Qur'an istinita Bozija uputa

[Johnny]

Vidim ja da od ovog razglabanja vajde nema.

[KRECHIMIR]

Ако ћемо ићи твојом логиком,у Курану се нигдје не помиње ријеч религија па је Ислам религија,јел`?Дакле,ако нешто не пише не мора да значи да није.

Da ti razjasnim pojam rijeci "Religija"- prosto ne postoji vec postoje vjerovanja tj. vjera u Boga(zakonske odredbe zapisane u Quranu) bez obzira na boju koze ili bilo kakve spoljasnje ljudske karakteristike koje odlikuju jedno ZIVO BICE. Znaci ili si Bozji vjernik ili si NEVJERNIK.

[ihtus777]

Не можеш буквално тумачити,десно,лијево,горе и доле.Прво,десна страна је ``БОЖИЈА страна`` и Христос је први који се поред Оца са десне стране.Дакле,кад БОГ каже у Старом Завјету ``сједи Мени с`десне стране док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим``.Суштински,овдје се не ради о десној страни,већ о јединству са БОГОМ,јер прије Христоса нико није сио поред Оца,као што сам навео.Сјести са десне стране не значи буквално узети столицу и сјести,као што наћи се у крилу или загрљају БОЖИЈЕМ не значи да нас БОГ загрли руком,илид а БОГ има ноге па да нас положи у своје крило.То уствари значи ``наћи уточиште код БОГА``.Господ Христос је остао Богочовек и Он се није раздвајао од Оца ни кад се оваплотио.,дакле,Он и Отац су остали једно,у заједници са Духом Светим као и у вјечности.
Христос није буквално сио Оцу са десне стране,већ сјести са десне стране значи бити у односу са БОГОМ,битисати са БОГОМ,уживати благодат БОГА.Исто као кад је Господ Христос говорио фарисејима да`` су синови пакла``,ту није мислио да их је пакао родио,јер пакао не рађа,пакао није живо биће,већ им је то рекао зато што су они налик утварама из пакла.
Бити БОГУ са десне стране значи живјети са БОГОМ,а Христос је то посвједочио доласком на земљу,својом смрти и својим васкрсењем,да човјеку то треба бити идеал,сјести БОГУ са десне стране.
Што се тиче Свете Тројице,ево како Куран то тумачи:БОГ један од БОГА,не као да је БОГ од БОГА већ да је БОГ од БОГА,као да има више богова.Ја кажем,Куран може да учи како хоће,али нека макар да тачно објашњење хришћанског Симбола вере.
Дао сам ти примјер са очима.Два ока један вид,а не два вида,исто тако,Три Лица један су БОГ и свако од та Три Лица има пуноћу БОЖИЈУ.Дакле,то нису три бога,већ Три Лица,као што су два ока у глави један вид а не два вида,а свако око има ``неку`` пуноћу вида,не 100%.То је као да је Куран рекао:``Вид је једно од двоје``.То није истина,јер вид чине два ока,као што је БОГ Света Тројица,Отац,Син и Свети Дух,а не три бога.Дакле,два ока-један вид,а не два вида,тако и Три Лица су један БОГ а не три бога.
То је погрешно тумачење Курана и показује да писац није схватао наук Свете Тројице.

Мир и свако добро.

[ihtus777]

Da ti razjasnim pojam rijeci "Religija"- prosto ne postoji vec postoje vjerovanja tj. vjera u Boga(zakonske odredbe zapisane u Quranu) bez obzira na boju koze ili bilo kakve spoljasnje ljudske karakteristike koje odlikuju jedno ZIVO BICE. Znaci ili si Bozji vjernik ili si NEVJERNIK.

Како то појам ријечи ``религија``не постоји?Да ли си икад читао Лактанција или Блаженог Августина?Знаш ли шта значи религија?
Религија је појам који је најпостојанији и најобрађенији од свих појмова,то је моје мишљење,јер се тиче цјелокупног човјека и свега што је везано за њега.
Лактанције вели:``Religat nos religio,uni omnipotenti Deo,unde religio dicta creditur.``Религија нас везује са једним свемогућим БОГОМ,отуда се мисли,да је религија назив добила.
Блажени Августин вели:``Vinculo pietatis obstricti,Deo religati samus,unde ipsa religio nomen accepit,non ut Cicero interpretatus est,a relegendo.``Обвезани везом побожности,с БОГОМ смо спојени,откуда је и сама ријеч религија добила име,а не као што је Цицерон тумачио од ``relegendo``.
Дакле,поента приче је била,да ако нешто није написано не мора да не постоји и не мора да буде забрањено.То сам рекао у вези са Мабусовом тврдњом да Света Тројица не постоји написано у Светом Писму.

Мир и свако добро.

[Mabus]

A GOSPOD, POSTO IM IZGOVORI, UZE SE NA NEBO, I SEDE BOGU S DESNE STRANE. (Marko 16, 19). A STEFAN BUDUCI PUN DUHA SVETOG POGLEDA NA NEBO I VIDE SLAVU BOZJU I ISUSA GDE STOJI S DESNE STRANE BOGU. (Djela 7, 54). Evo ovaj gornji citat nam govori da je Isus ustao da protegne noge. Ako je Stefan kako kaze Bibilija vidio Isusa, to znaci da on nije jedno sa Bogom. On je zaseban. Tako kaze Biblija. Mi sad mozemo prosipati nagadjanja ali fakat je fakat. Citaj onako kako je napisano. U Bibliji ne postoji tekst koji bi objasnio da su Isus i Bog jedno a istovremeno troje. I sta sad? Pojave se ljudi da mlataraju o necemu sto u Bibliji ne pise. Dalje: KOJU UCINI U HRISTU, KAD GA PODIZE IZ MRTVIH I "POSADI" SEBI S DESNE STRANE NA NEBESIMA. (Efescima 1,20). Biblijski pisci smatrali su Boga kao nekog ko odozgo nadgleda ljude. Rijec POSADI upotrijebljena u navedenom citatu jasno oznacava da se Isus i Bog nakon Isusovog vaskrsenja nisu stopili. Da li je Qur'an u pravu kada kaze da Bog nije jedan od trojice? Da li je Qur'an u pravu jer trojica ne mogu biti jedno? Ako imamo dva oka u glavi da li fizicki imamo dva ili jedno oko? Dva oka vide isto, ali ako jednom oku nanesemo bol, (kao sto je Isus mucen) da li ce ono drugo osjetiti bol? Nece naravno. Ako je Isus bog jedinstven sa bogom ocem da li je bog otac trpio fizicke boli prilikom Isusova mucenja? To pitam jer dva oka imaju jedan mozak u kome se skladiste informacije bola. Sto se tice rijeci religija ona nije uopste bitna. Bitna je rijec vjera. Isto tako rijec deda koja se ne nalazi u Bibliji nije sustinski bitna za vjerovanje pojedinca. Medjutim za razliku od rijeci DEDA rijec TROJSTVO bi morala postojati jer je ona srz hriscanskog nauka. Rijec TROJSTVO ne postoji u Bibliji ali zato rijeci *****, KURVE, *****LA, *****NJE, KURVO u Bibliji se spominju 149 puta. A dje je sad Isus? U djelima on se jasno, fizicki opisuje da je sa desne strane prijestola Bozijeg: SEDE S DESNE STRANE PRESTOLA VELICINE NA VISINI. (Jevrejima 1, 3). Medjutim ono sto je interesantno je to sto se u Bibliji ni na jednom mjestu ne nalazi rijec BIBLIJA. Ni na jednom mjestu necete naci povezane dvije rijeci Sveta Knjiga ili Sveto Pismo. U Bibliji ne postoji ni na jednom mjestu naziv same nje.

[ihtus777]

Наравно да не постоји кад је Свето Писмо тек касније настало,дакле настало је спајањем 66 књига и вјероватно ником није пало на памет да које ће књиге бти спојене.
У Тројство не вјерују Хришћани,у Свету Тројицу вјерују Хришћани.БОГ је дао човјеку ум којим човјек може одређене ствари докучити.Тако је ствар са Светом Тројицом,не пише,али се да закључити да постоје.
Ти наводиш примјер Стефанов,да је видио БОГА,па ако је видио БОГА онда по твојој памети БОГ није једно са БОГОМ.Видио је оваплоћеног Логоса,Друго Лице Свете Тројице,а не два БОГА.Опет не схваташ шта говориш.Дакле,Три Личности је БОГ,БОГ је Три Личности.
Наравно да Господ и Отац Његов нису Света Тројица,већ у заједници са Духом Светим Они јесу Света Тројица.
После васкрсења,Господ и Његов Отац нису имали шта да се стапају јер се нису ну дијелили,није ми јасно зашто си то рекао кад је неумјесно.Дакле,Куран никако није у праву кад каже да је БОГ један од тројице,јер то би значило да постоје три бога а не један БОГ,како учи Света Православна Црква.Куран није схватио Свету Тројицу као ни ти.

Ако имамо два ока у глави имамо један вид а не два вида,као што имамо Три Личности које је један БОГ а не Три БОГА.Дакле,два ока-један вид,Три Личности-један БОГ.

Религија и вјера није исто,то су два различита појма.Ја сам навео ријеч религију као паралелу твом излагању,да ако нешто није написано да то није тачно и да то не постоји-што је апсурдно.

БИБЛИЈА и није правилан назив,правилан назив је Свето Писмо или Писмо.
Што се тиче сједења са ``десне стране``дао сам ти тумачење,а теби ако одговара одговара,ако не не........Само не знам зашто понављаш једну те исту ствар.....

Мир и свако добро.

[Mabus]

Nadnaravna Qur'anska mudrost u kojoj se kaze da Bog nije jedan od trojice se ocituje kao ispravno tumacenje Biblije. Qur'an jasno navedenim ajetom kaze da trojica ne mogu biti jedno.

[ihtus777]

Nadnaravna Qur'anska mudrost u kojoj se kaze da Bog nije jedan od trojice se ocituje kao ispravno tumacenje Biblije. Qur'an jasno navedenim ajetom kaze da trojica ne mogu biti jedno.

Куран критикује Свето Писмо са становишта да оно учи да су Три БОГА,алах је један од тројице.Ако ја кежем,један од оне двојице је лопов,ја дајем на знање да су тамо два човјека од којих је један лопов.Исто то каже Куран,Алах је један од тројице,дакле,ако је по Курану БОГ један од тројице,паралелно Светом Писму,онда ``по`` Курану у Светом Писму постоје три бога,а то Свето Писмо не учи.Писац Курана је направио грешку у тумачењу Свете Тројице рекавши да се ту ради о три бога.

Мир и свако добро.

[KRECHIMIR]

Куран критикује Свето Писмо са становишта да оно учи да су Три БОГА,алах је један од тројице.Ако ја кежем,један од оне двојице је лопов,ја дајем на знање да су тамо два човјека од којих је један лопов.Исто то каже Куран,Алах је један од тројице,дакле,ако је по Курану БОГ један од тројице,паралелно Светом Писму,онда ``по`` Курану у Светом Писму постоје три бога,а то Свето Писмо не учи.Писац Курана је направио грешку у тумачењу Свете Тројице рекавши да се ту ради о три бога.

Мир и свако добро.

off topic
Ne zamajavaj ucesnike foruma s prilozenim dezinformacijama nego se koristi materijalom izvedenim iz Qurana i tacno ih formulise bez izvrtanja i umetnja rijeci i recica radi postizanja poena od pristalica ovog foruma. Ipak se radi o diskusiji koja obuhvata cinjenice, a ne tvoje konstantno vrijedjanje bozje rijeci (samog Boga i naravno na sraman nacin pravis paralelu izmedju Lopova i Allaha neprimjetno kao da smo mentalni slucajevi-sve me ovo podseca na jevrejsku filozofiju) napisane u Quranu.

[frle_genije]

svi ljudi imaju jednu sustinu...a svaki covjek je lice, licnost sam za sebe...

Otac, Sin i Sveti Duh imaju istu sustinu (za nas nedokucivu) ali to su tri lica... tri izobrazanja te sustine... Oni su jedan Bog... Jedna sustina... Ljubav... Ali tri nacina "prikazivanja" te sustine... Tri lica..

Ne znam zasto bi trebalo da se "stope" jedan u drugog???

[frle_genije]

e da, sto se tice biblije... mora se voditi racuna kad je to pisano i prevodjeno...

eto i tvoja baba, ako je imas, za nesto ce da kaze "stoji" a time ce misliti "postoji", "jeste"...

[Mabus]

U Qur'anu se ni na jednom mjestu ne kaze da je Allah jedan od trojice. Brate, jesi li ti svjestan sta pises? Isus je molio par puta Boga u Bibliji. To je najbolji pokazatelj da je Biblijski Bog (ako je Isus Bog) jedan od trojice. Ako su Isus i Bog jedno, povezani blue toothom preko Svetog Duha onda Isus nema potrebe da bilo sto pita Boga. Nego, ako su Isus i Bog jedno reci ti meni Ihtuse da li je bog otac osjecao bol kada su Isusa mucili? Da li je bog otac, obzirom da su Bog i Isus jedno takodje bio iskusavan od djavola? I jos jedno pitanje? Da li po tebi Bog moze da kaki? Evo postavljacu ti ova tri pitanja sve dok ne odgovoris.

[shalom7]

Mi, Hriscani, vjerujemo u Jednog i Jedinog Boga koji nam se objavio u 3 licnosti, u vrijeme Krstenja na Jordanu: u Oca, Sina i Svetoga Duha. Sin(Isus) se krstava, Duh sveti silazi u obliku goluba, a sa neba se cuje Glas/Ocev/:´´Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji...´´Od ove svete i neizrecive Tajne i Istine ne zelimo i necemo da odstupimo, pa neka u Qur´anu ili u bilo kojoj knjizi pise da nije tako. Hriscanstvo nije(kao ni Judaizam) religija knjige, u smislu u kojem je to Islam. Hriscanstvo je vjera u OSOBU Isusa Hrista,Sina Bozjeg koji je sisao sa Neba da spase gresnike.Bio je mucen i pokopan, a nakon 3 dana uskrsnuo je iz mrtvih!Imamo jednoglasno svjedocanstvo rane Crkve da je to tako bilo: i Apostola, i mucenika, i evandjelista. A sve je to pisano mnogo godina prije,u Prorocima, i ispunjeno je sa nevjerovatnom preciznoscu.

Medjutim, cca 600 godina nakon tog dogadjaja pojavljuje se Muhammed iz Mekke koji tvrdi da je dobio Objavu/knjigu/ od Boga, koja protivrijeci svemu onome sto su ucili apostoli,proroci i evandjelisti, sto je pisano u Pismima. Bez ikakve povijesne potpore, ta knjiga-Qur´an tvrdi da Isus Hristos, za kojeg njegovi ucenici dadodse svoje zivote, koji je ispunio ono sto se od Mesije trazilo da ispuni(u prvom dolasku), nije raspet, nije uskrsnuo, nije Sin Bozji.Dakle, Isusovi ucenici su sirili i vjerovali u laz, dali zivote za laz. Proroci su pisali i bili lazni, temelji Hriscanstva su lazni,biblijski Bog je lazan. Na to Pavle kaze:´Ako Hristos ne usta, uzalud je nasa vjera i nase propovjedanje, jos ste u svojim grijesima.´
I sada pripadnici Islama, vjernici u Knjigu koju je navodno od Boga primio Muhammed(By the way, kakav je to Bog koji cca 3500 godina nadahnjuje da se pise jedno, a onda odjednom siri neku radikalno drugaciju nauku?!), traze od Hriscana da odbace sve ono sto primise, da odbace Isusa Hrista kao Bogocovjeka, pa i naposletku- da odbace i razum i povijesne fakte.Ponavljam, ne postoji dokaz(pa ni nagovjestaj) da Isus nije raspet,kako Qur´an tvrdi. O Hristu raspetom, pored ´eye-witnesses´, svjedoce i neki sekularni povijesnici: Josif Flavije(koji je uzgred pisao i o mucenistvu Isusovog brata Jakova), pa Kornelije Tacit,pa Talmud, pa Plinije Mladji,...Ignjatije Bogonosac, episkop antiohijski,direktni ucenik Isusovog ljubljenog ucenika, sv. Jovana Bogoslova.

Islam se tmelji na jos jednom ´faktu´ da je Bilija- falsifikovana i izmjenjena. Niti jedno naucno istrazivanje ne podupire to tvrdjenje, cak naprotiv. Imamo mnogo mnogo prepisa Novog zavjeta, citiranje kod Otaca Crkve,-ukratko,NZ je jedan od najbolje sacuvanih dokumenata Antike.
Sto se tice Starog zavjeta, svici sa Mrtvog mora(otkriveni 1946.) isto tako fantasticno potvrdjuju doslednost i istinitost Starog zavjeta.

Dobro, i na osnovu cega da se mi Hriscani sada odreknemo vjecnog Spasenja po Isusu Hristu? Koji nam dokaz Islam nudi?Muhammedove vizije?

Mir svima!

[Mabus]

Svaki naucno istrazivacki poduhvat dokazuje da je Biblija mijenjana. Kao prvo mnostvo kontradikcija govori da Biblija nije pouzdana knjiga. Sto se tice nauke u Bibliji u poredjenju sa Qur'anom evo iz Mabusovog naucno-istrazivackog rada par podataka. Biblija kaze: UTVRDIO SI ZEMLJU NA TEMELJIMA NJENIM, DA SE NE POMESTI NA VIJEK VJEKOVA. (Psalm 104, 5). Zatim: NARASTAJ JEDAN ODLAZI I DRUGI ODLAZI, A ZEMLJA STOJI UVJEK. (Propovjednik 1, 4). Po Bibliji Zemlja nije pokretna. Sta kaze Qur'an: SVE TECE DO ODREDJENOG ROKA. (Ez-Zumer, 5). Dalje: SVE U SVEMIRU PLOVI. (Jasin 40). Biblija kaze da se Sunce krece oko Zemlje: SUNCE IZLAZI I ZALAZI, "I OPET HITI" NA MJESTO SVOJE ODAKLE IZLAZI. (Propovjednik 1, 5). Sveta stolica tj. dva vijeka nakon smrti Nikole Kopernika godine 1757. priznaje da je Sunce srediste planetarnog sistema, te je dopustila Kopernikova djela i nevoljno dopustila da se "Zemlja ipak krece." Po Bibliji Zemlja ima krajeve: BOG ZNA PUT NJEN, I POZNAJE MJESTO NJENO. JER GLEDA DO KRAJEVA ZEMALJSKIH I VIDI SVE STO JE POD SVIM NEBOM. (Knjiga o Jovu 28, 23-24). DA SE UHVATI ZEMLJI ZA KRAJEVE, I DA SE RASTJERAJU S NJE BEZBOZNICI. (Knjiga o Jovu 38, 13). RASPI U GNJEVU, RASPI, DA IH NEMA; I NEKA POZNAJU DA BOG VLADA NAD JAKOVOM I DO KRAJEVA ZEMALJSKIH. (Psalmi 59, 13). VLADACE OD MORA DO MORA, I OD RIJEKE DO KRAJEVA ZEMALJSKIH. (Psalmi 72, 8). Biblija kaze u Jevandjelju po Marku da je Isus rekao da ce smak svijeta zadesiti narastaj u njegovom vremenu: TAKO I VI KAD VIDITE OVO DA SE ZBIVA, ZNAJTE DA JE BLIZU KOD VRATA. ZAISTA VAM KAZEM DA OVAJ NARASTAJ NECE PROCI DOK SE OVO SVE NE ZBUDE. Isto to kaze Matej u 16, 27-28: JER CE DOCI SIN COVJECIJI U SLAVI OCA SVOJEGA S ANDJELIMA SVOJIJEM I TADA CE VRATITI SVAKOME PO DJELIMA NJEGOVIM. ZAISTO VAM KAZEM (pazi sad): IMAJU NEKI MEDJU OVIMA STO STOJE OVDE KOJI NECE OKUSITI SMRT DOK NE VIDE SINA COVJECIJEGA KAKO IDE U CARSTVU SVOJEMU. Evo Shalom. Isus u Jevandjelju po Mateju kaze da ce ljudi u njegovom vremenu docekati da vide povratak Isusa. Da li je Isus slagao? U Jevandjelju po Luci 21, 25-32 se kaze da ce takodje ljudi tj. tadasnji narastaj docekati povratak Isusov pred smak svijeta. A sta kaze Qur'an: PITAJU TE O SMAKU SVIJETA: KADA CE SE DOGODITI? TI NE ZNAS, PA KAKO DA O NJEMU ZBORIS, O NJEMU SAMO GOSPODAR TVOJ ZNA. (An-Naziat 42-44). Biblija kaze da je Isus ubijen, mucen, vaskrsao nakon smrti dok Qur'an kaze da nije. Kome vjerovati?

[Mabus]

Osim navedenog sto se tice raspeca Isusovog, pozivam Harija da izlozi fotografije raspetog Krisne koji je prije Hrista razapet na krstu. Hriscani kazu, da je Zemlju obuzela tama i mrak kada se rodio Isus. Ovo isto se prije Isusa tvrdilo za Krisnu. Horus je rodjen od djevice Izis-Meri 25 decembra. Njegovo rodjenje je najavljeno od zvijezde na istoku koju su pratila tri mudraca. Horus je krsten, imao je dvanaest ucenika. Cinio je cuda. Ozivio je covjeka zvanog Elzar. Izgovorite 5 puta brzo ime Elzar da vidite o kome se radi. Hodao je po vodi. Bio je takodje razapet, sahranjen i uskrsnuo je. U katakombama Rima nadjene su slike bebe Horusa kako ga u narucju drzi djevica Izis. Nije ovde kraj. Jedan od bogova koji je rodjen od majke djevice, umro, a zatim ponovo ozivio je Atis, kojega su prozvali JAGNJE BOZIJE. On je razapet, vaskrsnuo je i proslavljan je svake godine VINOM I HLEBOM. Njegova majka djevica Cibela tj. Cybele je prozvana kraljicom raja. Nije ovo sve. Tu je i DIONIS. Stotinama godina prije Isusa postojao je jedan covjek bog koji je rodjen od MAJKE DJEVICE, TAKODJE U STALI. On je putovao krajevima sa svojim pratiocima, propovijedao je i cinio cuda, a jedno od njih je PRETVARANJE VODE U VINO. Napadan je od vjerskih poglavara a sebe je nazvao SINOM BOZIJIM. On je dopustio sebi luksuz da bude uhapsen, DA BUDE OPTUZEN ZA BOGOHULJENJE. Proglasen je krivim, pogubljen je a iz groba je ustao nakon tri dana. Zene su oplakivale njegov grob. Ovaj bog je prvi slikani RASPETI BOG a ime mu je DIONIS. Dalje, stanovnici Nepala i Tibeta vjeruju da je njihov bog Endra RASKOVAN NA KRSTU I DA JE ZRTVOVAO SVOJU KRV KAKO BI COVJECANSTVO SPASIO OD GRIJEHA.

[ihtus777]

U Qur'anu se ni na jednom mjestu ne kaze da je Allah jedan od trojice. Brate, jesi li ti svjestan sta pises? Isus je molio par puta Boga u Bibliji. To je najbolji pokazatelj da je Biblijski Bog (ako je Isus Bog) jedan od trojice. Ako su Isus i Bog jedno, povezani blue toothom preko Svetog Duha onda Isus nema potrebe da bilo sto pita Boga. Nego, ako su Isus i Bog jedno reci ti meni Ihtuse da li je bog otac osjecao bol kada su Isusa mucili? Da li je bog otac, obzirom da su Bog i Isus jedno takodje bio iskusavan od djavola? I jos jedno pitanje? Da li po tebi Bog moze da kaki? Evo postavljacu ti ova tri pitanja sve dok ne odgovoris.

Како се не каже кад сам ти дао јасан цитат?!
Господ је молио Господа јер је постао човјек,па кад је постао човјек морао је молити Свога Оца,шта је ту чудно?Ваљда си и ти твог оца некад замолио за нешто?
Куран каже да је алах један од тројице-да је бог један од три бога и то приписује нама да учимо?!То је неумјесно,ја кажем,Куран не треба да се бави теологијом хришћанском,али нема шта да писац Курана тумачи Свето Писмо и теологију,јер је није схватио и само ће погрешну информацију да прослиједи.
Како је могао БОГ Отац бити кушан од ђавола кад Отац није Син?
Ово задње питање нећу одговарати јер је глупост.

Ти говориш да је текст Светог Писма мијењан.Јесте мијењан и ниси открио никакав проналазак,недај БОЖЕ сад да те питам да то поткријепиш доказима.Суштина учења је остала иста.
Вјеродостојнији запис је Свето Писмо у односу на Куран јер је Мухамед памтио стихове,и велика је могућност да је много тога погрешно касније издиктирао,док су Свети Апостоли фино записивали оно што су знали.

Ако ћемо поштено да гледамо ко је више копирао туђа учења,онда Ислам предњачи.Дакле,није Хришћанство криво што су народи старог свијета имали издефинисанију и исправнију вјеру од муслимана.
О чему се ради?
Ислам копира највеће јереси Хришћанства,почев од Арија до иконобораца.Комплетну јеретичку догму је ислам преузео од јереси које су бјежале у Персију и са којима је мухамед имао стварао једну нову вјеру.Дакле,христолошка јерес,аријанизам,иконоборство,савелијанизам,евноми јизам,несторијанизам,докетизам,затим учења јудејствујућих секти током првих 6 вјекова.


Мир и свако добро.

[ihtus777]

. Ako su Isus i Bog jedno, povezani blue toothom preko Svetog Duha onda Isus nema potrebe da bilo sto pita Boga.

То је интересантно виђење.Треба се запитати чиме су повезани сотона и мухамед?Да ли само духом или тијелом и духом?
Мухамед је врло интересантна личност:рекао је муслиманима да све примају са сведоком а једино је вјеру примио без сведока?
Сањао мухамед нешто и снила баба што јој мило било.

Твоје не схватање Свете Тројице је превелико и преоптерећујуће за тебе.Дакле, нико не учи да је Отац повезан са Сином преко Духа Светог,али синдром мухамеда је исклијао опет-преврни,заврни да добијеш на силу на срамоту оно што ти одговара.

Мир и свако добро.

[ihtus777]

Христос и Кришна

Поштовани слушаоци,
Излазим пред вас са једном темом коју лично никад не бих поставио, јер је сматрам за грешну. Реците и сами, зар није грех ставити на исту раван конкретну историјску личност вечно живога, васкрслога, Господа Исуса Христа и исфантазиранога бога Кришну, шумског љубавника спрам којег је Казанова тек незнатни шегрт. Јер по сведочанству најистакнутијег гуруа Шриле Свами Прабупаде који је 1965. године напустио Индију, стигао у Америку (Бостон) да њу просвећује индијском религијом, а његови ученици осамдесетих година стигоше и у Србију да нама кажу своју “истину” о Богу, о души, о земљаском и загробном животу – тај Кришна је на земљи имао шеснаест хиљада и сто осам жена. Па и сада после свога земаљског боравка у којем је доживљавао стотине љубавних свађа и скандала са својом најмилијом љубавницом пастирицом Радхом, и гопијама (пастирицама) проводи своје љубавне забаве у свом најинтимнијем пребивалишту Врндавани. Но кад су његови ученици већ стигли међу Србе да нас упознају са “правом истином” о Богу, о свету, о човеку и његовој судбини, молим вас за мало стрпљења да саслушамо шта то Индија има да каже Библији, шта Кришна Христу, шта Индус Хришћанину.
Развој религије у Индији
Библија нас обавештава да су се Адам и Ева учинивши први грех, и чувши глас Божји, сакрили у рај међу дрвеће, да их Бог не би нашао (Пост. 3,8-10). Значи, њихов разум и религијско осећање које им је пре греха било савршено чисто и јасно, помрачило се, извитоперило се, те заборавше да је Бог свезнајући, свевидећи и свудаприсутни, па да се од Њега нико нигде не може сакрити. Ако читамо даље Библију, а и историју светских религија, видимо да се та помраченост ума и срца све више ширила, појачавала, тако да апостол Павле пишући посланицу Римљанима каже за многобошце: “Залудјеше у својим мислима и потамнеше неразумно срце њихово. Кад се грађаху мудри полудеше и претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човека и птица и четвероножних животиња и гадова” (Рим. 1, 21-23).
Ова библијска истина толико је очигледна да је видимо на сваком кораку и кроз историју човечанства а и у садашњости. Ради илустрације ево само неколико примера.
Стари Грци и Римљани били су врло културни. А каква им је била религија? Јад и покор! Њихови многобројни богови се свађају, туку, подваљују једни другима, опијају се, блудниче једни с другима.
У многим религијама старога света било је на молитвеним скуповима приношење људи на жртву. У том погледу су ваљда најдаље дотерали Индијанци из Мексика. Када се 1454. године император Мексика уплашио да су се богови наљутили на његову државу, и почели слати разне недаће на Мексико, тада је он објавио рат околним индијанским племенима да би тако добавио велику количину заробљеника које ће све до једног жртвовати врховном богу Хицилопохтлију. И заиста, 1487. године приликом освећења храма Хицилопохтлија, 19. фебруара жртвовано је 20000 (двадесет хиљада) ратних заробљеника. То је био читав покољ! Клање је вршено у 13 храмова, а трајало је четири дана. Сличних појава, у мањој или већој мери било је и у Индији.
Прегледајмо изблиза како је текао развој религије у тој земљи старе културе.
Свете књиге Индуса
Најстарије свете књиге Индуса зову се Веде. У њима има не само религиозног песништва него и философије разних праваца: теизам, пантеизам и атеизам, чак и скептицизам, затим у делу које се зове Атарва Веда има и мађијских формула и заклињања. Осим тога, има у Ведама и обичних световних песама, чак и крајње непристојних стихова.
Књиге које сачињавају збирку Веда писане су као и Библија, као и Талмуд, у једном дугом временском размаку, од стране многих писаца. Објективној науци није пошло за руком да тачно утврди време постанка Веда. Неки научници сматрају да су Веде написане најраније 1.100 година пре Христа. Дакле, отприлике у време цара Давида Псалмопевца. Други, пак, држе, да су Веде оне старе чак 4.000 година пре Христа. А Шрила Прабупада, тај савремени мисионар хиндуизма међу хришћанима, сведочи нам сасвим озбиљно да “ти списи постоје од почетка стварања света” (стр. 22).
Оставимо тај проблем научницима и стручњацима нека се њима позабаве, а Шрила Прабупади кажимо отворено да ниједан разуман човек не може у то веровати.
Као што европска историја има стари, средњи и нови век, тако и културно-религијска историја Идије има три периода који постепено прелази један у други. То су: стари период назван ведизам, средњи период назван браманизам, и најновији још и садашњи период назван хиндуизам.
У браманизму се старом кодексу светих књига Ведама прикључују нови списи Упанишаде. Реч Упанишаде значи отприлике “тајно заседање”, то јест седница философа и њихових ученика. Основна философија Упанишада јесте пантеизам. У њима се расправља такође и о многим проблемима живота и смрти. У једној Упанишади која се зове Каушитаки-брамана први пут се спомиње вера у реинкарнацију, или у сеобу душа. То место гласи: “Сви који напуштају овај свет пада ју на Месец који се у својој првој, светлој половини надме од њиховог даха. А у другој, тамној својој половини Месец их припрема за ново рођење у виду црва, мољаца, риба, птица, лава, дивље свиње, дивљег магарца, тигра, човека или било ког дугог бића у овом или оном стању.”
Мануов законик У религиозно-философску литературу браманског периода спада и такозвани Мануов законик. У њему је вера у сеобу душа, или реинкарнација, систематски изложена и до ситница разрађена.
Ко је то Ману чије име носи овај законик? Према тврдњи Рг-Веда, то је родоначелник људског рода, као библијски Адам. По другим списима то је човек који је са осам мудраца преживео потоп, као библијски праотац Ноје. А по тврдњи самог Мануовог законика Ману је манифестација апсолутног Бића, Браме. Очигледно је, дакле, колико те “свете” књиге противрече саме себи.
У том законику је тачно, такорећи таксативно, набројано шта ће се десити са којим човеком у поновном рођењу. Разбојник ће се поново у виду грабљиве птице. Ко краде жито, родиће се као пацов. Ко краде месо, родиће се као јастреб. Ко убије брамана, родиће се као пас или као магарац. Браман, ако је пијаница, родиће се као смук; ако је лопов, родиће се као мољац. Ко заведе жену свога учитеља, родиће се у виду трна, или чкаља, или крвожедне звери.

[ihtus777]

Потоп
Како је и зашто настао потоп? Десило се да се Брама одмарао, па ваљда мало придремао, а један демон по имену Данит-Хаџагрива украде му из руку Веде. Људи после тога заборавише за Веде, постадоше зли, па је зато наступио потоп.
У трећем културно-историјском периоду званом хиндуизам, појављују се нове “свете” књиге и то две Рамајане. Она старија потиче од песника Валмикија, а она новија из 16. века хришћанске ере потиче од песника Тулзи-Даса. Обе говоре о Рами који је инкарнација бога Вишну. Још значајнији је за религију хиндуизма спис “Махабхарата”. То је највећи еп у индијској књижевности. Она има 2.109 певања и 100.000 двостиха. Све те песме прикупио је у једну целину митски певач Вјаса, као што је “Илијаду” и “Одисеју” прикупио Хомер. За историју религије најважнији је онај део “Махабхарате” који носи назив “Багавад-Гита”. Њу често цитира и споменути пропагатор кришнаизма Шрила Прабупада.
У овом хиндуистичком периоду појављују се и списи под називом Пуране у којима се говори о космогонији. Нарочито су познати списи Тантре, чији се поједини стихови зову мантре, што је дало повода српским шаљивцима да створе израз “тандара-мандара”, кад хоће да прикажу бесмисленост и безвредност неког списа или говора. И заиста, ТАнтре управо и јесу то. У њима је пуно магичких формула такозваног тајног култа који је у Индији раширен. То је нека врста еротичног мистицизма. Таквих секти је било и међу хришћанима, на пример стари николаити још из доба св. Јована Богослова, па акуљиновци у 16. веку у Русији, па следбеници Еве Бутлар у Немачкој, па “Храм народа” у Америци, па “Бело братство” која су ових дана чинила нереде по Украјини и још многи други. У Тантрама су детаљно описане теревенке и авантуре које је Кришна водио са “гопијама” (пастирицама) и посебно са лепом Радхом, са којом, по сазнању Шриле Прабупаде, и данас живи у Врндавани (стр. 220).
Божанства у Индији Тешко је наћи шаренији и фантастичнији политеизам (многобоштво) него што га је створила народна машта Индије. У ведској теологији обично се избрајају тридесет и три бога, који су подељени на богове неба, ваздуха и земље. Али у једној песми Веда говори се да су се богу Агни поклонили 3.339 богова.
У прадавно, преведанско доба, Индуси су знали само за једног Бога, кога су звали “Дијатус-Питар”, што значи Небески Отац. Чувени историчар религије Макс Милер каже да је то доказ данашњег, већ заборављеног једнобоштва. У веданском периоду њега су заменили многи богови и полубогови, међу којима су се највише истицала три бога: Варуна као Господ неба који влада светом, затим Агни који је најприснији са људима и Индра који је био посебно омиљен у војничкој касти кшатрија, јер је он замишљен као непобедиви борац. Кад се једном приликом докопао свога највећег непријатеља, ваздушног чудовишта, старе змије Вритре, тада се развила страшна борба да су сви богови у страху побегли са небеса куд који, а бог Твастар, који је као божански ковач исковао за Индру копље и оружје, није стигао ни да побегне него се од страха просто онесвестио.
А што је Индра могао да поједе и да попије, то му није било равна! Сома је божанско пиће. Индра попије пуно језеро соме па збрљави и целу ноћ онако пијан лута испод неба не успевајући да пронађе небеска врата. А ни у браку не беше баш беспрекоран па његова жена мора много пута да му прогледа кроз прсте.
Ево још једног божанског скандала из веданског периода. Ради се о рођењу бога Рудре, једног злог и пакосног бога који шаље болест и пушта смртне стреле у људе и стада. Он је постао тако што је бог Праџапати извршио родоскврњење са својом ћерком коју је силовао. Богови згранути над таквим грехом решише да створе једно биће које ће бити исто толико зло као и сам тај грех. То биће је Рудра. Касније у хиндуизму Рудру ће заменити и наследити бог Сива.
У периоду браманизма стара веданска божанства одлазе у позадину. Народ их заборавља и замењује новим божанствима. Тако Варуну замењује Брама, Агнија Вишну, а Индру и Рудру Сива. Реч “брама” првобитно је значила молитва. Затим се у Упанишадама употребљава у средњем роду у смислу пантеистичком, као Апсолутно Биће. Најзад је у фантазији народних маса он постао лично биће мушког рода, па су га чак и оженили божицом Сарасвати. Он је у браманизму био највише божанство и називан је каткад и Васвакарман, а некад и Праџапати. Он је Бог саздатељ, тако да није јасно да ли та три имена означавају три различита бога, или су само три имена за једну исту божанску личност.
Али, у свету не постоји само стварање и живот. Очигледно је да у свету има и смрти и разарања. Тим процесом руководи један такође моћан али зао бог. То је Сива, чија се жена зове Парвати, Кали, Шакти.
Но далеко најбољи је бог Вишну, који је у свему наследник веданског бога Агни. Вишну је пун љубави и благости. О томе сведочи “доживљај” философа Бхригу. Једном су се философи препирали који је од три бога (Брама, Сива и Вишну) највећи. Философ Бхригу је решио да то утврди емпиричким начином. Он ступи пред Браму не поклонивши му се. Брама се јако разгневи, али се напослетку ипак смири. Затим оде ка Сиви. Њему чак ни на поздрав не одговори. Сиву спопаде бес. Зграби свој трозубац и хтеде философа смождити. На сву срећу умеша се Сивина жена Парвати и једва га некако умири. Напослетку дође философ на небо бога Вишнуа. Нађе га да спава, па га свом снагом удари ногом у груди. Вишну се пробуди и поче се философу извињавати што га је дочекао спавајући. Тада философ донесе овакав закључак: ово је најмоћнији бог, јер савлађује своје непријатеље пријатељством и великодушношћу.
У периоду хиндуизма бледи значај богова из браманског периода. Брами се више не зидају пагоде. Његов кип сада се прави само са 4 главе. Пету главу откинуо му је Сива зато што се хвалио да је већи и од самог Сиве. У хиндуизму Вишну избија у први план. Он наслеђује све симпатије које су имали некадашњи Индра и Агни. Крај његовог кипа на врежи лотоса, која му расте из стомака смештена је сићушна фигура Браме.
Хиндуистичка теологија коју представља и споменути пропагатор хиндуизма код нас Шрила Прабупада, доказује човекољубље Вишнуово у његовим многим инкарнацијама, или оваплоћењима. Он се први пут оваплотио у виду рибе, други пут у виду корњаче, трећи пут у виду вепра, четврти пут у виду полу-лава полу-човека. Пети пут у виду кепеца. Шести пут у виду Парашу-Раме, седми пут у виду хероја Раме (отуда назив онога спева Рамајана). Осму пут у виду Кришне, и девети пут у виду оснивача будизма, Сидарте Гаутаме Буде.
Ово последње тобожње оваплоћење у личности Биде није ништа друго, него израз источњачког лукавства за време борби хиндуизма и будизма. Наиме, у почетку своје историје будизам се почео нагло ширити у Индији, тако да је озбиљно угрозио и потиснуо хиндуизам. Да би ослабили његов утицај, хиндуистички гуруи се се тише спасоносног лека: против Буде се не треба борити. Па он је управо оваплоћени наш бог Вишну!

[ihtus777]

Сличну тактику су применили будистички калуђери бонзе у Јапану где су се сукобили са домаћом религијом шинтоизмом. Они су објаснили Јапанцима шинтоистима да њихови шинтоистички богови, ками, толико воле и цене Буду, да су изјавили да ће сви листом прећи у будизам. Кад је јапански император Шому, као ватрени будист, хтео да подигне у граду Нари велики будистички храм Тодаи са огромним Будиним кипом, морао је за ту идеју задобити врховног шинтоистичког свештеника који је столовао и Изи. Он је тамо послао бонзу Гоги, да издејствује пристанак првосвештеника шинто религије. И шта је тај урадио? Ту у храму шинтоистичке врховне божице Аматерасу он је седам дана и ноћи медитирају и молио се. Најзад је “чуо” глас божице Аматерасу која му је рекла да јој је врло драга и пријатна царева намера да подигне Будин храм.
Дакле, чујте шинтоисти, ако ваша врховна божица Аматерасу нема ништа против Буде, чак јој је и драг будистички храм; ако ваши богови ками желе да пређу у будизам, шта онда ви оклевате, шта чекате?!
Сличну, па скоро и исту тактику примењује и Шрила Прабупада међу хришћанима. По његовој тврдњи Христос и Кришна су исто лице и исто биће, позивајући се на сличност речи Христос и Кришна. Обе речи значе исто: привлачност. Он буквално каже: “Кад се обраћамо Богу са Христ, Крста или Кришна, подразумевамо исту свепривлачну Свевишњу Божанску личност.”
Дакле, исти лукави метод као и са Будом и са Аматерасу. Метод којим невине и неупућене може врло лао да придобије.
Покрај Вишнуа у данашњем хиндуизму се сачувао исто тако раширен и култ бога Сиве. Тако је данашња Индија пуна разних секти двају праваца сиваизма и вишнуизма. Можда се чак и више поштује Сива као страшни бог рушилац. Он се још назива и Махадева што значи велики бог, и Исвара што значи Господ. Назива се још и Господар планина јер живи у планини Каиласи у Хималајима. Представљају га у разним облицима и символима. Он има три ока, тело увијено змијама. Око врата има ђердан од лобања јер је бог смрти. Али Сива се још чешће представља у виду линге или фалуса то јест мушког сексуалног органа јер је он бог који не само руши него и обнавља. А зачеће је символ обнове.
Он лута по горама праћен пијаном гомилом разузданих бића одајући се и сам вину и игрању и разврату са женама. Такав какав је, он служи за пример многим распусним бандама. Поштују га и учени брамани а и најраспуснији олош, као на пример једна секта лингаита на југу Индије, коју је основао Базеба у 12. веку. Они стално носе уза се малу фигуру фалуса као какву амајлију да их “штити” од несреће.

Култ Као што су се у дуготрајној историји Индије мењала божанства тако се мењао и култ посвећен појединим боговима. У доба ведантизма култ се обављао у слободној природи. У доба хиндуизма култ је везан за величанствене храмове и сложени церемонијал. Облик култа зависи од тога коме је култ посвећен, да ли богу Сиви или Кришни или Сивиној жени Сакти.
У једном сиваистичком спису говори се о свештеним обредима да се они не састоје само из жртвоприношења, молитава и свечаних литија него и из смеха, певања, играња, и чак и хркања, дрхтања, љуљања и безумних покрета тела, брбљања бесмислених речи, и у свим могућим изразима болесне екстазе – као што видимо код присталица рок музике на телевизији.
Друга карактеристика хиндуистичког култа јесте окултизам. Сав је испуњен магијом и магијским формулама. Тантре и мантре су главни текст. Тај магизам и окултизам нарочито је примењен у култу Сивиној жени божици Сакти (Парвати). То је култ који се обавља тајно, такозвани култ леве руке у којем достиже врхунац сексуална распусност и гадости примитивних култова. Тај култ нас подсећа на средњевековне црне мисе тадашњих сатаниста. У светлости ноћне ватре поштује се женски принцип у виду наге жене. Њој се приноси на жртву вино и месо и дели се присутнима ради угошћења. Цело празновање се завршава дивљим развратом. Тај култ је често спојен и са приношењем људских жртава. Постоје сведочанства да је тога било, иако су некадашње енглеске власти то законски забрањивале и спречавале.
Додуше, као што покрај развијеног многобоштва има у хиндуизму и трагова монотеизма, тако и у понеким култовима има и узвишених молитава. Постоји и оваква молитва у стотрама: “Ти Господе, нека си увек хваљен. Сав живот је у Теби. Ти си мој родитељ, ја сам Твоје дете. Сва срећа излази из Твог милосрђа. Нико Ти краја не зна. Највиши Господару, Ти управљаш свим што постоји, и све што има почетак послушно је вољи Твојој.”
А мало пре споменути песник Тулзи Дас, писац Рамајане, има и овакву личну молитву: “Господе, погледај на мене с висине Твоје. Ја сам од себе не могу ништа учинити. И коме бих пошао? Коме ја могу поверити своје бриге?... Ти, источниче милосрђа не одвраћај лица свога од мене.”
Таквој молитви не би могао ни један хришћанин ништа замерити. Да, али Тулзи Дас је живео у шеснаестом веку хришћанске ере кад је Индија већ у великој мери могла бити упозната са Еванђељем!
Из досадашњег излагања могло се јасно приметити да постоје трагови монотеизма у религији Индије. Али тај монотеизам се утопио у мору политеизма, који боговима приписују све људске особине и мане. Од тога није могао да побегне ни Шрила Прабупада који је долетео на Запад да нам проповеда своју веру у Кришну кога поистовећује са Христом, и још при свему томе заступа пантеистички поглед на суштину Божију. Он каже, на трећој страници своје књиге “О самоспознаји”: “Сва су бића делићи Бога”.
Ништа бесмисленије од такве тврдње. Она не одговара чињеници људске свести да сам ја – ја и ништа друго и нико други. Ја нисам ти, нити си ти ја, нити смо ја и ти – он. Ја нисам Бог нити део Бога. Бог и ја смо два сасвим различита субјекта. Заједничко нам је само то што сам ја, као и сваки човек, Божје дело. Створен по слици Божјој која се огледа у томе што је Бог персонално, лично биће, а човек такође. Животиње и биљке, иако си жива бића нису личности него индивидуе и комади. Само за човека кажемо “ко” – на пример: “кога си видео”? – а за животиње, биљке, као и за минерале, кажемо “шта”. Тако питамо: “шта си видео?” – и одговарамо: видео сам коња, видео сам јабуку итд.
Дакле, у томе што је човек лично биће као што је Бог лично биће у томе се суштински састоји биће, а дух је недељив. Материја има своје делиће, молекуле и атоме. Дух није састављен ни из каквих делова. Према томе, Он је недељив. Ми чак о Светој Тројици верујемо и певамо у цркви да је јединосушна и нераздељива.
Шрила Прабупада нас даље поучава да се Бог појављује у облику каменог или дрвеног божанства (стр. 13), да бисмо Га могли видети.

[ihtus777]

Ето, то је управо изразито идолопоклонство, кад он верује, па захтева и од нас да то поверујемо, рецимо, да је кип Кришнин исто што и прави Кришна. Тако је Арон брат Мојсијев, у дужем одсуству Мојсија, салио од злата кип телета и рекао Израиљцима: “Ово су, Израиљу, богови који су те извели из Мисира”! Ми хришћани о нашим иконама и киповима нити смо икад тако шта рекли, нити уопште мислимо тако.
Даље нас Шрила Прабупада на стр. 15. обавештава да је бог Кришна свемоћан, али његове моћи делују по упутству његових помоћника полубогова. Дакле, тај Кришна који је по веровању Шриле Прабупаде свемоћан, зависи од некаквих полубогова! Ништа нема бесмисленије од тога.
Ево још неких поука којима нас поучава овај многобожански мисионар. На основу хиндуистичког списа Шримад Багаватама он сазнаје да је секс битна особина свих ствари па и Кришне, који је за њега Свевишњи бог. Зато – изјављује он на стр. 16. своје књиге: “Ми обожавамо Радху и Кришну. Код Кришне је секс стваран.” – Ако Прабупада може тако нешто да истински верује, нека му служи на част!

Хиндуистичка есхатологија Шта бива са човеком после смрти? На то питање у Ведама и Упанишадама има разних одговора. У најстарије доба веданског периода Инди су веровали да човекова душа после смрти иде у царство Јаме где је очекују њени преци. Тако и Библија каже: “умрије Аврам и би придодат роду својему” (Пост. 25,8). Сам Бог рекао је Авраму: “Ти ћеш отићи оцима својим у миру и бићеш погребен у дубокој старости” (Пост. 15,15).
Добро би било да адвентисти и јеховисти и други секташи, који кажу да верују Светом Писму а поричу постојање душе у загробном животу, још једном прочитају ово Божје обећање Авраму па да изведу на чистац своја схватања.
Међутим, има и разлике између ово библијског и индуског схватања. По Библији, “тело се врати у земљу од које је и постало, а дух се врати Богу који га је и дао” (Проп. 12,7). “А Бог није Бог мртвих, него Бог живих”, каже сам Спаситељ лично (Лк. 20,38).
То је, дакле, хришћанско, библијско веровање: душа иде у духовни свет. Али Веде знају нешто друго. Душа иде у Јамино царство које је у подземном свету и потпуно је материјално. Ту покојник добија своје старо земаљско тело, само без икаквих земаљских недостатака. Тамо има много крава и млека и путера и меда и лепих девојака и свега што човек може пожелети. Праведници ће живети пред Варуном, а грешници иду у мрачни ад, где ће седети у потоку крви и јести длаке.
Али постоји и агностички одговор. Неки философ Насикетас да би решио питање шта бива са човеком после смрти, отишао је директно богу Јами да му постави то питање. Бог се ушепртљио, па да би избегао одговор понуди философу и част и славу и богатство и дуг живот, само нек се окани тога питања. Ја! Неће философ ни да чује. Упорно тражи одговор. Најзад Јама није имао куд, него даде неки одговор, али је заобишао суштину проблема, тако да је философ отишао кући празних руку. Исто се тако агностички завршио и разговор о том проблему између учитеља Џанавалке и његовог ученика Артабага.
Ево и најзад и трећег одговора на питање, које смо напред споменули. То је реинкарнација. Тај одговор заступа и Шрила Прабупада, нудећи га хришћанима и муслиманима, Американцима и Европљанима. Он каже: “Сваки пут када умрете, мењате тело, али ви, духовна душа у телу остајете исти. Иначе, човек може после смрти постати мачка, пас, или било шта друго. Шта ће постати, то на основу закона карме зависи од његових дела које је чинио пре смрти. И тако ће се та сеоба његове душе понављати толико пута док се потпуно не очисти и постигне потпуну свесност Кришне” (стр.21). За овако екстравагантну тврдњу Шрила Прабупада не износи никакве доказе. И не само он него нико такве доказе не поседује. Напротив, постоје чињенице које сведоче против тако фантастичне тврдње.
Пре свега, духовну суштину човека сачињава његова лична свест о себи, његова самосвест. Кад ње нестане, ако је нестане, онда нестаје и дотичне личности. Међутим, у нормалном стању свести нико се не сећа никакве своје преегзистенције. Заступници реинкарнације наводе примере да се понеко тобож сећа своје преегзистенције. Али то сећање не бива под нормалним психичким околностима, него под утицајем сугестије, аутосугестије и медитације. Али под тим околностима човек може свашта да осећа и доживљује. Но нико не може доказати објективност тих осећања и доживљаја. Један човек из Сплита, Чеда Вељачић, који је био на Цејлону и који је упознат са источњачким религијама, па и са учењем о реинкарнацији каже да су стручњаци приметили две личности које су истовремено тврдиле да су реинкарнација једне треће личности. То је разуме се, немогуће. Тиме су “сећања” разних личности на тобожњу преегзистенцију дефинитивно одбачена као некакав доказ реинкарнације. Ако неко ипак тврди да се сећа некакве своје преегзистенције, то је више проблем за психијатрију него за психологију.
Друкчије би ствар са реинкарнацијом стајала кад бисмо се сви сећали бар једне своје преегзистенције. Ено, крајем петнаестог и почетком 16. века живео је велики италијански песник Лодовико Ариосто. Он је написао чувени еп Орландо Фуриозо (Бијесни Орландо). У томе спеву има свакаквих фантазија па и оваква: Тамо у Индијском океану, на једном острву живи грозна вештица, бабускера, која је својим магијама ловила витезове, опчињавала их да је она дивна девојка, и сладостраствено уживала с њима док јој не досаде, а онда их претварала у разне животиње, биљке и дрвеће. Тако је једног витеза, Астолфа, претворила у мирту. А кад је на то острво дошао Астолфов друг и пријатељ, витез Руђер, Астолфо га је препознао и проговорио са њим. Фантазија, зар не? Да, али та фантазија је логичнија од приче о реинкарнацији. Јер, Астолфо је претворен у мирту, али је његова душа, његова свест остала иста, и он се сећао себе и свога бившег човечанског статуса. Али да се реинкарнирао у мирту, он се више не би сећао себе и не би више био Астолфо.
Кад би постојала таква реинкарнација у којој бисмо се сећали преегзистенције, онда она не би била бесмислена, јер би се човек сећао себе, своје бивше егзистенције, својих грехова и погрешака и знао би зашто се поново јавио у земаљском свету. А у реинкарнацији баш тога нема. Ја нисам пас. Али ако сам пре рођења био пас, због чега сам ја сада као Лазар Милин морам да испаштам неке грехе које је тај пас починио?!
Да ли би био праведан судија онај који би некога осудио на робију, а да му не каже зашто га осуђује? Да ли би био добар васпитач професор који би казнио ђака, а да му не каже зашто га кажњава? Нити бионакав судија био праведан, нити би такав професор био мудар, нити би њихове казне имале смисла и позитивног дејства. Биле би директно противне сваком здравом смислу и основном закону правде. Јер ја, ако се питам у овој егзистенцији, патим се због греха којих се уопште не сећам а које је учинио неко кога нисам ни познавао.
Најзад споменимо још и чињеницу да ни сви окултисти не верују у реинкарнацију. Један енглески спиритист, Артур Финдлеј, написао је књигу “На прагу етеричког свијета”. Њу је у Загребу превела на хрватски Марија Ројц-Маршези. Писац књиге каже да је успоставио везу са неким духом из етеричког света који му је ноћу давао подуке о том свету. Писац га је питао, да ли је истина да се душе из етеричког света враћају у овај физички свет из којег су једанпут отишле. Дух му је одговорио: ја сам у овом етеричком свету већ хиљаду ваших земаљских година, али нисам примети ни један случај да се неко одавде вратио на земљу.
Ја спиритистичке доказе не сматрам ни за какве доказе. Али ово сам навео само зато да се види да ни сви окултисти не верују у реинкарнацију.

[ihtus777]

Библија и вегетаријанство
Шрила Прабупада је вегетаријанац. То је његово лично право које му не може нико оспорити. Али он сматра да сви људи морају бити вегетаријснци. За тај циљ он се позива на Библију, посебно на шесту Божију заповест која гласи: “Не убиј!”. Кад су му два римокатоличка теолога патер Емануел и кардинал Данијел рекли да се та забрана односи на човека, а не на животиње, он је инсистирао на томе да заповест гласи само “Не убиј”, а не “Не убиј човека”. Према томе, то по његовом тумачењу значи “не убиј ништа живо”. Кардинал му је одговорио да човек има духовну душу, а животиње је немају. Шрила је то порицао тврдећи да између човека и животиње не постоји никаква разлика. Свако је остао при своме.
Чуди ме што су римокатолички теолози пристали на такво поравнање, осим ако Прабупада није прекратио извештај о тој дискусији. Да сам био присутан, подсетио бих Прабупаду да је и он сам рекао да човек има духовну душу у телу (стр. 21), а по Библији душа животињска је у крви. Ми не кажемо да су животиње само неки аутомати, као што је учио Декарт. Ми знамо и верујемо да и оне имају у себи душу животињску која оживљава њихово тело, јер их Библија назива “душе живе” (Пост. 1,20), али је очигледно да између човека и било које животиње покрај свих сличности – нарочито у погледу материјалног састава тела – постоје битне разлике и телесне, а још више духовне.
Осим тога, ако Шрила Прабупада захтева да шеста заповест гласи: “Не убиј човека”, онда бисмо и ми од њега могли захтевати да пише: “Не убијај ништа живо”. А то тако ипак не пише. Бог то није могао рећи, јер је знао да је после прародитељског греха ушла смрт у свет, и да је ситуација у свету таква да се живот људи и животиња одржава смрћу једних и других. Зато је пре греха Бог рекао Адаму и Еви: “Ево, дао сам вам све биље које носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме, то ће вам бити за храну” (Пост. 1,29), а пошто је грех изменио однос бића у свету, то Бог говори праоцу Ноју: “Што год се миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као траву зелену” (Пост. 9,3). Осим тога, сам Христос није био вегетаријанац. Напротив, светковао је Пасху где је свакако постојало и пасхално јагње. А својим ученицима каже: “У који град дођете и приме вас, једите све што се изнесе пред вас” (Лк. 10,8). Напослетку, како хиндуистички списи описују раскалашни живот Кришне и његове теревенке са пастирицама, није нимало веровати да је он свој земаљски живот провео само на биљној храни.
Према томе, онај који хоће да живи само на воћу, поврћу и млечним производима нека тај свој начин живота задржи за себе, а нема право никога да обавезује на тај подвиг. Ако нас од тога разрешава сам Бог, зашто бисмо више слушали којекакве фанатизоване и занесене мисионаре?
Христос и Кришна Ево нас најзад пред директном упоређењем двеју личности: Исуса Назарећанина, прозванога и доказанога Христа, и једне проблематичне личности по имену Кришна, за чију историчност немамо никаквих доказа.
Споменим најпре сличности: а) сличност је пре свега у њиховим именима Христос и Кришна. Реч Кришна на санскритском језику значи “привлачност”, а реч Христос на грчком језику значи помазаник. Према томе, сличност је само привидна. А ако реч Христос изговарамо по јеврејском језичком корену Машијах, или јелинизирано Месија, онда не постоји чак ни привидна сличност.
Друга је тачка сличности што хришћани верују да је Исус Христос оваплоћено друго лице Свете Тројице, Син Божји, или Бог Син, а Шрила Прабупада, као и многи хиндуисти верује да је Кришна осмо оваплоћење или аватар, то јест појава, привидна, бога Вишнуа.
Али постоји и велика разлика. Хришћани за своју веру у Богочовека Христа имају неоспорне доказе пре свега да је Исус из Назарета конкретна историјска личност. Да је Он не само обичан назаретски дрводеља него обећани Месија у чојој су се личности испунили сви старозаветни закони и пророчанства, па је зато и могао рећи: “Нисам дошао да покварим Закон и пророке, него да испуним” (Мт. 5,17). Даље, тај исти Исус Назарећанин каже о себи “Ја и Отац једно смо” (Јн 10,35), “Ко виде Мене виде Оца” (Јн 14,9). И не само што је Он то рекао, него је и доказао својим чудесима, па је зато и могао рећи својим неверујућим савременицима: “Ако мени не верујете, верујте делима која чиним” (Јн 10,38). И заиста је по сведочанству многих очевидаца чинио чудесна дела, а посебно чудо његовог васкрсења. Он се није реинкарнирао у неку другу личност, још мање у какву животињу као што хиндуистичке књиге говоре о Вишнуу, него оно исто тело које је било положено у гроб, сјединило се преображено са његовом душом. И најзад, Његова пророчанства остварила су се и остварују се пред очима целог света.
То је Христос! А Кришна? Ко је посведочио уопште његову историчност, а камоли његову истоветност са Вишнуом? Ко је дао живот за таква сведочанства? Зар нису и Вишну и Кришна дело усијане песничке фантазије?
Кажете – Кришну су при оваплоћењу носиле у утроби две мајке Девака и Роина. Коме је тако бесмислено чудо потребно? Шрила Прабупада доказује божанство Кришне на овај начин: Реч Кришна значи провлачност. И да је имао заиста привлачну моћ то Шрила Прабупада доказује овако: “Када је Кришна живео на земљи имао је 16.108 жена, и свака је живела у мермерној палати. Собе су биле испуњене намештајем од слонове кости и злата, и свуда се видело велико богатство... У историји људског рода не можемо наћи никога ко је имао шеснаест хиљада жена и шеснаест хиљада палата. Кришна није ишао једног дана једној а другог дана другој, он је истовремено био код свих”.
У читавој овој тврдњи тачно је само то, да заиста нико у историји није имао шеснаест хиљада палата и шеснаест хиљада жена. Нико, на ни Кришна. Он је то могао имати, ако је уопште постојао, само у бујној источњачкој фантазији индијских песника. Али, Шрила Прабупада изгледа није знао да је његовог Кришну у том погледу далеко надмашио Сидарта Гаутама Буда, који је по тврдњи будистичких списа имао сто хиљада наложница.
Па Кришна је онда спрам Буде права сиротиња!
Најзад, тај Кришна који треба да важи као Бог благости убио је бар две личности. Ако је веровати Багавад Гити он је још као дете убио демоницу Путану и свога ујака Камзу. Христос се таквим “подвизима” заиста не може похвалити.
Господо, верујте ми већ сам сит ових нагваждања и којештарија у име некакве нове религије која треба да замени хришћанство. Једино се још питам: зар је могуће да има људи који у све то верују. Нажалост, има, како да нема! Одавно је премудри Соломон рекао: “Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке” (Приче 14,15).

[ihtus777]

Видим да је Мабус закачио тему Божића па да одговорим на то.
Знамо ми Хришћани историју Божића и Црква то не крије ни од кога.То пише у Хеортологији др.Лазара Мирковића,бившег професора литургике,да у почетку 4.вијека још није постојао Божић као посебан празник.Први пут се празнује Божић у Риму 354.године.На истоку је празнован 6.јануара празник Теофанија=Богојављење,а тек 379 године уводи се Божић и у Цариград,па постепено и у свим осталим крајевима.Разлог је двојак.По једнима требало је на тај начин парирати многобошцима који су тог дана имали празник Сунца непобједивог,а по другима,пошто је видљиво Сунце тада већ почињало да се враћа према сјеверу,доведена је та природна појава у везу са рођењем ``Сунца Правде``Христоса,као што се и пјева у Божићном тропару ,и као што се Христос назива код пророка Малахије.

Наставак слиједи.......

[Hari Krisna]

Кажете – Кришну су при оваплоћењу носиле у утроби две мајке Девака и Роина. Коме је тако бесмислено чудо потребно?

Istim onim koji misle da se od rebra pravi zena.

[ihtus777]

Што се тиче мјеста рођења,васкрсења,лијечења,ходања по води-нема рзлога да сумњам.
Ево примјер:Да су јеванђелисти измислили и удесили рођење Господње са Михејевим пророштвом,то би им приговорили још њихови савременици а не бисмо морали чекати тебе или Ернеста Ренана да нам то кажете.Осим тога,ако су Свети Апостоли морали свјесно удешавати да Витлејем буде мјесто Господњег рођења,то значи да ни они сами нису вјеровали у Његово месијанство.Ако је тако,што су онда ишли да гину за свјесну лаж и за свјесног варалицу?Да ли постоји не свијету икоји човјек који би тако поступао?Ја никад не бих.А ти?

Ви муслимани сте једним дијелом градили вјеру на дијелу Светог Писма.У Јеванђељу код Јована пише како је Господ, опраштајући се са ученицима, рекао: И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине (Јн. 14:16). Даље је говорио и о дејствима Његовим: А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене (Јн. 15:26). И какву је везу Мухамед могао успоставити између овог обећања нашега Спаситеља и свог посланства? - Ево какво: на грчком језику се ријеч "утјешитељ" изражава ријечју параклитос, а "славни" ријечју периклитос, и овом сличношћу ријечи по звучности се окористио ново-законодавац, како би на себе упутио пророчанство.
Ако је по вама Свето Писмо нетачно,како онда можете да се позивате на њега?Но ви ћете рећи како оно није 100% погрешно,већ само они дјелови који се поклапају са Кураном.А који се то дјелови поклапају са Кураном и зар је потребно да искривите текст да би сте добили бвама одговарајуће учење.Дакле,ви сте једним дијелом градили догму на лажи.А да ли је то поштено?није поштено ни људски.

Размимоилажења у Светом Писму постоје.Постоје резмимоилажења јер је сваки човјек различит,а првенствено грешан.Дакле,као што је Богочовек имао својих слабости,тако и Свето Писмо има својих слабости.
За вјеру сваког Хришћанина те несугласице не престсављају ништа друго до прави правцати доказ да је Свето Писмо Богомнадахнута књига.Свети Дух је надахњивао Свете БОЖИЈЕ људе да напишу оно што је битно за вјеру.БОГО-човечански реализам је суштаство Светог Писма.Дакле,живи живот не можемо замијенити сурогатима,као што ви муслимани радите,јер по вама се алах руководи Кураном а не књига њиме.Дакле,Црква је проучавала Свето Писмо,ево и данас га проучава и можемо рећи да се бави њиме око 20 вјекова.Мислиш ли ти да је Цркви нешто промакло што теби није?Не сигурно,већ је Црква као доказ да је Свето Писмо Богочовечанска оставила несугласице у њему.То није било тешко преправити,али је било божанскије оствити и учинити једну књигу више Божанском самим тим.

Наставак слиједи......