Autizam

[odli]

Niko ne zna tačan uzrok autizma, ali lekari se slažu da se broj novih slučajeva povećava.

Autizam pogadja svakoga ko ga ima na različite načine. Autisticne osobe obično imaju teškoća u komunikaciji, socijalizaciji, ponašanju i mogućnosti da uče. Neki ljudi sa autizmom ne mogu da govore. Nekima je potrebna posebna nega. A, neki nikada neće biti u stanju da žive samostalno.

Medicinski stručnjaci ustanovili su da rana dijagnoza i tretman u velikoj meri poboljšavaju sposobnosti dece sa autizmom. Ali, terapija može da bude različita.

U San Dijegu u Kaliforniji, petogodišnja Holena Gonzales ima posebnu vezu sa Mafetom, treniranim psom – onim za kojeg njena majka Rebeka Kuk kaže da je promenio Holenin život.

«Njene komunikacione sposobnosti su se uvećale tri puta u tri meseca od kako je Mafet sa nama u kući. Njena ličnost se pojavila na površini. Ona je mnogo socijalnija».

Novi program koristi trenirane pse za pomoć deci sa autizmom. Psi pomažu u smirivanju dece i dozvoljavaju porodici malo normalniji životni stil. Kuk kaže da je briga za Mafeta dala njenoj ćerki osećaj odgovornosti koji će nositi do kraja života.

«Razlika koju sam uočila kod svog deteta je da joj je pružena mogućnost da vodi život koji nije imala ranije. Ona može da se ponaša normalno i da ide na mesta i radi stvari koje nije mogla ranije».

Ljudi obično misle da osobe sa autizmom ne mogu da opšte sa drugima i da imaju teškoće da shvate svet oko sebe. Ali, takva percepcija se menja.

Trinaestogodišnja Karli Flajšman ima tešku formu autizma. Njen otac Artur Flajšman prica:
«Ljudi bi mogli da pomisle da je to bilo veoma nesposobno dete, nesposobno za višu komunikaciju i odmah bi je otpisali,» kaže on.

Medjutim, njeni roditelji osigurali su da Karli dobija terapije ponašanja i govora od njene četvrte godine. Ona ne može da govori ali jednoga dana je počela da koristi kompjuter.

«Karli je samo ispisala nekoliko jednostavnih reči. Nismo znali da ona u stvari može nešto da speluje».

Karli je počela da piše na kompjuteru o tome kako je živeti sa teškim oblikom autizma.

«Ljudi me pogledaju i pomisle da sam glupa zato što ne mogu da govorim ili se ponašam različito od njih,» poručuje ona.

Karli je počela da piše o tome koliko je želela da bude tretirana kao i svi ostali tinejdžeri.

«Bili smo zapanjeni. Shvatili smo da je unutra bila jedna inteligentna, izražajna, emotivna osoba koju mi nikada nismo upoznali,» kaže njen otac.

Medicinski stručnjaci ističu da Karlina priča pokazuje da su neka uobičajena shvatanja o autizmu pogrešna. Istraživači kažu da su nivoi autizma povećani drastično tokom poslednje decenije. U Sjedinjenim Državama, podaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da jedno na svakih 150 američke dece ima autizam. Pre oko 25 godina, taj broj je bio jedno na svake dve hiljade dece.

Ne postoje pouzdani podaci o tome koliko dece na svetu ima autizam. Ali brojne zvanične institucije navode da je taj poremećaj u porastu. I dok niko ne zna šta je tačan uzrok autizma, neki stručnjaci smatraju da je poremećaj izazvan okruženjem i da to znači da jednoga dana on može da bude tretiran mnogo efikasnije ili da bude predupredjen.


http://www.voanews.com/serbian/2008-04-19-voa4.cfm

[Zero_04]

Citao sam po netu da vakcine imaju negativan uticaj kao da i cak izazivaju autizam kod male djece.