Za istocne i zapadne hriscane!

[englezovic]

ЗА ИСТОЧНЕ И ЗАПАДНЕ ХРИШЋАНЕ

Данас је Васкрс

Празник над празницима ове године истовремено обележавају верници Православне и Католичке цркве

Сви хришћани у свету данас прослављају највећи и најзначајнији од свих празника, Васкрсење Христово. Због значаја који има за хришћанство – јер да није било догађаја којем је посвећен овај празник не би било ни хришћанске вере – Васкрс или Ускрс назива се и Празник над празницима, а симбол је победе живота над смрћу, светлости над тамом, љубави над мржњом.

По предању хришћанске цркве, Син Божији – који је на земљу дошао да би својом смрћу искупио људе од греха, спасавши их на тај начин и од вечне смрти, односно смрти духовне – устао је из гроба у трећи дан пошто је на Велики петак разапет на дрвеном крсту на Голготи. После жалости и тишине Великог петка, дана смрти Христове, Васкрс је празник радости и представља централни догађај хришћанског учења и вере, који овоземаљски живот човеков посматрају као мали део вечности, али једино доступан спознаји ограниченог људског ума.

Васкрс се, као и Божић, слави три дана, само што је Васкрсење, за разлику од Рождества, променљивог датума, али тако да никад није пре 4. априла, а ни после 8. маја (по новом календару).

На празничну службу на Васкрс, која се у Православној цркви зове Света литургија а у Римокатоличкој цркви Света миса, хришћани долазе са офарбаним јајима. Иако се васкршња јаја фарбају разним бојама, предање Цркве сведочи да је хришћанска симболика везана за црвено јаје, симбол невино проливене Христове крви, али и симбол васкрсења и вечног живота. Прво црвено јаје у историји хришћанства везује се за Марију Магдалену, једну од Христових следбеница, која је дошла у Рим да проповеда јеванђеље. Посетивши том приликом цара Тиберија, пружила му је црвено јаје и рекла: „Христос васкрсе”. Те њене речи постале су и већ два миленијума остале свехришћански васкршњи поздрав, на који се, такође вековима, одговара речима „Ваистину васкрсе”.

И као што су древни васкршњи поздрав „Христос васкрсе” и офарбано јаје симболи овог празника над празницима, тако је и Бели анђео весник Христовог васкрсења. Јер када су тело Спаситељево , по дозволи Понтија Пилата, достојно сахранили Јосиф из Ариматеје и јеврејски кнез Никодим, на улазу у гробницу постављени су стражари, а на на врата наваљен камен. Наоружани војници требало је непрестано да дежурају код гробнице јер су јеврејски фарисеји и свештеници хтели да спрече да Христови ученици под окриљем ноћи тајно узму тело свог учитеља, а онда кажу да се пророчанство испунило и да је Син Божији васкрснуо из мртвих. Али, како нико не може да спречи да се деси догађај коме се „испуни време”, то ни стражари нису приметили кад је Христово тело нестало из гробнице. То су у рано недељно јутро откриле жене мироносице, кад су дошле на Исусов гроб са мирисним уљима, а на каменој плочи, како пишу јеванђелисти, сачекао их је анђео Господњи, „лица сјајна као муња” и у „хаљини белој као снег”. Тај безимени Бели анђео, чији се најлепши и широм света познати лик налази у манастиру Милешева, рекао је женама мироносицама да је Христос васкрсао, речима „Не тражите живог међу мртвима”.

На Васкрс ће у свим храмовима под јурисдикцијом Српске православне цркве у земљи и расејању бити прочитана Посланица коју Патријарх српски са архијерејима Цркве традиционално упућује свом верном народу, монаштву и свештенству.

Ускршњом Посланицом обраћа се својим верницима већ традиционално и Католичка црква.

М. Кубуровић

http://www.politika.co.yu/cyr/tekst....4&r=40.htm

[englezovic]

Farbanje za radost

Farbanje jaja je jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, mada ga je hrišćanska crkva kasno prihvatila. Prvi put se farbana jaja pominju u 12. veku, a kod nas i kasnije.
Po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja se boje na Veliki petak, u dan kada se ništa drugo ne radi, već smo mislima upućeni na događaj Hristovog nevinog stradanja na Golgoti u Jerusalimu. Domaćica kuvanju i bojenju jaja pristupa molitveno, obavezno dodajući vodu u kojoj kuva i boji jaja osvećenu vaskršnju ili bogojavljensku vod icu. Prvo obojeno jaje zove se čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa. njegov naziv govori o njegovom značaju. Naše domaćice jaja ukrašavaju različitim tehnikama. Na jajetu se obično piše H.V. i V.V., što znači „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.
Simbolika farbanja jaja jeste spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista u toku njegovog stradanja i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju) otišla u Rim, da propoveda jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse“. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i simbol vaskrsenja.
Vaskršnje slavlje počinje zvonjavom zvona sa svih pravoslavnih hramova u rano jutro Vaskrsa. Posle Vaskršnje liturgije, narod se pozdravlja vaskršnjim pozdravom „Hristos vaskrse“ i otpozdravom „Vaistinu vaskrse“. U pravoslavnim domovima domaćin pali sveću, kadi sve ukućane koji se zajedno mole, peva se vaskršnji troparili, čita Očenaš i druge molitve. Nakon ponovnog čestitanja Vaskrsa, sedaju za svečanu trpezu.
Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostala jela. U nekim našim krajevima vaskršnja jaja se nose na grobove umrlih predaka, što govori da su svi ljudi pred Bogom živi.
Običaj tucanja jaja uvek je propraćen vaskršnjim pozdravom. Deca sa radošću učestvuju u ovom običaju.

J. Kujačić /

http://www.blic.co.yu

[englezovic]

KOGA DA POŠTUJEMO?


Pitao sam jednog starca,
Koga krase s'jede vlasi,
Kom' će skoro samrt hladna
Slabi život da ugasi:

"Je li, starče, da poštovat' -
C'jenit treba onog samo,
Koji ima srebra, zlata -
Kog imućnim nazivamo?

Koji mirno i spokojno
Na mekanoj leži svili -
A ne čuje sirotinju,
Kako jada, kako cvili? -

Koji ima vinograda,
Ravnih polja, plodnih njiva, -
Za bogatstvom i za slavom
Čija duša samo sniva?

Što se voza u karocah
Su četiri konja vrana, -
Kom' je ispod dostojanstva
Pogledati sirotana?"

Osmjehnu se starac na to
Pa mi blago odgovara:
"Ne štuju se, sinko, taki,
Što imaju samo para.

U kog srce za rod bije,
Kom' je ljubav sveta, mila,
Kom' je duša čista, sv'jetla
Kao sunce - božja sila; -

Koji neće malaksati
Pred svakijem iskušenjem;
Koji ne zna za poroke
Već se kiti sa poštenjem;

Koji narod ne prodaje,
Bratska kletva kog' ne prati,
Koji ljubi ime svoje,
Pa sm'je za-nj i život dati;

Čije oko pravo gleda
Puno vjere, svoga plama,
Toga treba poštovati,
Pa ma bio u ritama!

Gdje takovih ljudi nema,
Taj je narod pravo roblje,
Taj je narod bez svjetlosti,
Taj je narod pusto groblje".

Aleksa Santic
1889.