Shto bi ovo nocas!?

[wulfy]

Sta je ta krv? To je krv iz devedesetih godina sa kojom jos nismo spremni da se suocimo, no djelimo neke humanitarne...

[BrunoX]

Zbilja, podsjeti me to zabijanje krvavog noža u leđa. Po toj formulaciji, nož je već krvav prije zabijanja u leđa. Čija je krv na tom nožu prije zabijanja u leđa Srbije?

albanska, hrvatska, muslimanska. Sjeti se u kojem ratu i na čiju stranu su ratovali crnogorci u zadnjih 20 godina

[sinisam]

[quote=milicaaaaaaa;1033734]Ta odluka bi Srbiji uvijek bila u najgorem mogucem trenutku, kad god je mi donijeli, to je valjda svima jasno?!

A evo nekih mojih opservacija, mada ce opet ispasti da mrzim nekog, ali bas me boli uvo sta vi mislite. Ovo je zapravo reakcija na postove i postove alabanofobije koje godinama citam po ovom forumu.
U Crnoj Gori neki gospoda Srbi ne priznaju sopstvenu drzavu i koriste svaku priliku da pljunu na nju, sto u CG sto u inostranstvu, cijepaju ustav, sjede na himnu i preziru sve sto ima vze sa CG. Ipak, pozivaju njene gradjane (koje po prirodi stvari ne priznaju) da izadju na referendum da se izjasne o spoljnopolitickom pitanju.
Politicari tih partija koriste svaki momenat da siju medjuetnicku netrpeljivost i ne stide se toga, a njihovi puleni unistavaju sopstveni grad dok to oni mirno posmatraju. Dice se cetnistvom i na rijecima se spremni izginuti za Kosovo, iako ga nikad nijesu vidjeli. Cekaju direktive iz Beograda i kad ih kostunjavi pogladi po kosi presrecni sto su se uspkali pa mogu biti mirni za jedan period. Iako Srbiju boli dupe za CG, iako ih uglavnom preziru ali nema veze... Sve za Knez Mihailovu.
Posred Crne Gore navijaju protiv svoje reprezentacije, samo da srpska pobijedi. Izbjeglice iz Republike Srpske kojima je Crna GoRA pruzila zivot poslije rata sad vode glavnu politiku i salju sliku svijetuo Herceg Novom kao srpskom gradu. Pljevlja vele da oce da se odvoje i pripoje Srbiji. Svestena lica blagoslijaju, ali samo Srbe, ostale kunu... A ispadne da ja kad skrenem paznju na oblike velikosproske paranoje budem optuzena za sirenje mrznje :roll: A nije nego smo demokrate da vece ne mozemo biti.
I onda mi dodju da mi pricaju kako smo mi braca i kako smo im zabili krvavi noz u ledja, kako su mi Albanci neprijatelji, kako ce nas Velika Albanija progutati i slicne gluposti!
A micite mi se vise svi! Otkad znam za sebe lijezem i budim se sa vijestima o statusu hebenog Kosova, o regionalnoj stabilnosti, smanjenju inflacije ili statusu republike srpske. Sta je Srbija rekla, kako smo mi to primili, sta smo preduzeli, kako ce srbija reagovati...
A fala bogu da smo ga vise priznali, da ako se uskoro pocine malo, makar po tom pitanju. A kome je Srbija i Kosovo vaznija od CG neka fino kupi prnje i neka se seli tamo, pa da odatle svoje bitke bije jer mi vas je stvarno vise preko glave!

Treba prvo da pitamo sebe:
Zašto je problem kada Srbi navijaju za Srbiju a podrazumjeva se da će Albanci navijati za Albaniju a Hrvati za Hrvatsku.
Ako nađeš jednog jedinog Albanca koji će navijati za Crnu Goru kada ona igra sa Albanijom ili Hrvata koji će navijati za Crnu Goru kada ona igra sa Hrvatskom, svaka čast!
Mislim da je to ravno čudu nad čudima.
A priznaćeš da ima ( ne mnogo) ali ima Srba koji navijaju za Crnu Goru.

Konstantna moja priča ne za Srbe već za sve etničke grupe je sledeća.
Pokaži na djelu da poštuješ njih i njihova prava pa će i oni poštovati tvoja.
Pošto se pominju Pljevljam evo konkretno jedno logično pitanje.
Da li treba da Pljevlja, kao grad sa apsolutnom dominacijom srpskog stanovništva, ima policijski kadar u gardu koji odgovara procentu etničke strukture.
Da li je logično da u Pljevljima , načelnik odeljenja bezbjednosti bude Crnogorac.
Da li je normalno da su u Pljevljima, ogromna većina direktora škola, javnih preduzeća nesrbi.
E ja bih im omogućio da se o svom gradu brinu oni sami, dao bih ima procentualnu zastupljenost u državnim institucijama i onda bih sa pravom očekivao da će i oni poštovati Crnu Goru i njene simbole.
E tada bi u slučaju nepoštovanja simbola Crne Gore, tražio oštre mjere sankcije.
Da li bi ti poštovao državu i njene simbole koje tebe ne poštuje.
Evo reci mi je li za tebe normalno da U Pljevljima načelnik policije bude Crnogorac s obzirom na strukturu stanovništva.

Sve bi se ovo lako riješilo kada bi vlast htjela.
Odmah bi začepila usta i Mandiću i srpskoj listi.
Daj im ono što im pripada po svim demokratslim i civilizovanim rješenjima itd.
Zamislite da je na Cetinju gdje je dominantno crnogorsko stanovništvo, načelnik policije bude Srbin.
A u Plužinama, Šavniku,Žabljaku, Beranama,Bijelom Polju, Andrijevici nijedan Srbin nije načelnik odeljenja bezbjednosti...
Nijedan ili simbolično po neko je u državnim institucijama Crne Gore.
Lično ne vidim ni jedan razlog tome.Tako će im se začepiti usta za sva vremena i neće imati nikakvo opravdanje za nepoštovanmje države u kojoj žive!

[city lights]

Ta odluka bi Srbiji uvijek bila u najgorem mogucem trenutku, kad god je mi donijeli

E ovo je sushtina citave price. Ovdje pocinje i zavrshava se svo licemjerje, lazni patriotizam, guslanje uz rakiju i bogougodno jodlovanje.

Sama cinjenica da je Crna Gora, samostalno, donijela odluku, bez pitanja Velikog Brata Srbije, je pogubna. Jos kad se to tice Kosova...kako samo mogli? To je vec ona PODANICHKA svijest Crnogoraca/Srba iz CG, koji bi prije pojeli beogradsko g0vno nego crnogorski kolac. Jos bi rekli da je ovo prvo daleko ukusnije. Ali to su KRIZA IDENTITETA, KOMPLEKSI, FRUSTRACIJE kojima se Crnogorci DECENIJAMA uche.

Njih interesuje MIT, TERITORIJA, VELICINA - ne interesuju ih ZIVOTI LJUDI KOJI SU NA KOSOVU. Ne, to je manje bitno. Ajde da sacuvamo TERITORIJU, kako bi smo sacuvali obraz...a na Kosovo cemo...pa...NEKAD POC.

Ovim putem cu prenijet par textova Rajka Cerovica, koji je ubo u sam centar.

"Generacije Crnogoraca decenijama su živjele u uvjerenju da su njihovi preci ucestvovali u Kosovskoj bici 1389. godine. Kosovski poraz je doživljavan kao najveca nacionalna tragedija, izvor guslarskog bugarenja, navodna neizljeciva rana i ishodište vjekovne patnje. Prema tome "istorijskom" medašu sve je podešavano: od školskih programa i udžbenika do zvanicne ideologije koja je bila prividno poražena u Drugom svjetskom ratu. Paradoksalno je da komunisticko vrijeme nije izvršilo znacajnije pomjeranje u pravcu istorijske istine o razmjerama i znacenju ove davne bitke za Crnu Goru, vec je kosovska legenda, kroz nastavu istorije, a posebno književnosti, i dalje bila iznova pothranjivana.
Crnogorskoj djeci u školi nije bilo objašnjeno da mitologizirani kosovski dogadaj nije, ne samo u trenutku njegovog odigravanja, imao uticaja na Zetu, državu njihovih predaka, koja je, pod dinastijom Balšica, a kasnije Crnojevica, ostala slobodna više od jednog stoljeca poslije Kosovske bitke. Objašnjenje da je raspadom Nemanjickog carstva Zeta povratila nezavisnost i nastavila raniji samostalni državni i društveni život - predstavljalo bi svetogrde i temeljno ogrješenje o školski projektovani "srbocentricni pogled na svet".
Do kakvih je razmjera dovodilo uvjerenje o Kosovskoj bici kao navodnom kljucnom dogadaju i u crnogorskoj istoriji, svjedoce "naucne" tvrdnje jednog crnogorskog neuropsihijatra i doktora nauka koji je, prije koju godinu, smjelo objavio da i djelovi crnogorskog nacionalnog kostima, posebno kapa sa tradicionalnim crnim obodom, oznacavaju korotu za Kosovom. Zbog Kosova Crnogorci, po mišljenju pomenutog predstavnika crnogorske naucne i politicke elite, još boluju od depresije i neizljecivog kosovsko montenegrinskog simptoma.
Ma koliko zaista pismenoj osobi slicna umovanja djelovala kao ciste djetinjarije ne treba zaboraviti da su generacije Crnogoraca, ne samo vaspitavane u slicnom duhu, nego bile tvrdo uvjerene u istinitost kosovskih deseteracko cobanskih konstrukcija. Škola, naravno, nije nalazila za potrebno da stereotipe ove vrste razbija. Naprotiv, forsirajuci u nastavi književnosti epski kosovski ciklus, kao kvintesenciju ukupnog obrazovnog procesa, škola je samo pomagala trajnom usvajanju kosovskih stereotipa u glavama nedužne djece. Ako se po završenoj, posebno srednjoj strucnoj školi, ucenik teško mogao prisjetiti imena nekog od Lalicevih, Andricevih, ili Krležinih književnih junaka, cak teško i naslova njihovih znacajnijih djela, nepogrešivo je mogao navesti nazive gotovo svih pjesama kosovskog ciklusa, pa i imena njihovih glavnih i sporednih likova.
U nastavi književnosti, i u osnovnoj i srednjoj školi u Crnoj Gori, nije samo nesrazmjerno forsirana usmena kosovska epika, kao kljucni kod za modeliranje nacionalne svijesti, nego su njeni izmišljeni likovi gurani u svijest djeteta kao realne istorijske licnosti. Tako se stalno i hotimicno brkala poezija i zbilja, brisala granica izmedu legende i stvarnosti, proizvodio košmar koji ce kasnije rezultirati onom mitingaškom pjesmom "Ne tražimo ništa novo Nego carstvo Dušanovo"/. Nosiocima slicne svijesti u Crnoj Gori nije bilo razumljivo da bi rekonstrukcijom Dušanovog carstva, koje je u svom maksimalnom obimu trajalo samo devet godina, Srbija ostala i bez Beograda, pa i svakog pedlja teritorije preko Save i Dunava.
Medu mitingaškom masom, koja je pjenila ispred Skupštine oktobra 1988. godine, nije bilo malo Crnogoraca koji su mislili da je i majka Jugovica istorijska licnost. Lažna predstava o tome da je Kosovo predstavljalo posljednju odbranu hrišcanstva na evropskom tlu išla je dotle da se falsifikat o zvonjavi katedrale Notr dam u Parizu, povodom navodne pogrešne vijesti o srpskoj pobjedi na Kosovu, doživljavao kao neoboriva cinjenica. Nije se dalo šaliti sa efikasnom srpskom telegrafskom agencijom pred kraj cetrnaestog vijeka?!
Da Srbi ni malo nijesu cijenili crnogorsku boljku za Kosovom vidjelo se jasno prilikom oslobadanja Kosova od turske vlasti u Balkanskom ratu. Kad su Crnogorci prije srpskog stupanja na ovu teritoriju vec bili zauzeli Pec, Ðakovicu i Decane, jasno im je receno: S i k t e r! Samo je kocoperni general Radomir Vešovic, pozivajuci se na prethodni dogovor da svakome pripada ono što zauzme, ostao cvrsto zakopan na osvojenom položaju, stavljajuci do znanja da je spreman i na oružani otpor. Tada se Crnogorcima razminulo, da im uskoro 1918. godine, od "bratske" vojske bude okupiran i Cipur, uz zlocine koji su obilno prevazilazili sve što su Crnogorci doživjeli pod austrijskom okupacijom.
Slijedeci nametnutu mitsku svijest, i robujuci joj do stepena samouništenja, odnosno do predstave da su Srbi odvajkada bili centar svijeta, došlo se do cudovišnih infantilija tipa: "Vasojevici - najvece srpsko pleme". Niko nije mogao odgovoriti na pitanje: Koje je drugo? Iz prostog razloga što Srbi nemaju plemena, ni su ikada baštinili iskustvo koje bi moglo liciti na tradiciju plemenskog društva. Pominjanjem plemena, bez obzira na koliko uprošceno tumacenje njegovog znacenja u klasicnoj crnogorskoj tradiciji, stavlja se pecat na sadržaj koji može biti vezan samo za Crnu Goru, i donekle sjevernu Albaniju, i ako nije rijec o potpuno istovjetnim pojmovima.
Da neistoricna, mitska i predpoliticka svijest još, i ako farsicno, dominira, cak i u glavama navodne intelektualne i politicke elite, uvijek smo se lako uvjeravali kad poslije dolijetanja iz inostranstva na beogradski aerodrom, promjenom aviona za bivši Titograd, odmah cujemo tobože šaljiva plemenska nadgornjavanja, aluzije na legendarni zagaracki lopovluk, ili crmnicku škrtost. Kao da i drugi nijesu krali, ili su mogli da se baš razbacuju kavaljerstvom? Sticao se utisak da naše umne glave, poslije "napornih" sjednica u sjedištu bivše federacije, na kojima su morali praviti duboko zabrinuto lice nad sudbinom radnicke klase i svjetskog proletarijata, skidanjem dvorednih sakoa i popuštanjem kravata, sa zadovoljstvom uplovljavaju u svoj svijet farsicne plemenske banalnosti i otpora civilizaciji. Uostalom, na navodnom plemenskom obrascu u najnovije vrijeme se formiraju plemenske skupštine kao najretrogradniji oblik otpora svakoj mogucoj vrsti progresa. Vode ih univerzitetski obrazovani, bivši direktori i komitetlije, osobe tobože visoko uvažene u sredini.
Svuda je povecani broj univerzitetski obrazovanih znacio konkretni napredak, ali su u Crnoj Gori, uvažavajuci casne izuzetke, školom nerijetko gomilane "ucene" folklorne spodobe, ciji je znacaj u sredini mjeren kolicinom patetike koju su lucili u govorima na seoskom groblju, neukusno velicajuci tradicionalno crnogorsko viteštvo, koje je iz njihovih usta, i istrgnuto iz autenticnog konteksta, cesto karikaturalno zvucalo.
Da mitska deseteracka svijest, još živi ispod italijanske modne konfekcije i zaklinjanja u Evropu, svjedoci i nedavni skup bratstvenika, ne baš nepoznatog prezimena u Crnoj Gori, koji su toga dana namjeravali promovisati svoje porijeklo od Sibinjanin Janka. Lijepo im je zvucalo, a i drugi su razgrabili neka još slavnija imena. Šok je došao objašnjenjem jednog od pismenijih ucesnika bogate sofre da Sibinjanin Janko nije srpski, nego madarski nacionalni junak, i da se preziva Hunjadi. To bi se nekako i progutalo, ali ne i cinjenica da nije pravoslavac nego katolik. Svejedno, pojedena su brda jagnjetine u kojima ono što su navodno slistili bivši crnogorski vlastodršci, pali januara 1989, ne predstavlja ni mrve za brisanje sa trpeze poslije obilne gozbe.
Zahvaljujuci još živim deseterackim stereotipima, posebno podržanim, ili tacnije ne negiranim u školi, Vasojevici mogu biti najvece srpsko pleme, a Sibinjanin (Hunjadi) Janko može biti rodonacelnik jednog od crnogorskih plemena ili bratstava."

[city lights]

"Cineci od Crnogoraca decenijama poslušno roblje srpska nacionalisticka propaganda mogla ih je uvijek ubijediti da je nebo crno, a zemlja prozirno plava. Odbrane nije bilo ne samo zbog toga što je Crna Gora, u odnosu na beogradske propagandne štabove i njima podredene gotovo sve srpske institucije, bila dugo, prije svega medijski inferiorna, nego i zbog toga što se, dugim nepostojanjem univerziteta u Crnoj Gori, školovanje Crnogoraca nije moglo zamisliti bez Beograda, a to znaci bez i crnogorskog usvajanja raznovrsnih vidova srpskog nacionalistickog folklora. Sjetimo se tobože bezazlenih viceva i pjesmuljaka još iz Titovog vremena: "Niko nema što Srbin imade/ Srbin ima Hrvata za brata/ Narocito u slucaju rata"/. Ili bolje smišljenog: Drži knez Lazar posljednji govor pred kosovsku bitku rijecima: Hocemo li, vitezovi moji, danas izginuti za hrišcansku vjeru? Svi klicu: Tako je kneže! Samo Vuk Brankovic tobože promrsi iz coška: V j e r o j a- t n o! Pošto su u Crnoj Gori dedovi i babe najbolji dokaz cvrstine i dugovjecnosti crnogorskih stereotipa, navedimo jedan primjer: Starica od sedamdesetak godina komentariše crnogorsku jezicku dramu: "Kako sine, da ne govorimo srpski? Bože sacuvaj, onda cemo postati Hrvati". Nije baba baš neucena. Decenijama je svaki pokušaj subjektivizacije Crne Gore, bilo u kojoj oblasti, tumacen iz Beograda kao tobožnja izdaja srpstva i opasno približavanje hrvatstvu. Crna Gora je ovakvim stereotipom bila toliko sludivana da je, sve što je vezano za Hrvate i Hrvatsku, dio manje obrazovanog crnogorskog življa morao smatrati strašilom.
Kad je 1991. puštena "vijest" da trideset hiljada ustaša maršira prema Boki, ne mali dio Crnogoraca bio je spreman da u takvu monstruoznost povjeruje. Uzaludno je bilo objašnjavati da uskim pojasom uz more, od Dubrovnika prema Herceg Novom, pri obilju artiljerije koje je postavila bivša JNA na brdima iznad obale, ni tica ne može proci. Još uzaludnije dokazivati da Crna Gora nikada nije ratovala protiv Hrvata, da nam Hrvati nijesu nikakvi neprijatelji ili tradicionalni dužnici, i da ih ni od koga ne treba oslodadati na njihovoj zemlji. Stereotip o Hrvatima kao podlim neprijateljima Srba, i tobože Crnogoraca, povukao je onu nesrecnu crnogorsku masu pravo na Dubrovnik.
Snaga stvorenog stereotipa bila je suviše mocna da bi joj se razum mogao suprotstaviti. I danas se, nerijetko, na svaki državni kontakt sa Hrvatskom, ili susret celnika institucija kulture iz obje države, pripadnici prosrpskih stranaka u Crnoj Gori ježe, doživljavajuci to kao opasno ugrožavanje svoje srbocentricne ksenofobije, i krah vlastite, na žalost jedine ideološke matrice kojom raspolažu.
Srbija se decenijama u glavama nedovoljno obrazovanih, a nerijetko i formalnih vlasnika univerzitetskih diploma u Crnoj Gori, nije izjednacavala sa cetništvom, što je bilo logicno, ali je u svakom potresu nekadašnjeg jugoslovenskog jedinstva, dio Crnogoraca bio spreman da sve Hrvate identifikuje sa ustaštvom. Preživjeli crnogorski borci iz Drugog svjetskog rata, koji su se, liše rijetkih izuzetaka, devedesetih godina proteklog vijeka prilicno mizerno držali, nijesu ni pokušali da omladini u Crnoj Gori objasne da su im, posebno dalmatinski partizani, bili najbolji saborci u ratu, da su hrabre dalmatinske brigade dospijevale u završnim operacijama i do crnogorskih prostora, i zajedno sa Crnogorcima sijale kosti po brojnim ratištima. Teško je bilo povjerovati da su potomci dalmatinskih partizana, pa i sami tada još živi dalmatinski borci iz Drugog svjetskog rata, baš preko noci mogli postati ustaše. No, cemu logika kad je stereotip jaci?
Crnogorci, zaista, ne samo da nijesu imali nikakvih negativnih racuna sa Hrvatima, nego ih suštinski nijesu ni mrzjeli. Medutim, bili su decenijama programirani da mrze za druge, i budu ne samo topovsko meso, nego i propagandni softver i izvodac za tude ciljeve. Kulturne, pa i politicke veze sa Hrvatima i Hrvatskom, recimo u Njegoševo vrijeme, bile su mnogo intenzivnije i prisnije nego sa hatišerifskom Srbijom. Hrvati se Crnogorcima nijesu ozbiljnije zamjerili ni tokom dvogodišnje austrougarske okupacije Crne Gore u Prvom svjetskom ratu. Oni vakmajstori, cuveni po rigidnom postupanju prema domacem stanovništvu, pretežno su bili Srbi iz Like i Krajine. U narodu je zapamceno da su prema crnogorskom življu tada daleko najbolji bili Cesi.
Crnogorski kulturni i mentalitetski model življenja ne podrazumijeva nacionalisticku ksenofobiju i iskljucivost. To nije sastavni dio crnogorske tradicije. Izuzetak je jedino kad se, snagom srpske propagandne mašinerije, Crnogorcima ubaci odgovarajuci cip iz beogradske intelektualno politicke kuhinje. Otuda je uvijek sa nevjericom i neskrivenim negodovanjem primana nesporna konstatacija da Crnogorci na svome državnom prostoru žive sa Albancima u vjekovnoj toleranciji i slozi. "Tek cete vi vidjeti"- odgovaraju otuda. "Ako budete nezavisna država pocijepace vas Albanci i Muslimani". Navodno Srbija treba da štiti Crnu Goru, i ako nije u stanju da u svojim granicama zadrži ni vlastitu dojucerašnju teritoriju kojom se vjekovima klela.
Da li u usvajanju besmislenog stereotipa koji, u najmanju ruku, znaci rezervisanost prema Hrvatima, ili stalne sumnje u njihovu iskrenu privrženost bivšoj jugoslovenskoj državi, da ne kažemo, ne bez Titove politicke mudrosti nekada proklamovanom bratstvu i jedinstvu, odgovarajucu ulogu igra navodno omraženo katolicanstvo, ili cobanski stereotip o latinima kao starim varalicama? Niti su Hrvati latini, niti su, bar crnogorski katolici, protivnici crnogorske države. Pa u krajnjem slucaju ni toliko brojni da biše, cak i ako to namjeravaju, predstavljali u Crnoj Gori ikakav remetilacki faktor.
Strah od navodno agresivnog katolicanstva, kao stalni slogan srpske nacionalisticke caršije, ukoliko u Crnoj Gori stvarno može zaživjeti, takode je decenijama importovan. Niti su Crnogorci toliki vjernici da svoju konfesionalnu pripadnost smatraju suviše važnim dijelom vlastitog identiteta, niti su u svojoj civilizacijskoj tradiciji optereceni slicnim stereotipima. Sjetimo se samo svojevremenog potpisanog Konkordata sa Svetom stolicom, kojim je katolicka crkva u Crnoj Gori u pravima potpuno izjednacena sa vecinskim pravoslavnim stanovništvom, ili više puta naucno potvrdene konstatacije da su knjaz, odnosno kralj Nikola i država Crna Gora, krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog vijeka vodili najprogresivniju vjersku politiku na evropskom tlu. Može li sve to da bude baceno pod noge ukoliko se nekoj braci ne dopada?
Konacno, Crna Gora ima dovoljno razloga da se ponosi ne samo brojnošcu i znacajem kulturno istorijskih spomenika katolicke provenijencije na svome prostoru, nego i da se s pravom gordi dugim trajanjem i današnjim postojanjem, primjera radi, Barske nadbiskupije koja je nepobitni dokaz drevne dukljanske državnosti. Odatle, iz dukljanskog državnog nukleusa, mocno je zapocelo crnogorsko civilizacijsko trajanje i samosvijest. Zar nije, ako sve to apstrahujemo, tradicionalna vjerska tolerancija jedan od sastavnih djelova najdragocjenije crnogorske moralne baštine i nesumnjiva i današnja moralna legitimacija Crne Gore pred svijetom?
Zbog cega biše Crnogorci dijelili onu poznatu srpsku zavidljivost prema gradanski uljudenijem hrvatskom mentalitetu, kao posljedici dugog hrvatskog življenja u visoko civilizovanoj, pa i dobrim dijelom demokratskoj Austrougarskoj monarhiji, koja je, izmedu ostalog, i Srbima, ne samo u Vojvodini, podarila znacajne civilizacijske plodove?
U Evropu se ne može ici sa bajatim cobanskim stereotipima. Ako Crna Gora pripada sebi to ne znaci da postaje ni Hrvatska ni Srbija. Naravno, još dugo ce, iz nekih centara, ako bude njegovala vlastiti subjektivitet i samosvijest, biti optuživana za izdaju. Treba li se zbog toga i danas uzbudivati?"

[city lights]

Strah od manjina


Cime se Crna Gora danas, a i tradicionalno, jasno izdvaja iz balkanskog okruženja koje je više ili manje podložno teoriji i praksi etnicke, da ne kažemo rasne cistote i nacionalisticke uskogrudosti? Da li višim stepenom ekonomskog razvoja, bogatstvom gradanske tradicije i institucija, možda superiornošcu vlastitog obrazovnog sistema, ili tradicionalnog kulturnog modela? Zbog cega u proteklih petnaest godina, i pored niza uvezenih pokušaja i žestokog propagandnog pritiska, kao i obilja ubilackih scenarija, Crna Gora nije zaplivala u krv i otvorila unutrašnji medunacionalni ili medukonfesionalni rat, povodeci se za primjerima iz vlastitog okruženja?
Podsticaji za moguci tragicni razvoj dogadaja ni malo nijesu bili zanemarljivi. Letjele su u vazduh neke radnje u Bijelom Polju, ili Pljevljima, dogadali se Štrpci i Bukovice, pa i Kaluderski Laz. Na žalost, desila se i deportacija bosanskih izbjeglica Herceg Novog, cime je tragicnije udareno na crnogorski obraz nego sramnom operacijom u Konavlima i na vratima Dubrovnika. Svaki od nabrojanih zlocina, izuzevši hercegnovsko izrucenje bosanskih Muslimana pod Karadžicev nož, bili su, bez sumnje, importovani. Cak i u slucajevima kad je za neposredno izvršavanje nepocinstava bila angažovana domaca ološ. Naredba i za hercegnovsku deportaciju stigla je izvan Crne Gore, ali su neki Crnogorci požurili da je oduševljeno sprovedu. Igre oko Crne Gore, odnosno pokušaja budenja vjerske ili medunacionalne netrpeljivosti na ovom prostoru, nijesu prestajale gotovo jednu deceniju. Ne prestaju ni danas.
To da crnogorski Albanci žive mirno sa svojim slovenskim susjedima u Crnoj Gori uvijek je do bijesa dovodilo neke etnicko nacionalne stratege i kartografe kojima je crnogorski primjer rušio sve planove o "mirnom preseljenju", ili, tobože nužnom genocidu kako bi se zaštitio neki "goloruki" narod. Crnogorski primjer je za protagoniste teorije "krvi i tla" djelovao ne malo remetilacki i subverzivno da bi Crnu Goru ostavili na miru. Treba stalno isticati da su Crnogorci suviše naivni i da u slucaju proglašenja sopstvene nezavisnosti ne znaju šta ih sve ceka.
Kako su domaci vikaci i proroci kataklizmicnih scenarija prilicno potrošeni i sve manje ubjedljivi, u najnovije vrijeme se dovode i neki "inostrani eksperti" za buduce ratne igre po Crnoj Gori, odnosno moguca otcjepljenja i separisanja u okviru jedinstvene i nesporne crnogorske državne teritorije. Zoran Žižic vodi galeriju proroka i babaroga, i ako se ne izjašnjava za cije pare, tim prije što je, u interpretaciji njegovih istomišljenika, "omrznuti" crnogorski režim i tako i tako sve pokrao.
Iako je Crna Gora ostacima svoga tradicionalnog bica i morala odoljeti pritiscima da u proteklim godinama ne otvori krvoprolice u vlastitom domu, dio Crnogoraca, i povremenih Srba, gaji stereotip o manjinskim narodima kao potencijalnim neprijateljima, cak ljutnju na aktuelnu vlast što svojevremeno nije dala dovoljno ubjedljiv znak za juriš na inovjerne. Sve bi, po njihovoj logici, bilo mnogo jednostavnije da se jednom za svagda raskrstilo sa manjinama. Nije im jasno da se ubijanje razlicitosti ne bi na tome završilo, da bi se jednom otvoren sukob slicne vrste morao nastaviti likvidacijom neistomišljenika u okviru iste etnicke cjeline. Pitanje je da li biše na zemlji ostali i oni koji se na svaki nacin raduju kraju Crne Gore, tacnije isticu slicni cilj kao svoj politicki program i osnovni razlog vlastite politicke subjektivizacije?
Danas se, bez ikakvih ograda, jasno može kazati da su manjine u odredenom trenutku više nego znacajno doprinijele spasavanju Crne Gore, odnosno njenom povratku sa zlog Miloševicevog puta. Instinktom samoodržanja, svojstvenog svim manjinskim narodima na svijetu, manjinske nacionalne zajednice u Crnoj Gori su stale iza u pocetku malobrojnih pripadnika vecinskog naroda koji nijesu pristajali na sluganstvo, nacionalnu i moralnu degradaciju, jasno osjecajuci da ce front otpora vremenom samo jacati. Pri tome manjinske nacionalne zajednice u Crnoj Gori, bar u pocetku, možda nijesu ni mogle pretpostaviti da ce, i tada i danas, biti stalno optuživane za vjernost vlastitoj državi kao smrtnom i nepopravljivom grijehu koji im nikada nece biti oprošten.
Prvi put su nacionalni Crnogorci, koje nije uvijek krasilo baš preveliko poštovanje prema manjinama, ne toliko iz sopstvenog šovinizma koji im izvorno nije svojstven, koliko iz umišljene superiornosti, osjetili tokom proteklih godina da, izmedu ostalog, i za svoj opstanak i održanje imaju iskrene saveznike i sapatnike medu manjinskim zajednicama, da im dalje predstoji samo i jedino zajednicki put ka covjecnijoj buducnosti. Miloševicevi ratovi, nezajažljivost velikosrpskih strategija i programa prema Crnoj Gori, izvršili su jednu vrstu homogenizacije crnogorskog multikulturnog bica, koja je, i pored nesumnjive pozitivne tradicije i istorijskog iskustva medunacionalnog sklada, decenijama ranije teško bila zamisliva.
Tako je tradicionalni crnogorski kulturni model, u dobroj mjeri osloboden nacionalistickih ksenofobija, u izuzetno teškim trenucima za opstanak Crne Gore, doživio novu afirmaciju i potvrdu, postajuci jednom od najznacajnijih zaloga buduceg gradanskog i evropskog puta crnogorskog društva. Crnogorci nijesu imali razloga za mržnju protiv Muslimana, ili ma kakav revanšizam slicne vrste, ni eventualnu potrebu da vlastiti identitet dokazuju etnickim cišcenjem drugih i drukcijih. Nijesu imali razloga ni za kompleks inferiornosti prema bivšem Osmanskom carstvu, ili Austrougarskoj, da biše iz prošlosti izvlacili negativni kapital i gajili konstantnu mržnju prema susjedima i gradanima svoje države ciji su preci nekada pripadali pomenutim imperijama. Racuni sa bivšim neprijateljskim silama davno su svedeni ognjem i macem, državna crnogorska teritorija takode davno i nesporno zaokružena. Crnogorci, u trenucima posrnuca bivše zajednicke države, i eksploziji fašizma na dijelu balkanskog prostora, nijesu imali nikakvih potreba niti ambicija da pretenduju na tudu teritoriju, ili eventualno tude moralno nasljede.
Tim više djeluje anahrono, politicki i na drugi nacin nepismeno, svaka rezerva prema manjinskim nacionalnim zajednicama na crnogorskom državnom prostoru, ili strah od demografskog jacanja manjinskih populacija koji ide dotle da se, najcešce pod uticajem uvezene propagande, stalno preporucuje prostacko zavirivanje u njihov krevet, ili zapomaže nad buducom sudbinom Crne Gore koja ce kao država tobože biti temeljno razbucana. Crnogorci u svom tradicionalnom kulturnom modelu nemaju ni onaj iracionalni strah od katolicanstva kao trajne opsesije Srpske pravoslavne crkve, ili elitnih srpskih naucnih i kulturnih institucija.
Nije onda cudo da protivnici samostalne crnogorske države, ocajni zbog cinjenice da im se tlo izvlaci ispod nogu, danas pokušavaju Crnu Goru destabilizovati prijetnjom po kojoj "režim Mila Ðukanovica" namjerava da pokatolici Crnu Goru. Bjehu baš i Milo i njegovi najuži saradnici veliki vjernici i pravoslavlja, a nekmoli katolicanstva! Vidi im se to i po odnosu prema obnovljenoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.
Paradoksalno djeluje da pripadnici prosrpskih stranaka u Crnoj Gori, ili sljedbenici slicnih anahronih politickih projekata, u manjinama ne vide toliku opasnost zbog njihovog postojanja, koliko zbog njihove vjernosti sopstvenoj državi. Mamuzani, ideološki i na drugi nacin naoružavani iz Beograda, nikada nece prestati da ih zbog toga optužuju i demoniziraju u javnosti.

[city lights]

Kosovo opet



Od kada su se 1981. godine dogodile cuvene demonstracije na Kosovu, zbog nezadovoljstva kosovskih Albanaca položajem u bivšoj državi, Crna Gora je stalno bila optuživana za nedostatak solidarnosti sa Srbima koji pate u južnoj srpskoj pokrajini. To je bio samo prvi i vidljivi plan. Osnovna namjera se sastojala u tome da se pomocu Kosova svakodnevno testira stepen crnogorske vjernosti Srbiji kako bi u pogodnom trenutku manja sestra bila iskorišcena za konacno rješavanje srpskog nacionalnog i državnog pitanja. Drugim rijecima, kako bi bila vruci saveznik za odlucan obracun sa albanskim separatizmom, ili, kako se citava stvar prilicno neprecizno nazivala, kosovskom iredentom. Dovoljno je bilo da neki od crnogorskih politicara, govoreci o ma koliko banalnom politickom problemu, koji ne stoji ni u kakvoj vezi sa Kosovom, zaobide tu vjecito aktuelnu temu, pa da bude izložen žestokoj vatri srpske štampe za nedostatak jugoslovenskog patriotizma, odnosno ravnodušnost prema patnjama "Srba i Crnogoraca" na Kosovu, a de facto za odricanje bespogovorne vjernosti Srbiji kao podrazumijevajucem crnogorskom protektoru.
Stresovi koji su tim povodom priredivani ne samo crnogorskim politicarima, nego i javnim licnostima drugog profila, pocev od direktora i glavnih urednika crnogorskih glasila, do karikaturiste ili pjesnika koji cita svoje stihove na brojnim provincijskim književnim festivalima u Crnoj Gori, decenijama držanim samo za edukaciju i zasljepljivanje faraonskim svjetlom iz Beograda, bili su takvi da su odmah sugerirali svilen gajtan oko vrata. Zbog toga su mnogi Crnogorci prosto žurili da u osudi albanskog separatizma budu za korak rigidniji i eksplikativniji od Srba, jer se tako dobijala široka naklonost Beograda, ali i smiješile savezne i druge karijere.
Ako bi neki od zvanicnika iz Slovenije, Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, rekao da su kosovski dogadaji dobrim dijelom posljedica neadekvatne beogradske politike prema svojoj pokrajini, tumaceno je to kao ocekivana zavjera i neprijateljstvo prema Srbima, ali bi Crnogorac za mnogo umiveniju formulaciju u vezi sa istim pitanjem hitno bio proglašen za izdajnika svete srpske stvari i osobu koja zabada bratski nož u leda uvijek ugroženom i nezašticenom srpstvu. Sa takvim žigom se nije moglo lako opstati na politickoj i javnoj sceni i u Beogradu i Crnoj Gori, pogotovu zbog toga što je, kao posljedica nejakih domacih medija, javno mnjenje i u Crnoj Gori, kreirala, prije svega, srpska štampa. U crnogorskom mentalitetu, što zbog mitomanskog nasljeda, što histericne propagande iz Beograda, vjerovalo se da je mnogo casnije, patriotskije i viteškije poginuti za Kosovo nego za Crnu Goru.
Kad je nesrecni Miljan Radovic, kao institucionalno prvi covjek crnogorskih komunista, izgovorio recenicu da Crna Gora ne treba da se paternalisticki ponaša prema svojim sunarodnicima na Kosovu, misleci da je Kosovo podjednak problem svih segmenata bivše zajednicke države, bolje bi bilo da ga je pregazio kamion, ili da su mu hirurškom intervencijom izvadeni važni unutrašnji organi. Mjesecima, pa i godinama su mu taj grijeh u bezbroj varijanata ponavljali u srpskoj štampi. On je vec tada bio odstrijeljen i ako ce formalno pasti, zajedno sa svojim drugovima, tek januara 1989. godine.
Kosovski stereotip, odnosno mržnja na kosovske Albance kao dokaz pravovjernosti, alijas jugoslovenskog (citaj srpskog) patriotizma, bio je, pod mocnim zracenjem beogradske štampe, i u Crnoj Gori toliko jak da su pisci crnogorskog udruženja književnika odlazak svojih devet kolega, koji se nijesu mirili sa svakodnevnom šovinistickom indoktrinacijom sopstvenog esnafa, odmah krstili kao istomišljeništvo i savezništvo sa Azemom Vlasijem. Teža negativna kvalifikacija se prosto nije mogla zamisliti.
Medutim, u stalnom postrojavanju Crne Gore uz "ugroženo"srpstvo, povodom Kosova, srpska štampa i brojne beogradske propagandne agenture napravile su, streotipnom formulacijom o stradanju "Srba i Crnogoraca" na Kosovu, neoprostivu grešku. Priznale su crnogorsku naciju, doduše samo na Kosovu. Bolje im je zvucalo da na Kosovu pate dva naroda, a ne samo Srbi, ali su pri tom zaboravili da ako ima Crnogoraca na Kosovu mora da postoje i u njihovoj maticnoj republici. Fatalna greška u odnosu na vlastiti nacionalni program, formulisan i neizmijenjen više od 150 godina!
Kakvi su bili ti kosovski Crnogorci mogli smo se uvjeriti prilikom mitingaškog nastupa "ugroženih kosovskih Srba i Crnogoraca" 20. avgusta 1988. godine na Trgu Ivana Milutinovica u Titogradu. Bio je to pocetak osvajanja Crne Gore i prvi znak potpunog autizma crnogorskih vlasti. Tada se jasno vidjelo da su mukom nadene crnogorske kape natucene i na cesto neadekvatne glave. Neki su ih nabacivali na potiljak kao Srbi šajkacu kad se malo zagriju picem u kafani. Tako se ne nosi crnogorska kapa. Svi su prirodno zborili ekavski, ali sa pomjerenim akcentom slicnom izgovoru Albanaca kojima je srpskohrvatski nematernji. Potpisnik ovih redova u svojstvu glavnog urednika Televizije Titograd, pošto mu se radilo o glavi, više puta je bio prinuden da u montaži pregleda televizijski materijal sa pomenutog mitinga, pa da, i ne hoteci, ponešto uoci što bi drugima promaklo.
Da je miting od 20. avgusta 1988. najavljen pod ma kojom drugom devizom osim navodne solidarnosti sa "stradanjem Srba i Crnogoraca na Kosovu" crnogorsko rukovodstvo je moglo glatko odbiti nezvane goste. Medutim, kosovski stereotip je toliko bio živ u domacem mentalitetu da su morali nevoljno prihvatiti Šolevicevu uvježbanu ordiju.
Što se kosovskih Crnogoraca tice, ne samo da su predstavljali skromnu manjinu na Kosovu, nego su se vecinom izjašnjavali kao Srbi, prseci se povremeno u kafani crnogorskim porijeklom ili prijeteci "Šiptarima" svojom "urodenom" ratobornošcu. Živjeli su dugo kao bubreg u loju samo od praznog srbovanja, cesto bez ikakve škole, bivali na Kosovu direktori znacajnih firmi koje su, zbog svog monopolskog i povlašcenog položaja, živjele uprkos njihovoj nesposobnosti, falili se pred dolaznicima iz starog kraja kako od njih "Šiptari" ne smiju pisnuti, pricali bajate viceve o navodnom albanskom genetskom primitivizmu i necivilizovanosti. Crna Gora ih je kao država interesovala koliko i lanjski snijeg, cak je jedan od njihovih "revolucionarnih" prvaka Kosta Bulatovic, govoreci na mitingu 18. septembra 1988. godine u Nikšicu, zahvalio Crnogorcima što su se 1918. "odrekli" države u korist Srbije.
Taman kad se mislilo da se nikome u Crnoj Gori više ne može prijetiti Kosovom, da je to davno potrošena propagandna šema i municija, kad se i Srbi mire sa odlaskom Kosova prežvakavajuci za domacu upotrebu besmislenu mantru "više od autonomije a manje od nezavisnosti", u Crnoj Gori su ponovo vaskrsli vampiri u obliku raznih srpskih korpusa i kosovskih osvetnika, da pred najavljeni referendum zaprijete krvoprolicem i nemirima, a posebno pokažu manjinskim narodima u Crnoj Gori da ih, kao u odnosu na svetu srpsku stvar remetilacki faktor, prosto ne mogu gledati. Od Bardhija se traži da se ogradi od izjava Adema Demacija kao da ga je rodio, ili u najmanju ruku da mu je sinovac! Nije to iz glave Blagoja Tapuškovica, tobože lidera pomenutog korpusa, koji se borbom za srpstvo još od legendarnih šest mjesnih zajednica toliko zamorio da je pretrpio i dva moždana udara, nego iz Amfilohijeve i beogradske centrale koja ovih dana izvlaci iz jazbina svoje stare adute poput Acima Višnjica. Da li ce na scenu stupiti Pavle Milic ili Nada Lazarevic još je rano za prognozu.
U svakom slucaju medijski organizovani štabovi protiv Crne Gore u punom su pogonu. Ništa neocekivano da se pred najavljeni referendum iznad glava crnogorskih gradana opet pocne vitlati Kosovom, uz optužbu da su samo Crnogorci krivi za odlazak južne srpske pokrajine pod medunarodni protektorat, i, naravno, dalje.

[SyNdRo0m]

Kad sve ono čoek vidi...

Od dijela Varvara, kojima nije smetalo da uništavaju grad, jednako ka što im ne smeta da svaki dan izigravaju najveće zaštitnike/branioce Podgorice i busaju se sa »Podgorica Podgoričanima«...

Do nekih Barana i Novljana koji su izašli iz svojih zatvora, pa ih ufatilo bjesnilo zbog neprihvatanja palmi niđe drugo do na primorje...

Preko dijela Nikšićana i śevera, kojima je, kad je bilo stani pani, park bio šuma (»Evo policije, bježmo u šumu!«), a sve novo što nijesu za života viđeli odma vratili u staro i poznato, kako bi se i ostatak (većina) njihove rodbine, koja živi u Podgoricu, na momente vratila u rodnu grudu...

50 hiljada ljudi? Jesu li bili na koncert Madonne?

Neočekivano? Ne!
Tužno? Gore no smrt jedinca!
Jadno? Ka i CJELOKUPNA politička scena Najcrnje za sebe Gore!

Oće li iko u ovu nesretnu državu gledat svoju guzicu i SREĐIVAT SVOJ ŽIVOT onako kako bi htio uredit SVOJU državu, a CJELOKUPNOJ političkoj sceni Najcrnje za sebe Gore obrnut leđa, ka što to čini SVOM ŽIVOTU SAD (i zadnje ko zna kolko godina)?

Malo li je 20 godina za sticanje iskustva, sazrijevanje i korišćenje SVOJE glave...

Darvine lažove...

[infinity]

Ta odluka bi Srbiji uvijek bila u najgorem mogucem trenutku, kad god je mi donijeli, to je valjda svima jasno?!

A evo nekih mojih opservacija, mada ce opet ispasti da mrzim nekog, ali bas me boli uvo sta vi mislite. Ovo je zapravo reakcija na postove i postove alabanofobije koje godinama citam po ovom forumu.
U Crnoj Gori neki gospoda Srbi ne priznaju sopstvenu drzavu i koriste svaku priliku da pljunu na nju, sto u CG sto u inostranstvu, cijepaju ustav, sjede na himnu i preziru sve sto ima vze sa CG. Ipak, pozivaju njene gradjane (koje po prirodi stvari ne priznaju) da izadju na referendum da se izjasne o spoljnopolitickom pitanju.
Politicari tih partija koriste svaki momenat da siju medjuetnicku netrpeljivost i ne stide se toga, a njihovi puleni unistavaju sopstveni grad dok to oni mirno posmatraju. Dice se cetnistvom i na rijecima se spremni izginuti za Kosovo, iako ga nikad nijesu vidjeli. Cekaju direktive iz Beograda i kad ih kostunjavi pogladi po kosi presrecni sto su se uspkali pa mogu biti mirni za jedan period. Iako Srbiju boli dupe za CG, iako ih uglavnom preziru ali nema veze... Sve za Knez Mihailovu.
Posred Crne Gore navijaju protiv svoje reprezentacije, samo da srpska pobijedi. Izbjeglice iz Republike Srpske kojima je Crna GoRA pruzila zivot poslije rata sad vode glavnu politiku i salju sliku svijetuo Herceg Novom kao srpskom gradu. Pljevlja vele da oce da se odvoje i pripoje Srbiji. Svestena lica blagoslijaju, ali samo Srbe, ostale kunu... A ispadne da ja kad skrenem paznju na oblike velikosproske paranoje budem optuzena za sirenje mrznje :roll: A nije nego smo demokrate da vece ne mozemo biti.
I onda mi dodju da mi pricaju kako smo mi braca i kako smo im zabili krvavi noz u ledja, kako su mi Albanci neprijatelji, kako ce nas Velika Albanija progutati i slicne gluposti!
A micite mi se vise svi! Otkad znam za sebe lijezem i budim se sa vijestima o statusu hebenog Kosova, o regionalnoj stabilnosti, smanjenju inflacije ili statusu republike srpske. Sta je Srbija rekla, kako smo mi to primili, sta smo preduzeli, kako ce srbija reagovati...
A fala bogu da smo ga vise priznali, da ako se uskoro pocine malo, makar po tom pitanju. A kome je Srbija i Kosovo vaznija od CG neka fino kupi prnje i neka se seli tamo, pa da odatle svoje bitke bije jer mi vas je stvarno vise preko glave!

Srecan put!

To nije tacno to je opet jedan vise pokusaj banalizovanja ove odluke.
Sigurno da Srbiji nebi ni u jednom momentu bilo milo da Crna Gora prizna Kosovo pa nije ni vecini gradjana to danas milo pa cak i onima koji su bili za nezavisnost o tome nemoramo diskutovati ali posebno je zalosno sto je cin Podgorice torpedirao napore Srbije koja je po prvi put od Kosovske kriza dobila jednu diplomatsku rundu.

U diplomatiji nije samo vazna odluka ili korak koji jedna administracija napravi nego itekako tajming. Ovaj tajming Crne Gore pored svih bratskih odnosa se moze samo shvatiti kao zlonamjeran a svako ko to banalizuje sad da bi oprao obraz je licemjeran ni manje ni vise.

I nemoj da se zavaravamo crnogorska vlada je to znala i bila je informisana o tome a svako ko kaze da se nije vise moglo cekati zbog integracija u EU prosto jednostavno laze !

Zar stvarno mislite da ce sverckomerc i ostala kriminalna delatnost vaseg premijera da bude zakopana pod zemljom i da ce sjutra da nam sve procveta evo da se pisemo za godinu dana da vidimo gdje smo i da li je bilo koristi od ove sramne odluke.

Nek nam premijer konkretno predoci koji su benefiti koje mi vec osecama ili ce mo osjetiti u skoroj buducnosti zbog ocvog cina.

[Vukasin Micunovic]

E ovo je sushtina citave price. Ovdje pocinje i zavrshava se svo licemjerje, lazni patriotizam, guslanje uz rakiju i bogougodno jodlovanje.

Ovim putem cu prenijet par textova Rajka Cerovica, koji je ubo u sam centar.

Da mitska deseteracka svijest, još živi ispod italijanske modne konfekcije i zaklinjanja u Evropu, svjedoci i nedavni skup bratstvenika, ne baš nepoznatog prezimena u Crnoj Gori, koji su toga dana namjeravali promovisati svoje porijeklo od Sibinjanin Janka...

kao najbolji dokaz koliko je Cerovic u pravu evo teksta od prije dva Dana iz Pressa, srednjovjekovna mitomanija traje i dalje....

http://www.pressonline.rs/page/stori...4&sectionId=37

REPORTERI PRESSA NA PLANINI KUČKOJ
MILO GORI I OD TURAKA!

Meštani sela Liješta, pripadnici starog plemena Kuča, proklinju režim u Podgorici i poručuju da će braniti srpstvo kao i uvek do sada.
- Stotinu su puta dolazili da prekreče ovo „srpsko krst i ocila" i stotinu smo puta iznova pisali. I stotinu ćemo još, ako treba. Nikada Milo nije bio dobrodošao u Kuče, niti će, pašče šugavo.
- Ču, priznali Kosovo, avetinje! Pa đe im je pupak ako na Kosovu nije, a đe je Kosovo ako ga u Srbiji nema?! Ovo što su učinjeli ni Turcima nije pošlo za rukom, da rasrbe Crnu Goru. Poniženi smo i povrijeđeni đeco, ne mogu vam reći koliko. Da mi je da viknem: Srbijo, izvini, pa da me pokriju ove planine da mi se više ni traga ne zna, što dočekah da vidim Crnu Goru crnoga obraza - više nariče nego što govori stari gorštak brišući s brkova kapi loze, jake k'o osećaj srpstva u Kuča. - Ajmo, đeco, nogu pred nogu kroz katune da vidite kako se srpstvo čuvalo i čuva, tu đe ni vuci živjeli ne bi - zbrzasmo po još jednu čašicu da greje usput, pa koševinom naniže, za đed Pericom ka kući Ratka Mijovića.

[NHM]

albanska, hrvatska, muslimanska. Sjeti se u kojem ratu i na čiju stranu su ratovali crnogorci u zadnjih 20 godina

Jeste, ali Amfilohije ne bi valjda priznao krv albansku, hrvatsku i muslimansku na crnogorskim ili srpskim noževima. Đe on da kaže da smo mi krvavili nekoga. Sa druge je strane krvoproliće moralo da dođe da bi nož bio krvav.

[Anna]

Cutite, ljudi, ne *erite vise.Trebalo bi vam ostavit ove vize, pa taman da samo do Beograda mozete poc, vi veliki ljubitelji Kosova. Uh... Istopih se od te ljubavi. No sjedi i ne *eri, sto kazu buksovci. *ebalo vas Kosovo....

[AL no1]

Cutite, ljudi, ne *erite vise.Trebalo bi vam ostavit ove vize, pa taman da samo do Beograda mozete poc, vi veliki ljubitelji Kosova. Uh... Istopih se od te ljubavi. No sjedi i ne *eri, sto kazu buksovci. *ebalo vas Kosovo....

Neka si im rekla

[Sentenza]

Jeste, ali Amfilohije ne bi valjda priznao krv albansku, hrvatsku i muslimansku na crnogorskim ili srpskim noževima. Đe on da kaže da smo mi krvavili nekoga. Sa druge je strane krvoproliće moralo da dođe da bi nož bio krvav.

Pa poslije tolko godina slushanja popa dje mitinguje s pro miloshevicevskim snagama u cg pa protiv referenduma itd i govore mrznje koje smo culi od njega stvarno je teshko zakljuchit na ciju se stranu stavlja i ciju bi krv mirisa Risto Cirov a.k.a. Antilopije

[N-I-K-O]

Ja sam iz sveshtenichke familije (djed mi je pop bio,i jedan od sveshtenomuchenika koji su strijeljani na zidani most 1945),vjernik sam i patrijahalno sam vaspitan...
Ono shto podnijet ne mogu je uopshte pojava Amfilohija na bilo kakav miting,uh!!!
Nije miting za popove,niti su popovi predodredjeni da dijele narod na Srbe i Crnogorce itd.!
Sjedi jadan u manastir i blagosiljaj ovaj kukali narod,
pa ti neka Srbija,Crna gora i Kosovo tiganju jedan.
Jezim se kad ga vidim na binu sa politicharima!!!

[N-I-K-O]

albanska, hrvatska, muslimanska. Sjeti se u kojem ratu i na čiju stranu su ratovali crnogorci u zadnjih 20 godina

Oces reci na chiju su stranu oduvjek ratovali Crnogorci?
Da nisu Srbi kad doshli Crnoj Gori da pomognu kad su nashe bitke bile!? NIKAD!
Uvjek smo mi bili ovce i ishli da ginemo za njih,oni za nas NIKAD!
No opametili smo se,a nismo pri shto cemo!

[MadGod]

Nek nam premijer konkretno predoci koji su benefiti koje mi vec osecama ili ce mo osjetiti u skoroj buducnosti zbog ocvog cina.

A izvini, zbog cega bi cak i morali postojati "benefiti"?

Vi ste svi veliki moralisti ovdje (po mom misljenju 99% price je lazni moral, ali na stranu sad to). Ostavimo se onda benefita za trenutak.

Sta ima lose u priznanju Kosova, teritorije (ako ne jos i potpuno priznate drzave) i naroda u njoj pored kojih cemo zivjeti u buduce? Cime su to oni zasluzili nas prezir i takav nas odnos, jer koliko ja znam - Albanci, ni iz Albanije, ni sa Kosova, a pogotovo iz Crne Gore nikad nisu ni na najmanji nacin naskodili drzavi Crnoj Gori. Ko ima to pravo da od nas trazi da ne uspostavljamo dobre odnose sa komsijama, i odakle mu to pravo?

Ova odluka ne moze da skodi Srbiji, jer se ona cak ni ne tice Srbije, niti ce bilo koji gradjanin Srbije ili pripadnik srpskog naroda biti ugrozen zbog ove odluke na bilo koji nacin. Koja je to onda direktna steta napravljena Srbiji? Tako je. Ne postoji. Nema stete.

To sto su se oni nasli uvrijedjeni sto ih ne slijedimo u njihovoj suludoj i apsurdnoj politici oko Kosova je steta koju oni pricinjavaju sami sebi, i sopstvenom narodu.

[infinity]

A izvini, zbog cega bi cak i morali postojati "benefiti"?

Vi ste svi veliki moralisti ovdje (po mom misljenju 99% price je lazni moral, ali na stranu sad to). Ostavimo se onda benefita za trenutak.

Sta ima lose u priznanju Kosova, teritorije (ako ne jos i potpuno priznate drzave) i naroda u njoj pored kojih cemo zivjeti u buduce? Cime su to oni zasluzili nas prezir i takav nas odnos, jer koliko ja znam - Albanci, ni iz Albanije, ni sa Kosova, a pogotovo iz Crne Gore nikad nisu ni na najmanji nacin naskodili drzavi Crnoj Gori. Ko ima to pravo da od nas trazi da ne uspostavljamo dobre odnose sa komsijama, i odakle mu to pravo?

Ova odluka ne moze da skodi Srbiji, jer se ona cak ni ne tice Srbije, niti ce bilo koji gradjanin Srbije ili pripadnik srpskog naroda biti ugrozen zbog ove odluke na bilo koji nacin. Koja je to onda direktna steta napravljena Srbiji? Tako je. Ne postoji. Nema stete.

To sto su se oni nasli uvrijedjeni sto ih ne slijedimo u njihovoj suludoj i apsurdnoj politici oko Kosova je steta koju oni pricinjavaju sami sebi, i sopstvenom narodu.

Ako sam razumio tvoje pitanje ono glasi :
Zbog cega bi morali postojati benefiti od nekih odluka koje donosi vlada crne gore u odnosima sa Srbijom ?

Jel ti to mene ozbiljno pitas ili se salis ?

Ako znamo da ovom odlukom mozemo ugroziti regionalnu bezbijednost i pogorsati odnose sa Srbijom koja nam je po izjavama DPS'a u prosloj izbornoj kampanji najveci ekonomski i strateski partner kako mozemo da zmurimo na to a da sa druge strane nema nikakvog velikog benefita ????

Po tvojoj izjavi tebe je sasvim svejedno da li ce vlada crne gore uciniti ista profitabilno za ovu drzavu i narod.
Ako je tako ja se uopste pitam zasto si se javio uopste sa ovim komentarom kad ti je ionako sve svejedno ?

Odluka definitivno skodi naporima Srbije da ovo pitanje dovede ponovo tamo gdje mu je mjesto. Naime za pregovaracki sto.

Nemoze gospodin Djujkanovic u jednom momentu da velica odnose sa Srbijom a u drugom momentu da torpedira srpsku strategiju kad je u pitanju Kosovo.
To je nemoralno , kad treba da se pokupe glasovi na izborima jedno a kasnije kad je licni interes u pitanju drugo.

Ova slika koja se lansira u svijet da je sa Kosovom sve gotovo nije realnost nego vrsta pritiska da se stvar okonca.
To se vidi u vise primjera recimo izbjegavanje Saveta bezbijednosti kad je u pitanju Eulex odnosno krsenje rezolucije 1244.
Mnoge nesvrstane ekonomske zapadne agencije su ustanovile da Kosovo u ovom obliku nije sposobno da prezivi.
A posebno ne ako postoji nesporazum sa Srbijom.

Zato bi i za Albance i za Srbe a i za cio region bilo najbolje resenje jedan kompromis u vidu podjele ili slicnog.

Naravno da je taj cilj da se pitanje rijesi diplomatijom a da jedna strana ne dobije sve a druga izgubi sve teze ostvariti ako partneri i dojucerasnja braca
to sa ovako podmuklim potezima torpediraju.

Narodno receno :

Vlada Crne Gore je ovaj put bezpotrebno pojela G*V*O ..... Vjeruje da i poneki u samom DPS'u nisu srecni zbog odluke ultimativnog vladara crne gore.

[ortodox]

Sta ima lose u priznanju Kosova, teritorije (ako ne jos i potpuno priznate drzave) i naroda u njoj pored kojih cemo zivjeti u buduce? Cime su to oni zasluzili nas prezir i takav nas odnos, jer koliko ja znam - Albanci, ni iz Albanije, ni sa Kosova, a pogotovo iz Crne Gore nikad nisu ni na najmanji nacin naskodili drzavi Crnoj Gori. Ko ima to pravo da od nas trazi da ne uspostavljamo dobre odnose sa komsijama, i odakle mu to pravo?

Ova odluka ne moze da skodi Srbiji, jer se ona cak ni ne tice Srbije, niti ce bilo koji gradjanin Srbije ili pripadnik srpskog naroda biti ugrozen zbog ove odluke na bilo koji nacin. Koja je to onda direktna steta napravljena Srbiji? Tako je. Ne postoji. Nema stete.

Svaka zemlja bi se bunila (mnoge i povele rat) kad bi joj bio narusen suverenitet i integritet. Znaci lose je sto Crna Gora nema razumijevanja prema ovom sporu izmedju beograda i pristine, barem radi stabilnosti na balkanu izmedju srba i albanaca a naravno i stabilnosti unutar same CG, i ne zalaze se za najpravedniju mogucu odluku, da taj slucaj ugleda svjetlost dana na medjunarodnom sudu pravde, pa da obije strane i srpska i albanska argumentuju svoje stavove, i da na osnovu takve jedne presude i detaljne analize donese svoj stav oko priznanja Kosova.
Lose je sto je CG pokazala svoju marionetsku ulogu u svemu ovome. A crnogorskoj vlasti nije stalo ni do sopstvenih gradjana i zemlje a kamoli da pomogne i cini usluge tudjim narodima i zemljama. Crnoj Gori je samo stalo do profita i licnih interesa uze grupacije ljudi, koja ce jos vise o jadu zabavit ovaj ionako napaceni, zaludjeni i opijeni narod, zabavit je jos vise o kriminalu i korupciji a koji inace dolazi iz susjedne drzave Kosovo. Crna Gora iz godine u godinu sve vise ce da dobija obrise drzave Kosovo.

[ortodox]

Ovo sto je Novica Stanic porucio da bi Pljevlja mogla "okrenuti ledja" Crnoj Gori, ako se dobro sjecam to isto je porucilo i Cetinje da bi moglo da proglasi nezavisnost ukoliko Crna Gora ne izdejstvuje vise taj referendum.

Ova sadasnja vlast je preko demonstracija i dosla na vlast, a porucuju neki funkcioneri da ne dolikuje ljudima da se tako osvaja vlast vec postoje izbori. Toliko o pravicnosti.
Ali zanimljivo je da se kritikuje kamenovanje ustanova po Podgorici, i pojedini se stide i srame polovine gradjana Crne Gore (tj Srba uglavnom). A Crnogorci su na demonstracijama '91. kamenovali Cetinje i Cetinjski manastir, bacali su kamenje na narod koji je ideoloski drugacije mislio, i toga se stidjela opet druga neka polovina Crne Gore.

Zakljucak: Srbi i Crnogorci u Crnoj Gori ukoliko se nadju pod istim okolnostima i izlozeni istim uticajnim faktorima u vremenu i prostoru, reaguju i postupaju na gotovo identican nacin, jer je to isti mentalitet i ista svijest.

[kozak]

Ovo sto je Novica Stanic porucio da bi Pljevlja mogla "okrenuti ledja" Crnoj Gori, ako se dobro sjecam to isto je porucilo i Cetinje da bi moglo da proglasi nezavisnost ukoliko Crna Gora ne izdejstvuje vise taj referendum.

Ova sadasnja vlast je preko demonstracija i dosla na vlast, a porucuju neki funkcioneri da ne dolikuje ljudima da se tako osvaja vlast vec postoje izbori. Toliko o pravicnosti.
Ali zanimljivo je da se kritikuje kamenovanje ustanova po Podgorici, i pojedini se stide i srame polovine gradjana Crne Gore (tj Srba uglavnom). A Crnogorci su na demonstracijama '91. kamenovali Cetinje i Cetinjski manastir, bacali su kamenje na narod koji je ideoloski drugacije mislio, i toga se stidjela opet druga neka polovina Crne Gore.

Zakljucak: Srbi i Crnogorci u Crnoj Gori ukoliko se nadju pod istim okolnostima i izlozeni istim uticajnim faktorima u vremenu i prostoru, reaguju i postupaju na gotovo identican nacin, jer je to isti mentalitet i ista svijest.

Zaključak koji si ti izveo o reakcijama Crnogoraca i Srba u CG je takav da implicira moj sopstveni zaključak koji je odavno poznat ovoj javnosti a taj je da su i jedni i drugi samo CRNOGORCI!

[autodijagnostika]

Zakljucak: Srbi i Crnogorci u Crnoj Gori ukoliko se nadju pod istim okolnostima i izlozeni istim uticajnim faktorima u vremenu i prostoru, reaguju i postupaju na gotovo identican nacin, jer je to isti mentalitet i ista svijest.

Naravno, svaka cast za ovo, samo sto je ova novokomponovana struktura materijalista koja godi evropi i americi umislila da je spratovima inteligentnija od ostalih.

[MadGod]

Jel ti to mene ozbiljno pitas ili se salis ?

Pitanje je retoricko, ali ti ga shvati kako hoces.

Ako znamo da ovom odlukom mozemo ugroziti regionalnu bezbijednost

Prazna prica.

i pogorsati odnose sa Srbijom

Ne, Srbija svojim djelima pogorsava odnose sa nama. Oni su na nasu odluku koja se njih ne tice i koja ih sustinski ne pogadja reagovali progonom ambasadora.

Ako je tako ja se uopste pitam zasto si se javio uopste sa ovim komentarom kad ti je ionako sve svejedno ?

Mozda zato sto mi je dosadno. Kakve to veze ima sa temom?

Odluka definitivno skodi naporima Srbije da ovo pitanje dovede ponovo tamo gdje mu je mjesto. Naime za pregovaracki sto.

Ne steti narodu Srbije - ne steti niti jednom jedinom zivom bicu koje zivi u Srbiji. To sto steti nekim apsurdnim politickim ciljevima Srbije vec nije nasa briga, i ne treba da bude. To na kraju krajeva nisu nasi ciljevi.

Ako Srbiju vrijedja to sto ih mi ne pratimo u svemu sto im padne na pamet, i ako Srbija zbog toga zeli da narusava dobrosusjedske odnose sa nama - njihov problem.

Ova slika koja se lansira u svijet da je sa Kosovom sve gotovo nije realnost nego vrsta pritiska da se stvar okonca.

Ta slika uopste ne mora da se lansira u svijet, to je svakom na svijetu ko je cuo za Kosovo odavno jasno, izuzimajuci mali broj onih koji ne zele da im to bude jasno, i mnogo veci broj onih koje to uopste ne interesuje.

Ono sto je obmana (prije svega naroda u Srbiji, i ovih nesrecnika po Crnoj Gori) je da je Srbija postigla "diplomastki uspjeh" time sto je obezbijedila misljenje medjunarodnog suda koje ce i onako ici na ruku nezavisnosti Kosova.

Mnoge nesvrstane ekonomske zapadne agencije su ustanovile da Kosovo u ovom obliku nije sposobno da prezivi.

Jesu li to one iste nesvrstane agencije koje su tvrdile da Crna Gora nece moci da prezivi?

Kakva glupost. Svaka teritorija danas moze da "prezivi", bez izuzetka. A o tome kako ce zivjeti, to vec zavisi od nekih drugih stvari.

Zato bi i za Albance i za Srbe a i za cio region bilo najbolje resenje jedan kompromis u vidu podjele ili slicnog.

Taj voz je vec odavno otisao.

Naravno da je taj cilj da se pitanje rijesi diplomatijom a da jedna strana ne dobije sve a druga izgubi sve teze ostvariti ako partneri i dojucerasnja braca
to sa ovako podmuklim potezima torpediraju.

I taj voz je otisao.

Vlada Crne Gore je ovaj put bezpotrebno pojela G*V*O ..... Vjeruje da i poneki u samom DPS'u nisu srecni zbog odluke ultimativnog vladara crne gore.

Jeste, 85% naroda se protivi i sve to, samo sto niko ne zna dje su ti ljudi, i ko ih skriva, jer mi se sve nesto cini da ova tema danas interesuje samo druzinu u opoziciji i manju grupu zainteresovanih gradjana okupljenih oko njih.

Mnogo vise ljudi zanima ono demoliranje Podgorice od prije par dana. To je vec tema koja, za razliku od Kosova, treba da nas interesuje.

barem radi stabilnosti na balkanu izmedju srba i albanaca a naravno i stabilnosti unutar same CG

Te prijetnje "ugrosavanjem stabilnosti" su vec odavno, kao sto rekoh gore, prazna prica. Da vidim kome ce to vise pasti na pamet da "ugrozi stabilnost", samo da vidim.

[emanuil]

ja sam iz sveshtenichke familije (djed mi je pop bio,i jedan od sveshtenomuchenika koji su strijeljani na zidani most 1945),vjernik sam i patrijahalno sam vaspitan...
ono shto podnijet ne mogu je uopshte pojava amfilohija na bilo kakav miting,uh!!!
nije miting za popove,niti su popovi predodredjeni da dijele narod na srbe i crnogorce itd.!
sjedi jadan u manastir i blagosiljaj ovaj kukali narod,
pa ti neka srbija,crna gora i kosovo tiganju jedan.
Jezim se kad ga vidim na binu sa politicharima!!!

Какво патријахално васпитање...боже сачувај.Наши Митрополити су увјек биле наше неустрашиве вође,јер су својом духовном бригом која превазилази ситна политичка надемтања и усторјства,усрпављали наш народ.Од кога да почнемо.Од Светог Петра Цетињског,Светог Владике Рада,mитрофана Бана,од Патријарха Гаврила Дожића до Митрополита Данила Дајковића...Све су то златне свијеће нашег народа,и сваки Црногорац нема се чиме похвалити бољим,јачим,љепшим и узвишенијим вођама у сваком смислу од наших митрополита и владика.

А неко пита што би оно вече?Због чега?

Митрополит Амфилохије: Најсрамнија издаја Црне Горе
15. октобар 2008 - 8:20

(Обраћање учесницима великог народног протеста пред зградом Парламента у Подгорици против срамне одлуке Владе Црне Горе да призна геноцидну квазидржавну творевину на простору Косова и Метохије, Подгорица, 13. октобра 2008. године)

Протест Помаже вам Бог! Наде више нема ни у кога - до у Бога и у своје руке! Сигурно је да ће многи рећи: ево опет Митрополита Црногорског, бави се политиком. Браћо, овдје вечерас није питање политике, ни лијеве ни десне, ни било које друге - вечерас је овдје питање бића, образа и достојанства Црне Горе.Кажу наши главари који су лажно признали лажну државу да је то био национални интерес. А ја питам и себе и вас и њих: да ли је то национални интерес Црне Горе да се одрекне Призрена, у којем је себе прогласио царем 1072. Бодин Војислављевић? Да ли је то национални интерес Црне Горе, наследнице Зете, која је 1375. године, за вријеме Балше i, Призрен укључила у свој састав сазвавши Архијерејски сабор епископа Пећке Патријаршије који су изабрали за Патријарха Светога Јефрема?

Протест Да ли је то национални интерес Црне Горе да се она одрекне Светог Петра Цетињског и да пљуне на његов ћивот и на све оно што је он урадио за Црну Гору и слободу, од битке на Мартинићима и Крусима до његове подршке Косову преко Дечана и Пећке Патријаршије, чији је био заступник, да се ослободи у вријеме Карађорђевог устанка? Да ли је национални интерес Црне Горе да се одрекне Петра ii Петровића Његоша, оног Његоша који је преко Матије Бана поручио тадашњем књазу Србије: Ја ћу у Пећку Патријаршију а ти у Призрен? И тим ријечима изразио свеукупни свој став као великог државника, књижевника, филозофа? Да ли је национални интерес Црне Горе да се одрекне Обилића медаље, која краси груди највећих витезова Црне Горе, и да се одрекне Обилића Пољане са које су кретали Црногорци да ослобађају свој потлачени народ? Да ли је национални интерес Црне Горе да пљуне на химну краља Николе: Онамо, онамо за брда она, та то је моје, дома ћу доћ, старина мила тамо ме зове... И одазвао се он томе позиву када је ослобађао свој народ, ослобађао царске Дечане и Пећку Патријаршију и Призрен од насиља отоманског петвјековног! Да ли је то интерес Црне Горе да се одрекне Букурештанског уговора који никада није поништен, којим је Метохија до Призрена и Ђаковице постала саставни дио Црне Горе управо зато што је тамо живио народ Краља Николе?

Да ли је национални интерес Црне Горе да се одрекне граница Зетске бановине у које су улазили сви ти простори до Ђаковице и Призрена званично до 1945. године?

Протест Да ли је национални интерес Црне Горе да потврди наци-фашистичку окупацију и насиље Другог свјетског рата којим је Косово било припојено Албанији? Да ли је национални интерес Црне Горе да потврди после толико времена одлуке тиранског система комунистичког из Бујана 1943. године, којима се ондашња партија одрекла виталних народних интереса?

Да ли је национални интерес Црне Горе да настави оно што је урадио тоталитарни систем? А подржавао је тихо чишћење народа старосрбијанског и црногорског са тих простора све до 1974 године. Свједок сам тога, јер сам као студент шездесетих година био на Косову сваке године!

Да ли је национални интерес Црне Горе да озваничи насиље извршено бомбардовањем које је наставак оног наци-фашистичког насиља над Косовом и Метохијом од 1941. до 1945. године, насиље извршено над Црном Гором и Србијом 1999. године, насиље које је резултирало новим прогоном стотина хиљада нашега народа? Питајте овдје ове наше Косовце како живе као просјаци, прогнаници? Остали су без својих огњишта, без својих домова, без својих имања...

Да ли је то национални интерес Црне Горе - одрицати се свога народа и његове постојбине? Да ли је, такође, национални интерес Црне Горе потврдити и озваничити албанску мафију на челу са Тачијем, са Чекуом, са Харадинајем који не само што су побили стотине и стотине нашег народа, разорили њихове домове, оскрнавили њихове светиње, него који убијају и свој сопствени народ? Треба погледати документарни филм на италијанској телевизији како приказује те велике демократе устоличене Холбруком и његовом тутакомпанијом!

Да ли је национални интерес Црне Горе да забије крвави нож у леђа свога брата? Црна Гора, каже дивна пјесма, никад није јела хљеба с пријекора, али никад ни јела хљеба свога одричући се брата свога, народа свога, своје постојбине, својих темеља, својих огњишта? Да ли је то национални интерес Црне Горе, могу ли да питам још једанпут оне који су ових дана потписали такву срамну одлуку?

Протест И морам да вам кажем овог тренутка пред Богом и пред ћивотом Светог Петра: нема срамнијег чина у историји Црне Горе! Издаја, јесте, у праву сте: то је најсрамнија издаја Црне Горе! И нема нико право зато што га је вријеме избацило и дало му власт да издаје све оно у чему се састоји достојанство, част, образ, витештво, јунаштво, слобода овога народа, овога града, Цетиња, мјеста у коме смо се родили и које је уграђено у наше биће. Нема то нико право да уради, ако неће да изгуби образ. Може да губи свој образ, али не може губити образ Црне Горе и Црногораца. Ја вам гарантујем да је осамдесет посто Црногораца постиђено због тог и таквог чина, с обзиром да се таквим чином озваничује дугорочно историјско насиље над Црном Гором и Косовом као њеним огњиштем, с обзиром да се тим чином озваничује старо и ново насиље и отомаско и наци-фашистичко и оно звано демократско, европско насиље из 1999. године. С обзиром да Бог није Бог силе него Бог правде, и с обзиром да је у имену Божијем суд и правда, ова одлука је ништавна. То ће историја посвједочити. То је ништавна одлука јер није из главе овога народа. И зато опет, Бога молећи и Светога Петра Цетињскога, молимо се Господу да врати разум онима који су направили овај злочин над Црном Гором.

Познато је да злочин никад не застаријева. Сви злочини извршени на Косову и Метохији кроз историју су овим чином озваничени и као такви остају злочини. Надамо се у Бога да ће се вратити разум и мудрост, ако не у овом поколењу, а оно у неком будућем покољењу, јер на оваквим одлукама и чиновима Црна Гора није градила своје биће и своје достојанство. Ни своју будућност, гарантовано, на овом чину не може градити. Јер је то лажни темељ, лажни чин - градити на тај начин будућност Црне Горе. Будућност Црне Горе израста из моштију Светог Петра Цетињскога, из Горског Вијенца, из гроба Милошева, из Марка Миљанова, из гроба краља Николе Петровића. На тим темељима ће се градити Црна Гора, она која се неће стидјети себе и која неће лишавати саму себе достојанства и своје части и свога образа.

Богу се помолимо и надајмо се да ће то тако, ако Бог да и бити. Бог вас благословио и сваким здрављем и напретком обдарио, а Косову и Метохији Господ да врати слободу, јер данас је Косово и Метохија најстрашнији концетрациони логор за Старосрбијанце и Црногорце.

Да дође слобода и помози Боже!

Амин, Боже дај!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[MadGod]

Mir i svako dobro.