JESENJIN

[Diablesse]

nisam bash u potpunosti upoznata sa jesenjinovim stvaralashtvom, ali ovo je jedna od ljepshih pjesama koje sam prochitala u skorije vrijeme:


PISMO MAJCI

Jesi l živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.



Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko prije osam ljeta.

Nemoj budit odsanjane snove,
nek miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

[KRKNA]

meni se svidja, iako je nekako 'sumoran', 'tmuran', donekle i 'chudan'... 8)

[cvrchak]

Naprosto obozavam Pismo majci. Znam je napamet.

[Sheherezada]

..losh je taj prevod, ima jedan mnogo bolji. kao da je skroz druga pjesma.

[Danaida]

mislim da bi u duetu sa dzinovicem bio mnogo bolji! :wink:

[apsolutno_nemoguca]

Kako sto... moze da prodje... visem volim Disa, koji je isto dosta sumoran!

[Tammy]

Divna pesma..Mada... ˝Pesma kuji˝:

Jutros je kuja pri shtali,
gde rogoz se zlati pod gredom,
oshtenila sedmero mladih,
ridjih shtenadi redom.

I jezikom, sve do tmine,
mati ih cheshljala nezna,
od trbuha njene topline,
voda se topila snezna.

A uveche, kao i vazda,
kad koke na legala krecu,
tmuran je stigao gazda
i strpao shtenad u vrecu.

Trchati snegom je stala
sledec mu tragove hoda
i dugo val do vala
hladna se meshkala voda.

A kad se od trchanja vruca
i znojna probi kroz sene,
njoj se mesec vrh kuce
ko njeno prichini shtene.

U plavet je zurila jasnu
i cvilila nasred druma,
a mesec na putu kasnu
sakri se iza huma.

I tiho,kao kad s brega
za bachenim kamenom krece,
ko zlatna zvezda sred snega
kotrljahu se ochi psece.

*uvek me rastuzi. (izvinjavam se ako ima nekih greshaka,odavno je nisam chitala..)

[Diablesse]

'pesma o kerushi'...jako je lijepa, dopada mi se. samo shto ja imam drugi prevod:

PESMA O KERUŠI
Jutros rano gde strn šumi, lupka,
gde se beli trska, u guguti,
sedmoro je oštenila kučka,
sedmoro je oštenila žuti'.
Do u sumrak grlila ih nežno
i lizala niz dlaku što rudi,
i slivo se mlak sok neizbežno,
iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče, kad živina juri,
da zauzme motke, il' prut jak,
izišo je tad domaćin tmuri,
i svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
stizala ga, kao kad uhode...
I dugo je, dugo je drhtala
nezamrzla površina vode.
Pri povratku, vukuć se po tmini,
i ližući znoj s bedara lenih,
mesec joj se nad izbom učini,
kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi, glatki,
zavijala bolno za svojima,
a mesec se kotrljao tanki,
i skrio se za hum u poljima.
Nemo, ko od milosti il' sreće,
kad joj bace kamičak niz breg,
pale su i njene oči pseće,
kao zlatni sjaj zvezda u sneg.

[KRKNA]

da, to je onaj shkolski

[ceca-peca]

dosta sam dobro upoznata sa jesenjinovim opusom...ali po meni najljepsa njegova pjesma je

TI ME NE VOLIS I NE ZELIS MENE,
ZAR LEP JA NISAM TEBI NI MALCICE?
STAVIVSI RUKE,STRASCU UKOCENE
NA MOJA RAMENA,NE GLEDAS MI LICE

JA TI SE CURO,KEZIM OSJECAJNO,
TI NE ZNAS SA MNOM NI NEZNOSTI,NI MUKE.
S KOLIKO SI IH SE MILOVALA TAJNO?
CIJE SVE USNE PAMTIS?CIJE RUKE?

PA NEKA BUDE,TI OCI ZAKLOPI
I MISLI SADA O DRUGOME NEKOM,
OD LJUBAVI SE ZNAJNI JA NE TOPIM,
TONUC U NECEMU DRAGOM I DALEKOM.

NE OVAJ ZANOS SUDBINE NE ZOVI,
NIJE TO PLAMEN MOCNI I PRODORNI
SLUCAJ NAS SPOJIO,I SLUCAJ CE NOVI
NAS RASTAVITI,UZ TVOJ OSMEH MIRNI.

PO SVOME PUTU I TI CES DA KRENES
DA SVETOM RASPES NEVESELE DANE.
NEMOJ DA DIRAS SAMO NELJUBLJENE,
NEMOJ DA MAMIS JOS NERASPLAMSALE.

KAD O LJUBAVI TI VECER LETNJU
SA DRUGIM POCNES MUDRU PRICU VESTI,
MOZDA CU I JA DA KRENEM U SETNJU,
I NA ULICE OPET CU TE SRESTI.

TAD NAKLONIVSI SE SKORO NEPRIMIJETNO,
PRIPIJENA K DRUGOM,DRHTAVA KO LIST,
"Dobro vece!" TI CES RECI MENI SETNO,
A JA CU KAZATI:"Dobro vece mis."

I NICIM NECES MIR DUSE DA ZBRISES,
NICIM DRHTAJE U NJOJ DA POKRECES.
KO LJUBIO,TAJ NE LJUBI VISE,
KO IZGOREO,NJEGA ZAPALITI NECES.

-SERGEJ JESENJIN-
[4.12.1925,Moskva]

[bubby[Y]]

To mi je mnogo draga pjesma...

i ...`Razvuci harmoniko`.
Cinjenica je da je ruska knjizevnost neuporedivo bolja u originalu.
A Jesenjin, pa nijesam ljubimac.Nije toliko depresivno, to zna da bude privlacno, koliko je... melanholican.

[Zizak]

Sumoran i tmuran (možda), ali izuzetan i stvaran. Najlepši njegovi stihovi (i najiskreniji možda), koje stavih u još jedan topic, ne znajući da ima i ovaj:

"Gotov sam! Stupam!
Bezbroj je flaša u stroju,
ja zapušače skupljam,
da dušu zapušim svoju!"
_____________________

"I ništa neće dušu da zanjiše
nit` u ćutanje može da je svali,
ko je ljubio taj ne ljubi više
izgorelog niko ne zapali"

[Anonymous]

'pesma o kerushi'...jako je lijepa, dopada mi se. samo shto ja imam drugi prevod:

PESMA O KERUŠI
Jutros rano gde strn šumi, lupka,
gde se beli trska, u guguti,
sedmoro je oštenila kučka,
sedmoro je oštenila žuti'.
Do u sumrak grlila ih nežno
i lizala niz dlaku što rudi,
i slivo se mlak sok neizbežno,
iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče, kad živina juri,
da zauzme motke, il' prut jak,
izišo je tad domaćin tmuri,
i svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
stizala ga, kao kad uhode...
I dugo je, dugo je drhtala
nezamrzla površina vode.
Pri povratku, vukuć se po tmini,
i ližući znoj s bedara lenih,
mesec joj se nad izbom učini,
kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi, glatki,
zavijala bolno za svojima,
a mesec se kotrljao tanki,
i skrio se za hum u poljima.
Nemo, ko od milosti il' sreće,
kad joj bace kamičak niz breg,
pale su i njene oči pseće,
kao zlatni sjaj zvezda u sneg.

stvarno fenomenalno.i neprevazidjeno. sjecam se kad sam citao to negdje u 7om osnovne u kakav sam crnjak pao :cry: