzvraćena ljubav.
M.Popović.

[the_sacrament]

Jedne Nove godine, ne sećam se više koje, izađoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile prave, a ne plastične.
Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim šarenim kapama od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.
Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?
Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sašivena od magle i paučine. Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva jedva vidljiva zlatna kaišića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridržavala je okovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.
Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?
Prošla je pokraj mene ne primetivši me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa! Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran.
Zašto je napustila pre vremena novogodišnje slavlje? Da li je neko ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost?
Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan od retkih noćnih šetača koji je imao sreću da je vidi lično?
Ili je to bila Snežana kojoj su dojadili pijani patuljci?
Ali, zašto je plakala?
Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona možda pročita i javi mi se telefonom?
Već više od petnaest godina razmišljam o tome zašto je plakala one noći.

[somewhere-else]

Vrati se ti u svoj dan. Izvini što sam te na kratko ukrala. Trebao mi je neko za zagrljaj, za VOLIM TE. Pomislila sam na tebe. Ne znam zašto. Možda grešim, možda nisi ti. A možda te ukradem još koji put. Neka, nema to veze sa tobom, nego se plašim da budem sama, ponekad. Ma smešnih stvari se plašimo ; mraka, buba, senki. Plaše me osećanja, plaši me da sledeći put nećeš dati da te ukradem ni na trenutak. Pitam se kome poklanjaš ostale trenutke svoga dana. Ne, ne ćelim da ih kupim. Meni je dovoljan samo jedan, nadam se da rezervacija još važi. Samo sam radoznala. Pitam se, da li u nekom od njih pomisliš na mene, ponekad? Zaboravi, i ja svašta pitam. Ma reči pokvare sve. Bolje da ćutimo. Kad si već tu, zagrli me jako, najjače. Sad ću da otvorim oči.

.......

[Beli vuk]

Budućnost ljubavi jeste istinska ljubav - veličanstvena, divna
ljubav koja ne donosi bol, već radost...

[lunar]

Press Online
12. 02. 2012
VODIČ ZA ŽIVOT... DRAGOSLAV BOKAN
Volim, dakle postojim

Treba nam ljubav. Svima i bezuslovno. Znali to ili ne, slagali se s tim ili ne, verovali u mogućnost ljubavi (a nakon svih dosadašnjih iskustava) ili ne, sasvim svejedno. To je suština svih suština, onaj raskošni zlatni okvir naše (svakodnevicom sputane) sudbine. Srećni podsetnik na to da život nije samo prosti zbir dana i noći, svih naših uspeha i neuspeha, onih ostvarenih i neostvarenih ambicija


Ljubav je inicijacija u viši oblik postojanja, uski prolaz u „rajkoliko" stanje duše, poslednja i neosvojiva odstupnica od svega onog što glumi život a to u stvari nije. Uostalom, ljubav je uslov i svakog iskrenog patriotizma, jer kako braniti nešto ako to prethodno niste zavoleli, iskreno i bez ostatka. Kako voleti Boga i biti zaista religiozan ako u srcu ne umete da probudite i osetite impuls nezadržive ljubavi prema svom istinskom Tvorcu, prvom Roditelju? I kako imati prijatelje ako ne umete da volite i ne prepoznajete ljubav, njenu moć i isceliteljsku snagu? Kako biti otac ili majka ako niste svaki svoj pokret već unapred „onežili" i ublažili, da bi vaše dete osetilo to da prema njemu osećate ono jedino što mu je zaista potrebno - a to je ljubav? Kako se uopšte osetiti živim ako kroz vaše arterije i vene, kožu i meso, nerve i kosti ne teče ljubav, ne juri, u talasima, neizdrživi nagon za romantičnim i strasnim voljenjem, bez ostatka i ma kakve kalkulacije?Da bi se oljudili i očovečili neophodno je da probudimo ljubavni instinkt u sebi. Da konačno naučimo kako je svaki naš pogled tragično kratkovid i zamućen, ukoliko na vrhu nosa ne držimo one nevidljive naočare sa ljubavnom dioptrijom. Jer je veoma, veoma komplikovano civilizovati i stvarno pripitomiti sve ono divlje u sebi bez neophodne pomoći ljubavnog osećanja sveta. I ne može se govoriti o bontonu, džentlmenskom ponašanju, saosećanjima i solidarnosti, o romantičnim viteškim idealima, istinskom fer-pleju i asketskom suzdržavanju od urođene nam zverolike, mesožderske sebičnosti - bez potpune spremnosti na ultimativni, ljubavni način života.
I sva funkcija kulture i umetnosti u istoriji ljudske vrste je najviše u jednoj svojoj (po meni i najinteresantnijoj) dimenziji, kroz neumorno razvijanje i negovanje „umetnosti ljubavi": najneobičnije i sigurno najčudesnije od svih umetnosti. Umetnici ljubavi lako postaju i veliki pesnici (od Dantea do Vajlda i Cvetajeve), reditelji (od Frenka Kapre do Džejmsa Ajvorija i Entonija Mingele), glumci (od Burejeva do Alena Delona i Rasela Kroua), slikari (od Leonarda do Đure Jakšića i Tamare de Lem*****) i pevači (od Net King Kola do Robija Vilijamsa i Majkla Bublea), isto kao i zavodnici, magovi ili državnici. Ljubavni dar (talenat za ljubav i voljenje) je nepresušni izvor svih nam potrebnih rešenja, pouka i odgovora, naš savršeni anđeo-čuvar i najverniji pratilac. Oni koji su zaista voleli svoju zemlju, ideju ili ženu postajali su prosto nepobedivi (često i nevidljivi), nedostižni i nesavladivi za sve svoje neprijatelje. Njihovo držanje bi već unapred ispovedalo spremnost za borbu na život i smrt - za to da se oni, takvi, neće nikada predati, nikada i ni pred kim kapitulirati. Jer jedino tu, gde je naša ljubav poslednje uporište i zadnji položaj, nema kukavičluka, jadnih kompromisa i užasne slabosti (nedostojnih naše besmrtne duše).
Kada osetite onu „toplinu" u pogledu i držanju svog sagovornika, doktora, poznanika, učitelja... odmah spuštate gard i postajete otvoreni za njihovu reč, dijagnozu, recept, savet ili pitanje. Samo se tom i takvom toplinom može objasniti mnogo koje pomirenje, neočekivani (onaj pravi, neiznuđeni) potez i iskreno izvinjenje koje ama baš niko nije mogao ni da nasluti. Ta toplina koju u sebi imaju i sobom nose najveći živi majstori ljubavne inicijacije svih vremena - svi ti večni zlatni dečaci (prerušeni u frajere) i devojčice (maskirane u fatalne zavodnice) - obara s nogu i spasonosno omogućava ozbiljno skraćenje svih ujediniteljskih, svih mirovnih i uistinu pozitivnih društvenih i ličnih procesa.
Dakle, da ponovimo: ljubav je preduslov za pravo, dovoljno kvalitetno i trajno osećanje zajednice, svih vrsta.
Ni sa svojim parom, ni sa svojom porodicom, ni sa svojom nacijom, a kamoli sa svim ljudima koji nas okružuju, ne možemo da ostvarimo neposredni i stvarni kontakt, ukoliko nismo prethodno ljubavlju ispunili svoje biće, sve svoje duhovne organe, svaki milimetar svog postojanja. Zato je i skovan onaj genijalni (srednjovekovni) teološki pojam: UM SRCA. Jer se samo „umom srca" i najčešće nepogrešivom ljubavnom intuicijom može razumeti sve ono što nikakav hladni razlog i „samo ljudski" (dakle „neljubavni") razum ne može razumeti, a kamoli ispravljati i popravljati.
„Umom srca" se odmah, u trenutku, može razumeti nastanak sveta i njegova iskonska lepota. On nam daje šansu da progledamo, slepi, svojim duhovnim očima. Da dodirnemo uzbudljivu tajnu postojanja samom svojom (ljubavlju ispunjenom) dušom.
Zato je najveštiji i najopasniji đavolov trik unižavanje i ismevanje ljubavi, neverica u njenu moć, bežanje od njene lekovite snage i uvek blagotvornog uticaja. Zna Nepomenik da se bez žive vode ljubavi u našem srcu odmah stvara pustinja, koja će ubrzo zatrpati sve ono što je nekada cvetalo, pevalo i pulsiralo u nama. I zato se Veliki Kušač toliko trudi da obesmisli svako pominjanje ljubavi, a kamoli veru u njenu suštinsku važnost. On se stalnim umnožavanjem i falsifikovanjem onog što je nekada bilo ljubav (a sada liči još samo na njenu uvredljivu karikaturu) upinje da u nama izazove otpor i nelagodnost pri samom njenom pominjanju. Kao da je ljubav samo za decu, infantilne, nedovoljno uspešne i neozbiljne ljude - i ni za koga drugog. Kao da je to nešto što isključivo pripada sentimentalnim sanjarijama šiparica, popularnim petparačkim pesnicima i roze omotima jeftinih bombonjera. Kao da postoji išta drugo toliko važno i svima nam neophodno - a da nije ljubav. Kao da nas išta drugo osim nje - osim neugasivog plamena iskrene ljubavi - može spasti i obezbediti nam mesto u večnosti.
Zato počnite da vežbate sve svoje „ljubavne instinkte", odmah i bezuslovno, s kim i kako god stignete.
Ne dopustite da vam život promakne, kao san, a da ga i ne osetite.
Volite!
Budite ljubav.

[intoxicated]

Zaista sam je voleo. Uživao sam u njenim nežnim dodirima.
Mogao sam da ispunim srce sjajem njenih očiju, sjajem koji nadmašuje sjaj zvezda.Voleo sam da ušuškam njen pogled u najtamnije i najtoplije delove svog razbenog srca. I dok sam krvario , ona me je volela.
I dok sam disao , ona me je čuvala. Sada to izgleda tako daleko, jedina.

[ocean soul]

A možda me i jeste strah da se opet zaljubim, da opet zavolim, i opet sve to izgubim.
Ćutke se privila uz toplinu mog grudnog koša. Mogao sam osjetiti kako prestaje drhtati, iako je temperatura i dalje bila ispod nule. Vjerovatno se tu, uz mene, osjećala sigurno, osluškujući ubrzane otkucaje moga srca. Čudno je to, kako ni jednu drugu nisam mogao zavoljeti, kako ni zbog jedne druge moje srce nije lupalo tako jako, kao što je slučaj sa njom. Znam da ta djevojka vrijedi, da je moram čuvati i da ću biti prvoklasni idiot ako je pustim da ode.

[Beli vuk]

Društvo ne ignoriše starca ako posjeduje lovu ili duhovitost,ali starac ne može imati drskost i moć kao duhovita ljepotica.

[Beli vuk]

"Žena, sreća i vjetar kratko traju"
buda

E ovaj Andrich je bio skroz otkachen ha..
"U svakoj ženi ima đavo koga treba ubiti ili poslom ili rađanjem, ili i jednim i drugim; a ako se žena otme i jednom i drugom, onda treba ubiti ženu."


Preterao je, i ja ne mogu priznati ovu izreku .

[ocean soul]

‎"Bili smo pravi, ali je vrijeme bilo pogrešno. Nisam bio savršen, al' stvarno sam te volio. Bez glume i lažnog sjaja, ali sa previše ponosa."

[the_sacrament]

Kada te nema jer tako hoću
zaledim osmeh. U sebi kažem ime.
Udahnem duboko i pomislim:
tako mi nedostaješ.

[vikky]

Beznačajni sex, onaj za utjehu.. stara postelja, dobro znana. Cigara u jednoj, čaša viskija u drugoj ruci. I jedna znana glava na jastuku pored njene. Muk,tišina. Bez nepotrebnih riječi, takve su potrošili odavno. Pa i one potrebne, ako ćemo iskreno..Tek se povremeno sretnu njihovi pogledi, izgubljeni, upitni..
"Gdje smo pogriješili?" pitao je. Bespotrebne rečenice, bespotrebna pitanja.. opet.
"Ni
smo znali ćutati kad je trebalo", reče mu i povuče još jedan dugi dim..
"Zašto smo onda opet tu? Na istom mjestu, zajedno?" opet pitanja, teška, neodgovoriva pitanja. A tako je željela da šuti, da samo šuti..
"Zato što si sve ono sto jesam, a ne želim da budem. Zato što sam sve ono sto želiš, a ne znaš da imaš.."
Okrenula se prema njemu, polupijani poljubac mu prlijepila za usne, otvorila oči i pogledala u njegove bezizražajno zelene. Maknula je kažiprstom uvojak sa lijevog oka. Na taj mali, intimni čin je još uvijek imala pravo.
"Al' čemu riječi kad više nema nas." reče i tijelo opet postavi na njegovo. Protiv svega je mogla, al' protiv želje za njim..tu je bila bespomoćna. "Ali ti.." krenuo je da priča, ali mu je zapušila usne poljubcem i tijelo čvrsto pritisnulo uz njegovo. Možda je željela, ali nije smjela čuti te riječi. Riječi koje bi je ponovo vratile na početak. Jer sve dok ne kaže Te riječi, mogla se nadati da više nije njegova. Kao što odavno on više nije bio njen..

[Raquel]

Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav.
R.Tagore

Kad pripadam tebi, tad konacno potpuno pripadam i samome sebi...
Mikelandjelo

''Dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina,
to nije nista ozbiljno. Ali kada ga pocnemo ljubiti
zbog njegovih mana, onda je to ljubav.''
Sacha Guitry.

Ljubav je dovoljno strpljiva da izdrzi mane koje ne mozemo izleciti...
J. Jelinek

"U ljubаvi je nаjlepše dа se sаnjа,
čekа i dа se čuvа tаjnа.Ko nije prošаo kroz to - nije voleo. Ko nije
sposobаn dа se žrtvuje nemа dаrа zа ljubаv.Ko nije pаtio i plаkаo - nije
voleo." Desаnkа Mаksimović

Veruj ljubavi i onda kada zadaje bol! Ne zatvaraj svoje srce!
Tagore

Ljubav nije nista drugo nego otkrivanje sebe u drugima i uzitak u tom prepoznavanju.

Ona je trcala u susret zivotu, on je brojao korake prema zalasku sunca.
Ona je znala sto je ljubav, on je poznao tugu.
Ona je voljela njega.
On nju jos vise...
Bili su ona rijec koja je jos malo ljepsa od savrseno. Bili su bajka...
koja nikad nije prosla tu magicnu granicu izmedu proslog vremena i sadasnjosti.
Zato jer je bajku i stvarnost nemoguce spojiti.
Osim u snovima...

Ljubav je prepoznati čoveka kakvim ga je Bog zamislio, a roditelji nisu učinili.
Marina Cvetajeva


LJUBAV SE RADJA IZ ZNATIZELJE, A TRAJE IZ NAVIKE.
M. Bontempeli

Ljubav udari često tamo gde ne treba.

:moon:

[the_sacrament]

Gde je to živela, gde se to skrivala?! Što je nisam video pre...
Koga je ljubila, koga je snivala?! Nekakve folere - mrzim ih sve!

[vikky]

Zaboravila me?
-Ne, prijatelju, nije te zaboravila, nego nema za čim da žali, izgubila je ono što nikada nije ni imala, osjetila, nekoga kome ne znači ništa, a vjeruj mi, prijatelju, ti si izgubio osobu koju je ona sanjala da će sresti u tebi, koja te razumije, podržava, i koja ti vjeruje.

[ocean soul]

‎''Suviše različiti da bi se voljeli. Suviše slični da bi se mrzili. Suviše navikli jedno na drugo da bi se rastali, a suviše jedno drugom važni da bi prijatelji ostali.''

[vikky]

‎''Suviše različiti da bi se voljeli. Suviše slični da bi se mrzili. Suviše navikli jedno na drugo da bi se rastali, a suviše jedno drugom važni da bi prijatelji ostali.''

Dugujem reputaciju...

Njoj je lakše ugoditi nego je ukrotiti... I tako... Pokušao sam na one načine koji se obično nazivaju "lepim"... Znaš već? Strpljenjem... Poverenjem... Tolerancijom...ostala mi je još tvrdoglavost, ništa više... Pa da vidimo... Ako je krto, slomiće se... Ako nije, poviće se... Nema tu puno kombinacija...

[the_sacrament]

Oboje smo nosili na lančiću
po polovinu jedne davno polomljene tajne,
ali nismo pokušavali da je sastavimo.
Ko zna zašto
ta je tajna lebdela
nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena
kao ukleta lađa...

[puppy]

"Citavog zivota shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laz:sloboda postoji jedino kada je prisutna ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseca slobodnim, taj voli celim bicem. A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim. U ljubavi niko nikoga ne moze da povredi; svako od nas je odgovoran za ono sto oseca i ne mozemo drugog da krivimo za to. Niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je."
(Jedanaest minuta)

"Ljubav nije u drugome, vec u svakom od nas i mi je samo u sebi budimo. Medjutim, da bismo je probudili, potreban nam je drugi. Univerzum jedino ima smisao ukoliko imamo nekoga s kim cemo deliti svoja osecanja."
(Jedanaest minuta)

"U zivotu ima stvari koje, bez obzira iz kog ugla ih posmatramo, ostaju stalno iste, vrede podjednako za sve ljude. Kao, na primer, ljubav"
(Veronika je odlucila da umre)

"Iz razlicitih priroda radja se ljubav. Iz suprotnosti ljubav crpe snagu. Kroz sukobe i preobrazaje, ljubav se cuva."
(Zahir)

"Ljubav je divlja snaga. Kad pokusavamo da je ukrotimo, ona nas unistava. Kad pokusavamo da je zatocimo, ona nas zarobljava. Kad pokusavamo da je razumemo, ostajemo izgubljeni i zbunjeni."
(Zahir)

"Ljubav je bolest od koje niko ne zeli da ozdravi. Koga ona napadne, taj ne zeli da se spase, a ko pati ne zeli da se leci."
(Zahir)

"Ljubav je nesto sto pokrece inteligenciju i kreativnost, nesto sto nas prociscava i oslobadja."
(Zahir)

[puppy]

[rock'n'rolla]

Ukrascu tvoju senku,obuci je na sebe i pokazivati svima.Bices moj nacin odevanja svega neznog i tajnog.Pa i onda kad dotrajes,iskrzanu,izbledelu,necu te sa sebe skidati.Na meni ces se raspasti.Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duse.

[vikky]

‎"Druže, čuvaj je se. Takve su ti najgore. Imala je slomljeno srce, do kraja smrskano. Od toga se nikada nije oporavila. Nije više osjećajna djevojčica, sad ne preže ni pred čim. Lomi, gazi sve što joj se nađe na putu. Jednom je voljela i zaklela se da više nikad neće... I nije zavoljela. Od tada, više nikada. "