Ekonomija nase zemlje[Generalno]

[shrek]

A tebi nista ne bode oci u ove dvije recenice koje sam citirao, ni logicki, ni cinjenicno? Posto si ekonomista, racunam da imas predstavu o tome kako se odredjuju nerazvijena podrucja i koji su parametri za to, tako da ne znam sta hoces da mi kazes ovim tvojim pitanjem.

Pored toga sto se radi o totalnoj zamjeni teza, Lazovic sa pomoci za razvoj mijesa pomoc koju je CG dobila poslije zemljotresa, sto tek nema veze sa mozgom.

Mislio sam imas li kakav komentar osim toga. Dosta stvari sto je rekao su istinite.

[AtlantidiaN]

Dosta stvari sto je rekao su istinite.

Nesto ne dijelim tvoje misljenje, ali bih volio da o tome prodiskutujemo, ako mi kazes sta je srz onoga sa cime se slazes, jer bih zatrpao temu da krenem da analiziram citav text.

[shrek]

Veličina Crne Gore je prednost, a ne mana





Podgorica, 2.aprila – To što je Crna Gora mala može biti više njena prednost nego nedostatak. Fenomen globalizacije u prvi plan stavlja kvalitet proizvoda i usluga, a ne veličinu države. I pored postojećih problema, Crna Gora može da postigne brz rast i razvoj zato što zbog svoje veličine ne treba da čeka duži period oporavka i razvoja privrede, kaže prof. dr Vujica Lazović, dekan Ekonomskog fakulteta iz Podgorice, o prednostima ekonomskog manjeg i otvorenog sistema kakav je crnogorski. Crna Gora nije opterećena problemom velikog broja stanovnika i kritičnim kontigentima osiromašene radničke klase u urbanim centrima kao što je to slučaj sa drugim zemljama u tranziciji. To sigurno nije budućnost Crne Gore, iako ima onih koji bi rado prihvatili takav položaj. Na svu sreću oni neće moći da determinišu našu budućnost, kaže Lazović.
Mali sistemi su fleksibilni, dinamični i brzo se osjete promjene na bolje. Samo treba vjerovati u sebe i pobijediti kompleks inferiornosti, iskoristiti šanse koje postoje pred nama. Siguran sam da će građani suverene Crne Gore za relativno kratko vrijeme - pet godina - ostvariti značajan ekonomski prosperitet. [/B] Crna Gora je pokazala da ima namjeru da se razvija u pravcu demokratije, a ne dikatature i izolovanosti. Mnogim potezima zadnjih godina Crna Gora je potvrdila svoju kooperativnost prema međunarodnoj zajednici i spremnost da prihvati globalne procese. Zatvoreni sistemi su osuđeni na propast i staganciju, podsjeća Lazović.
Šanse Crne Gore su u očuvanoj životnoj sredini, povoljnom prirodno geografskom položaju i klimatskim uslovima, proizvodnji hrane, visokoj tehnologiji, znanju kao strategiji razvoja, preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, sportu... Crna Gora je zbog svojih prirodnih ljepota izuzetno atraktivna. Uz poboljšanje strukture smještajnih kapaciteta i kompletiranje nedostajuće infrastrukture gotovo je sigurno da turizam može obezbijediti prihode za preporod ekonomskih pozicija Crne Gore. Istovremeno, sasvim su realni izgledi da ćemo, po završenoj privatizaciji u turističkoj privredi relativno brzo povratiti goste iz razvijenih zemalja čija je vanpansionska potrošnja predstavljala presudnu stavku u strukturi prihoda od turizma. Rezultati prethodne turističke sezone i najave za ovogodišnju u potpunosti potvrđuju ovaj trend.

Najslikovitiji primjer za to je recimo Island koji ima manje od 300 hiljada stanovnika, ali sa ogromnim nacionalnim dohotkom - oko 20 hiljada dolara po glavi stanovnika - zahvaljujući dobrom pozicioniranju kompanija ove zemlje u okvirima nove međunarodne podjele rada. One su u potpunosti prihvatile principe svremenog poslovanja. Precizan elaborat koji je prije nekoliko godina uradila Vlada Islanda pokazao je da se ovoj zemlji ekonomski više isplati da ne ulazi u Evropsku uniju. Tako su i postupili. Iskustva malih zemalja poput Crne Gore, su nam svakako od velike pomoći, kaže Lazović.

Zaostajanje Srbije preliva se na Crnu Goru

Priliv stranog kapitala je determinisan sa više faktora - političkom stabilnošću zemlje, biznis šansama i izazovima, strateškim tokovima, zakonskom regulativom, infrastrukturom... Ako bi pojedinačno i zajedno analizirali ove faktore došli bi do zaključka da Crna Gora kao nezavisna država ima više šanse i mogućnosti za privlačenje stranog kapitala. Prije svega zato što je zajednica u kojoj smo, po političkim procjenama, izuzetno nestabilna. Političku scenu u Srbiji još dugo će karakterisati dominacije konzervativnih i radikalnih struja. Prezentacija moći i podrške snagama starog režima prilikom sahrane Slobodana Miloševića mnogo je zabrinula strane investitore u Srbiji. Ono što je nedavno zaključeno na Savjetu stranih investitora Srbije je - da je Srbija, mjereno tranzicijskim indikatorima strukturne slabosti na pretposljednjem mjestu u Evropi. To nažalost, destimulativno djeluje na potencijalne investitore. Sve dok smo u državnoj zajednici svi negativni efekti i tranzicijsko zaostajanje u Srbiji će se prelivati na Crnu Goru. I ne samo zbog toga nego i zbog niza drugih faktora velike su šanse da Crna Gora kao nezavisna država bude posebno interesantna za strane investitore, kaže Lazović.

Zaštita proizvođača na račun potrošača

Na pitanje do kojeg stepena treba štititi crnogorske proizvođače odgovorio bih drugim pitanjem - do kojeg stepena treba štititi crnogorske potrošače, kaže Lazović. Ako bi pitali proizvođače svi bi rekli da im treba zaštita. Tačno je da unutar EU postoje subvencije, makroekonomska politika poznaje mjere zaštite, ali to ne smije biti u uslovima globalizacije nešto na čemu neka ekonomija treba da temelji svoj razvoj. Zavisno od strategije može se i opravdano je za pojedine grane ili sektore, u periodu njihove inkubacije, putem mehanizma zaštite omogućiti razvoj. Treba međutim znati da se to uvijek radi na štetu potrošača. U uslovima zaštite lokalnih proizvođača, krajnji potrošač će platiti ili veću cijenu za proizvod domaćeg proizvođača, ili carinu na uvezeni proizvod. Moramo se pripremiti za utakmicu na svjetskom tržištu, upozorava Lazović. Nažalost, to je pravilo globalizacije i svi oni koji drugačije misle, strah me je da će biti zatečeni i iznenađeni.

Koreja kao primjer

Crna Gora ima dovoljno stručnih kadrovskih kapaciteta da bi mogla da afirmiše i programe visoke - čiste tehnologije. Treba slijediti najbolje primjere drugih zemalja - recimo Južne Koreje. Ona je poslije korejskog rata imala per kapita odnosno dohotka po glavi stanovnika manje od 100 dolara. Ova zemlja je napravila pravi preporod kada su umjesto petro hemije i čelika osnovni izvoz zemlje postali šesnaestomegabitni dinamički ram čipovi. To je obezbijedilo dohodak po glavi stanovnika od 10 hiljada dolara. Crna Gora i za to ima kadrova. Na desetine ljudi sa crnogorskog Univerziteta već danas radi i visoko se kotira u poznatim informatičkim kompanijama. Možda se može reći da su ljudi, dakle kadrovi, naša najveća privredna šansa, najveći kapital Crne Gore. Za nas na Univerzitetu ljudi i kvalitetni kadrovi su najveća obaveza. Na putu smo da stvorimo dobre sistemske odnose da oni ispolje svoju sposobnost i kreativnost, kaže Lazović.

Reci mi sta mislis o ovom dijelu texta sto sam postavio ovdje.

[AtlantidiaN]

Podgorica, 2.aprila – To što je Crna Gora mala može biti više njena prednost nego nedostatak. Fenomen globalizacije u prvi plan stavlja kvalitet proizvoda i usluga, a ne veličinu države.

Ovo je arbitrarna tvrdnja. Kineski primjer je potpuno suprotan, jer je razvoj upravo baziran na ogromnim serijama proizvoda koji nisu narocito tehnoliski napredni i ciji je kvalitet ponekad vrlo sumnjiv, ali je cijena bez konkurencije. Ogromna vecina ukupnog svjetskog bogatstva je koncentrisana u nekoliko desetina (ako ih je i toliko) ogromnih multinacionalnih firmi. Prema tome, navedeno je vrlo diskutabilno.

Crna Gora nije opterećena problemom velikog broja stanovnika i kritičnim kontigentima osiromašene radničke klase u urbanim centrima kao što je to slučaj sa drugim zemljama u tranziciji.

Sta to znaci? Da nema miliona osiromasenih radnika bez buducnosti, kao u starim poljskim industrijskim basenima? Pa naravno da ih ne moze ni biti u drzavi od 700.000. stanovnika.
Sa druge strane, sta je sa radnicima Dakica, Titexa, Celuloze, Marka Radovica, Arsenala u Tivtu, viskovima iz Kombinata i Zeljezare? Ja mislim da je to za crnogorske uslove vrlo solidan "kontingent".

Mali sistemi su fleksibilni, dinamični i brzo se osjete promjene na bolje.

I imaju malu akumulaciju, malu kreditnu sposobnost, a ne uzivaju ni koristi ekonomije obima. Takodje im je vrlo tesko da na isplativ nacin organizuju research and development aktivnosti.

Eto za sada toliko, prodje mi dan nad ovim textom
Pozdrav.

[shrek]

Ovo je arbitrarna tvrdnja. Kineski primjer je potpuno suprotan, jer je razvoj upravo baziran na ogromnim serijama proizvoda koji nisu narocito tehnoliski napredni i ciji je kvalitet ponekad vrlo sumnjiv, ali je cijena bez konkurencije. Ogromna vecina ukupnog svjetskog bogatstva je koncentrisana u nekoliko desetina (ako ih je i toliko) ogromnih multinacionalnih firmi. Prema tome, navedeno je vrlo diskutabilno.

Ne mozes porediti Kinu i CG. Kina ima ogromno ljudstvo ali ima i jeftinu radnu snagu(sto joj omogucava da spusti cijene), a CG nema veliko ljudstvo, samim tim i manje usta da prehrani. Sta ce biti sa Kinom kad se poveca standard i kad im prozivodi vise ne budu toliko jeftini?
Crna Gora ima malu populaciju koja bi po mom misljenju mogla solidno da zivi Samo od Turizma! Kad se tu doda jos ideja koje smo naveli u samom pocetku topica dodjemo na to da smo vise nego dovoljni sami sebi.

Sta to znaci? Da nema miliona osiromasenih radnika bez buducnosti, kao u starim poljskim industrijskim basenima? Pa naravno da ih ne moze ni biti u drzavi od 700.000. stanovnika.
Sa druge strane, sta je sa radnicima Dakica, Titexa, Celuloze, Marka Radovica, Arsenala u Tivtu, viskovima iz Kombinata i Zeljezare? Ja mislim da je to za crnogorske uslove vrlo solidan "kontingent".

Jeste, ali ja mislim da ce se neuporedivo lakse CG postarati za svoj 'kontigent' nego li zemlje u tranziciji koje imaju milione osiromasenih radnika.

I imaju malu akumulaciju, malu kreditnu sposobnost, a ne uzivaju ni koristi ekonomije obima. Takodje im je vrlo tesko da na isplativ nacin organizuju research and development aktivnosti.
Eto za sada toliko, prodje mi dan nad ovim textom
Pozdrav.

Ne trebaju nama neke velike research and development aktivnosti. Mi vec znamo sta nama moze da donosi najvecu korist.
Imamo kreditnu sposobnost shodnu nasim kapacitetima. Nasa prednost treba da bude sto ce turisti sa zapada ostavljati velike sume eura na nasoj obali i na nasim planinama.

Pozdrav i tebi pa kad nadjes vremena analizarj jos ponesto.

[AtlantidiaN]

Shrek,

ti sad otvaras nove teme i potpuno novu diskusiju. Ti imas pravo na svoje misljenje i ja bih se sa nekim stvarima koje ti pises mogao saglasiti, ali onda ne pricamo o Vujicinom tekstu.

[manace]

Ne mozes porediti Kinu i CG. Kina ima ogromno ljudstvo ali ima i jeftinu radnu snagu(sto joj omogucava da spusti cijene), a CG nema veliko ljudstvo, samim tim i manje usta da prehrani. Sta ce biti sa Kinom kad se poveca standard i kad im prozivodi vise ne budu toliko jeftini?
Crna Gora ima malu populaciju koja bi po mom misljenju mogla solidno da zivi Samo od Turizma! Kad se tu doda jos ideja koje smo naveli u samom pocetku topica dodjemo na to da smo vise nego dovoljni sami sebi.

Shrek ekonomisto Kina spusta cene jer ima ogromno trziste koje moze sve da proguta. (a ne jeftina radna snaga). Sem toga nebrini se za Kinu ima najvece svetske rezerve dolara na svetu oko 800 milijardi dolara, i dobar rast BDPa. Zato se evropa ujedinjuje a da je jedina zastita od nadolazece Kineske privrede mala zemlja svi bi bili kao Lihtenstajn.
Nemoze se ziveti samo od turizma inache, to nema nigde.

[shrek]

Shrek ekonomisto Kina spusta cene jer ima ogromno trziste koje moze sve da proguta. (a ne jeftina radna snaga). Sem toga nebrini se za Kinu ima najvece svetske rezerve dolara na svetu oko 800 milijardi dolara, i dobar rast BDPa. Zato se evropa ujedinjuje a da je jedina zastita od nadolazece Kineske privrede mala zemlja svi bi bili kao Lihtenstajn.
Nemoze se ziveti samo od turizma inache, to nema nigde.

Za tebe sam doktor svih nauka a ne samo ekonomista.

Sto si htio da kazes u prvoj recenici?
Najveci uspjeh Kine je to sto plasira svoje prozivode u Americi i svuda u svijetu. Znaci izvoz. Da bi neki prozivodi mogli da se izvoze moraju imati dobru cijenu i dobar ili prosjecan kvalitet. Kina, ekonomisto, ne moze da spusti cijenu ispod one cifre koja je utrosena da se taj prozivod proizvede.Bili bi u gubitku. Znaci da imaju ili jeftinu radnu snagu ili jeftine inputs. Vjerovatno obadvoje.
S' obzirom da Kina ima veliku ponudu radne snage,a jos se nije dobro razvila, to znaci da cijena te radne snage opada i dobijas jeftinu radnu snagu. Je li ti sad imalo jasnije?
Ako nam otvore podforum Ekonomija, otvoricu jedan topic dje ce takvi kao ti moci da se upoznaju sa osnovnim ekonomskim znanjem prije no pocnu da izigravaju ekonomske strucnjake.
Pa i CG planira da se ujedini, ali sa EU a ne sa onima koji vide sve sto ne valja kod drugih a nista kod sebe.
CG moze da zivi samo od turizma. Znam da te to boli ali pomiri se sa tim da nam Srbija ni u kom smislu ne treba.
pozdrav

[manace]

Za tebe sam doktor svih nauka a ne samo ekonomista.

Sto si htio da kazes u prvoj recenici?
Najveci uspjeh Kine je to sto plasira svoje prozivode u Americi i svuda u svijetu. Znaci izvoz. Da bi neki prozivodi mogli da se izvoze moraju imati dobru cijenu i dobar ili prosjecan kvalitet. Kina, ekonomisto, ne moze da spusti cijenu ispod one cifre koja je utrosena da se taj prozivod proizvede.Bili bi u gubitku. Znaci da imaju ili jeftinu radnu snagu ili jeftine inputs. Vjerovatno obadvoje.
S' obzirom da Kina ima veliku ponudu radne snage,a jos se nije dobro razvila, to znaci da cijena te radne snage opada i dobijas jeftinu radnu snagu. Je li ti sad imalo jasnije?
Ako nam otvore podforum Ekonomija, otvoricu jedan topic dje ce takvi kao ti moci da se upoznaju sa osnovnim ekonomskim znanjem prije no pocnu da izigravaju ekonomske strucnjake.
Pa i CG planira da se ujedini, ali sa EU a ne sa onima koji vide sve sto ne valja kod drugih a nista kod sebe.
CG moze da zivi samo od turizma. Znam da te to boli ali pomiri se sa tim da nam Srbija ni u kom smislu ne treba.
pozdrav

Shrek Dr. ekonomiskih nauka evo MI imamo jednu od najmanjih plata u evropi sa sve Albanijom, blizu nam je Aluminijumski kombinat pa da pocnemo da radimo nesto ko Kina sta mislis??? A d negovorim da imamo najbolje strucnjake iz svih oblasti i eto reseni problemi. :-)
Dignemo OBOD na noge i tako, jel moze ?? Mozemo i mi ko Kina da izvozimo jebo PRVO domace trziste, MALE zemlje su u prednosti u odnosu na velike :-)

PS prosecna plata u Kini 150 dolara, u CG 200 e (okvirno govorim) nije to velika razlika mozemo mi to.

[shrek]

U stvari, titula mi ide 'Dr. ekonomskih nauka za manace-a' . Da ne bude zabune! :mrgreen:

Nemamo mi najgore plate u Evropi. Ispod nas su Srbija i Bosna, a nesto slicno nama je dosta zemalja istocne Evrope. (iz svakog posta ti nauci ponesto )
Strucnjaka i pametnih ljudi imamo dosta ali je problem sto se oni 'odlivaju' po drugim zemljama.
Sve se moze dici na noge samo kad se ima volje, strpljenja, sredstava i odgovornosti pojedinaca.
Sto pokusavas da kazes za strana i domaca trzista?
Male zemlje imaju prednosti u odnosu na velike i obrnuto.
Dosta ti je za danas, nauci ovo dobro pa da te preslisam kasnije.
pozdrav

[Hari Krisna]

Sta mislis Shrek ti kao strucnjak u kakvom bi stanju bila privreda Srbije da nije onih nasih direktora tamo i drze im to malo privrede?

[shrek]

Pa da im nema nasih direktora vjerovatno se do sad ne bi imalo cim ni rukovoditi, jer bi strucnjaci poput manace-a to ugasili odavno.
I ovako nam zahvalnosti pokazuju... Sramota!!!

[milovan]

Napredka u Crnoj Gori nece biti,
dok se JAVNI TROSHKOVI ne svedu na JEVROPSKI nivo.
Sve privilegije, stechajni upravnici, drushtveni stanovi, slezbenma auta, ogromne kancelarije, luksuzni namjesjtaji od masivnog drveta "RUCHNI RAD" i qurchenje od KONGRESA do KONGRESA na grbachu , POSLODAVACA i RADNIKA TRUDBENIKA.

Samo privatni BIZNIS i POSLODAVCI mogu donijeti boljitak,
ove JAVNE LOPOVE treba nacerat, da stvaraju AMBIJEN ZA RAD, da USVAJAJU ZAKONE, to je JEDINI NJIHOV POSA i NAJVAZNIJI,
da su JAVNI RADNICI ZNALI UPRAVLJHAT BIZNISOM,
danas bi bili KOMUNISTI 100%.

Oni znaju samo da PODKRADAJU ZA LICHNE INTERESE,
i DA HEBU GRADJANE U ZDRAVI MOZAK,
DA TRTOMUDE PO CIPAN CIJELI DAN.

[shrek]

VLADA I TRI POSLOVNE BANKE JUčE U PODGORICI POTPISALE UGOVOR

Hiljadu stambenih kredita uz četiri odsto kamate




Prijavljivanje za kredite od 10. do 24.aprila. Krediti namijenjeni prije svega, zaposlenima u državnim organima, zdravstvu, prosvjeti, a 200 kredita predviđeno je za građane. Zahtjevi za dodjelu ovih kredita dostavljaju se starješinama organa u kojem su radnici zaposleni ili poslodavcu. Građani konkurišu direktno kod banaka, uz dokaze o dužini radnog staža i broju članova domaćinstva

Krediti do 30.000 eura

Krediti se mogu dobiti do 30.000 eura. Kredit do pet hiljada eura odobrava se na pet godina i namijenjen je rekonstrukciji stana odnosno porodične stambene zgrade. Planirano je 200 kredita do ovog iznosa. Kredit do 15.000 eura odobrava se na 10 godina,a u planu je 300 kredita. Petsto kredita može se dobiti u visini od 30.000 eura na 20 godina otplate. Kamata za sve ove kredite je četiri odsto na godišnjem nivou, a naknada za korišćenje kredita 0,5 odsto. Obezbjeđenje za ove kredite zavisno od ročnosti su žiranti ili hipoteka.

Šesto kredita za državnu administraciju

Šesto kredita je planirano za zaposlene u ministarstvima, državnim organima uprave, sudovima, organima za prekršaje, kod državnog tužioca i drugim službama organa Republike i javnim ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Dvjesta stambenih kredita predviđeno je za zaposlene u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja i javnim zdravstvenim ustanovama i 200 stambenih kredita za građane Crne Gore.
----------------------------------------------------------------

Komentar?
Dobro/Lose ?

[shrek]

Barska luka računa na tržišta BiH, Albanije i Kosova


Ukoliko bi Crna Gora, BiH i Srbija uspjeli da se dogovore, odnosno završe srpski dio puta do Zvornika, onda bi Zeničkom bazenu bila bliža Luka Bar od Ploča

Podgorica, 4. aprila - Da bi barska luka, čiji je kapacitet 10 miliona tone robe, radila punom snagom potrebno joj je veće tržište. Kada bi se rehabilitovalo nekoliko putnih pravaca, Luka bi mogla računati i na tržište BiH, Albanije, Kosova, saopšteno je danas na sastanku pomorske privrede u Privrednoj komori. Kada bi se rehabilitovalo desetak kilometara puta od Šćepan Polja na granici sa BiH onda bi Luka Bar bila ozbiljna konkurencija Pločama preko kojih ide roba iz ove države. Barska luka od Sarajeva je udaljena svega 280 kilometara, kazao je Vojo Banović, iz lučkog Jadroagenta.Ukoliko bi Crna Gora, BiH i Srbija uspjeli da se dogovore, odnosno završe srpski dio puta do Zvornika, onda bi Zeničkom bazenu bila bliža Luka Bar od Ploča.
Barska luka računa i na tržište Albanije. Kada bi bio napravljen most preko rijeke Bojane, put od Bara do Tirane sveo bi se na 150 do 160 kilometara. Onda bi barska luka mogla da iskoristi sve prednosti u odnosu na Luku Drač. I put prema Kosovu je problem. Preko Kule je uglavnom neprohodno, ali preko Ribarića nije. Međutim, iz političkih razloga Srbija ne da da ovim dijelom prolazi tranzit za Kosovo. Ukoliko bi, kaže Banović, svi ovi problemi bili riješeni, barska Luka bi u potpunosti bila valorizovana. Mladen Lučić, iz Luke Kotor, kaže da je ovaj kolektiv prošlu godinu završio pozitivno. Osamdeset hiljada eura uloženo je u opremu da bi se mogle vezati jahte tokom cijele godine. Između pet i šest hiljada pomoraca plovi na stranim brodovima. Oni predstavljaju najbolju fabriku u Crnoj Gori, kaže Mirko Fuštić iz Lučke kapetanije Bar. Jugoinspekt se priprema za dobijanje dozvole za kontrolu robe na radio aktivnosti, najavljeno je na današnjem sastanku. Brodogradilište iz Bijele i danas je apelovalo na državu da na određeni način pomogne ovom kolektivu kako bi izdržalo konkurenciju . Glavni problem je i visoka cijena čelika. Kompletan čelik se uvozi, a zbog velike tražnje njegova cijena je visoka. Trenutno u Brodogradilištu ima tri broda na remontu - u pitanju su tankeri, saopštio je Gligo Tomanović iz ovog preduzeća iz Bijele.

[manace]

Barska luka računa na tržišta BiH, Albanije i Kosova

Sve izvozno orjentisane zemlje bez industrije :-) (NE BUKVALNO NE SHREK MOLIM TE). Pogledajte im udeo u BDP po privrednim sektorima.
Narocito ima Kosovo da izvozi preko Bara.

[Hari Krisna]

A znas li da se u barskoj luci vrsi i istovar po istim cijenama pa ako ne izvoze a ono uzvoze

[manace]

A znas li da se u barskoj luci vrsi i istovar po istim cijenama pa ako ne izvoze a ono uzvoze

Jednom ce i evropi dopizdeti da ih finansira i pokriva manjke u budzetu. Ali ako sa ovim rachunate na duze staze ok.

Samo cekam da izleti neko i kaze jeste video sam jednu fabriku u Tuzli imaju oni industriju.
BDP
Albanija 7.595 milijardi
BiH 8.262
Kosovo oko 800 dolara po stanovniku i mislim da je i u Crnoj Gori nesto manje od 2800-2900 dolara po glavi stanovnika, znaci isto oko 1 milijarde $ BDP

PS Nije ni Srbija tu daleko odmakla 24 milijarde $, i izvozi sirovine, sta bi drugo kad joj je industrija u krcu

[AtlantidiaN]

Ne trebaju nama neke velike research and development aktivnosti.

Sve se uzdrzavam da komentarisem ovu recenicu, ali jednostavno ne mogu da vjerujem da covjek koji valjda nesto zna o ekonomiji moze ovo da napise.

Ako razgovaramo o jednoj trzisnoj privredi, konkretno o njenom rastu, onda je on odrziv samo ako je baziran na porastu produktivnosti. Da bi produktivnost rasla potrebno je inovirati. Inovacije se odnose i na sredstva proizvodnje, i na proces proizvodnje, i na organizaciju rada, i na osposobljenost radne snage. Nicega od navedenog ne moze biti bez R&D.

[shrek]

Ne znam sto se uzdrzavas. Reci sto imas.

Ovo sto si ti rekao je istinito ali za Ameriku ili neku drugu razvijenu zemlju. S' obzirom na nasu razvijenost, mi Samo treba da uvezemo sredstva proizvodnje i know-how(valjda tako ide), kao i da nadjemo sposobne ljude Sa iskustvom vani koji ce dobro organizovati rad.
Ne razumijem kako si mislio da mi radimo R&D a nemamo ni gaca na guzicu? Treba prvo da dodjemo do odredjenog nivoa standarda, zasta ce trebati vremena, pa onda mozemo da se zanimamo sa R&D.
I iduci put prije no budes dovodio u pitanje moje znanje iz ekonomije, probaj da shvatis da ne mogu sve definicije iz knjige da se praktikuju kod nas jer smo mi daleko od zemalja na koje se te knjige odnose.

[manace]

Ne znam sto se uzdrzavas. Reci sto imas.

I iduci put prije no budes dovodio u pitanje moje znanje iz ekonomije, probaj da shvatis da ne mogu sve definicije iz knjige da se praktikuju kod nas jer smo mi daleko od zemalja na koje se te knjige odnose.

Profesore ako ekonomski zakoni (kao prirodni zakoni) nevaze u Crnoj Gori imal ih onda poente uchiti, ili da napishemo novu knjigu "Osnovi ekonomije" (primenjivati samo na Crnu Goru) :-):-):-)

PS Moje omiljene teme bi bile prednost malih trzista nad velikim, kako ziveti samo od turizma, R&D nije potreban u Crnogorskom sluchaju ...
Ne stvarno sve nove teme za doktorske disertacije.

[Hrvatinic]

Branimir Pajković

Fale institucije

/../

EM: Euromarket banka je i osnovana pre svega sa zadatkom da kreditira ovaj sektor. Kako ocenjujete taj deo svog posla?

B. Pajković: Kad je Euromarket banka formirana karte su bile, tako da kažem, već podijeljene. Ovdje su već postojale neke banke sa sasvim dobrom reputacijom, a bilo je očigledno da tokove novca, tj. kapitala, dominantno ne određuje tržište, već neki centri političkog i svakog drugog uticaja. Dakle, i po sili osnivačkog akta, tj. činjenice da smo formirani za mali i srednji biznis, a i po diktatu okolnosti, mi smo tražili i našli tu nišu na tržištu koja je bila potpuno odvojena od uticaja države i politike, pa i crnogorske tradicije u kojoj su prijateljstva, kumstva i slično vodili čak i poslovne interese.

Radimo isključivo sa malim privatnim preduzećima, osim kada su u pitanju deponenti, jer nekoliko velikih državnih firmi ili institucija kod nas drži dio svog novca. Međutim, mi njima ne odobravamo kredite. Tu postoji samo jedan izuzetak, gdje smo velikoj firmi dali garanciju i sad zbog toga imamo povremene glavobolje.

Našu kreditnu politiku generalno karakteriše veliki oprez i vrlo strogi kriterijumi. Mogli smo da emitujemo dva ili tri puta više kredita nego što smo učinili. Dakle, kredit dajemo tek nakon vrlo pažljive procjene zajmoprimca. Naš kreditni portfelj je relativno mali i po obimu i po broju kredita. Ali, stepen naplate nam je 99 odsto, a i taj jedan preostali procenat do 100 odsto obuhvata, u stvari, kredite čija je naplata u malom zaostatku, ali teče. Na našem upravnom odboru se uvijek postavlja ta dilema: da li povećati zaradu po osnovu kamate, uz znatno povećanje rizika, ili sačuvati sigurnost.

EM: Kamata i rok?

B. Pajković: Kredite po pravilu dajemo na rok do godinu dana. Kako su rasli depoziti i kako smo ulazili u međunarodnu aktivnost, tj. otkad nam je odobrena evropska kreditna linija koju sprovodi KfW (Njemačka razvojna banka), taj rok se produžio. Riječ je o kreditnoj liniji koju je ka nama usmjerila Evropska agencija za rekonstrukciju, a dala je na brigu KfW-u. Dakle, sad pored kratkoročnih kredita možemo da ponudimo i kredite za investicione projekte na rok do pet godina.

Naša prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite bila je prošle godine oko 13 odsto. Ona je sada povećana, što je posljedica zbivanja na crnogorskom monetarnom tržištu. Ali, moram da kažem da smo mi i ranije govorili da su kamatne stope na kratkoročne kredite niske, realno negativne, jer je Crna Gora prošle godine imala inflaciju od oko 25 odsto.

EM: Govorite o novim kreditnim linijama, a niste plasirali ni sredstva koja ste dosad objektivno mogli.

B. Pajković: Odvojte naš kratkoročni portfelj od ovoga o čemu sad pričamo. Mi sad pričamo o nečemu što ima ročnost i što se plasira na bazi razvojnih projekata. Kratkoročne poslove smo mogli da kreditiramo u znatno većem obimu da smo oborili kriterijume. Međutim, mi želimo dobre klijente. Njih ćemo sada pridobijati ne samo generalno konkurentnom ponudom i efikasnom uslugom, već i kreditima za razvojne projekte kojih je u Crnoj Gori malo. Te stvari su u korelaciji. No, ja ne mislim da će biti lako plasirati sredstva EBRD, pogotovo ako se stvari ne stabilizuju.

Pitanje investicija je pitanje stabilnosti, povjerenja, štednje. Tek jedan odsto novca konvertovanog iz marke u evro se nalazi u bankama. Ukupna štednja u crnogorskim bankama iznosi 4-5 miliona evra, a zamijenjeno je oko 500 miliona. Svima su puna usta štednje, a banke su čak i pod udarom javne kritike zato što je "ne pospješuju" u dovoljnoj mjeri. Istovremeno, država prihod od kamate oporezuje sa 15 odsto, a taj namet naziva porezom na kapitalnu dobit. To je pojmovno elementarno netačno, dok je oporezivanje prihoda od kamate u ovom trenutku potpuno nerazumno.

EM: Koliko ste do sada plasirali novca

B. Pajković: Od početka 2001. do sada odobrili smo oko 200 kredita u ukupnoj vrijednosti od blizu 15 miliona evra. Kad je riječ o kreditnoj liniji KfW-a od milion evra, sa današnjim danom smo plasirali 50 odsto sredstava, a ugovor smo potpisali u martu. Do kraja godine iskoristićemo ostatak raspoloživih sredstava. Budući da iz ovog izvora možemo i dalje pozajmljivati, procjenjujemo da ćemo u naredne tri godine moći da odobrimo još 4-5 miliona ovih kredita.

EM: Pomenuli ste značaj stabilnosti. Toga u Crnoj Gori nema. Bojite li se uticaja loše političke situacije na dugoročne plasmane?

B. Pajković: Naravno, ali bojimo se u mjeri u kojoj ocjenjujemo da će naši klijenti biti u tom negativnom talasu koji će zahvatiti privredu, ako do njega dođe. On će sve po malo zapljusnuti, ali će prvo zapljusnuti one koji su bliže državi, one koji finansiraju deficit budžeta i banke koje pretežno rade sa preduzećima u državnom vlasništvu. U tom smislu, mi smo najdalje od tih struktura i poslova. Mi ne kupujemo zapise, ne kreditiramo budžet, i imamo veoma malo dodira sa državnom privredom.

Veliki problem Crne Gore u ovom trenutku su institucije. Parlament je u stanju u kakvom jeste, Vlada je već dugo u ostavci, Ustavni sud ne postoji... nije čudo što se to proteže i na niže nivoe. Na primjer, Komisija za hartije od vrijednosti. Ja se pitam kako ćemo mi da emitujemo blizu milion i po evra akcija i kako će kupac, i to poznati kupac, da ih kupi, kad ova komisija ne radi. A ne radi, koliko ja znam, iz čisto političkih razloga. To je, pogotovo za par ekselans tržišnu instituciju, nedopustivo. Ili, drugi primjer, ako imam kupca za svoje akcije i ako hoću da mu ih prodam, zašto moram da idem preko brokera i da dajem utvrđenu proviziju od 0,4 odsto nekoj brokerskoj kući, kad ona nema nikakvu ulogu u tom poslu? U ovom sistemu i dalje dominira politika, svaki dio društvenog života je ispolitizovan; u ovom sistemu može da se naredi da se neka banka licencira bez obzira što za to nema uslove. Donose se dobri zakoni koji se ne poštuju. Postoje države u kojima nije važno da li je ove godine vlada pala pet ili deset puta, jer sve drugo funkcioniše, jer postoje institucije i profesionalna administracija. Mi smo sa nadležnom službom Centralne banke mjesec dana pregovarali koncept poslovnih jedinica, dijelom i zbog naše nepreciznosti, dok problem nije stigao do zamjenika generalnog direktora koji je, čim je otvorio papire, rekao da je sve u redu... Znate, i najveći planovi padaju na malim stvarima; u Crnoj Gori postoji mnogo detalja koji dovode u pitanje i reforme i projekat samostalne Crne Gore.

EM: Izneli ste nekoliko primedbi na račun bankarskog sektora. Kako po Vašem mišljenju izgleda uopšte taj sistem u Crnoj Gori?

B. Pajković: Bankarstvo je najuređeniji dio sistema u Crnoj Gori. Tu postoji konkurencija, banke se bore za prostor. Ali to ne znači da nema slabosti i da ne može biti još bolje. Kad su prve četiri banke licencirane, sve je uglavnom bilo u redu. Kasnije se, međutim, situacija pogoršavala. Možda nije lijepo reći, ali ja pouzdano znam da neke licencirane banke nemaju uslova za rad. To znaju i u Centralnoj banci, koja im izdaje dozvole za rad. Zatim, ovdje ima organizacionih djelova banaka iz Srbije koji najnormalnije rade iako su istekli rokovi u kojima su bili dužni da usaglase poslovanje sa crnogorskim Zakonom o bankama. Ne želim da pominjem imena, nama te banke ne smetaju, samo hoću da ilustrujem kako neke važne institucije ne funkcionišu najbolje.
Ima i drugih anomalija. Recimo, zakonom je propisano da je jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori evro. Uprkos tome, neke prodavnice na Primorju, uz pomoć veoma ugledne banke sa sjedištem u Beogradu, javno primaju dinare. Šta više, to čak vrlo upadljivo reklamiraju. Da se razumijemo, lično nemam ništa protiv dinara, ali je u uređenoj zemlji poštovanje zakona elementarna stvar.

EM: Kako vidite poslovnu klimu u Crnoj Gori do kraja godine?

B. Pajković: Meni se čini da se stvari usporavaju, čak i na ovom segmentu malih i srednjih preduzeća koje mi najbolje poznajemo. Ima nekih indikacija u tom smislu: nivo depozita je za nijansu pao, čujem da je slično i kod nekih drugih banaka. Za septembar se najavljuje kolaps likvidnosti, budžet je već u teškoj situaciji, političke napetosti sigurno neće biti manje, jer dolaze izbori, što će sve imati, bojim se, vrlo negativne posljedice na stanje u crnogorskoj ekonomiji.

Dragica Lalatović, Mijat Lakićević

http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em117/srcg/baja.htm

[AtlantidiaN]

Ne znam sto se uzdrzavas. Reci sto imas.

Ovo sto si ti rekao je istinito ali za Ameriku ili neku drugu razvijenu zemlju. S' obzirom na nasu razvijenost, mi Samo treba da uvezemo sredstva proizvodnje i know-how(valjda tako ide), kao i da nadjemo sposobne ljude Sa iskustvom vani koji ce dobro organizovati rad.

"Samo"? Ali to tako ne moze. Prvo, zato sto je taj uvoz jos skuplji. Drugo, zato sto uvoz visokotehnoloskih sredstava proizvodnje mora da prati obrazovanje u zemlji korisniku, sto opet znaci da se trazi povecavanje ulaganja u R&D.
Ja pritom ne govorim o pravljenju novih generacija procesora u CG, nego o softverskim aplikacijama za banke ili racunovodstvo, za elektronsku naplatu putarine, za sisteme koji upozoravaju da je doslo do zastoja u proizvodnji, elektronski nadzor... dakle relativno banalne proizvode cija bi proizvodnja bila jeftinija od uvoza, zbog niskih troskova radne snage u CG.

Ne razumijem kako si mislio da mi radimo R&D a nemamo ni gaca na guzicu? Treba prvo da dodjemo do odredjenog nivoa standarda, zasta ce trebati vremena, pa onda mozemo da se zanimamo sa R&D.

Ako tako budemo razmisljali, nikad necemo imati gaca na goozitzu Srbija, koja je daleko od bilo kakvog pozitivnog primjera, je u prosloj godini izvezla preko 10 miliona eura znanja, odnosno usluga iz oblasti visokih tehnologija. Indija, koja bi mogla da bude pravi primjer za jednu zemlju u razvoju, u svom izvozu ima stavku "software" koja ucestvuje sa preko 10% od ukupne sume.

I iduci put prije no budes dovodio u pitanje moje znanje iz ekonomije, probaj da shvatis da ne mogu sve definicije iz knjige da se praktikuju kod nas jer smo mi daleko od zemalja na koje se te knjige odnose.

Ma nemo'?! Ima raznijeh knjiga, mada "ponesto" o principima ekonomije razvoja ima i u tom Samuelsonu, koga vjerovatno drzis pod jastukom, a sto ja svakako pozdravljam.

[shrek]

Profesore ako ekonomski zakoni (kao prirodni zakoni) nevaze u Crnoj Gori imal ih onda poente uchiti, ili da napishemo novu knjigu "Osnovi ekonomije" (primenjivati samo na Crnu Goru) :-):-):-)

PS Moje omiljene teme bi bile prednost malih trzista nad velikim, kako ziveti samo od turizma, R&D nije potreban u Crnogorskom sluchaju ...
Ne stvarno sve nove teme za doktorske disertacije.

Ucenice u pokusaju,

niko nije rekao da ne vaze zakoni uopste, vec da ima nekih stvari koje se mogu primjenjivati u razvijenim a ne mogu u nerazvijenim ili u zemljama u razvoju. Iduci put kad budes prevrtao znacenje necu se obazirati na tvoje postove.

Pozabavi se ti malo temama poput: kako naraniti 10 miliona gladnih Srba, kako sto lakse preboljeti Kosovo, kako se smanjiti 40% extremista od ukupne populacije, zasto i pored 'promjena' mi(Srbija) imamo primanja manja nego u CG i inflaciju od 20% .... Imas ti i svojih briga.

[shrek]

"Samo"? Ali to tako ne moze. Prvo, zato sto je taj uvoz jos skuplji. Drugo, zato sto uvoz visokotehnoloskih sredstava proizvodnje mora da prati obrazovanje u zemlji korisniku, sto opet znaci da se trazi povecavanje ulaganja u R&D.
Ja pritom ne govorim o pravljenju novih generacija procesora u CG, nego o softverskim aplikacijama za banke ili racunovodstvo, za elektronsku naplatu putarine, za sisteme koji upozoravaju da je doslo do zastoja u proizvodnji, elektronski nadzor... dakle relativno banalne proizvode cija bi proizvodnja bila jeftinija od uvoza, zbog niskih troskova radne snage u CG.

Ok. Da skratimo pricu, bi li nam jeftinije, efikasnije i brze bilo da kupimo know-how praviti te softverske aplikacije... ili da placamo R and D za sve to?
Sve i da platimo R and D tvrdis li i dalje da bi bilo neisplativo? Sta ti predlazes, da se prepustimo Majki Srbiji?

Ako tako budemo razmisljali, nikad necemo imati gaca na goozitzu Srbija, koja je daleko od bilo kakvog pozitivnog primjera, je u prosloj godini izvezla preko 10 miliona eura znanja, odnosno usluga iz oblasti visokih tehnologija. Indija, koja bi mogla da bude pravi primjer za jednu zemlju u razvoju, u svom izvozu ima stavku "software" koja ucestvuje sa preko 10% od ukupne sume.

Ne mozes porediti Indiju i CG jer su tu razliciti budzeti i razlicita raspoliziva sredstva koja se mogu investirati u RandD. Crna Gora ne moze na 100 strana od jednom prvenstveno jer nema novca. Sad su nam prioriteti infrastruktura i turizam kao ohrabrivanje i osposobljavanje poljoprivrednika.