Podgorici

[ThaHool]

Nigdje kao u Podgorici nema vise ljudi koji zive u ovom gradu da ga mrze kao ovdje.....To mi nije jasno i nikad nece biti...tu rade, zive, podizu djecu a opet je ne vole i nista im u njoj ne odgovara i svu bi je srusili da im moze biti

Zato što nisu odavde - većina njih.

[N-I-K-O]

Upravo tako.
Staropodgoricanin nikad nece reci tako nesto.

[Cozmicbaby]

Chek' te ljudi... chek'te DJECO... Polako te. Shto neko reche odavde, usras'te se cho'eku u topik i batalite vishe sa sranjima i prepucavanjima, jer sam se nachitao, nagledao i naslusahao mnogo, a posebno kad je ova tema u pitanju... Onaj ko se se ne PRONALAZI u stihovima na pochetku, on ili kompletna njegova familija, neka ne postuje ovdje... NE VIDIM POTREBU nechiju da on objasni BILO SHTA, nekome koga su ovi stihovi dotakli... Za razliku od svih ostalih, mani moje godine dozvlajvaju da pricham o Podgorici i njegovom Duhu, jer sam ga ZAKUCHIO NA SAMOM NJEGOVOM KRAJU... to su '70 i '80. Tu mi je vrijeme stalo, to pamtim, ljubomorno drzim u sebi, ne zelim da ga se odreknem, tada mi je svaki dan bio razlichit', nije bilo "zivotne zabokrechine" koja se promulja jednom godishnje kao sada, TADA SAM ZIVIO i DISAO PUNIM PLUCIMA...
Pojam PODGORICHANIN, ili josh bolje CIKOTIC je neshto, shto ljudi koji su dolazili na ove prostore NIKADA nisu prihvatili, i NIKADA nisu shvatili, pa shodno tome NIKADA NI ONI NISU BILI NI SHAVCENI NI PRIHVACENI od strane ljudi KOJE SU ZATEKLI TU GDJE SU SE DOSELILI... Sav nesporazum je na toj relaciji. Podgoricu nikad nije chinjela ni Kishmala, ni Sahat-kula, ni banja, ni svi mlinovi na Ribnici (a znam da odavde znaju samo za JEDAN da je postojao, za ostale neamaju pojma dje su bili) ni Drach sa Cvijetinim Brijegom i ispod "bostanima", ni Brijeg od Morache, ni Drpe Mandica, ni Crne Rape, ni "Redzova", "Podgorichka", "Sastavci", ni livade ni Djechevca ni Efovica, ni bunar u kucu Marte Vujoshevic ili isti na sadashnji stadion Mladosti (bivshi Ofk Titograd, ne znam shta je to sad iako sam sa Dracha), ni ulica Sharkica, pekara kod Cura na Drach ili na Zabjelo preko puta "Tarine garaze" (nekadashnje) dje je nekad bila i jedna od kapija Podgorice, ni Slobo frizer... ne chini je ni chuvena "Sokolana" u kojoj se nekad otvori "Kino Kultura", ni Aero Klub Shpiro Mugosha sa svim svjim hangarima i padobranima na Str. Aerodrom...
Podgoricu su vazda chinjeli LJUDI koji su zivjeli u njoj... Ljudi koji se znali da SVAKI OD NJIH IMA NESHTO U SEBI, NOSI NESHTO shto ga chini CHOVJEKOM prije svega... da li je to "duh", poshalice, "zajebancija", pjesma, svirka ili "udaranje u talambase", "pricha", "da ZNA da se pobije" (na SHAKE, ne da radi u db pa ljevor zapas i nema mu ravnoga), da zna da "skine" zenu i da "ljubavi s njom", sve su to stvari KOJE SU SE PRVENSTVANO CIJENILE MEDJU LJUDIMA... Ono shto tada nije bilo, a to je da TATA ne stoji iza tebe... Bio si to shto jesi, takvim si se predstavljao, takav si bio i tachka, takvog su te i ljudi cijenili... Onako kako si se ohodio prema ostalima TAKO TI JE I VRACANO... NIJE BILO TATE DA TE ODBRANI I DA SE KAZU "Uuuu nemo' ovoga, ovome je TATA zajeban, tamo je poslanik u nekakvoj koaliciji"... Vjerska tolerancija, kompromis i sloga medju ljudima koji su zivjeli na ovim prostorima... TO JE ONO SHTO JE PODGORICA BILA... ZA TIM SE ZALI. Ogromna vecina, ne da nije imala previshe, ili dosta, nego nije imala ni DOVOLJNO... Svi su bili isti u materijalnom smislu... odrasli u bijedi i sirotinji pa kao takvi, svi su cijenili MNOGO VISHE komad hleba namazan mashcu ili pekmezom nego danas svi mi koji DOBIJEMO NA POKLON AUTO od TATE... I naravski, SVI SU BILI SRETNI... mnogo sretniji nego danas. Toga vremena i te Podgorica sam ja zakuchio a imam Bogu hvala josh zivih u familiji koji su je dozivjeli i prije 2. rata, pa mi mogu isprichati dje shto i kako...
Neko reche odavde, je li gradonachelnik Mugosha PODGORICHANIN... Evo da vam odgovorim da NIJE... Chovjek je sa sela, sa Mareze, ne krije on to i nikad nije poricao. Radi i gradi on, ne mogu da kupim matrake sad pa da kazem bilo shta suprotno, ALI BILO JE GRADONACHELNIKA PRIJE NJEGA, raspitajte se ko su bili i odakle, pa ce vam jasno biti ZASHTO PODGORICA NEMA NESHTO POPUT BASH CHARCHIJE ili SKADARLIJE... Alo, BANJU (kasnije poznatija kao "galerija Rista Stijovica", a drachanima josh poznatija po kafani "Muzichka Lira"), zamalo srushishe zbog mosta... Nisam protiv "napretka" u svakom sluchaju, ali shta ostaviti u amanet djeci??? Ovakva prepucavanja ko je, shta je ili je li UOPSHTE, podgorichanin ili Cikotic... Zal za vremenom, zal za ljudima i osmijesima na njihovom licu, zal za opushtenoshcu, shalama koje nikome nisu vrijedjale osjecanja a opet su bile provuchene satirom ili ironijom... Kasnje zal za nechim shto to NEKO nije shvatio, pa se sve to i lagano izgubilo zarad "mira u kuci"... Zal shto smo postali kao SULUNDARI, sjajni spolja, ali kada cuknesh, chujesh kako odzvanja shuplje, bez ichega unutra, bez srca i bez Dushe... Zbog toga nam sve tako i ide...

[desha]

Cozmicbaby svaka cast

[Bøgíñjå]

Odakle si ti sjargala u Podgoricu da mi je znati

Rodjena sam u Pogorici, tako da svoju teoriju mozes da zaobidjes.

Gledam objektivno na Podgoricu, grad u kojem sam rodjena.

Nije razvijena onako kako dolici jednom glavnom gradu. Vidim da se zadnjih godina dosta radi na tome, ali ima tu jos mnogo, mnogo posla.
Najveci problem je nekultura gradnjana, koji moraju unistiti sve sto se napravi.


Zelim da Podgorica izgleda kao veliki gradovi, a najsrecnija bih bila da vidim da stvari bar malo funkcionisu tamo kao u LOndonu.

Znam da se nekim Podgoricanima ne svidja ovo sto pisem, ali objektivno gledano, daleko da stvari funkcionisu kako treba.

Napominjem RODJENA SAM TAMO- NISAM PRIDOSLICA SA STRANE!

[NSX]

Catfight!

[Sidewinder]

Chek' te ljudi... chek'te DJECO... Polako te. Shto neko reche odavde, usras'te se cho'eku u topik i batalite vishe sa sranjima i prepucavanjima, jer sam se nachitao, nagledao i naslusahao mnogo, a posebno kad je ova tema u pitanju... Onaj ko se se ne PRONALAZI u stihovima na pochetku, on ili kompletna njegova familija, neka ne postuje ovdje... NE VIDIM POTREBU nechiju da on objasni BILO SHTA, nekome koga su ovi stihovi dotakli... Za razliku od svih ostalih, mani moje godine dozvlajvaju da pricham o Podgorici i njegovom Duhu, jer sam ga ZAKUCHIO NA SAMOM NJEGOVOM KRAJU... to su '70 i '80. Tu mi je vrijeme stalo, to pamtim, ljubomorno drzim u sebi, ne zelim da ga se odreknem, tada mi je svaki dan bio razlichit', nije bilo "zivotne zabokrechine" koja se promulja jednom godishnje kao sada, TADA SAM ZIVIO i DISAO PUNIM PLUCIMA...
Pojam PODGORICHANIN, ili josh bolje CIKOTIC je neshto, shto ljudi koji su dolazili na ove prostore NIKADA nisu prihvatili, i NIKADA nisu shvatili, pa shodno tome NIKADA NI ONI NISU BILI NI SHAVCENI NI PRIHVACENI od strane ljudi KOJE SU ZATEKLI TU GDJE SU SE DOSELILI... Sav nesporazum je na toj relaciji. Podgoricu nikad nije chinjela ni Kishmala, ni Sahat-kula, ni banja, ni svi mlinovi na Ribnici (a znam da odavde znaju samo za JEDAN da je postojao, za ostale neamaju pojma dje su bili) ni Drach sa Cvijetinim Brijegom i ispod "bostanima", ni Brijeg od Morache, ni Drpe Mandica, ni Crne Rape, ni "Redzova", "Podgorichka", "Sastavci", ni livade ni Djechevca ni Efovica, ni bunar u kucu Marte Vujoshevic ili isti na sadashnji stadion Mladosti (bivshi Ofk Titograd, ne znam shta je to sad iako sam sa Dracha), ni ulica Sharkica, pekara kod Cura na Drach ili na Zabjelo preko puta "Tarine garaze" (nekadashnje) dje je nekad bila i jedna od kapija Podgorice, ni Slobo frizer... ne chini je ni chuvena "Sokolana" u kojoj se nekad otvori "Kino Kultura", ni Aero Klub Shpiro Mugosha sa svim svjim hangarima i padobranima na Str. Aerodrom...
Podgoricu su vazda chinjeli LJUDI koji su zivjeli u njoj... Ljudi koji se znali da SVAKI OD NJIH IMA NESHTO U SEBI, NOSI NESHTO shto ga chini CHOVJEKOM prije svega... da li je to "duh", poshalice, "zajebancija", pjesma, svirka ili "udaranje u talambase", "pricha", "da ZNA da se pobije" (na SHAKE, ne da radi u db pa ljevor zapas i nema mu ravnoga), da zna da "skine" zenu i da "ljubavi s njom", sve su to stvari KOJE SU SE PRVENSTVANO CIJENILE MEDJU LJUDIMA... Ono shto tada nije bilo, a to je da TATA ne stoji iza tebe... Bio si to shto jesi, takvim si se predstavljao, takav si bio i tachka, takvog su te i ljudi cijenili... Onako kako si se ohodio prema ostalima TAKO TI JE I VRACANO... NIJE BILO TATE DA TE ODBRANI I DA SE KAZU "Uuuu nemo' ovoga, ovome je TATA zajeban, tamo je poslanik u nekakvoj koaliciji"... Vjerska tolerancija, kompromis i sloga medju ljudima koji su zivjeli na ovim prostorima... TO JE ONO SHTO JE PODGORICA BILA... ZA TIM SE ZALI. Ogromna vecina, ne da nije imala previshe, ili dosta, nego nije imala ni DOVOLJNO... Svi su bili isti u materijalnom smislu... odrasli u bijedi i sirotinji pa kao takvi, svi su cijenili MNOGO VISHE komad hleba namazan mashcu ili pekmezom nego danas svi mi koji DOBIJEMO NA POKLON AUTO od TATE... I naravski, SVI SU BILI SRETNI... mnogo sretniji nego danas. Toga vremena i te Podgorica sam ja zakuchio a imam Bogu hvala josh zivih u familiji koji su je dozivjeli i prije 2. rata, pa mi mogu isprichati dje shto i kako...
Neko reche odavde, je li gradonachelnik Mugosha PODGORICHANIN... Evo da vam odgovorim da NIJE... Chovjek je sa sela, sa Mareze, ne krije on to i nikad nije poricao. Radi i gradi on, ne mogu da kupim matrake sad pa da kazem bilo shta suprotno, ALI BILO JE GRADONACHELNIKA PRIJE NJEGA, raspitajte se ko su bili i odakle, pa ce vam jasno biti ZASHTO PODGORICA NEMA NESHTO POPUT BASH CHARCHIJE ili SKADARLIJE... Alo, BANJU (kasnije poznatija kao "galerija Rista Stijovica", a drachanima josh poznatija po kafani "Muzichka Lira"), zamalo srushishe zbog mosta... Nisam protiv "napretka" u svakom sluchaju, ali shta ostaviti u amanet djeci??? Ovakva prepucavanja ko je, shta je ili je li UOPSHTE, podgorichanin ili Cikotic... Zal za vremenom, zal za ljudima i osmijesima na njihovom licu, zal za opushtenoshcu, shalama koje nikome nisu vrijedjale osjecanja a opet su bile provuchene satirom ili ironijom... Kasnje zal za nechim shto to NEKO nije shvatio, pa se sve to i lagano izgubilo zarad "mira u kuci"... Zal shto smo postali kao SULUNDARI, sjajni spolja, ali kada cuknesh, chujesh kako odzvanja shuplje, bez ichega unutra, bez srca i bez Dushe... Zbog toga nam sve tako i ide...

Ne znam sto Ti bi reka na ovo...

[shrek]

Зар мислите да ће те неког странца инпресионирати, ако га поведете у „Делта сити“ и сличне грађевине. Па њима је мука од тога! Они нам завиде на нашој природи, нашој души( коју све више уподобљавамо њиховој), диве се (или би се дивили), Старој Вароши, Рибници, Врелима, Љубовићу, Сахат Кули, Волату, Џан улици, Ксенији...

To je sustina...

[The Grey Area]

Odje ljudi uporno pricaju o proslosti i ZIVE U PROSLOSTI. Da smo takvi ka shto nas opisujete - dobrodushni, poshteni, veseli, moralni - valjda nam se ne bi desilo ovo shto se desilo, i shto se dalje deshava...?

[Sidewinder]

Odje ljudi uporno pricaju o proslosti i ZIVE U PROSLOSTI. Da smo takvi ka shto nas opisujete - dobrodushni, poshteni, veseli, moralni - valjda nam se ne bi desilo ovo shto se desilo, i shto se dalje deshava...?

Takvi smo BILI.
Valjda ne sumnjas u to?

[The Grey Area]

Takvi smo BILI.
Valjda ne sumnjas u to?

Ne sumLjam :dring:

[Cozmicbaby]

Odje ljudi uporno pricaju o proslosti i ZIVE U PROSLOSTI. Da smo takvi ka shto nas opisujete - dobrodushni, poshteni, veseli, moralni - valjda nam se ne bi desilo ovo shto se desilo, i shto se dalje deshava...?

Pa da odgovorim na ovo... Naravski da ljudi prichaju o proshlosti... Zal za tim neki proshlim vremenima sam opisao gore... Medjutim, kao shto si i sam rekao, katastrofa je shto I MI nismo postali takvi ljudi kao shto su ljudi koje je krasilo neshto za chim zalimo... PROSHLOST pripada nashim ochevima i djedovima, ne nama... kao shto nama ne pripada ni BUDUCNOST... to pripada nashoj djeci... NASHA JE SADASHNJOST... to kakva nam je i to kakvu SADASHNJOST STVARAMO se sada vidi... MI JE STVARAMO... Neke stvari i recidivi proshlosti, recidivi vremena smo NASLIJEDILI, to bez daljnjega, da ne gushim sad o tome... Malo umniji ljudi su rekli, VELIKI NARODI OSTAJU VELIKI I U TESHKIM VREMENIMA... MALI OSTAJU MALI U SVAKOM VREMENU, A U TESHKIM G-OVNA ISPLIVAJU NAROCHITO... Sadashnjost UPORNO ne zelimo da mijenjamo evo vec 20 godina. Danas, se ne radi samo o podgorichanima, radi se o kompletnom narodu, ljudima koji zive na ovom prostoru, bili oni iz Podgorice od ko zna kad ili su doshli... bili ono bilo koje vjere, bili oni pripadnici bilo kojeg naroda... Sushtina je da si CHOVJEK, kakvog je opisivao, recimo Marko Miljanov u "Primjeru Chojstva i Junashtva"... DA SE RAZUMIJEMO, I DA SE NE LAZEMO I NE ZAVARAVAMO... Marko Miljanov je napisao takvu knjigu, ne zato shto smo mi BILI TAKAV NAROD, (da smo bili toliko chojstveni i poshteni, ne bi bilo potrebno pisati knjige o tome i busati se u prsa, vec jednostavno bi to shto je u TEBI, prenosio na svoja pokoljenja), nego je pisao da ostavi u amanet narashtajima da NE ZABORAVE kakav CHOVJEK TREBA BITI... Podgorica je imala jedan kratak (sad je ovo "kratak" relativan pojam) period u svom razvoju i svom bitisanju u tom nekom posleratnom periodu kada su ljudi dobro zapamtili svu muku, jad, chemer i bijedu koja ih je snashla, pa im je bilo DOSTA trvenja, netrpeljivosti, nesloge, nesojluka, gadluka i svega ostalog shto zivot chini nepodnoshljivim... U tom ambijentu su nashi ochevi zivjeli a nashi djedovi zadovoljno sukali svoje brchine i pushili svoje krdze, shto su dozivjeli da gledaju kako im djeca ili unuci postaju PRAVI LJUDI... Ali Yebi ga... Chovjeka ne chini SITUACIJA, chini ga ono shto je u njemu... ili si DOBAR ili si LOSH, NEMA SREDINE... Samo situacija moze da iznjedri tvoje osobone i pokaze ti kakva si osoba, prvo prema sebi, pa prema svojoj familiji a onda prema svima ostalim ljudima i na kraju prema OKOLINI I PRIRODI gdje zivish i gdje obitavash... Narod veli, "ako zelish da vidish nekoga kakav je, daj mu malo vlasti, ili daj mu mao para"...
Generalno, kao narod postali smo uzasan shljam i tu ne dijelim nikoga... TAKVA NAM JE SADASHNJOST... NEKO je ulozio mnogo truda, da nas napravi takve... koncizno je to radio, perfidno, godinama, muljao i mutio izmedju komshija i brace... Tu se PODGORICHANI nisu mogli oduprijet', nisu se od toga mogli odbranit', sve je to doshlo iznenada, odjednom, nenadano i danas imamo OVO... Svako vuche na svoju stranu, bez kompromisa, bez iole sluha za htijenja i zelje drugih a taj NEKO ko je sve to zakuvao i dalje trlja ruke, CHAK I SAD dok ja pishem ove redove a neko se ne slaze sa njima... OVO SHTO SADA IMAMO, NASLEDJUJU NASHA DJECA... Ne Mashu, ne Grand, ne "centar grada", "Deltu", "Milenijum", sijaset nekakvih zgrada i betona... Isto tako kao shto je neko zapamtio Podgoricu prije 20 godina, pa se sada "divi" u shta je "izrasla", tako neko moze i sada poci pa za 20 godine se "diviti" ili "razocharati" shta je postalo ili shta je ostalo od nje... Ono shto ostaje je ono shto CHOVJEKA CHINI LJUDINOM, to ponavljam evo vec nekoliko puta... Ako moralne vrijednosti ostanu kakve su sada i ne promijene se, onda smo ga zaista ugasili. Da se morale vrijednosti i moral MNOGO LAKSHE DEVASTIRA, nego shto se NADOGRADJUJE, Podgorica i podgorichani su vam ziv primjer... I nemojte da mislite da je to sluchaj sa Podgoricom samo... Recimo Sarajevo vam je bilo ziv primjer nechega o chemu vam sada pishem, svi su bili "raja" i onda su chekali samo momenat da jedni drugima ochi povade...Kakva bre Bash-Charshija, o chemu prichate vi... Gospodo, 'ocete u Evropu, 'ocete da ste dio globalizacije, IZVOLITE... Ovo ce vam samo i ostati... DA SE TRUDITE DA BUDETE LJUDI A NE BRAVI KOJI BLEJE U ISTI TOR ISTIM GLASOM I TONOM, I DA ZALITE SHTO TO NE MOGU OSTALI OKO VAS DA SHVATE TO... Ne krivim mnoge shto ne shvataju za tim zaljenjem... Nije im imao ko isprichat' o tome a i nije ih posebno ni interesovalo... Jedna od najgorih, najperfidnijih i najlicemjernijih parola kju je smislio NECHIJI bolesni um je "PODGORICA PODGORICHANIMA"... SHTA PODGORICA PODGORICHANIMA??? Da TAJ NEKO, nije objasnio ljudima dje su bile kapije Podgorice, dje je bila stara katolichka crkva, dje su bili podgorichki bunari, dje su bili mlinovi, dje je bio vodopad na Ribnici, o'kle Kusleova Kuca tu dje je, ko je bio taj chovjek, dje je bila stara zeljeznichka stanica, stari Dom Jna, stari hotel Moracha... Zashto se na tome malo ne poradi (chast izuzetcima, dje su se napravile par emisija, ALI NEDOVOLJNO)... Ne brate... Treba da se "OPET POCHNE OD NICHEGA" i da taj neko ZATRE SVE SHTO IOLE IMA DUSHE NEBI LI SE REKLO DA JE SVE OD NJEGA ILI NJIH POCHELO... E Qjurac, gospodo... Tuzno jeste, ali pamtimo i zalimo... To je ono shto ostaje u ovim gadnim vremenima...

[the_sorrow]

Da citiram babu jednog mi druga : '' Eeee kakvo je to vrijeme bilo, pokupi se na bostane, prostri šiljtu pa igraj ćišmaka , a ovi danas manitija cigara pušu.... ''
Cozmic ispravi me ako sam promasio koji izraz...

[NSX]

Manitija cigara :lolblue:

[Cozmicbaby]

Da citiram babu jednog mi druga : '' Eeee kakvo je to vrijeme bilo, pokupi se na bostane, prostri šiljtu pa igraj ćišmaka , a ovi danas manitija cigara pušu.... ''
Cozmic ispravi me ako sam promasio koji izraz...

Objasnicu vam zashto se bostani zovu tako... Prvo za one koji ne znaju dje su "bostani", to vam je ona livada preko puta "Restorana Ribnica". Urbanistichkim planom tu treba da niknu zgrade naravno (shto bi drugo) i da ide nekav most preko njih (da sad ne davim dje, shto i kako) Ne znam koliko vas pamti da bostani "do skora" (do prije nekih mozda 15-20 godina) nisu bili kao shto su sad, nisu bili livada u jednom komadu. Izbrazdani su bili jarcima i po metar dubine i po po' i vishe metara shirine... Nekada su se na bostane sadili paradajz, paprike, lubenice (iliti dinje ili bostani) i ostalo. Svaki bostan (to parche livade) se znalo chije i koje je familije E sad, malo nize od mosta Kapadzica prema "Vektrinom zdanju" na Ribnici je postojao VODOPAD... Dio vode je ishao prema mlinu chiji ostaci postoje i dan danas, zarastao u korov, divlju smokvu i pajasen (PODGORICA PODGORICHANIMA ali niko da se sjeti da ga barem OBNOVI... Ali su se sjetili da rasele ljude koji zive u kucice iznad Ribnice a sa desne strane ovog novog mosta i tru naprave PAVILJONE za umjetnike... pazi ti toga bezobrazluka i te perfidnosti), tako da je nivo Ribnice prije mosta Kapadzica bio mnogo veci, odnosno mnogo je bila dublja... tako da su ljudi te kanale na bostane koristili za navodnjavanje. Imali su vratanca na pocheku koja su se dizala prema gore i tako se voda pushtala u te "vodojaze" i odatle dalje po usjevima. Ribnica, do tamo ne'dje sredinom '80 NIKADA nije presushivala. Treba je bit' dobar podgorichki papunj i kijamet pa da ona presahne. Ja sam je odlichno zapamtio, jer sam se spushta' gumom od ne'dje Crnih Rapa To vam je kod "zeljeznichkog mosta" na Ibrichevinu, pa skroz do Skalina... Brate, znash li kakva je volja i energija trebala da si dijete od 6-7 godina pa da kotrljash unutrashnju gumu od autobsa ili od traktora (uf, tu ko je ima' taj je bio ka' Shumaher) od Skalina (Sastavci su ih zvali podgorichani) preko brijaga Cukovica, Cvijetinog brijega, preko shtreke pa skoro do na Konik do kuce Petra Tokova (nemam zivaca da vam to sad objashnjavam dje je), i to bos u 12-1, po vrelom asfaltu... kukavche crni kakva je to ljubav bila, xexexexeexxe... Davno su bostani da se sade, ja ih nisam zapamtio, ali jesam dozivio Ribnicu punu smeca, svega i svachega u njoj od shporeta, frizidera do slomljenih boca (3 put su mi noge shili od nje), ali OPET BISTRU i zamucenu samo kad su tenkovi prolazili preko nje, skroz na Konik tamo dje je Bioskom "25 maj"... Inache KONIK je dobio ime po jednoj maloj plazi na Ribnici i to da vam kazem. Poshto mi je otac bio padobranac, ima jedna slika koju cu pokushati da skeniram i da je postavim, dje su ga slikali iz aviona i gdje se dolje vidi Konik i Stari aerodrom... slika je iz neke '78-9, da vidite koliko je kuce tada bilo na tom prostoru... Da zavrshim, dosta se ispisah...

[Cozmicbaby]

Da citiram babu jednog mi druga : '' Eeee kakvo je to vrijeme bilo, pokupi se na bostane, prostri šiljtu pa igraj ćišmaka , a ovi danas manitija cigara pušu.... ''
Cozmic ispravi me ako sam promasio koji izraz...

E da, zaboravih... KANABIS ti je na ovim nashim prostorima poznat i kao KONOPLJA, tako da su nashi stari odlichno znali shto su "maniti cigari" ne boj se, xexexexexexe, znali su prozvakat malo toga ili bunike, xexexexee

[pobrezje]

e da, zaboravih... Kanabis ti je na ovim nashim prostorima poznat i kao konoplja, tako da su nashi stari odlichno znali shto su "maniti cigari" ne boj se, xexexexexexe, znali su prozvakat malo toga ili bunike, xexexexee

[size=3]Твоје су ријеци љековите брате. То је оно што треба нашој Подгорици. СЈЕЋАЊЕ! [/size]
[size=3]Мотивисао си ме да напишем и ја по нешто, али и да позовем све присутне да кажу нешто занимљиво о нашем граду. Не мора то бити из прошлпсти...има наш град и сада душу, јер је душа неуништива...само је на нама да је отргнемо од заборава.[/size]
[size=3]Тражио си да појасним неке наводе из своје пјесме: `Марковдан у Подгорици`. Па ево. [/size]
[size=3]Марковдан пада 8. маја, када се прославља Свети Марко јеванђелиста. На Драчу се налазио Манастир Светога Марка, а манастирска капија и дио зидина је сачуван до прије пар деценија. Али о томе касније. Оно што млађи[/size]
[size=3](али и старији, наравно), морају знати, је податак да је Свети Марко заштитник Подгорице, и да се један од најзначајнијих догађаја у животу града, одвијао баш на тај дан. Наиме, организована је Литија, на којој би се нашао цијели град, а нарочито угледнији грађани, чија је то била света обавеза. Прије пар деценија, тај је обичај обновљен, и оно што не смијем заборавити да споменем, је да Литију дочекује угледна породица Ђечевића,[/size]
[size=3]чији се дом налазе управо на мјесту гдје се налазио Манастир. Стари чико Алит је у најтежем времену показао људскот и мудрост своје лозе, и наставио да дочекује грађане својег родног града, предвођене високодостојницима Православне цркве. А какав је Њихов однос према Светињи на којој су се населили, свједочи управо оно што ми је причао чико Алит, а ја преносим Вама.[/size]
[size=3]`Улеће један дан мој отац као без душе. Што сједите погани једна, повика,[/size]
[size=3]ено оће да вам сруше аманет. Ако пуштите, боље да вас нисам ни имао. [/size]
[size=3]Ми потрчасмо,и стварно смо успјели да спријечимо рушење. Касније сам ишао(немој помињати имена, молио ме честити чико Алит), да молим, али узалуд...срушише нам Драчку капију на превару. Не могасмо је ми Мухамеданци одбранити од вас Хришћана, рече промукло. Мој је стари Селман дуго тиговао, више него да су му кућу срушили.[/size]
[size=3]Поменућу још један примјер чојства и љубави који је спајао Подгоричане.[/size]
[size=3]Моју је прабабу крстила књегиња Милена. Тда је књаз Никола даровао кућу [/size]
[size=3]у улици Ђечевића. Данас је остала само четвртина, јер су аустроугари остало конфисковали. Брат моје прабабе Ксеније је био Арсо Милошев, чувени алај барјактар. Један дан улеће була у нашу кућу, и затече Сену која је управо била расплела косу. `Помагај`, завапи, `ено нас Црнорци побише. Сена некако сави косу, забради се и потрча. Кад уђе у кућу, затече ратнике са исуканим оружјем.[/size]
[size=3]`Што то чините људи?`, упита мирно. `Светимо Арса Новаковога, што погибе на Тарабош`, викну један од њих. Тако моја прабаба сазнаде да јој је брат погинуо. Није пустила гласа...ни сузу, него распали онога што јој је био најближи колико је снаге имала.` Овај замахну јатаганом, али га спријечи и постиди глас који зачу.`Нека јадан, то је сестра Арсова,`[/size]
[size=3]` Арсо је био јунак, погани једне, а јунаци не свете на женама и нејачи. Требали сте Га на Тарабош осветит.` Рече то и изађе, а за њом и постиђени ратници. Никоме из улице није ни длака са главе фалила. Памтили су Подгоричани овакве примјере, а наша је света дужнос да их пренесемо млађим нараштајима, како им приче о нашој љубљви, слози и људскости не би дјеловале нереално.[/size]

[pobrezje]

Твоје су ријеци љековите брате. То је оно што треба нашој Подгорици. СЈЕЋАЊЕ!
Мотивисао си ме да напишем и ја по нешто, али и да позовем све присутне да кажу нешто занимљиво о нашем граду. Не мора то бити из прошлпсти...има наш град и сада душу, јер је душа неуништива...само је на нама да је отргнемо од заборава.
Тражио си да појасним неке наводе из своје пјесме: `Марковдан у Подгорици`. Па ево.
Марковдан пада 8. маја, када се прославља Свети Марко јеванђелиста. На Драчу се налазио Манастир Светога Марка, а манастирска капија и дио зидина је сачуван до прије пар деценија. Али о томе касније. Оно што млађи
(али и старији, наравно), морају знати, је податак да је Свети Марко заштитник Подгорице, и да се један од најзначајнијих догађаја у животу града, одвијао баш на тај дан. Наиме, организована је Литија, на којој би се нашао цијели град, а нарочито угледнији грађани, чија је то била света обавеза. Прије пар деценија, тај је обичај обновљен, и оно што не смијем заборавити да споменем, је да Литију дочекује угледна породица Ђечевића,чији се дом налазе управо на мјесту гдје се налазио Манастир. Стари чико Алит је у најтежем времену показао људскот и мудрост своје лозе, и наставио да дочекује грађане својег родног града, предвођене високодостојницима Православне цркве. А какав је Њихов однос према Светињи на којој су се населили, свједочи управо оно што ми је причао чико Алит, а ја преносим Вама.
`Улеће један дан мој отац као без душе. Што сједите погани једна, повика, ено оће да вам сруше аманет. Ако пуштите, боље да вас нисам ни имао.
Ми потрчасмо,и стварно смо успјели да спријечимо рушење. Касније сам ишао(немој помињати имена, молио ме честити чико Алит), да молим, али узалуд...срушише нам Драчку капију на превару. Не могасмо је ми Мухамеданци одбранити од вас Хришћана, рече промукло. Мој је стари Селман дуго тиговао, више него да су му кућу срушили.
Поменућу још један примјер чојства и љубави који је спајао Подгоричане.
Моју је прабабу крстила књегиња Милена. Тда је књаз Никола даровао кућу у улици Ђечевића. Данас је остала само четвртина, јер су аустроугари остало конфисковали. Брат моје прабабе Ксеније је био Арсо Милошев, чувени алај барјактар. Један дан улеће була у нашу кућу, и затече Сену која је управо била расплела косу. `Помагај`, завапи, `ено нас Црнорци побише. Сена некако сави косу, забради се и потрча. Кад уђе у кућу, затече ратнике са исуканим оружјем.
`Што то чините људи?`, упита мирно. `Светимо Арса Новаковога, што погибе на Тарабош`, викну један од њих. Тако моја прабаба сазнаде да јој је брат погинуо. Није пустила гласа...ни сузу, него распали онога што јој је био најближи колико је снаге имала.` Овај замахну јатаганом, али га спријечи и постиди глас који зачу.`Нека јадан, то је сестра Арсова,`
`Арсо је био јунак, погани једне, а јунаци не свете на женама и нејачи. Требали сте Га на Тарабош осветит.` Рече то и изађе, а за њом и постиђени ратници. Никоме из улице није ни длака са главе фалила. Памтили су Подгоричани овакве примјере, а наша је света дужнос да их пренесемо млађим нараштајима, како им приче о нашој љубљви, слози и људскости не би дјеловале нереално,

[Sidewinder]

Jesam li ja ovo dobro shvatio da su dracku kapiju branili staropodgoricki muslimani?

[NSX]

Dobro si shvatio i najvjerovatnije i jes tako bilo

[Tha_Maddog]

A viđi danas.


Uspjeli su.


Zavadili su braću, zavadili su komšije, zavadili su prijatelje. Na hiljadu naperfidnijih načina koje samo bolesno izopačen um može da smisli.


I zato dok čitam neke postove na ovoj temi vjerujem da ima nade. Vrlo malo, ali ima.

[DaySleeper]

Da citiram babu jednog mi druga : '' Eeee kakvo je to vrijeme bilo, pokupi se na bostane, prostri šiljtu pa igraj ćišmaka , a ovi danas manitija cigara pušu.... ''
Cozmic ispravi me ako sam promasio koji izraz...

pricala nam je baba jednog druga ,staropodgorichanin ili musliman iz stare varoshi kako god,skoro je umrla,da je njoj i sestrama njena majka pred spavanje kad bi bili `nemirni` davala konoplje.pretpostvljam caj ili u obrok.konoplje je bilo svudje...eto interesentan podatak

[the_sorrow]

'ašiša u veceru Cuo sam i ja za to od prababe moje...
Sto se tice kapije , jesu je branili podgoricki muslimani i dan danas Litiju docekuje porodica Djecevic (muslimanska) kao sto napisa pobrezje.

[Charlie]

Chek' te ljudi... chek'te DJECO... Polako te. Shto neko reche odavde, usras'te se cho'eku u topik i batalite vishe sa sranjima i prepucavanjima, jer sam se nachitao, nagledao i naslusahao mnogo, a posebno kad je ova tema u pitanju... Onaj ko se se ne PRONALAZI u stihovima na pochetku, on ili kompletna njegova familija, neka ne postuje ovdje... NE VIDIM POTREBU nechiju da on objasni BILO SHTA, nekome koga su ovi stihovi dotakli... Za razliku od svih ostalih, mani moje godine dozvlajvaju da pricham o Podgorici i njegovom Duhu, jer sam ga ZAKUCHIO NA SAMOM NJEGOVOM KRAJU... to su '70 i '80. Tu mi je vrijeme stalo, to pamtim, ljubomorno drzim u sebi, ne zelim da ga se odreknem, tada mi je svaki dan bio razlichit', nije bilo "zivotne zabokrechine" koja se promulja jednom godishnje kao sada, TADA SAM ZIVIO i DISAO PUNIM PLUCIMA...
Pojam PODGORICHANIN, ili josh bolje CIKOTIC je neshto, shto ljudi koji su dolazili na ove prostore NIKADA nisu prihvatili, i NIKADA nisu shvatili, pa shodno tome NIKADA NI ONI NISU BILI NI SHAVCENI NI PRIHVACENI od strane ljudi KOJE SU ZATEKLI TU GDJE SU SE DOSELILI... Sav nesporazum je na toj relaciji. Podgoricu nikad nije chinjela ni Kishmala, ni Sahat-kula, ni banja, ni svi mlinovi na Ribnici (a znam da odavde znaju samo za JEDAN da je postojao, za ostale neamaju pojma dje su bili) ni Drach sa Cvijetinim Brijegom i ispod "bostanima", ni Brijeg od Morache, ni Drpe Mandica, ni Crne Rape, ni "Redzova", "Podgorichka", "Sastavci", ni livade ni Djechevca ni Efovica, ni bunar u kucu Marte Vujoshevic ili isti na sadashnji stadion Mladosti (bivshi Ofk Titograd, ne znam shta je to sad iako sam sa Dracha), ni ulica Sharkica, pekara kod Cura na Drach ili na Zabjelo preko puta "Tarine garaze" (nekadashnje) dje je nekad bila i jedna od kapija Podgorice, ni Slobo frizer... ne chini je ni chuvena "Sokolana" u kojoj se nekad otvori "Kino Kultura", ni Aero Klub Shpiro Mugosha sa svim svjim hangarima i padobranima na Str. Aerodrom...
Podgoricu su vazda chinjeli LJUDI koji su zivjeli u njoj... Ljudi koji se znali da SVAKI OD NJIH IMA NESHTO U SEBI, NOSI NESHTO shto ga chini CHOVJEKOM prije svega... da li je to "duh", poshalice, "zajebancija", pjesma, svirka ili "udaranje u talambase", "pricha", "da ZNA da se pobije" (na SHAKE, ne da radi u db pa ljevor zapas i nema mu ravnoga), da zna da "skine" zenu i da "ljubavi s njom", sve su to stvari KOJE SU SE PRVENSTVANO CIJENILE MEDJU LJUDIMA... Ono shto tada nije bilo, a to je da TATA ne stoji iza tebe... Bio si to shto jesi, takvim si se predstavljao, takav si bio i tachka, takvog su te i ljudi cijenili... Onako kako si se ohodio prema ostalima TAKO TI JE I VRACANO... NIJE BILO TATE DA TE ODBRANI I DA SE KAZU "Uuuu nemo' ovoga, ovome je TATA zajeban, tamo je poslanik u nekakvoj koaliciji"... Vjerska tolerancija, kompromis i sloga medju ljudima koji su zivjeli na ovim prostorima... TO JE ONO SHTO JE PODGORICA BILA... ZA TIM SE ZALI. Ogromna vecina, ne da nije imala previshe, ili dosta, nego nije imala ni DOVOLJNO... Svi su bili isti u materijalnom smislu... odrasli u bijedi i sirotinji pa kao takvi, svi su cijenili MNOGO VISHE komad hleba namazan mashcu ili pekmezom nego danas svi mi koji DOBIJEMO NA POKLON AUTO od TATE... I naravski, SVI SU BILI SRETNI... mnogo sretniji nego danas. Toga vremena i te Podgorica sam ja zakuchio a imam Bogu hvala josh zivih u familiji koji su je dozivjeli i prije 2. rata, pa mi mogu isprichati dje shto i kako...
Neko reche odavde, je li gradonachelnik Mugosha PODGORICHANIN... Evo da vam odgovorim da NIJE... Chovjek je sa sela, sa Mareze, ne krije on to i nikad nije poricao. Radi i gradi on, ne mogu da kupim matrake sad pa da kazem bilo shta suprotno, ALI BILO JE GRADONACHELNIKA PRIJE NJEGA, raspitajte se ko su bili i odakle, pa ce vam jasno biti ZASHTO PODGORICA NEMA NESHTO POPUT BASH CHARCHIJE ili SKADARLIJE... Alo, BANJU (kasnije poznatija kao "galerija Rista Stijovica", a drachanima josh poznatija po kafani "Muzichka Lira"), zamalo srushishe zbog mosta... Nisam protiv "napretka" u svakom sluchaju, ali shta ostaviti u amanet djeci??? Ovakva prepucavanja ko je, shta je ili je li UOPSHTE, podgorichanin ili Cikotic... Zal za vremenom, zal za ljudima i osmijesima na njihovom licu, zal za opushtenoshcu, shalama koje nikome nisu vrijedjale osjecanja a opet su bile provuchene satirom ili ironijom... Kasnje zal za nechim shto to NEKO nije shvatio, pa se sve to i lagano izgubilo zarad "mira u kuci"... Zal shto smo postali kao SULUNDARI, sjajni spolja, ali kada cuknesh, chujesh kako odzvanja shuplje, bez ichega unutra, bez srca i bez Dushe... Zbog toga nam sve tako i ide...

Ja ljepsi opis Podgorice odavno nisam procitala. Svaka ti cast za ovo! E nema vise takve Podgorice i nece je ni biti, jbg

[NSX]

Ne mora da znaci, mozda neke nove generacije budu bolje od nas.