Crnogorci vele -zborimo srpski kao maternjim

[salex]

Црногорски језик


Црногорски језик је службени језик Републике Црне Горе и резултат је покушаја нормирања још једног стандардно-политичког језика заснованог на новоштокавским дијалектима. Статус овог језика још увек није јасан, и претпоставља се да ће бити решен током прве деценије 21. века
Још не постоји стандард овога језика и стога није могуће тачно рећи шта он јесте или није и колико се разликује у односу на српски, бошњачки или хрватски језик.


------------------------------------------------


Званични статус и воља људи који користе наријечје


Проблем са језиком је актуелан у Црној Гори. Архивски извори именују да је језик у Црној Гори српски. У Уставу Црне Горе од 1905. године не говори се о језику, али се у Закону о народнијем школама из 1907. године каже у члану 7.:Задатак је народнијем школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост. У истом закону се у другим члановима јасно назначује да се похађа српска школа,и да су предмети српски језик и српска историја, а да дјеца не могу похађати стране школе на другим језицима док не заврше школу на српском. 1946. године Црна Гора је донела устав у коме се не наводе директне одредбе о језику, али у поглављу о судовима се у члану 113. каже:Поступак пред судовима се води на српском језику. У Уставном закону за Црну Гору из 1953. године се не помиње службени језик, а тек у Уставу СР Црне Горе из 1963.године се помиње српскохрватски, а то такође остаје у Уставу СР Црне Горе од 1974. године. У Уставу Републике Црне Горе од 1992. године се у члану 9. каже:У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора. У претходном попису, 1991. године, већина црногорских грађана се изјаснило да говоре тада званични језик - српскохрватски. Касних деветесетих и почетком 21. вијека, појављују се организације које промовишу црногорски језик као посебан језик.

Штокавски дијалекти


На посљедњем попису 2003. године, 21.53% становништва Црне Горе се изјаснило да им је матерњи језик црногорски. 63.5% становништва Црне Горе се изјаснило да говори српски језик као матерњи језик. Будући да се 32% популације изјаснило да су српске националности, и да је мало могуће да би се било ко од њих изјаснио за неки други језик осим српског као за свој матерњи, може се рећи да се 31% становништва изјаснило за српски језик као за свој матерњи а да се нису изјаснили као Срби.

------------------------------------

Лингвистичка разматрања


Црногорски језик спада у групу јужнословенских језика, а разлика међу дијалектима и стандардним језицима који се говоре у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској је врло мала. Највише коришћено наријечје у свакодневном говору у Црној Гори је зетско-јужносанџачки дијалекат којим се говори у Цетињу, Подгорици, Даниловграду, Бару, Будви, Котору, Тивту, Улцињу (код Црногораца и Срба), већини Колашинске општине, Мојковцу, Беранама, Бијелом Пољу, Андријевици, Плаву, Рожајама и дијелу Никшића. Источнохерцеговачким дијалектом сличним оном у Херцеговини, Дубровнику и Западној Србији се говори у Херцег Новом, Рисну, делу Никшића, у Ровцима код Колашина, Шавнику, Жабљаку, Плужинама и Пљевљима.
Заговорници постојања црногорског језика фаворизују коришћење латинице у односу на ћирилицу и препоручују увођење слова за додатна три гласа (ç, ʝ и ʣ), својствена неким дијалектима који се говоре у Црној Гори.


------------------------------


Заговорници црногорског језика


Главни заговорник постојања црногорског језика био је Војислав Никчевић, директор Института за црногорски језик у Подгорици и редовни професор Филозофског факултета Универзитета Црне Горе.
Црногорски премијер Мило Ђукановић показао је да подржава формализацију црногорског језика изјашњавајући се да говори црногорски језик, у интервјуу датом у октобарском броју Политике, 2004. године. На званичној интернет-страници председника Црне Горе пише да је иста расположива у "црногорско-српској верзији".
2004. године, влада Црне Горе је променила име обавезног предмета "српски језик" у "матерњи језик (српски, црногорски, хрватски, босански)", а као разлог је наведен давање једнаког права свим народима Црне Горе који говоре лингвистчки неспорно исти језик, да га називају својим националним именом и да би се тако заштитила људска права несрпског становништва у Црној Гори које жели да свој језик назива другим именом, а не српским.
Ова одлука је проузроковала да неколицина српских наставника прогласи штрајк и да известан број родитеља одбије да шаље своју децу у школу. Ти наставници су добили отказ.

-------------------------------------------

"Мало реалности није на одмет"

ДР. Сложињицин

[cpu]

Mozda je procitao svaku lektiru?

[MimiR]

ovo samo nichu topici o jezicima. crnogorski jezik ne postoji. tackica.

[MadGod]

crnogorski jezik ne postoji

Mimi kaze da crnogorski jezik ne postoji, Ustav CG kaze da postoji.

Ko je tu relevantniji?

[salex]

Naravno da postoji ,sam gore tekst to potvruđuje ali od skora ,neznam zašto starosjedioci na Balkanu poput crnogoraca nebi imali svoj jezik kada novi narodi poput bošnjaka u Bosni sada pričaju Bošnjački. Samo je stvar koliko će ljudi da priča taj novi jezik.

[MimiR]

Naravno da postoji ,sam gore tekst to potvruđuje ali od skora ,neznam zašto starosjedioci na Balkanu poput crnogoraca nebi imali svoj jezik kada novi narodi poput bošnjaka u Bosni sada pričaju Bošnjački. Samo je stvar koliko će ljudi da priča taj novi jezik.

To ti je isto ka' da zecani dodju za 10 god i kazu oni imaju svoj jezik, zashto ga ne bi imali? Kakav text, ova gomila gluposti? To shto ti nazivas crnogorskim je iekavsko narecje srpskog jezika. Chuo sam da nam je sve procvjetalo od kad se otcijepismo, ka' shto rekose da ce. Inache, ''ne bi'' ti se pishe odvojeno, ''ne znam'' isto tako. Ili je to mozda na crnogorskom tako? Ovo shto ti se zavrsava na ''-čki'' pocinje malim i tako to...

[Igor R]

ovo samo nichu topici o jezicima. crnogorski jezik ne postoji. tackica.

Ne postoji? E ne znam kako je onda Vuk Karadzic u svom djelu iz 1837, "Crna Gora i crnogorci" pominjao crnogorski jezik? Evo ti odlomak dje ga pominje.

[cpu]

To je isto kao sto Amerikanci pricaju "engleskim", a ne znaju da je to u stvari srpski, ali jbga oce svako svoj jezik...

[MimiR]

Ne postoji? E ne znam kako je onda Vuk Karadzic u svom djelu iz 1837, "Crna Gora i crnogorci" pominjao crnogorski jezik? Evo ti odlomak dje ga pominje.

I shto treba da se zakljuci iz ovog odlomka?

[salex]

Pa dobro neke stvati stoje ,ali kada su nam muslimani uzeli jezik i malo ga editovali nevidim razloga zašto Crnogorci nebi imali svoj jezik. Svedno ovde na forumu ima neki lik što kaže da se na crnogorskome ponedeljak piše ponedeljakkk

U svakom slučaju želio sam da istaknem da Crnogorci u CG ili ti Srbi kako se ko već predstavlja ,gleda na Srpski kao na svoj maternji

[Igor R]

I shto treba da se zakljuci iz ovog odlomka?

A ti ocigledno nista. Ti rece da ne postoji crnogorski jezik, a neki vele da postoji od skoro, pa ti ja eto dadoh to da vidis da postoji i da je postojao 1837. , ali ti to ne mozes da zakljucis. E stvarno ti ne mogu crtat

[salex]

hoćeš da ti napravim potpuno drugu verziju teksta u photo-shopu. Neznam zašto bi ovo trebalo da bude vjerodostojno ,kada svako može da to napravi.

[Igor R]

U svakom slučaju želio sam da istaknem da Crnogorci u CG ili ti Srbi kako se ko već predstavlja ,gleda na Srpski kao na svoj maternji [/quote]
Pa ne gledaju svi na srpski kao svoj jezik.Evo ti rezultati sa popisa 2003. godine:

• srpski jezik - 393.740 (63,49%)
• crnogorski jezik - 136.208 (21,96%)
• albanski jezik - 32.603 (5,26%)
• bosanski jezik - 34.078 (6,13%)
• hrvatski jezik - 2.791 (0,45%)
• romski jezik - 2.602 (0,42%)
• makedonski jezik - 507 (0,08%)
• mađarski jezik - 255 (0,04%)
• slovenski jezik - 232 (0,04%)
• njemački jezik - 126 (0,02%)
• ostali - 3.101 (0,5%)
• neizjašnjeno i nepoznato - 13.902 (2,24%)

[Igor R]

hoćeš da ti napravim potpuno drugu verziju teksta u photo-shopu. Neznam zašto bi ovo trebalo da bude vjerodostojno ,kada svako može da to napravi.

Znas li sto je biblioteka? E pa podjes tamo i nadjes ovu knjigu i procitas. Ili ukucaj na google i nadji i vidjeces dje pise. Ada lako ti je to provjerit.Ili mozda ne znas da koristis google. E pa za svaki slucaj evo ti citava knjiga na internet. Kad udjes u ovaj link spusti malo dolje i klikni na ovo ljudi i procitaj prvih 4-5 redova i vidjeces da pise CRNOGORSKI JEZIK. I ne brini, nisam ja pravi tu stranicu niti je prepravljao ))
http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/z...l#_Toc44869812

[salex]

joj pa ovdje piše "povjest" sad tek počinjem da sumnjam

[MimiR]

Ovo mora da si u nekoj jevremovoj biblioteci nasha'. Sve i da je odlomak pravi, to ne govori nishta, onaj citat, o postojanju nekakvog crnogorskog.

[mAxPoWeR_MNE]

Ma ukratko Crnogorski jezik postoji .
Nema tu nista sporno.

[MadGod]

Lock .

[MimiR]

Ma ukratko Crnogorski jezik postoji .
Nema tu nista sporno.

Mozda na tvoj tv.
Jos krace i istinitije.

[Ćipur]

"Viđi vraga su sedam binjišah",

od prvih 5 riječi kojim počinje Gorski Vijenac, 4 ne postoje u rEčniku srpskog jezika.

ha ha ha

[MimiR]

"Viđi vraga su sedam binjišah",

od prvih 5 riječi kojim počinje Gorski Vijenac, 4 ne postoje u rEčniku srpskog jezika.

ha ha ha

Imas li uopshte taj rEcnik ili si samo toliko nepismen?

[MimiR]

I njegos te zajeba', rekao je da govori srpskim jezikom. Da nijeste zalosni sad bih se i ja nasmijao.

[Ćipur]

Kako se zove u Crnoj Gori popularno onaj koji ne govori srpskim jezikom?
Dukljanin!!!!
Sveti Petar Cetinjski je bio pravi Dukljanin, nikad nije htio jezik da nazove srpskim!

5 pisama Petra I, pravi je to Dukljanin bio!

Petar I Jeremiji M. Gagiću


Milostivij gospudar moj,

Jeremij Mihailovič,

Vaše dva ljubeznjejše pisma od 17ga i 23ga minuvšega fevralja čest jesam imao ispravno polučit. No po pričinje mojej bolesti nijesam moga otgovorom služit, budući mi ot nazad 15 danah udario pritisak, koji me verhu mojega obiknovenoga kašlja i revmatizma teško mučio i do danas nije me posve ostavio.
Posiljka pod bukvoju A koju sam pri pervomu pismu primio sostoit u dvije knjigi Novago zavjeta, prevedenago gospodinom Stojkovičem na naš jezik, iz kojih jednu vam posilaju s pismom gospodina novgorodskago i s, petrburskago mitropolita Serafiona, moleći vas da mi soobštite vaše mijenije, kako će se vam ovi prevod pokazati. Ja ga nijesam svega za uzrok moje bolesti pročitao, ali mi se čini da je dobro preveden. No da je cerkovna pečat bolje bi bilo za one koji graždansku nijesu ni vidjeli. Biće mislim i riječih koje neće svaki razumjeti po tomu što u svakoj počti provinciji i nahiji neka razlikost u govorenju i narječijam iмade, budući svoj jezik tuđima jezikami pokvarili i mnogo svoga izgubili.

Za tisjaču červonih mojega i narodnoga pensiona i za 99 mojih osobnih, također ispolučeniji pomjanutoj posilki prepovodim raspiski, mene je udivitelno što ova tisuća cekinah ne ide pravo cernogorskomu, nego slavenoserbskomu narodu. Može bit neka pulitičeska pričina tomu. Molim kad vam budet nadokano sočinit pismo za gosudarja novoga imperatora da biste me izvijestili kakvim surgučem krasnim ili černim treba ono je zapečatiti.

Drago mi je i radostno čuti da ste već s obručenoju vam djevišeju sčas(t)livo brakosočetanije soveršili. Vseblagij Bog da vam darujet to što u njega prosili budete. S ovim čistoserdečnim raspoloženijem i pozdravom vas i za vazda ostajem vašega blagodarija pokornij sluga i svakoga dobra želatelj.

Cetinje,
marta 5. dnje 1826. goda.

m. č. PETROVIČ.


-------------

Petar I Dositeju Obradoviću


Blagorodni gospodin Dositej Obradovič,

Primio sam s punim udovolstvijem Vaše počteno pismo, također i novo napečatane u našem jeziku knjige ot ljubavi Vaše k meni poslane, na koje čuvstvitelno blagodareći Vam serdečno želim što bi u našem dragom rodu sveđer više takvih ljudej bilo, koji bi svoji darovanija i trudi po primjeru Vašemu i s takvijem userdijem, kako i Vi, ljubeznjejšij mnje Obradovič, na prosvjasvješčenije svojej naciji posvješčavali.

Jesam Vašega blagorodija pokorni sluga černogorskih mitropolit i ordena sv. Aleksandra Nevskago kavaler.

PETR PETROVIČ NJEGOŠ s.r.

Na Stanjeviće, 23. okt. 1805.

P.p.
Drago mi je što Vi imadete jednoga mladića dostojnoga sebi nasljednika, a ja se trudim, da i ovdje bude zavedena malena šкola. Molim, ne prihvatajte se na drugu stranu do polučeniji drugoga mojega pisma.


--------------

PETAR I MUSTAJ-PAŠI, VEZIRU SKADARSKOME I ALBANSKOME


Ot nas Petra Petrovića, vladike crnogorskoga i kavalijera rusijskoga, čestitome Mustaj-paši, veziru skadarskomu i sve Arbanije drago prijateljsko pozdravljanje.

Razumijem da Tahir-beg Averić i neki ostali Turci od Podgorice i od Spuža i Žabljaka hoće da uzmu moje ribnike pokraj Gornjeg blata u Sinjac, koji su u moju zemlju i u moj udut, što ni je od starine ostalo, od kojih imam starinske knjige, koje kažu svuđe granice naokolo, pak se čudim odkuda oni mogu imati ribnik u moju vodu i u moju zemlju, koje mi je od Ivan-bega Crnojevića ostala, kako sjedoče mnoge knjige, među koje imam jednu od tvojega šukunđeda Sulejman-paše. Za to te mnogo molim kako većila careva i pravoga sudnika da rečeš Tahir-begu i ostalijema, da se od toga posla prođu, oli da pošlješ tvoje dva čojka, koji znadu turski čitati i naški govoriti, da ribnike i granice pogledaju i da moje i Tahir-begove knjige vide, zašto ja tuđe ništa ne ištem i kavge ne želim, a Tahir-begova braća i momci prijete, da će moje ljude sjeći na moje ribnike, koje sam ja dao kao i sve zemlje moje u sinjački meteh kuluku crnogorskomu, da on od svega za svoj harač dohotke uzima. Ja ljubim mir i prijateljstvo na komšiluku sa svakim, za to te i opet tvrdo molim, da mi za ovu rabotu odgovoriš da znam hoće li se rečeni Turci od takve napasti proći, oli nećeš li ti tvoje ljude poslati, da sudom vidite kako bude pravo bez ikakva inada i kavge.

I da si zdravo i dugo i za mnogo.


--------------

PETAR I KAPETANU PLUSKU



Presvijetli gospodine,

Sinoć primih vaše počitajemoje pismo, pod čislo 21, označenoje, iz kojega razumjeh da je gospodin kapitan i kavaljer Kaboga doša u tomu gradu s depešama i da ima namjerenije po poveleniju visočajšega cesaro-kraljevskoga dvora doći ovdje i besjediti sa mnom o važnih djelah.

Ja sožaljeju što po sadašnjem obstojateljstvam ne mogu po trebovaniju vašemu naznačit den od njegova ovamo došestvija bez znanja i soglasija glavarah narodnijeh koji su u takvom slučaju potrebiti, nego poslah da što skorije imaju doći ovdje, budući da su pošli na različita mjesta za posla narodnje. I kako se povrate, bićete uvjedomljeni. Međutijem molim da više rečenij gospodin iмade dobrotu od usterpjenja.

Vaše p.g. piše mi sveđer italianskim jezikom kojega ja ne razumijem nako veoma malo. A sekretar naš obštenarodnij, koji je pisma u našem jeziku prevodio nahodi se, kako je vam izvjestno, u Budvi i, ako ne bude oslobođen za doći na svoje mjesto, ja ne znam kako otgovarati, koji čest imam prebivat s istinim počitanijem vašega presvijetloga gospodstva pokornjejšij sluga

Cetinje, fevralja 3/15, 1820.

mitropolit PETROVIČ

PETAR I MARKU ZORZIJU

Pre[svije]tli i preu[zvi]šeni g-dne, g-dne,

Kako su mi predali dva sveštenika počtenjejše pismo ot vašega pres[vije]tloga i preu[zvi]šenoga gospodstva, tako, koliko sam moga iz onoga razumijeti, kazao sam glavarima ot Njegušah koji u prošastu nedjelju činili su zbor među sobom ot svega njihova plemena oli knežine. No, vidim iz njihova obštega otgovora da nijesu namislili ostavit bez suda glave, rane i štete koje su imali i što su izgubili. Noseći ove razloge da nijesu dužni plaćat pravi za krivoga, u vrijeme kada je moga platiti životom oni isti z družinom ot oružja principova, koji su kavgu začeli.
Ja s moje strane žudim sa svijem serdcem i nastojim sa svom jakosti da se zlo prekrati i da ljevše i bolje Njeguši mogu pismo vašega pre[svije]tloga i preu[zvi]šenoga gospodstva razumjeti. Što im ja nijesam moga rastulmačiti, budući potpuno svaku riječ u italijanskom jeziku postignuti ne mogu, to sam na našem jeziku činio prepisat i s mojijem osobitijem pismom na Njeguše poslat, od kojijeh čekam iznova ot[govor].

Međutijem i za vazda ostajem s punom stimom i visokopočtenijem na vaše zapovijedi pokorni ...

Na Stanjeviće, maja 10. 1795.

PE[TR] [PETROVIČ]


-----


Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999 godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd

[MimiR]

Ocekujes da ce neko imati zivaca da chita dalje od prvog odlomka?

[salex]

Alal vera znači vi svi koji tvrdite da govorite Crnogorski viste Dukljanini ,a ne Crnogorci ,meni je više dosta ove Ćipurove istorije ,mene samo interesuje izvor podataka čim vidim da je to tamo pisao neki hrvat samo prvrnem očima na drugu stranu. koje gluposti