MATIJA BECKOVIC O GORI CRNOJ!

[Savindan]

Matija Beckovic je DNO DNA,to je covjek koji je dobar pjesnik ali je stvarno smece !!!!

Јеби га, макар му то признајете (друго не смете из дубоког лицемерја јер вас пецкају његове опсервације). Нађи ми неког ваљаног дукљанског песника. :roll:

[Grad Heroja]

i tako polako dodjosmo da je kinez samo Srbin iz Kine i da mu je prandjed isto biJo Srbin samo malo skiljio od Sunca pa mu se oci iskosile.

:lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii:

[Nije bitno...*]

U svakoj normalnoj evropskoj zemlji bi taj odavno bio zvanicna persona non grata, i nebi smio privirit u zemlju koju tako pljuje. Ovaj nas zakon ima podosta falinki kad je u pitanju antidrzavno djelovanje...

[Hari Krisna]

Svaki zakon takve mora stiti pa je i Mlatije siguran. Zamisli sta bi mislila civilizovana Evropa kad bi osvanili naslovi - U Crnoj Gori govedo osudjeno!
Ne daj boze da takvi fale drzavu.

[Savindan]

U svakoj normalnoj evropskoj zemlji bi taj odavno bio zvanicna persona non grata, i nebi smio privirit u zemlju koju tako pljuje. Ovaj nas zakon ima podosta falinki kad je u pitanju antidrzavno djelovanje...

Не пљује он земљу већ стоку која је засела на власт...

[LoVeRmAn_pG]

Не пљује он земљу већ стоку која је засела на власт...

sta drugo,,,,

[Vidoje!]

Crna Gora je Nojev kovčeg isplivao iz kosovskog potopa.
Nojev kovčeg je bio načinjen ovako: u dužinu trista lakata, u širinu pedeset, u visinu trideset lakata. Na tri boja, sa dosta svetlosti, zatopljen smolom spolja i iznutra.
Nije drukčija, ni viša ni Crna Gora.
I kao što se Nojev kovčeg posle sedam meseci zaustavio na Araratu, ovaj je posle trista godina pristao pod koren Lovćena.
Jedan je sa zemlje odigla voda, a drugi krv.
U Nojevom kovčegu je od svega živog bilo uzeto po dvoje. U Crnu Goru je moglo stati samo jedno. To jedno je bio jezik, a u jeziku je bilo sve: i Kosovo, i kosovska misao.
Noje je iz kovčega puštao gavrana da vidi dokle je došla voda. Crnu Goru je preletela kukavica, sestra Lazareva, da vidi dokle je stigla krv. Reč je još jednom bila na početku i pokrenula sve iz početka.
Nikad nije bilo manjega sveta da je bio važniji. Ime Crne Gore je uskrsnulo sa kosovske grobnice. "Tu je skočila iskra iz gomila pepela veličine Dušanove, što nije umrla đe se ognjište srpsko utulilo, nego se pripela na goru te bjeska i dovikuje na sebe gromove zlobe i zavisti, kako zlatna igla potresne strijele oblačne". Nojeva golubica je posle četrdeset dana, a Lazareva kukavica posle četiri veka našla suvo da spusti nogu.
Kad se rodio Radivoje Tomov, u Crnoj Gori je već četiri stotine dvadeset i četvrtu godinu trajala kosovska bitka.
U njemu se svo naše zlo i dobro još jednom rodilo i preporodilo.
Pre Njegoša nismo imali ni tolikog pesnika, ni takvog vladike, ni ovakvog Kosova.
Kao pesnik, Njegoš je prestvorio legendu o Kosovu, kao vladika pozvao ne samo na osvećenje, nego i na osvetu Kosova, kao vladar poeziju pretvorio u stvarnost.
Narodnu poeziju je izdigao na visinu na kojoj nije bila, a Kosovu dao još jedno nebo.
Sam se obukao u kosovskog junaka, u raskošnu nošnju koju je sam smislio i skrojio, koju pre njega nikad niko nije nosio. Pa, ipak, čim su ga u njoj ugledali, u njemu su odmah prepoznali "onoga pravoga srpskoga bana sa Kosova".
Prvi je skinuo fes i nastavio korotnu kapu za Kosovom. Iz Kosova je izveo svoje poreklo i poreklo svoje porodice, a njegov narod svoju lozu iz kosovskog počela, svoj ponos iz poraza, a nadu iz kosovske propasti. Plemićska odora je postala narodna nošnja i svakog raetina podsetila da je vlastelin.
Za Crnu Goru, zemlju u kojoj su rođeni Nemanja i Sveti Sava - Kosovo je postalo mesto postanja. Tu je opet buknula svest, upalila se duša, otreznio zbunjeni gen srpskog naroda.
Sam Vuk kaže da je još u detinjstvu u Tršiću slušao da u Crnoj Gori "Još od Lazareva vremena traje srpska vlada i carevanje". Kolenovići su, jer su od kosovskog kolena, plemići -jer su olicetvorenja likova nestalih u kosovskom poklanju, Kućići - jer im je kuća na Kosovu izgorela, Odžakovići - jer su otpretali žiške iz kosovskog svetog pepela. Stvarni ljudi su se nadodali na poetske likove i sami postali više ispevani nego realni.
Kuća je domaća crkva, tužbalica - liturgija, a udovica - monahinja.

(M. Beckovic)

[Grad Heroja]

AAAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAAHHAHAHAHAHAAH AHAHAHAH
:lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue:
:yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii: :yipiiii:

[GRAD]

Crna Gora je Nojev kovčeg isplivao iz kosovskog potopa.
Nojev kovčeg je bio načinjen ovako: u dužinu trista lakata, u širinu pedeset, u visinu trideset lakata. Na tri boja, sa dosta svetlosti, zatopljen smolom spolja i iznutra.
Nije drukčija, ni viša ni Crna Gora.
I kao što se Nojev kovčeg posle sedam meseci zaustavio na Araratu, ovaj je posle trista godina pristao pod koren Lovćena.
Jedan je sa zemlje odigla voda, a drugi krv.
U Nojevom kovčegu je od svega živog bilo uzeto po dvoje. U Crnu Goru je moglo stati samo jedno. To jedno je bio jezik, a u jeziku je bilo sve: i Kosovo, i kosovska misao.
Noje je iz kovčega puštao gavrana da vidi dokle je došla voda. Crnu Goru je preletela kukavica, sestra Lazareva, da vidi dokle je stigla krv. Reč je još jednom bila na početku i pokrenula sve iz početka.
Nikad nije bilo manjega sveta da je bio važniji. Ime Crne Gore je uskrsnulo sa kosovske grobnice. "Tu je skočila iskra iz gomila pepela veličine Dušanove, što nije umrla đe se ognjište srpsko utulilo, nego se pripela na goru te bjeska i dovikuje na sebe gromove zlobe i zavisti, kako zlatna igla potresne strijele oblačne". Nojeva golubica je posle četrdeset dana, a Lazareva kukavica posle četiri veka našla suvo da spusti nogu.
Kad se rodio Radivoje Tomov, u Crnoj Gori je već četiri stotine dvadeset i četvrtu godinu trajala kosovska bitka.
U njemu se svo naše zlo i dobro još jednom rodilo i preporodilo.
Pre Njegoša nismo imali ni tolikog pesnika, ni takvog vladike, ni ovakvog Kosova.
Kao pesnik, Njegoš je prestvorio legendu o Kosovu, kao vladika pozvao ne samo na osvećenje, nego i na osvetu Kosova, kao vladar poeziju pretvorio u stvarnost.
Narodnu poeziju je izdigao na visinu na kojoj nije bila, a Kosovu dao još jedno nebo.
Sam se obukao u kosovskog junaka, u raskošnu nošnju koju je sam smislio i skrojio, koju pre njega nikad niko nije nosio. Pa, ipak, čim su ga u njoj ugledali, u njemu su odmah prepoznali "onoga pravoga srpskoga bana sa Kosova".
Prvi je skinuo fes i nastavio korotnu kapu za Kosovom. Iz Kosova je izveo svoje poreklo i poreklo svoje porodice, a njegov narod svoju lozu iz kosovskog počela, svoj ponos iz poraza, a nadu iz kosovske propasti. Plemićska odora je postala narodna nošnja i svakog raetina podsetila da je vlastelin.
Za Crnu Goru, zemlju u kojoj su rođeni Nemanja i Sveti Sava - Kosovo je postalo mesto postanja. Tu je opet buknula svest, upalila se duša, otreznio zbunjeni gen srpskog naroda.
Sam Vuk kaže da je još u detinjstvu u Tršiću slušao da u Crnoj Gori "Još od Lazareva vremena traje srpska vlada i carevanje". Kolenovići su, jer su od kosovskog kolena, plemići -jer su olicetvorenja likova nestalih u kosovskom poklanju, Kućići - jer im je kuća na Kosovu izgorela, Odžakovići - jer su otpretali žiške iz kosovskog svetog pepela. Stvarni ljudi su se nadodali na poetske likove i sami postali više ispevani nego realni.
Kuća je domaća crkva, tužbalica - liturgija, a udovica - monahinja.

(M. Beckovic)

Procitali smo "mudrosti" i "naucne" bajalice od Matije Bećkovića.
A sada da vidimo ono sto se zaista desavalo, prave istorijske cinjenice!


1.
U Maričkoj bitci Srba protiv Turaka 1371 god. Balšići (Crnogorci) nisu učestvovali.

2.
18. septembra 1385.god na Surskom polju kod Berata (u današnjoj Albaniji), poginuo je Balša Drugi Balšic.Srbi u ovoj bitci nisu učestvovali (niti je interesantna za Srpsku istoriografiju).

3.
Negdje 1388 na Pločniku, Srbi su imali bitku sa Turcima.Ni u ovoj bitci nije učestvovala Zetska vlastela Balšići i preci današnjih Crnogoraca.

4.
1389 god Srbi su imali boj sa Turcima na Kosovu, a ni u ovoj bitci Balšići (Crnogorci) nisu ucestvovali.

5.
Djuradj Drugi Balsić je 1402god. ranjen u borbama s Turcima kod Gračanice i od tih je rana umro u 1403 god.Ni u ovoj bitci Srbi se nisu borili na strani Balšića, a Srpsku istoriografiju ne zanima ni ova bitka!


Srbi i Crnogorci, tj tadasnja Srpska vlastela i tadasnja Zetska vlastela ni u jednoj bitci od ovih 5 bitaka u 30-tak god. nisu se zajednički borili protiv zajedničkog neprijatelja - Turaka!

Kakav je bio "istonarodni" osjecaj Srba i Crnogoraca, ako se ni u jednoj bitci nisu borili zajedno, protiv zajednickog neprijatelja ???


NISU IMALI ISTONARODNI OSJECAJ, JER NISU BILI ISTI NAROD.
DA SU BILI ISTI NAROD, BORILI BI SE PROTIV ZAJEDNICKOG NEPRIJATELJA, BAR U NEKIM BITKAMA!

Svi znamo da je puno Crnogoraca vezano za Kosovski mit.
Ocigledno je, da je izmisljen i donesen u Crnu Goru, u devetnaestom vijeku, u cilju posrbljavanja i zaglupljivanja, tada neukih Crnogoraca!

U skolama se nikada, do danasnjeg dana, nije ucila neoboriva istorijska cinjenica da Balsici (Crnogorci), nisu ucestvovali u Kosovskom boju, ali se zato do besvijesti izucavaju, neke priglupe guslarske pjesmice, Filipa Visnjica i Tesana Podrugovica.

Kako su se sami Crnogorci izjasnjavali, ima na ovom mjestu

http://www.cafemontenegro.com/forumi...pic.php?t=9492[/quote]

[Beranac]

Crnogorci, tj. drzavna vlast nije ucestvovala u Kosovskoj bitci. To je cinjenica. Postoje neke price da je Balsic pokusao da dodje, ali da kao nije stigao na vrijeme. Ali to je na nivou price. Nikakvih dokaza o tome ne postoje. Drugo, ta se bitka pripremala dugo, tako da nije mogla da dodje kao iznenadjenje nikome.

Cuvena Lazareva kletva, da "ko je srpskog roda, a ne dodje na Kosovo..." i ako su Balsici zaista bili u vazalnom odnosu prema kralju Lazaru - oni bi sigurno ucestvovali. Ovako nijesu. Tp ukazuje na to da je Kosovski mit u Crnoj Gori importovan, tj. nema podloge u samom narodu u to vrijeme.

Ali je bitka na Kosovu bila vrlo poznata, cijela Evropa je znala da se desila velika tragedija za jedan narod i a za samo hriscanstvo. Kako i ne bi, kada je skoro cijelo odraslo musko stanovnistvo jedne drzave preko noci presvisnulo. To je podloga za mit gigantskih razmjera, tako da i nije cudo sto je moglo naci lakog ukorenjivanja, preko crkve, u Crnoj Gori u 17. ili 18. vijeku, gdje je Crna Gora patila od tih istih Turaka.

U Crnoj Gori inace nemamo neku tradiciju da pamtimo izgubljene bitke, naprotiv. Ali ova se mogla ukoreniti, zato sto poraz na Kosovu nije bio crnogorski vec srpski. Ali se ipak ukorijenio toliko duboko da su Vasojevici nasli za svoju duznost da oslobode Prizren i Pec, uspjesno, kada im se za to pruzila prilika.

[GRAD]

Odlican tekst iz CKL


PAZARI MOCNIJI I OD MATIJE BECKOVICA

Pise: Vuk Novakovic

Nedavni vanredni opstinski izbori na Zabljaku bili su po mnogo cemu osobeniji od prethodnih, ne samo po konacnom ishodu: porazu opozicije – udruzenih cetnickih snaga i partizanskih cetnika, potomaka uzivalaca penzija sa dva-tri svjedoka, novopecenih bogomoljaca i podmlatka aktivista seljackih radnih zadruga, sinova i kceri bijelih golootocana, Amfilohijevih jezuita i uglednih licnosti i umjetnika koji su sebe upregli u durmitorska kola za »srpsku stvar«.
Pobjedu ovih snaga nijesu mogle osigurati ni velike pare novopecenog bogatasa Kujundzica, multimilijardera iz Provalije, s livrejisanom poslugom i kapitalom ruske mafije, kome uspijeva da sve kupi i potkupi u durmitorskom kraju ali ne i Crnogorce kojih tamo ima mnogo vise nego sto su ravnogorski analiticari mogli i da zamisle.
U novo osvajanje Zabljacke opstine bili su se zdusno angazovali pojedini lideri opozicije Crnoj Gori i najistaknutije stranacke licnosti. Skoro dva puna mjeseca sa Zabljaka nijesu odmicali dr Bozidar Bojovic, Savo Djurdjevac i Savo Markovic, Dobrilo Dedeic, mr Zoran Zizic i drugi.
Bila je stvorena atmosfera kao pred polazak cetnika na Neretvu 1943. kada se spremao polom partizana, koji se pretvorio u sopstvenu, cetnicku tragediju.
Orile su se cetnicke pjesme: »Spremte se spremte cetnici«..., »Svud su straze djenerala Draze« i druge ne bas sa humanistickim i demokratskim porukama.
Uprilicene su i tuce sa potomcima partizana i komunista.
Guslalo se, pjevalo i orgijalo.
Iz rukava su izvuceni i najjaci aduti: Amfilohije Radovic i Matija Beckovic.
Prvi je nastupao ka Ignjacio Lojola a drugi kao »viteski pesnik«, »klasik« i ****** sa dna rovacke kace.
Matiji Beckovicu je bilo organizovano i poesbno knjizevno vece, sa zadatkom karadjordjevicevskim da u »mrtve Srbe« dune zivot »srpskoj dusi«. Istina, tastom Beckovicu nije bilo prijatno da nastupi ispod ikone opozicionog kandidata za predsjednika opstine i nekoliko stotina njegovih postera. Ali u ime Srpstva - Matija je sve to progutao.
I kad su se svi nadali velikom »srpskom uspehu«, mimo svih ocekivanja dosao je veliki poraz, srpski debakl a velika pobjeda Crne Gore i Crnogoraca. Ravnogorci su se u ocajanju pitali otkud toliko Crnogoraca pod Durmitorom?! Zar je moguce da ova planina nikada nece biti srpska, kao sto nikada nije ni bila. Crnogorska slobodna teritorija, vijek. Nova pobjeda na Rudancima, znacajna koliko i ona iz 1862.
Ravnogorci su Zabljakom isli pognute glave, iako su ih otresitiji opominjali – glavu gore!
Pobjedu Crne Gore, pod crnogorskim Durmitorom, najbolje je prokomentarisao zabljacki zet, Zoran Zizic, koji je, vele, rekao da je bio uzaludan ogromni trud koji ulozen, silne pare i obecanja, krpljenje puteva i besjede popova. Dovoljno je bilo da crnogorska vlast organizuje samo dva stocna pazara da ikonosnom i osiromasenom narodu otkupi jagnjad, telad, krave i volove - i da trijumfuje.
Bolja i mocnija su bila ta dva pazara nego istorijski dolazak Matije Beckovica!
Ali »zabljacki zet« ne zna da se narod ne moze kupiti niti se smije ponizavati.
Durmitorci su poseban svijet, kruti stub Crne Gore.
Posto je opozicija izbore shvatila kao pazar dozivjela je neuspjeh. Jer, ima nesto sto se ne moze ni kupiti ni prodati.
Uzalud je Matija Beckovic dolazio.

[Hari Krisna]

... da su Vasojevici nasli za svoju duznost da oslobode Prizren i Pec, uspjesno, kada im se za to pruzila prilika.

Da to nijesu uradili Vasojevici jos bi i danas tamo sjedio neki Selim pasa, a vidis kako znaju sacuvati i ono sto im se oslobodi.

[G R A D]

********,
riječ Srbin, nastala od SOCIJALNOG pojma iz latinskog jezika, SERVUS = sluga.

SERVI = SRBI
SERVIA = SRBIJA

Tako je ova socijalna kategorija, abrakadabra, postala nacija !

Ovi su pojmovi bili nepoznati u Crnu Goru u ne tako davno vrijeme.

Iz tog pojma je nastala u Crnu Goru - nacija ********, u prevodu; SLUGE od SLUGU.

Karakteriše ih izrazito neobrazovanje, svi su pročitali samo jednu knjigu u životu i misle da su popili svu pamet svijeta, jer su tu knjigu, što jes jes, ČITAVU pročitali !

Nikada nijesu bili u inostranstvu i viđeli svijeta!


Prvi put, kad su se na moru ogrebali za snošaj od frizerke iz Leskovca, odlučili su i zakleli se, da će biti ******** !

Posa traže, a Boga mole da ga ne nađu.

Zaključili su da im je vlast loša, jer im niko ne poklanja pare!
Odmah su se zbog toga, učvrstili u uvjerenju da će biti ******** !

Pošto neki od njih imaju u kuću, po nekom osnovu Srbijanca, odlučili su se, na zahtjev tog Srbijanca, da promijene naciju i da postanu ******** !

Obično su izrazito nemoralni ljudi, mrze svaku naciju osim nacije SLUGU, mrze sve susjedne narode: Albance, Bošnjake, Hrvate, Makedonce, Mađare, Slovence, Bugare, i bez razmišljanja smatraju da su svi oni pokvareni a da su samo oni dobri !

Mrze takođe i sve evropske, civilizovane narode i takođe smatraju da su svi evropski narodi pokvareni, a da su oni, narod SLUGA , jedini dobri i plemeniti!

Mrze i sami sebe, to jest Crnogorce, mrze državu u kojoj žive iz prostog razloga što moraju da mrze, pa im je narod dao pravo ime - DUŠMANI !

[Vidoje:o))]

MALJISOR,
EVO NESTO OD NASEG NIDZA ZA TVOJE LUDILO I NESANICU:


“Не, нијесам ја противан њему, али не дам да Црна Гора уђе у југословенску заједницу оклеветана и на начин, који не доликује њеној славној прошлости, њеном достојанству и њеним битним интересима. Не, она неће улазити мучки и лупешки у тај величанствени храм, коме је она поставила темељ, и на који је она прва развила заставу своју са Душановим бијелим орлом, чије гњездо бјеше вјековима само на Ловћену. Она то није заслужила. Сјени славних предака наших, палих за идеју слободе свег нашег народа, буниле би се против тога.”

Никола
Неј код Париза, 24. XII 1918/6. I 1919.


“Црногорски народ, који је у својим вјековним напорима засновао српску државну мисао и створио прву политичку државу и омогућио својим несебичним и јуначким подвизима да се ослободи српско племе испод турског и аустриског ропства, ослободио је и Пећ, сједиште српског патријарха. Самим ослобођењем Пећи, оживјела су и реална патријаршиска права пећског митрополита. Црна Гора је хтјела да именује једног патријарха опет у Пећи, али како још тада није био ослобођен један велики дио нашег народа који се налазио под аустриским ропством, тај је акт био одложен. Чим се Црна Гора васпостави, митрополит пећски има бити проглашен са свима његовим историским правима за патријарха цјелокупне српске православне цркве. Тога се права Црна Гора као вјечно слободна српска држава и као ослободитељка Пећи неће смјети никада одрећи. У противном она би се огријешила и према свом народу, који није никад дозволио да се са њеног амвона чује проповјед заробљеног олтара. “

Никола
Hеј-Сен-Сир* код Париза, Глас Црногорца, број 88, 24. IX / 7. X 1920

[G R A D]

Pitanje za Vidoja, Janka i Njeguša:

Kako su vam se nacionalno deklarisale babe, prababe ?

[Grad Heroja]

JADOJE JELI OVO NIDZOVA KAPA A ??? :wink: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue:

[Grad Heroja]

OVO JE NASE ,KRENULO BAJTO KRENULO E SAD IDEMO DALJE ,SVE CE SE VRNUT AMA .... S V E !!!

[RoNN|3]

Pitanje za Vidoja, Janka i Njeguša:

Kako su vam se nacionalno deklarisale babe, prababe ?

romkinje, maljisorke, turkinje, gruzijke..

[Njegus]

moja baba nije imala priliku da komentarise dukljanske gluposti, posto u to doba, niko nije sporio cinjenicu da biti crnogorac ili srbin znaci jedno te isto.

za crnogorski jezik prvi put cujem od bivsih sljedbenika SLobodana Milosevica i od grupe neuspjelih intelektualaca iz frizerske akademije.

koliko znam, tkz. CPC se prvog puta u istorji pominje 1994 godine kada je registrovana kod cetinjske policije.

[G R A D]

Ja sam ozbiljno pitao kako su vam se babe, prababe deklarisale ?

[ZAVRZAN]

Ja sam ozbiljno pitao kako su vam se babe, prababe deklarisale ?

stvarno si govedo, nepopravljivo govedo. siiiikteeeeeerrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!

[RoNN|3]

moja baba nije imala priliku da komentarise dukljanske gluposti, posto u to doba, niko nije sporio cinjenicu da biti crnogorac ili srbin znaci jedno te isto.

za crnogorski jezik prvi put cujem od bivsih sljedbenika SLobodana Milosevica i od grupe neuspjelih intelektualaca iz frizerske akademije.

koliko znam, tkz. CPC se prvog puta u istorji pominje 1994 godine kada je registrovana kod cetinjske policije.

pa mnogo znaš..

[Grad Heroja]

Ada ne jadan ,cus nije imala priliku jerbo se pozabavila jednijem turcinom hahahahahahahahah,ito junacki ,cisto kolko da turcin potvrdi lozu :wink: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue:

[Vidoje:o))]

Ada ne jadan ,cus nije imala priliku jerbo se pozabavila jednijem turcinom hahahahahahahahah,ito junacki ,cisto kolko da turcin potvrdi lozu :wink: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue: :lolblue:

Tebe cu prdoje za muda da objesim a onda cu capru na-te-na-ne da ti oderem i dam na poklom dukljanskoj akademiji da ispise prdogorski rijecnik na njoj.A ako zahvali capre, odracu ti onog majmuna juniora sa kojim se sporazumijevas na svedskom.Onda ces da vidis sta su ti 'turci' uradili, majku ti ***** usranu koja te takvog usranog rodi!

Bese li broj 9, da ti komsiju greskom ne oderem? :wink:

[Cakir]

Poslusajte sto je Beckovic nalajo o crnogorskom jeziku pas li mu mater jebo

Razbijeno ogledalo srpsko
Matija Bećković 06.11.2004, 18:36:35

Dogorelo je do jezika! Ako je ta vest tačna - dogorelo je do temelja. Vest je stigla iz Crne Gore, koju je jezik stvorio i u kojoj izvan jezika nema nikoga i ničega.
Od bolesnika se najpre traži da isplazi jezik i kaže “A”. Spasioci hitaju da davljeniku izvuku jezik da se jezikom ne udavi. Za onog ko je promenio svetom kaže da je prekrenuo jezikom. Da li je i Crna Gora prekrenula jezikom upravo se utvrđuje. Jezik najtačnije pokazuje ne samo da li je jedan čovek, nego i da li je jedan narod živ ili nije.
Da je najnovije usekovanije jezikov u Crnoj Gori ispratio muk, znali bismo da je Crna Gora pala šapatom, razjezičena i obezličena. Crna Gora kakvu znamo može opstati samo na jeziku na kojem je i postala. Ticanje u živac jezika je ispitivanje njenog ili-ili, biti ili ne biti. I ako nestane Crna Gora će svoju poslednju reč reći na srpskom jeziku.
Svaki dan umire po jedan jezik, a jezik ne umire dok ne umre narod koji ga govori. U Crnoj Gori bi se moglo desiti nešto što se još nije desilo nigde i nikome. Da se sudbina naroda i jezika razdvoje, pa da umre narod koji ga je govorio a da njegov jezik ostane zdrav i živ.

ČETIRI IMENA
DA se predmet zove maternji jezik bivalo je i ranije, ali ono što je uradilo Ministarstvo prosvete Crne Gore bivalo nije. Naime, ono je uz maternji jezik dodalo i kako se on zove. I da ne bi bilo zabune navelo da ima četiri imena. Ali kako je svaki čovek rođen od majke logično je da ih bude i više. Ali ako broj maternjih jezika ne pređe broj stanovnika, to opet neće biti neki preterano veliki broj. Bilo je oko 20 odsto onih koji su se na popisu stanovnika izjasnili da govore crnogorskim jezikom. Slučajno se taj procenat poklopio i sa procentom nepismenih i nikako ih ne bismo smeli dovoditi u vezu. Iz te izjave izveden je zaključak da je to i njihov maternji jezik, a da majke niko ništa nije pitao. A ta provera je bila neophodna. Pogotovo u današnjoj Crnoj Gori gde majke često ne govore istim jezikom kao njihova deca, a još češće deca jedne majke pripadaju različitim nacijama i govore različitim maternjim jezicima.
Kuća se u stroj Crnoj Gori zvala kula. U naše vreme ta kula je postala vavilonska i to ona posle pometenija jezikov. Tako bi umesto lakomislenog zaključivanja kako se zove njihov maternji jezik bilo verodostojnije ispitivanje u kojem bismo dobili odgovor na pitanje: “Koliko ste imali godina kad ste prvi put progovorili crnogorskim jezikom? Da li ste pre toga govorili nekim drugim jezikom ili ste progovorili prvi put?” Takvim ispitivanjem ne bi bila na dobitku samo lingvistika montenegrina-materina, nego i čovečanstvo, koje se obogatilo saznanjem da ljudi u ozbiljnim godinama mogu progovoriti nekim jezikom i to istovremeno i obavezno, pod uslovom da su iz iste partije.
Srpski jezik, ime i pismo zabranjivali su u Crnoj Gori samo okupatori. I to u ratu. Nemoguće je zamisliti neku domaću vlast, kakva god bila, koja bi u miru davala za pravo okupatorima.
Istina, nekada jednojezična i jezikonosna Crna Gora danas ima sve po dvoje. Jedan od najmanjih evropskih naroda jedini je koji pripada dvema nacijama. Iz tog dvojstva nastaju i dva jezika i dve istorije i dve civilizacije. A te istorije i civilizacije, crkve i nacije, javljaju se u jednoj kući, među braćom i sestrama, pa je neko rekao - da bi im se po važećim zakonima i teorijama valjalo međusobno uzimati - ženiti i udavati.
Što je sve po dvoje nikoga ne zabrinjava jer uprkos tome o svemu odlučuju samo jedni, i što ih je manje tim više i čvršće.
I tako podvojena Crna Gora i dalje ostaje ogledalo srpsko. Istina, razbijeno.

LUDNICA OTVORENOG TIPA
SA svih govornica se u demokratskoj Crnoj Gori svakodnevno ponavlja da svako može svoj jezik da zove kako hoće i da je to jedno od osnovnih ljudskih prava. Nažalost, ili možda srećom, takvo pravo nigde u civilizovanom svetu ne postoji, ako je ikada igde i postojalo. Tako bi samo Drago Dragović, koji je nekad bio jedini centor “u pečatnji slobode crnogorske”, proširio svoje nadležnosti i dobio nova ovlašćenja. Kad bi jurisdikcija Draga Dragovića bila prihvaćena u lingvistici, zašto ne bi i u fizici i matematici. Među onima čija je glavna deviza: “Hoću i drago mi je!” imao bi veliki broj pristalica a neznalice bi konačno dočekale oslobođenje od svih stega.
Razume se da je jedno od osnovnih ljudskih prava nemati pojma ni o čemu ali još nije bilo države koja je to pravo unela u školski program. Kad bi to bilo moguće onda bi svaka vlast imala pravo da svoju teritoriju izdvoji iz nadležnosti bilo koje nauke, a bezakonje stavi pod zaštitu policije. Zar se već nešto slično nije dogodilo u Nikšiću gde su profesore koji su poštovali ustav otpustili sa posla.
Crnogorski je jedini strani jezik koji se predaje na srpskom jeziku. Uz to, crnogorski jezik je jedini strani jezik koji se srpski govori, čita i piše. I ko pravilnije govori srpski, što ima bolju dikciju i preciznije osećanje za melodiju i akcente srpskog jezika, to tečnije i izvornije govori crnogorski. Do našeg vremena nije se znalo da se može govoriti jedan jezik i biti poliglota. I to je jedan od lingvističkih fenomena koji je svet dobio sa našeg terena.
Da li je moguće da je jezik u Crnoj Gori do sad čekao da mu baš sadašnja vlast nadene ime?
Bilo bi tragično kad bi se pitanje srpskog jezika ticalo samo profesora nikšićke gimnazije i ostalo u nadležnosti zakona o radnim odnosima i zavoda za zapošljavanje Crne Gore. Otkaze su dobili ne samo profesori srpskog jezika nego i elektroinženjeri, profesori biologije, filozofije, fizike, matematike, istorije, ruskog jezika, pa čak i kafe kuvarica. A tako može da prođe svako ko se slepo drži ustava Crne Gore.
Bilo je originalnijih i dobronamernijih predloga da se kao izlaz iz ovakvog zamešateljstva u Crnoj Gori kao služeni jezik uvede engleski. To bi bio prvi slučaj da se u jednoj zemlji za službeni jezik uzme onaj koji niko ne govori. Ili ga govori tako i toliko da bi službeni jezik mogao biti i nemušti.
Bilo kako bilo, tako se Crna Gora i Srbija pretvaraju u ludnicu otvorenog tipa. Kad bi bila zatvorena ne bi imao ko ni da je zaključa ni da našije košulja.

JEZIK I IME
CRNA Gora se na srpskom jeziku zove Crna Gora. Crnogorci se na srpskom jeziku zovu Crnogorci. Crnogorski jezik se, čak i po važećem ustavu Crne Gore zove srpski jezik ijekavskog izgovora. Na drugim maternjim jezicima Crna Gora se zove drukčije, pa bi oni koji hoće da joj promene jezik najpre morali promeniti i njeno ime. Tih imena ima u izobilju: Karadag, Malezez, Montenegro, Mavro Vuko... “Gorski vijenac” se samo na srpskom tako zove dok je “Luča mikrokozma” smo na srpskom luča, a mikrokozma na svim jezicima.

TRI SLOVA
ZANIMLJIVO je da za postojanje crnogorskog jezika nema pisanih dokaza. Niti oni koji tvrde da njime govore imaju nešto napismeno. Kažu da za sad ima samo ime i tri slova. Ali s tim slovima se lakše kviči, šišti i vrišti nego što se govori. Čudno da pre današnjih Crnogoraca nije bilo Crnogoraca koji su govorili crnogorskim jezikom. Zato je njihov jezik crnogorskiji od crnogorskog, kako je kazao jedan od najistaknutijih lingvista. Crnogorski bez muke uči se po rečnicama, gramatici, pravopisu, priručnicima za srpski jezik čiji su autori, opet, većinom Crnogorci.

PODRŠKA OTPUŠTENIMA
Ovaj tekst Matija Bećković je napisao kao podršku profesorima Nikšićke gimnazije, otpuštenim zbog neprihvatanja da predaju maternji, umesto srpskog jezika. On je i danas u Nikšiću sa njima.