Desanka Maksimović

[secretly]

Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

[apsolutno_nemoguca]

Joooj, ja nju nikako ali bas nikako ne volim. Ne bih znala cak ni da definisem zasto, ali mi se ne svidja. Da li zbog tema, da li zbog nacina pisanje ili forsiranja u skolama... ne znam.

[secretly]

Стрепња

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и страх.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и ћему?
Издалека само све ко звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два!

[sta_ce_nama_soferima_kuca]

Da li zbog tema, da li zbog nacina pisanje ili forsiranja u skolama...

Ja njen opus i stil i ne bih mogao drugachije da okarakterishem nego kao shkolske.

[underwater love]

Gurale je komunjare naprijed zbog krvave bajke kao i gomilu drugih netalentovanih i patetičnih kretena.

[bubby[Y]]

ne volEm

Ona mi vjerovatno najgadnije pjesnikinja inače,i najbolja iz čitanke za osnovne škole..i da.. volim onaj njen romančić.. Buntovan razred..mada je skroz soc realistički..al ga volEm..a pjesmu joj,baš nijednu, ne volem..

[GAGA]

imam fobiju od desanke. gledala sam je daaaavno dok je bila ziva na TV-u. neka djecica i srbije su pravili intervju sa njom i ostala mi je urezana u sjecanje slika te smezurane, skoro celave babuskare, i frka mi je bilo od nje.
a njen opus... no comment brate.
secretly, koje si godiste?

[cvrcnuta]

Ja njen opus i stil i ne bih mogao drugachije da okarakterishem nego kao shkolske.

Ma jok. Odlicna pjesnikinja. Samo su gurali u prvi plan pogresne pjesme. Niko ne moze da opovrgne ljepotu pjesama "Opomena" i "Na buri".Rakic je imao samo jednu pjesmu vrijednu pomena. Ona vise njih. Svi su oni imali promasaje.Al ona je... samo pogresno citirana od pogresnih ljudi. Ipak, velika pjesnikinja.


OPOMENA

Čuj, reću ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira. PROLETNJE PESME

Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;

kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;

kako čezne za svim što bi život mog'o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo:
tako su mu velike čežnje mu i nade.

Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.







ČEŽNJA U TUĐINI

Da mi je da ne umrem u tuđini
Lepe su sve bukove u zemlji česte,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi što se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.

Ali kut zemlje na kom smo žito želi
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
čija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovska,
krvavo nam je bliska i sveta.

U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao žbun što na bratovom grobu cveta,
kao mrav što njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rođeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.




NA BURI

Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.

Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
sto svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.

Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.

[GAGA]

oooo zemljo Indijo!!!

[_senorita_]

~Krvava bajka~

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka,
na brdovitom Balkanu,
umrla je muchenichkom smrcu
cheta djaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rodjeni,
isto su im tekli shkolski dani,
na iste svechanosti
zajedno su vodjeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka,
na brdovitom Balkanu,
umrla je muchenichkom smrcu
cheta djaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u djachkoj klupi
cheta malena
i iste zadatke teshke
reshavala:koliko mozhe
putnik ako ide peshke...
i tako redom.

Misli su im bile pune
istih brojki
i po sveskama u shkolskoj torbi
besmisleno lezhalo bezbroj
petica i dvojki.

Pregrsht istih snova,
istih tajni,
rodoljubivih i ljubavnih,
stiskali su u dnu dzhepova.
I chinilo se svakom
da ce dugo,
da ce vrlo dugo
trchati ispod svoda plava,
dok sve zadatke na svetu
ne posavrshava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka,
na brdovitom Balkanu,
umrla je muchenichkom smrcu
cheta djaka
u istom danu.

Dechaka redovi celi
uzeli su se za ruke
i sa shkolskog zadnjeg chasa
na streljanje poshli mirno,
kao da smrt nije nishta.
Drugova redovi celi,
istog chasa su se uzneli
do vechnog boravishta.:cry:

Ni ja lichno ne volim D.Maksimovic,ali ova pjesma je za

[GAGA]

jes brate krvava bajka jeee vrh!
pogotovo onaj dio kad su svi pelcovani i to..

[underwater love]

jes brate krvava bajka jeee vrh!
pogotovo onaj dio kad su svi pelcovani i to..

Ahahahahahahha.... a zato te volim brat moj!

[apsolutno_nemoguca]

O qq!

Znaci, ako je zbog cega ne volim to je zbog ove proklete Krvave bajke. A kad cujem ''ne nemoj mi prici'' i ''sreca je lepa samo dok se ceka'' dodje mi da zapalim svaku knjigu!

Dajte ljudi, ko moze nju da voli?

[underwater love]

Njena mama?

[cupka]

Ne mogu je podnijet :roll:
QQ čime su nama mozgove ispirali u školu pi ne viđeli se :burp:

[Trinity from Zion]

Uvijek je bilo pisaca, pjesnika koje je drzava gurala... Nekada sam bila odusevljena sa njom. Sada, sto vise vrijeme prolazi, sve sam veceg ubijedjenja da su njene pjesme bezveze... mada ima par izuzataka.