Najljubavniji stihovi...

[tvserijepg]

МИРОСЛАВ АНТИЋ

ПЕСМА ЗА НАС ДВОЈЕ

Знам, мора бити да је тако:
никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје.
По образима ветар ме млати.
Чупа дрвећу жуту косу.
У који део града да свратим?
Дан је низ мутне улице просут.
Вуцарам около два празна ока,
гледам у лица пролазника.
Кога да питам,
смешан и мокар,
зашто је нисам срео никад?
Ил' је већ било?
Требало корак?
Можда је сасвим до мене дошла,
ал' ја: за угао скренуо,
горак,
а она: не знајући прошла.
Можда смо целу јесен обишли
у жудњи лудој, подједнакој,
а за корак се мимоишли?
Да. Мора бити да је тако.

[tvserijepg]

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ

У МОЈОЈ ГЛАВИ СТАНУЈЕШ

У мојој глави станујеш: ту ти је
Соба и мали балкон с ког пуца
Видик на моје мисли најтананије.

Понекад слушаш како ми закуца
Срце ко живи лептир из кутије.

Ја ти одшкринем врата: низ басамаке
Силазиш у врт за ког нико не зна.

На поветарцу лебдиш попут сламке.

(Док за то време, можда: неопрезна
Стојиш на неком рубу, испред замке...)

Некад (у мојој глави док баш скачеш
У морску пену, испод сунца, гола)

спазим те како по киши прескачеш
Барице и сва у блату до пола
Журиш на посао с лицем ко да плачеш.

Пролази дан за даном и сва свота
Времена твог се по два пута збира:
Па пола око мога клупка мота.

Видим са твога лица пуног мира
Да не знаш како живиш два живота.

У мојој глави станујеш и дубиш
Црне и беле ходнике за моје
Мисли: како ми бежиш ил ме љубиш?

Ван тебе друге мисли не постоје.
Само док спавам ти се некуд губиш...

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Iz moga svijeta gdje si bila čudo,
ti zauvijek odlaziš. A šta će
od moga čuda ostati u svijetu drugih ljudi?


O zašto, moje čudo, rastat ćeš se sa mnom
i biti nekom samo žena?


Šta možeš biti ti na zemlji, zvijezdo moga neba?




(A.B.Šimić)

[Đetić Sokolić]

"Maria"

María flota en la duda
pero desnuda no sabe dudar.
María después del deseo
naufraga en el miedo
de todo este mal.
( Maria floats in uncertainty
but naked she does not know how to doubt.
After the desire Maria
sinks in the fear
of all this hurt. )

María imagina qué rosas
blancas se posan a su alrededor
y no hay un espejo que esconda
su facha redonda,
su oficio de amor.
( Maria imagines that white
roses land around her
and there is no mirror that can hide
her round appearance,
her occupation of love. )

María es María,
mar y algarabía, nube lunar.
María es María,
todo lo que haría
por volverla a besar.
( Maria is Maria
sea and uproar, lunar cloud.
Maria is Maria,
all I would do
to kiss her again. )

María desde la paleta
de un pintor, discreta volvió a despertar
es que la belleza estaría
rescatada un día
por la libertad.
( Maria from the palette
of a painter, discreetly [she] woke back up
it's just beauty would be
rescued one day
by liberty. )

María entre las voces
unos la conocen, otros nada más.
María es un cuento que espera
como primavera
volver a llegar.
( Maria amid the voices
some know her, others nothing more.
Maria is a story that lies waiting
like springtime
to come back. )

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"Samo jednom kretnjom da si blizu
neveselim vrtovima mojim
što već sahnu, klonuli od bdijenja.
Ali, noć je i svijet je daleko
a ja ne znam mir tvoj. Ptice moje
s tvojih su grana sašle. I sjaj zore
iz mojih zjena odlazi zauvijek
u uvrijeđenu zemlju zaborava
u kojoj je neznano ime ljubavi.''


Vesna Parun

[tigrovo_oko]

“SITTING IN THE ORCHARD”

A man sits in an orchard, fruit trees full and the vines plump. He has his head on his knee; his eyes are closed.
His friend says, “Why stay sunk in mystical meditation when the world is like this? Such visible grace.”
He replies, “This outer is an elaboration of the inner. I prefer the origin.”
Natural beauty is a tree limb reflected
in the water of a creek, quivering there, not there.
The growing that moves in the soul
is more real than tree limbs and reflections.
We laugh and feel happy or sad over all this.
Try instead to get a scent
of the true orchard.
Taste the vineyard within the vineyard.

[Oljce]

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

I sad već znam...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

[the_sacrament]

Doplivao sam do nje, probio se kroz mrežu i načinio telom kavez od zagrljaja. Mreže su se zamrsile i pomešale niti. Umesto da nas ulove, mi smo ulovili njih. I motali smo u vodi moji dušu na njenu i njenu na moju. I prvi put sam shvatio da je ovo, što činimo, mnogo veće od ljubavi.
Da plivamo kroz večnost.

[Oljce]

Za:

Ako jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućeš ono što sam izmislio samo da bih Tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?"
Javno iznosim rečenice kojima sam Te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o Tebi,
Pucajući u plafon izjavljivao sam da Te volim
I sve što sam lepo rekao o drugima Tebi je namenjeno,
Dok sam sTtobom govorio telefonom

Moja krv je tekla žicom do Tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koza ubijenih životinja čine Tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.
Ja, sin ženin, ćeri čovekova, Tebi sam ovako govorio:

"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izleteće iz nje kamenje veće od naše planete,
Oko bivše zemlje ostaće kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porušenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "

Neka mi bude zabranjeno da Te volim,
Hoću da ispaštam, hoću da pokažem šta mogu da učinim za Tebe.
Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu,
Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u Tvoju kuću!
Neka poštari odbiju da Ti uruče moja pisma
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona.

Sve što je rečeno o budućnosti,
Da je rečeno o Tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u Tebe ono što je uzidano u hramove,

Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono što se govori tuđim ženama ja sam govorio Tebi,
Iz punih pluća pod šlemom i pod punom ratnom spremom,
Jer ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi
Zato što me voliš ja volim sve ostalo,
I nikome ne želim zlo.

Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naživeo!
Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muškarac imao bih najboljeg druga!

Neka se izvrne sav svet i na levak sruči u Tebe,
Neka niče drveće koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica,
Neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoće,
Neka se slonovi uvuku u mišje rupe!

Neka moju dušu grubo istovare na prvom đubrištu,
Neka najjači glasovi sruše sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kiše,
Neka sve ostane čisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
SVAKO KO POMISLI DA TE VIŠE VOLI!!!....

[Artemis]

Ne ispisuj reči
na kori vetra,
ispisuj ih na sebi
i na licu ljudi.
Osloni se na veselost
kada upoznaš tugu.
Govori o ljubavi kada si
zaboravio boju mržnje.
Istražuj tajnu stvari
da te ne zavede njena boja.
Neka te pronađu
satima prividno usnulog,
ali požudnog kao more...


H. P. Olivares

[technus]

'Svetlost ulicnih lampi odbijala se o kapi vina koja je lezala na tvojim usnama. Casu si jako stisla, ne pustas, ne pricas. A ja se gubim dok gledam te, zedan ostah iako vec litar popih. O najlepsa moja, veruj mi, jos bih.'

[tigrovo_oko]

There is a game we should play,
And it goes like this:

We hold hands and look into each other's eyes
And scan each other's face.

Then I say,
"Now tell me a difference you see between us."

And you might respond,
"Hafiz, your nose is ten times bigger than mine!"

Then I would say
"Yes, my dear, almost ten times!"

But let's keep playing.
Let's go deeper,
Go deeper.
For if we do,
Our spirits will embrace
And interweave.

Our union will be so glorious
That even God
Will not be able to tell us apart.

There is a wonderful game
We should play with everyone
And it goes like this...

[Mephistopheles]

The winter's hurt recovers with the warm;
The parched green restored is with shade;
What warmth, alas! may serve for to disarm
The frozen heart, that mine in flame hath made?

H.Howard

[Raquel]

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom


Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu


Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi


Tražiti te ne znači živjeti
vec slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
vec bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.

[Domaćin]

[hemel crna gora]

SLUCAJNO

[SIZE=4] Slucajno sam te video veceri neke,
slucajno te zavoleo sledeceg dana,
i slucajno si otisla iz mog zivota,
mada razlog za to nisi znala.

Sve je proteklo tako brzo,
slucajno si me ljubila devojko lazna,
zasto sam morao da te zavolim,
kad slucajno si mi bila toliko vazna.

I mrzim,i volim,i tebe nemam,
slucajno mrznja i ljubav se bore,
slucajno ne mogu vise da zivim,
dok gledam druge kako se vole.

I niceg nema,i zvona zvone,
novo je jutro,novi je dan,
hteo bih da sam sve sanjao samo,
al' suvise boli da bio bi san.[/SIZE]

[Power87]

Dan je tmuran, ja mamuran
nemoj sreco, nemoj danas
da ispravljas krive Drine
mozes doci do istine
pusti ladje neka tonu
daj mi sodu bikarbonu

Ti si kriva zbog mog piva
nemoj sreco, nemoj danas
mi smo danas, blago meni
poprilicno promaseni
ima mnogo losih dana
kod ljubavnih veterana

Ref.
Mi smo eto blizu kraja
jedan korak od ocaja
cuvaj malo nade za nas
nemoj sreco, nemoj danas
nemoj sreco
ma nemoj danas

Nemoj danas, molim te
danas me pusti na miru
jutro ce promijeniti sve
idi negde plesi
idi molim te negde plesi

Bolje spreci ruzne reci
nemoj sreco, nemoj danas
nase greske u tisini
nisu jos na povrsini
mene neki djavo tera
skuvaj kafu bez secera
trt

[Artemis]

Tvoja tišina
piše duga pisma
i tvoja odsutnost
nema svoje ime.
Sa druge strane razuma
još uvek dolutaš
sanjiv i djetinjasto zanesen
nekim tako običnim stvarima.
Ostaviš otiske prstiju
izgužvanu postelju
i par stihova pride.
Da ne zaboravim
i nikad sebi ne oprostim
što te sa svakim jutrom
opet izgubim.
Tebe koji si dan
i noć
i onaj san
koji se čeka
životima uzastopno.


M.V.

[hemel crna gora]

Noci su tamnije nego inace, reci sada cak I suvisne. Pusti cutanje neka govori svoje, neka najlepsa dela nikada ne budu ucinjena.Zbog ponosa, koji svaku stvar deli na dva dela. Iako su nekad bila cvrsta poput kamena, sada je svaka polovina slabija, smrvljena, pretvorena u prasinu, sa kojom ce mozda vetar da se poigra, pa se u letu sretnu onako slucajno i pogledaju kao da nikada nista nije ni bilo.

[the_sacrament]

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strasnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio šstri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrc razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemiri olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradjbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.
Horhe Luis Borhes – Pretnja

[laky123]

Ovako je bio plan - da te volim jedan dan, ali dan je ipak vrijeme kratko, a tebe voljeti je baš slatko. Ma bolje je meni bez toga plana pa da te volim svakoga dana.

[laky123]

Želio bih da sam zvijezda. Cijele noći bih promatrao tvoje prekrasno lice i milovao tvoje snove. Jedino čega bih se bojao, bila bi zora koja bi me na cijelu vječnost jednog dana odvojila od tebe.

[laky123]

Ljubav su mora, ljubav su neba, ljubav je sve što ljudima treba, ljubav je potok sto teče iz raja, a poljubac je mostić što dva srca spaja.

[laky123]

Bez tebe dan mi je hladan,
Bez tebe mi drhti tlo pod nogama,
Ali ono najvažnije još ti ipak nisam rekla...

Volim te više od svega,
Volim te više od...
...malo je reći života jer zapamti
TI SI MOJ ŽIVOT!