Uniforma jugoslovenskog kralja. Pripadnici gestapovskog Specijalnog odreda Hince i kopnene vojske pregledaju uniformu kralja Petra II Karađorđevića, koju su pronašli u manastiru Ostrogu prilikom hapšenja patrijarha srpskog Gavrila. Prema patrijarhovim rečima, "Nemci su bili tako zadovoljni i srećni, kao da su rešili najveći problem sveta; njihov drekavi glas čudno je odjekivao u manastirskoj tišini". Fotografija je ubrzo objavljena u "Berlinskim ilustrovanim novinama", uz propagandni tekst o kralju kao izdajniku svoga naroda, a krajem godine i u knjizi "Tenkovi na Balkanu" – kao zaključna ilustracija sloma Kraljevine Jugoslavije. (U posleratnoj Jugoslaviji ova slika je zaboravljena; objavljivana je samo ona iz Drvara, sa zaplenjenom Titovom uniformom.)


Tekst: Ivan Ž.


Fotograf: Albert Oto, 691. propagandna četa.
Datum: 25. april 1941.
Mesto: Ostrog (srez Danilovgradski), Jugoslavija.
Originalni natpis: "Srpsko državno blago u kamenom gnezdu. Između ostalog pronađena je i uniforma kralja Petra, koji je u žurnom begu za sobom ostavio velike količine prtljaga i državno blago od 375 miliona dinara."


Izvor fajla: Nationaal Archief, SFA022804408.




Hapšenje patrijarha Gavrila. U rano jutro 25. aprila 1941. godine, u manastiru Ostrogu, uhapšen je patrijarh srpski dr Gavrilo Dožić – kao ratni zločinac i glavni krivac za ulazak Jugoslavije u rat protiv sila Osovine (odnosno zbog izazivanja demonstracija i puča 27. marta, zajedno sa episkopima Srpske Pravoslavne Crkve). Hapšenje je izvršio Specijalni odred Hince (Gestapo), uz pomoć pripadnika kopnene vojske. Nakon maltretiranja, ponižavanja i podsmevanja, patrijarha su primorali (da bi ga dodatno ponizili) na suđenje da putuje na podu vozila. Prema njegovim rečima, Nemci su "celoga puta pili mnogo, praveći užasne ludorije sa nemačkim pesmama". Kao glavni autoritet u Srbiji i većem delu Jugoslavije (u odsustvu kralja), a samim tim i ličnost veoma opasna po nemačke interese (a u slučaju promene svog antinemačkog stava, veoma korisna), patrijarh je u zarobljeništvu ostao gotovo do samog kraja rata (tačnije, u kućnom pritvoru, da ne bi bio smatran mučenikom). On je i jedini crkveni poglavar koji je II svetski rat proveo kao zatvorenik. Posle rata, patrijarh Gavrilo je skoro potpuno obrisan sa stranica istorije – a zasluge Srpske Pravoslavne Crkve za izazivanje puča od 27. marta 1941. godine preuzela je KPJ. Na slici se vide (sleva nadesno): arhimandrit i iguman ostroški Leontije Mitrović (takođe uhapšen), patrijarh srpski Gavrilo, SS-šturmbanfirer Karl Hince (šef gestapovske jedinice, okrenut leđima) i dvojica nepoznatih SS-podoficira.


Tekst: Ivan Ž.


Fotograf: nepoznat, 691. propagandna četa.
Datum: 25. april 1941.
Mesto: Ostrog (srez Danilovgradski), Jugoslavija.
Originalni natpis: nepoznat.


Izvor fajla: Yad Vashem, FA159/A150.


Fes 13. brdske SS-divizije "Handžar". Postojala su dva tipa fesa: poljskosivi, koji je bio deo službene uniforme, i crveni (na slici), koji je bio deo svečane uniforme. Napomena: fes je za vreme svog kratkog postojanja koristila i 23. brdska SS-divizija "Kama".


Tekst: Ivan Ž.


Izvor fajla: Wehrmacht Awards Forum / BenVK.




Formiranje 23. brdske SS-divizije "Kama". Ova jedinica je trebalo da bude druga SS-divizija sastavljena od bosanskih muslimana, ali je njeno formiranje posle samo nekoliko meseci moralo biti otkazano, zbog nadirućih Sovjeta i veoma lošeg stanja u prvoj diviziji (gubitak ljudstva i morala, uz sve češća dezertiranja). Na slici, dva oficira i podoficir, verovatno Nemci (komandni kadar divizije je bio nemački), poziraju u tropskim uniformama u jednom seoskom dvorištu, ispred kotobanje, tokom obuke u Bačkoj. Nemačkim oficirima nije bilo lako sa Bosancima; iako su, s jedne strane, Bosanci često bivali vrlo simpatični, s druge strane su svojom neukrotivom (divljom) prirodom, svojeglavošću i običajima Nemce često šokirali, pa i plašili. Anegdota sa obuke, sećanje jednog nemačkog komandira čete (citat iz knjige "Za domovinu!" Rudolfa Penca): "Jednom prilikom moji su muslimani ušli u jedno selo i pobili sve svinje! Mađarski seljaci su pobesneli. Ja sam takođe bio besan i izdrao sam se na njih zbog toga. Moj prevodilac Ali mi je rekao da je to za njih normalno, i da su svinje ionako nečiste životinje." A kada je formiranje druge bosansko-hercegovačke SS-divizije otkazano i bilo vreme da se njeni bosanski pripadnici vrate u domovinu, u prvu diviziju, usled sve napetije i neizvesnije situacije, ponašanje pojedinaca drastično se pogoršalo – pa je došlo i do pobune. Sećanje jednog nemačkog vojnika (iz prethodno pomenutog izvora): "Neki od Bosanaca su hteli da dezertiraju. Unteršturmfirer Fidler je pokušao da ih zaustavi i stajao im je na putu. Jednostavno su ga upucali i bacili telo u vodu! Šturmbanfirer Sir se smatrao prisiljenim da ih pusti. Sa sobom su poneli veliki broj oružja, uključujući mitraljeze, i znatnu količinu municije."


Tekst: Ivan Ž.


Fotograf: nepoznat.
Datum: leto 1944.
Mesto: nepoznato, Jugoslavija.
Originalni natpis: bez natpisa.


Izvor fajla: Wehrmacht Awards Forum / RD Rygaard.