Marko Miljanov, o jeziku, i o odnosu sa Albancima

[Regi]

Ovaj tekst je iz knjige Marka Miljanova Popovića >>Život i običaji Arbanasa<<,
iz poglavlja "Oni i Crnogorci".

===============================




............................................
............................................
Oni i Crnogorci

Ono, ima i u nji` koji pljačka i grabi, ali oni smijeraju i najniža grabnja da i` blizu slave izgleda, kako ju može drugo ime zamijenit, a ne niska grabnja, žmureća, samo da iju, ka što čine neki u Tursku, na druga mjesta, grabadžije koji grabe da iju, a nikoga ne biju. A oni koji grabi miješa ga s ubistvom koje je sa slavom pomiješano.
Tek u nji` nema ni crnoga ni bijeloga, u čam se slava ne traži tako veličanstveno da se ne može opisat` njina fantazija, od koje imamo neki dio mi Brđani i Crnogorci u običaje, da se u mlogome priliču s arbanaškijem običajima, i to više imaju toga plemena brcka koja su bliže Arbanije, kao Vasojevići i Kuči, malo Lješnjani i Ceklinjani, a poviše Cr[m]ničani. Ova su više poznata s Arbanasima i njinijema običajima, da i` nijesu toliko opori jednijema i drugijema, no se miješaju, traže jedan drugoga, čine poznanstvo i prijateljstvo, bratime se i kumuju, i u sve drugo se slažu, kad se ne biju među sobom; samo i` je u jezik velika razlika, no i to su mlogi jedni od drugije naučili da govore, naši arbanaški, a oni naški.
Mlogo Arbanasi traže poznanstvo i prijateljstvo s našijem ljuđima. Oni često dolaze na naše skupštine samo zato da pregleda kojega će izabrat da se š-njim pobratimi, ali okumi i postanu blizika, s više ljubavi no rođena braća. Natiječu se naši i njini, koji će boljega prijatelja ugrabit. Ali u to se više Arbanasi `itaju.
.................................................. .....
.................................................. .....





-------------

[Titogradjanin]

Poznato je inace da je Marko Miljanov bio pobratim sa Maras Markom, vojvodom zatrijebackim, koji mu je prvi dosao u pohod kad je Marko Miljanov pao u Knjazevu nemilost i ponudio mu svoju pomoc...

[Ćipur]

Pobjeda, 31.12.2005. Društvo


Aleksandar Janinović: Kralj, vojvoda i Arbanasi


Dosta ovdašnjih Albanaca nije dočekalo crnogorsku vojsku, koja je ovdje ušla dvije godine poslije Berlinskog kongresa (1880), po čijim odlukama su Bar i ovaj primorski grad pripali Crnoj Gori. Pošli su u Tursku (prije svega u Skadar i Carigrad), vjerujući da će tako spasiti glave i svoje bogatstvo. Oni koji su ostali strahovali su od "gorštaka crnogorskih koji samo znaju da ratuju". Kralj Nikola će, međutim, brzo dokazati da je taj strah bezrazložan. On je od prvog dana tražio (i nalazio), puteve za saradnju sa Arbanasima (on ih naziva još i muhamedancima), koji su ostali da dijele sudbinu sa pridošlim Crnogorcima i jednim malim brojem pravoslavaca koji su tu već bili. Vojvoda Simo Popović, guverner Primorja zapisuje kako su usklađivani običaji jednih i drugih. U početku, kad bi išao kakav sprovod ili litija pravoslavnih žitelja "Turci (Arbanasi) su sjedjeli u pazar i pred kafanama ili dućanima i ne bi se obrnuli na to". Ali ubrzo je uveden običaj da "muhamedanci ustanu, a da pravoslavci skidaju kapu" kad je sprovod kod jednih ili drugih. Počeli su potom i obilasci u vrijeme Bajrama, Božića, Uskrsa ili krsne slave.
Kralj je, uz to, činio i neke značajne ustupke. On je uvažio zahtjev jednog broja kapetana brodova da se "srpska trobojka sa velikim bijelim krstom na crvenom polju", koja je ponuđena iz prestonice, ne ističe. Jer, kapetani su ocijenili da im ona može biti smetnja da uspješno obavljaju poslove na teritoriji Turske. A ni njima se, vjerovatno, nije plovilo pod krstom. Umjesto takve zastave izrađena je nova, sa "okrunjenom šifrom" kralja - gospodara. Nikola je samo zahtijevao da ta zastava sa "okrunjenom šifrom" trajno ostane na trgovačkom brodovlju, kao znak da je Crna Gora, pod njegovom vladavinom, dobila more.
Knjaz i kralj Nikola uslišio je i zahtjeve Albanaca da ne idu u vojsku i u školu. U početku je, istina, insistirao da 150 mladića Albanaca ide u crnogorsku vojsku. No, to je izazivalo brojna negodovanja, pa je gospodar odlučio da ih te obaveze oslobodi, a oni koji ne budu služili vojni rok bili su dužni da daju "nizamiju" (posebnu taksu), od šest fiorina u zlatu, godišnje. Albanci, posebno moreplovci, su bili zadovoljni takvom odlukom, a oni kojima je "nizamija" dosadila, odlučivali su se da obuku uniformu crnogorske vojske.
Mladi Albanci (opet je riječ, prije svega, o mornarima i njihovoj djeci), nijesu željeli u početku ni da idu u školu, već su smatrali da im je unosnije da odmah započnu mornarski život, na koji način će najbrže steći životnu školu. Kako im odmah od početka nije udovoljeno tom zahtjevu (insistiralo se dugo da se školuju i da uče u školi jedan strani jezik, a ponajprije italijanski), počela su i iseljavanja. Kralj je zbog takvog otpora i takvih reakcija ukinuo i tu obavezu. I dobio je dodatnu odanost od strane njegovih "podanika - Arbanasa", kako ih je zvao. Oni su mu za te popuste i razumijevanje bili sve privrženiji. I sve ga više poštovali.
O uzajamnom poštovanju između Crnogoraca i Albanaca ostale su priče čija je glavna ličnost znameniti vojvoda Marko Miljanov. Dok je ovdje boravio radi liječenja 1897. godine, bio je gost u kućama ne samo Crnogoraca, nego i Albanaca. Bio je na večeri kod Ali Kasme, Cufa Mavrića i drugih. U razgovoru su se zanimali koji je razlog što vojvoda dobro govori dva jezika kojima se služe njegovi plemenici Kuči i njihovi susjedi, Albanci.
- U mom se plemenu govori naški i Arbanaški. Oni su oba moji. Osim toga između mojega plemena i sjevernih arbanaških, nema granice. I ja i moji plemenici idemo slobodno kod njih i oni dolaze kod nas. Kad pođemo tamo, ja zborim arbanaški, a oni naški. Kad oni dođu kod nas, ja govorim arbanaški, a oni naški, rekao je Marko.
(Citat je iz zapisa koji je ostavio ovdašnji prosvjetar i hroničar Mašan Pavićević).

Ovih nekoliko skica, nastalih još u početku suživota dva naroda, najbolje govore o mudrim postupcima kralja Nikole i vojvode Marka iz kojih se zametnula klica sloge, poštovanja i uvažavanja između Albanaca i Crnogoraca, što je potvrđeno tokom minule decenije i po. I nastavljaju se.

[Cousteau]

Ono, ima i u nji` koji pljačka i grabi, ali oni smijeraju i najniža grabnja da i` blizu slave izgleda

"pljacka i grabnja" da blizu slave izgleda? posteno, nema sta.

[Ćipur]

Takva su vremena bila, to je u modu bilo.

[Boxy]

Марко Миљанов, кучком командиру Нову Спасојеву:

Ново,


Видио си у прво писмо које сам писа Тому с дружином за онога аустринскога посланика; но будући је Томо позват на Цетиње, ти се споразуми с реченом дружином. Може бит' вама се учињело прећерано да га бијете, како сам ви пријед писа. Ја и сам видим да је прећерано, кад би се гледало с гледишта човјечанскога, али несита сила чојства не заслужује.
Ту смо заслугу познали од Косова досад. Свака сила и круна несавјесно се према Срба показала. Они жале нас од трускога тирјанства да не под своје метну. Што ћу говорит' за оно што свако зна? Ђавоља сила нагони да чојек заборави на себе. Ја не би' тога Аустријанца био ни поганио ка слугу своје отаџбине, кад би служио своју, а чува моју. Да 'оће тако и ми бисмо друкчије. Но се добро размислите за ово моје тирјанско с њим поступање. Ми можемо нашу личну увреду праштат и заборављат', али увреду српскога народа нећу заборављат нити ју и за чам замјењиват' са задовољством својијем ни другијем. Себе ћу сваку штету чињет колико биднем могућ', теке српски душман да од мене нема користи.
Моје брбљање, које ми на срце и језик стоји, да прекинем сад. Но, пошто ви се допада да би љепше било друкчије, а ви ајде провате и ово: ако дође ка и што ће доћ' по свој прилици, реците ви њему од моје стране да се не желим великијем назват'. Ако би пита зашто, ваља му укратко казат' да он каже аустринскоме ћесару, да би ја ради(ји) у босанске и ерцеговачке планине под ведријем иебом све муке подносит' њему шгету чињет' и коју рану српску осветит', но уживат' у књажевски чин или ма који други у Арбанију или ђе друго.
Ја би за арбанашки народ свако добро желио и чинио, кад би мога, нека ми Бог зна, но се не може вјероват' великијема да ће добро учињет' народу, а то се види на српски народ којега су избавили од Турака у Босну и 'Ерцеговину. Реците аустринскоме посланику, да каже његовом цару, кад би га Бог на добро обрнуо, па да сједини Српство: Босну и 'Ерцеговину, Црну Гору, Србију и Стару Србију, па да је то српска краљевина, а Срби ће знат' како ће бит' благородни својему избавитељу - бисмо му свакојако добро жељели, више, ако се може, но што му зла сада желимо. Ја, Божа ти вјера, ради(ји) би' му био бит' та' ма' коњушар, но овако књаз или што више; с једном ријечи: ако ви обећа и поштену ријеч да: да ће цару његову као српскога народа пријатељ говорит, сретите га лијепо, а ако не кћене ништа друго до само за моју престоницу, опет ви кажем: ударите му тојаге. Цару и посланику то нека је одговор.
Ако бидне писма од арбанашкога народа, њима ваља одговорит' ка што сам ви пријед писа, па ако би ви преша за чам још била може те ми писат'.

Војвода Марко


Дакле, имамо и примјер гдје у истом писму Марко Миљанов помиње два народа - српски и арбанашки. Пошто је аутор топика упорно тврдио да Марко Миљанов када каже Србин мисли православац, јер кад каже Турчин мисли муслиман, а Латинин му је католик, ево примјера гдје јасно говори арбанашки народ, и српски народ. Дакле, нема везе са религијом, већ са нацијом.

Документ написао Марко Миљанов, управо као и онај на који се позива аутор топика, али указује на другачије мишљење Марка Миљанова о Србима и српству.

[Nobelovac]

Termin "srbin" u Crnoj Gori je oznacavao pravoslavno stanovnistvo, vec krajem 19 vijeka su u Makedoniji, Bosni i Crnoj Gori poceli da prisvajaju taj termin kao etnicki termin (to su radili iskljucivo pravoslavni Makedonci, Bosnjaci i Crnogorci).

Poslije samo pola vijeka dobili smo situaciju da u Makedoniji osjecaj pripadanja srpskom etnosu skoro u potpunosti da nema, u Crnoj Gori taj osjecaj jos postoji kod polovine pravoslavaca, a kod druge polovine ne (interesantno je da taj osjecaj danas postoji uglavnom u perifernim djelovima Crne Gore, tj u onim djelovima koji kroz istoriju nisu imali crnogorski identitet), u Bosni je taj osjecaj u potpunosti prisutan (naravno iskljucivo kod pravoslavnog zivlja).

[Boxy]

Па ја сам и укапирао да је то теза коју неколицина вас брани овдје документима и аргументима.
Али, ја ево износим документа која показују да није тако.

У овоме горе, Марко Миљанов јасно говори о српском народу, као што говори и о арбанашком. У овом документу није поменуо да Црногорце, јер је писао једном Кучу, а Куче ни у једном свом дјелу није назвао Црногорци, што је веома индикативно. Црногорцима је звао људе који су живјели у тадашњој Црној Гори, а не Брдима или Старој Србији. Али и Куче и Црногорце, јасно раздвојене по том географском основу, називао је Србима. Ви кажете да је то радио због православља, а ја не мислим да је тако. Но, да не бих ширио расправу и наводио шта су други рекли, ево навео сам шта је сам Марко Миљанов рекао, јер је то овдје тема, а остала документа, на теме предвиђене за то (кад их пронађем).

[Nobelovac]

Па ја сам и укапирао да је то теза коју неколицина вас брани овдје документима и аргументима.
Али, ја ево износим документа која показују да није тако.

У овоме горе, Марко Миљанов јасно говори о српском народу, као што говори и о арбанашком. У овом документу није поменуо да Црногорце, јер је писао једном Кучу, а Куче ни у једном свом дјелу није назвао Црногорци, што је веома индикативно. Црногорцима је звао људе који су живјели у тадашњој Црној Гори, а не Брдима или Старој Србији. Али и Куче и Црногорце, јасно раздвојене по том географском основу, називао је Србима. Ви кажете да је то радио због православља, а ја не мислим да је тако. Но, да не бих ширио расправу и наводио шта су други рекли, ево навео сам шта је сам Марко Миљанов рекао, јер је то овдје тема, а остала документа, на теме предвиђене за то (кад их пронађем).

Gospodine Boxy, Vi niste iznijeli dokumenta koja pokazuju da nije tako. Ja sam napisao da se krajem 19 vijeka u navedenim zemljama javio osjecaj o pripadanju srpskom etnickom tijelu, ali isto tako je nerijetko jedan isti narod zvan "srbima", "turcima" i "latinima", isto tako su dva razlicata naroda (ili etnosa, kako hocete) zvani jednim imenom "srbima" npr.

Krajem 19 vijeka postojala je jaka struja u pravoslavnom narodu na nasim prostorima koja je aludirala da je pripadanje pravoslavnoj vjeri i pripadnost srpskom etnickom bicu (zanimljivo je da su slovenski muslimani istom zestinom branili da su Turci - izvor Vuk Karadzic, kao sto danas pravoslavni Crnogorci brane da su Srbi).

Na nasim prostorima nacije su se kasno formirale, a vjeroispovijest je imala (ponegdje, npr u Bosni) i presudan uticaj, zbog toga imamo situaciju kakvu imamo.

[Boxy]

Поштујем Ваше мишљење и да различито мислимо, али се не слажем са Вашим ставом, што је потпуно нормална појава на форумима.

Дакле, Ви кажете да се крајем Xix вијека јавио осјећај припадности српском етничком тијелу, а постоје документа и историјски извори који то не говоре у том смјеру.
Такође, заборављате да неки простори данашње Црне Горе нису увијек били Црна Гора, па се самим тим ни људи који су ту живјели нису звали Црногорци, као што се данас зову. И у изворима које Ваша страна, као моји неистомишљеници, наводи види се да су на тим просторима живјели Срби. Дакле, ја никога не нападам, нити желим да покажем да је било који Црногорац данас уствари Србин, или да је било који Србин Црногорац, или било шта тако, јер просто нећу никоме да негирам право на самоопредијељење и национални осјећај, па ако хоћете и понос.
Ја просто говорим о чињеницама из прошлости.

Поздрав

[Nobelovac]

Дакле, Ви кажете да се крајем Xix вијека јавио осјећај припадности српском етничком тијелу, а постоје документа и историјски извори који то не говоре у том смјеру.

Postovani gospodine Boxy,

Govorio sam o vecinskom misljenju, nacija kao danasnji pojam se javila u 19 vijeku (na nasim prostorima). Prije toga je obican covjek mislio samo u terminima plemena i terminima vjere.

Такође, заборављате да неки простори данашње Црне Горе нису увијек били Црна Гора, па се самим тим ни људи који су ту живјели нису звали Црногорци, као што се данас зову.

Slazemo se. Isto tako se Dalmatinci nisu zvali Hrvatima ili Timocani Srbima, da ne pominjem primjere iz drugih evropskih drzava.

И у изворима које Ваша страна, као моји неистомишљеници, наводи види се да су на тим просторима живјели Срби.

Ako ste citali Erdeljanovica onda ste zapazili kada je napisao da su "Crnogorci poseban etnos u srpskom narodu".

Pozdrav

[Boxy]

Ako ste citali Erdeljanovica onda ste zapazili kada je napisao da su "Crnogorci poseban etnos u srpskom narodu".

Pozdrav

Поштовани Nobelovac, уколико се Ви слажете са том тезом, онда нас двојица немамо разлога да се споримо.
Основни мотив мог јављања је да пкажем да Црногорци постоје као народ и вјерујте, аргументовано ћу опонирати свакоме ко тврди да није тако, иако сам Србин, али исто тако да покажем да је коријен данашњих Црногораца српски, тј да су у прошлости имали свијест о припадности ширем корпусу народа, српском, заједно са Србима, који су, од постанка термина Црна Гора, и посебно географског подручја Црна Гора, географски одвојени од Црногораца. Та два народа имају исти коријен, исту прошлост и прије него што је постојала Црна Гора били су један народ. Дакле, у прошлости. А наравно, не спорим да су у одређеном тренутку у историји постали два народа, и не спорим ниједно право Црногорцима у том, националном смислу (оно што је данас проблематично: језик, црква, а некима чак и држава).
То је предмет моје дискусије са Ћипуром, који брани тезу да Црногорци и Срби немају везе, већ да су Црногорци потомци Дукљана, потпуно одвојени од Срба.

[Ćipur]

Crnogorci i Srbi i Njemci i Rusi i Englezi ... su nekada bili jedan narod, prije 15 000 godina.

[Nobelovac]

Postovani gospodine Boxy,

Htio bih da napomenem da termin "etnos" oznacava narode kao slovene, germane, kelte itd. Crnogorci, Srbi, Hrvati, Portugalci itd. ne oznacavaju posebne etnicke skupine vec nacije. Posto znamo da su nacije (u danasnjem smislu) nastajale od 19 vijeka, onda znamo i da je do tog doba "pleme" oznacavalo neku uzu pripadnost (uzu u odnosu na etnos). Ali 'pleme' samo po sebi nikako ne oznacava posebnu etnos, jer svi znamo da Poljaci, Rusi, Hrvati, Srbi itd. pripadaju jednom slovenskom etnosu. Sto je pleme oznacavalo? Pleme je oznacavalo uzu grupaciju ljudi koji zive zajedno i dijele dobro i zlo zajedno.

Zasto sve ovo pisem? Zbog toga sto znamo da su crnogorski i srpski preci uvijek (otkako se zna i za jedne i za druge) zivjeli odvojeno.

Pozdrav

[Nobelovac]

Crnogorci i Srbi i Njemci i Rusi i Englezi ... su nekada bili jedan narod, prije 15 000 godina.

Svi smo mi porijeklom od majmuna, samo je pitanje jesmo li od istog majmuna.

Neki kazu da su Crnogorci veliki, a Srbi mali. Mozda smo mi od gorile, a oni od simpanze.

[Ćipur]

Marko Miljanov je mislio i za Albance da su Srbi!

Iz knjige Marka Miljanova, na kraju knjige su kao dodatak dva pisma.

Ovdje je jedno od ta dva pisma.

Ovo je pismo napisano 1883.
Izgleda da Marku Miljanovu nije bio jasan pojam ''srpski narod''.
Vidimo da je Marko Miljanov mislio da su i Albanci dio srpskog naroda! To je sasvim normalno jer Marko je bio neuk čovjek, on nije bio baš pripadnik intelektualne elite, iako je vjerovatno slušao srbovanja od Nikole i ljudi oko Nikole. Srbe ijekavce je bio izmislio Vuk Karadžić tek 50 godina prije toga, propaganda pravoslavne elite koja je prihvatila Vukov naum da se pokuša na Balkanu za što više ljudi nametnuti sebarsko/srpsko ime, propaganda nije automatski ulazila u narod, narod se branio izmišljanju Srbalja/ratara tako što je pojam Srbin shvatao kao vjerski pojam.
Marko je naučio da čita i piše kad je imao 50 godina, nikada ni na jednom mjestu nije ostavio da piše i govori srpskim jezikom, te prema tome on bi danas bio tretiran kao pravi Dukljanin!
On je vjerovatno imao neku maglovitu predstavu kako su i Albanci bili u Nemanjićkoj državi pa ih je ovđe na ovom mjestu ubacio među Srbe.

Pošto nikada nije spomenuo srpski jezik, Albance je ubrajao među Srbe, imamo i čistih dokaza da je Marko pojam Srbin smatrao za vjerski pojam, iz svega ne možemo ništa drugo zaključiti da je za Marka Miljanova termin Srbin bio vjerski termin!

[Boxy]

Ово је чисто минирање расправе, Ћипуре...

Па ти си на сваку тему, на моје постове одговорио оним на шта сам ја реаговао.

:shock:

Чему спамовање?
Изнио си већ документа, и коментар на њих. Ја сам дао своја и констатовао да се баш и не слаже оно што пише у једнима и оно што пише у другима.
Умјесто коментара на то, ти опет копираш оно прво... То није дискусија, то је ометање дискусије.


Nobelovac, имамо нешто другачији приступ овој проблематици, јер имамо другачија схватања тих појмова. Но, то не смета да се око доста тога сложимо, а да дискутујемо на основу чињеница око онога око чега се не слажемо.

Поздрав