Najljubavniji stihovi...

**Iva V.** · 26-11-12, 08:57

[SIZE=3]Фалиш ми опет,
а још не знам ко си.
И даље те чекам,
доћи ћеш, знам.

Зажмурим и пустим
да ме срце носи.
Узећу тебе,
себе ћу да дам.

Кад ће се наши
укрстити пути?
Не могу више
да путујем сам.

Пролазе дани,
али време стоји.
Журим и чекам
тај чаробни трен.

Кад душе се споје
и опет се родим.
Тад певаће срце,
ја остаћу нем.

*Мирослав Антић[/SIZE]

**Iva V.** · 26-11-12, 08:58

U običnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao,
bar sam pošteno kiriju platio,
na ovom svetu što sam živeo
možda sam nekome jad iscelio,
i nekom u zenice sjaj namamio,
i u komšiluk zvezde doselio,
u prozor svitanja uramio
ako mi život krila skrati,
i sneg u oku počne da veje,
znam, bar se neću pokajati
što sam umeo da se smejem

**Iva V.** · 26-11-12, 08:59

Neko ode za pticama. Neko padne čim se vine.
Al' divno je, al' najteže kad u glavi nadješ krila i obletis maštom samo za trenutak sve visine.

**^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^** · 03-12-12, 10:21

Zagrizao sam noćas mjesec...imao je okus krvi.. a ja sam vjetar..prostor između sunca i tebe...

**^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^** · 04-12-12, 11:03

Ostala si mi dužna zagrljaj!
I jetru, i pet kutija cigareta, i dvadeset rolni toalet papira!
Dodaću tome i ljubav, dva preskočena doručka i jedno javno držanje za ruke!
Da svedem račun: ukupno 173 eura!

Pričao sam ti o svojim najvećim strahovima,
o tome koliko sam mali i nebitan,
drhtao sam pred tvojim odgovorima,
i ti tako hladna učinila si da se ja osjećam sitan..

Učio sam te da zviždiš,
da pljuješ i bogami da psuješ,
pokazao sam ti ljude koje volim i omiljena mjesta,
pričao viceve i uživao dok se smiješ..

Zaboravila si ponijeti svoj miris,
svoju zamršenu kosu na jastuku,
svoj glas, hod i pogled,
zaboravila si svoju dosadnu muziku..

Ostao ti je i lak za nokte, glupačo!
I otvorena kesica smokija!
Zaboravila si i ovo brdo uspomena i ovih sedam slika,
ostala ti je ukosnica i blic misao- da si možda moja..

Pišem ti ovo pismo jer se planiram napiti,
pa ću poslije biti kukavica naglas ti sve reći,
i možda me u 'ko broji više kom' pozivu, ubijediš da nemaš dug,
no onaj dužnički zagrljaj ne opraštam, on postaje sve veći!

**puppy** · 04-12-12, 12:22

A Special Feeling

I knew it was special from the very start,
It envelopes my body, my core, my heart.
A shining, uplifting, persistent feeling,
It embraces and warms my entire being.

This special feeling lights my soul on fire,
It burns with amazing delight, warm desire.
How lucky I am to have this in my life,
A most cherished feeling, wonderfully nice.

Let me name this feeling, it is all about you,
It is my undying, everlasting love for you.
I love you, my dearest sweetheart,
Nothing in the world can keep us apart.

:couple_inlove:

**moonchie** · 04-12-12, 13:29

'Every time I think of you
I got a shot right through with a bolt of blue
It's no problem of mine
And it's a problem I find
Living a life that I can't leave behind.'

**Artemis** · 04-12-12, 15:43

Sve što osećamo odavno su zabeležili oni što su, poput nas,
mislili da niko nije i neće voleti, poput njih.
Balzamovana osećanja na hartiji ostaju večno da liče na sebe
i na one koji će se prepoznati i tumačiti ih nemirom svog srca.
Malo je radosti u tim hijeroglifima, razumljivim jedino onima
koji su ih pisali i onima koji sličnim dioptrijom čitaju život.
Ljubav, počinilac najvećeg genocida u istoriji čovečanstva.
Milioni duša, ugašenih za života, počivaju u masovnom beznađu,
nemoćne da same sebe oplakuju, pa koriste tuđe suze.
Baulja po hartiji ranjena duša, cedi sebe iz sebe, kap po kap.
U želji da ostavi vidljivi trag sebe, ostavlja fleku po fleku,
krastu po krastu, slovo po slovo. I tako vekovima.
Ispisuju se recepti za pronalaženje sebe između redova.
Što je nežnije, to je bolnije. Sreća u nesreći, radost u tuzi.
Gruba mi je hartija bila, bledo mi je bilo mastilo za trag o tebi.
Morao sam stih da izvezem zlatnim nitima uspomene na tebe,
na praznini lica moje sateneske duše, ostavljajući sebe na naličju.
Stotine uboda samo za zareze, svaki ubod potvrda
postojanja živih delova duše i test njenih refleksa.
Boli, al’ stisnem, već stisnuto srce, pa nastavim.
Ne žalim. Pogledaj kakav sam raskošan kič stvorio.
Da sam bar jedno slovo sebi posvetio, imala bi razlog i ti mene da voliš,
ali moja duša nije meni namenjena.

Slučajni pogled Boga, upućen meni, skretao sam ka tebi,
jer mi, osim tebe, ništa od Njega nije trebalo, a tebi bi dobro došao,
da se požališ na mene, da ga zamoliš da mi pokaže gde mi je mesto.
Dobro je, barem te se On nagledao, kad nisam mogao ja
i bolje se od mene, Bogu hvala, brinuo o tebi.
Nobelova nagrada za nemir pripada tebi.
Sećam se, mislio sam da sam se samo zaljubio,
kad ono ljubav, a naivno verovah da se od nje ne umire.
Jedva si me uverila da umem da se radujem
i sâm sam, najzad, naučio da biti srećan nije sramota.
Sastavio sam se i prvi put sreo veći deo svojih delova.
Sećam se da sam sebe, onog pre tebe, zaboravio
i mislio da ću umeti, ovako amaterski, da te volim.
Mislila si da sam poseban, a samo sam bio drugačiji
i trudio se da ti dokažem da nisi drugačija, već posebna.

Nikad te nisam pitao kako mi je pošlo za rukom da mi pođeš za rukom,
kao saputnica, zaštitnica, prekretnica…
Otkrij mi barem trik kojim si zavežljaj od sukna iz mojih grudi
pretvorila u satenski i sklonila na sigurno, u svoje grudi,
daleko od moje neprirodne potrebe za prekomernom nežnošću.
Saten k’o saten, klizi, kao i sve tvoje čime ga ukrašavam,
a ja bandoglav, odsanjam svako slovo, domaštam, ako treba,
dotegnem uzdahom, pevušeći našu pesmu… Ne znaš da imamo našu pesmu?
Jednom ću stati pred hor i orkestar, dirigovati trepavicama svoj san,
dok ne naučiš da ga slušaš, dok ne pokušaš…
Pusti snove, pusti snovi.
Ponekad pero, kojim te provlačim kroz saten, zapne, moram da param
ono u šta sam do maločas verovao, pa boli više nego inače.
Ista ti, isti ja, a ninašta ne ličimo, jer sam hteo da nas ulepšam.
Drugim slovima pokušam da nas dočaram, drugim rečima opravdam,
mada znam da ne bih uspeo ni da sam pismeniji.
Ipak vezem, kako priliči nama ovakvima bez vas takvih.

Ti si moj najbolji drug, kom sam poverio samo jednu tajnu,
dovoljnu, da znaš da nisi želja, već žena koje sam željan.
Na vreme si shvatila da mi je čast da me baš ti ubiješ
i da u tome nema tvoje krivice, ni zasluge, čak ni dokaza.
Na vreme si shvatila da ljubav to može i bez tvog prisustva.
Šta god da me zadesi, skončaću u snu. U snu o tebi.
Ne brini, nadživeće me, zbog tebe, ovo moje srce.
I kada me ne bude, a već sam nestrpljiv, svratiću ponekad,
da me želja mine, kad već nije uspela za života.
Nagodiću se sa dežurnim đavolom da me ne šalje kao utvaru, ili duha,
ako ne pristane, moraću da se iskradem, da dođem kao ja,
jer ja ću uvek biti ja, kada si ti u pitanju. Izvini.
Samo ću te iz prikrajka gledati, po navici,
tek da ti budem sreća, il’ nešto slično, nevidljivo.
Ne brini, neću ti u snove, neću ih ponovo kvariti.
Ne znam samo kako da uvračam da me zaboraviš,
a budeš svesna koliko si posebna bila, meni drugačijem,
suviše hrabrom da bih se propio, suviše slabom da bih te prosio.
Evo, ne volim te, ljubavi moja. Neću da me nosiš na duši,
da imaš nesanicu, kao ja, da te znoj obliva, kao mene,
da te starost pita znaš li šta si propustila,
ako sam te zaista voleo, kao što jesam.
Ne volim te, dušo moja. I bolji od mene su lagali da umeju.
Spokojna budi i srećna, voli kako se voli, a ne ovako, kao ja.
Voli tako da ne boli, da se zna početak i kraj, voli tako da preživiš.
Strepim da će te ljubiti neko kome ćeš dosaditi,
pa ćeš shvatiti da si najlepša i najvrednija na svetu bila samo meni,
mada sam bio višak u tvom životu, kao i u svom.
Zameraćeš što te nisam upozorio na sve nedaće koje te čekaju.
Ja samo ne želim da te plašim životom
i ne želim da znaš da će te boleti ovo što me boli,
a manje bi bolelo kada bih znao da neće boleti i tebe.
Razvezem priču, ne umem da stanem, dok ne posustanem,
a moraću, mada me vučeš za srce da dodam još nešto.
Na predzadnjem stepeniku do neba čovek se zbog nečeg pokaje,
a ja se stidim što nisam umeo doslovno da te opišem.
Bez konca, jače boli svaki ubod ovog kitnjastog veza,
namenjenog meni, da mi bude pokrov, kad nije mogao biti naša postelja.
Čitav svet bih mogao presvući satenom, protkanim zlatnim nitima,
da mi je tebe, uz ovo malo sebe, dok ti je mene.
Ne smemo ništa, sve ostalo smemo. Možemo sve, a ne možemo ništa.
Dopustili smo da oni koji se nisu pronašli budu srećniji od nas.

G.T.

**Oljce** · 05-12-12, 20:54

Sometimes I feel like throwing my hands up in the air
I know I can count on you
Sometimes I feel like saying "Lord I just don't care"
But you've got the love I need to see me through
Sometimes it seems that the going is just too rough
And things go wrong no matter what I do
Now and then it seems that life is just too much
But you've got the love I need to see me through

When food is gone you are my daily need
When friends are gone I know my savior's love is real
You know it's real

**Oljce** · 05-12-12, 21:11

Na veđama mi ona stoji
I kose su joj u mojima,
I ima oblik ruku mojih,
Očiju mojih boju ima,
U mojoj sjeni ona tone
Kao kamen u nebesima.
Oči joj uvijek otvorene
I spavati me ne puštaju.
Njezini snovi u punom sjaju
Tjeraju sunca da ishlape,
I čine da se smijem, plačem,
Da govorim kad nemam o čem.

**Oljce** · 05-12-12, 21:13

Jedino će moj život doista umrijeti
Za mene, jednom.
Jedino trava zna ukus zemlje.
Jedino krv moja čezne, doista,
Za mojim srcem, dok ga napušta.
Vazduh je visok, ti si visoka,
Visoka je tuga moja.
Tuga moja čuje još nerođene pse
Koji laju na ljude
Još nerođene.
Dolazi vrijeme da umiru konji.
Dolazi vrijeme da ostare mašine.
Dolazi vrijeme kad pada hladna kiša
I sve žene imaju tvoju glavu
I nose tvoje haljine.
Dolazi i jedna velika, bijela ptica,
Da snese mjesec na nebo.

**Oljce** · 05-12-12, 21:14

Obucena u nevinost
I voljeh je kao dete.

Zatim se odenula
U neznam kakve haljine,
I pobegoh od nje mrzeci je nesvesno.

Na koncu posta kraljica
S raskosnim nakitom...
Kako se zucno i besmisleno srdih.

Ali kada se pocela svlaciti,
Ja joj se nasmesih.

Ostala je u tunici
Svoje davne nevinosti
Ponovo u nju verovah.

I ostavila je tuniku,
I kaza se sasvim, gola...
O strasti moga bica, poezijo
Gola, i zauvek moja.

**p0tpUN0_pUkl4** · 07-12-12, 13:11

Give up your heart left broken
And let that mistake pass on
'Cause the love that you lost
Wasn't worth what it cost
And in time you'll be glad it's gone

**weezy** · 08-12-12, 09:28

Strepnja
Prestat cu da te volim, prestat cu da te gledam, prestat cu da ti se divim, kad prestanem da zivim.

Ne,nemoj mi prići!Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe nagoveštaj da.

Ne,nemoj mi prići!Ima više draži
ova slatka strepnja,čekanje i str'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne,nemoj mi prići!Našto to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne,nek mi ne priđu oka tvoja dva!

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:04

Postoje trenuci kada mi nedostajes
Tako jako, da pozelim
Da te izvadim iz misli
I zagrlim u stvarnosti

Ovo je jedan od tih trenutaka
Moje oci traze tvoj pogled
Moje telo zeli tvoj dodir
Moje usne bi ljubile tvoje

Smem li da ti kazem da te volim
Smem li da ti kazem da mi trebas
Cujes li nocas moj glas?
Osecas li poljupce koje ti saljem?

Pogledaj u svoje srce
Tamo ces me naci
Pogledaj u svoje misli
Tamo te nestrpljivo cekam."

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:05

Reci mi,
Kako izgledam?
Jer ja u ogledalu vidim neku zenu
Sasvim prosecnu,
pomalo ogrubelu od hladnih vetrova...
Reci mi,
Kakva sam?
Jer pod prstima samo hrapavost osecam...
Reci mi,
Gde sam?
Kad god se okrenem oko sebe,
vidim samo senke zastrasujucih obrisa,
koje igraju, igraju, igraju
u nekim cudnim ritmovima...
Reci mi,
Cija sam?
Jer ja ponekad osecam kako mi se meso odvaja
na hiljadu parcica
koje gladne zveri dograbe istog trenutka...
Reci mi,
Ima li sjaja u mojim ocima?
Jer ja samo vidim dve smedje mrlje
u kojima se mesec vise ne ogleda,
u kojima se zvezda Danica vise ne kupa,
u kojima vise nema tvoga odraza...
Reci mi,
Pomislis li ponekad na mene?

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:10

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:11

Ne mogu nikad previse imati
onih trenukaka dok te gledam
kada ko andjeo prodjes karaj mene
srce bi moje da ti predam

Dal je to ljubav il nesto vise
Jos nikog nisam voleo tako
i mnogo puta dok gledam tebe
os srece ko malo dete plako...

Nikada ne mogu imati previse
onih ternutaka dok mislim na tebe
jer ti si ono sto silno zelim
i da te imam samo za sebe.....

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:12

Dok sedim sam na klupi toj
secanja naviru pred ocima mojim
sve one lepe trenutke pamtim
jer zelim dodir usnama tvojim.....

Kada se neko toliko voli
da li se moze voeti druga
Jer kada samo nisi kraj mene
Srce moje ispuni tuga...

Dani bez tebe kao i godne
jer kad te nama i vreme stoji
kada mi sapces kolko me volis
Fale mi oni osmesi tvoji

Molim te draga sad samo jedno
Nemoj mi nikad zadati boli
lagati nemoj nikada mila
Jer ne znas kolko srce te voli....

Moja je ljubav ko suza cista
A srce moje nad tobom bdije
Jer ako draga nisi kraj mene
Ni dusa moja tad ziva nije....

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:14

Ja te volim draga moja
jer si meni vatra ziva
pa te molim kad dolazis
da mi kupis jos par piva.....

Pravo kuci sposla zuri, mnogo te volim....

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:14

Svaka suza u tvom oku
Srce moje strasno dira
jer znas da te ludo volim
i zvog toga nemam mira.....

Zao mi je kada patis
I kada si ti nesrecna
Ja te volim srcem celim
O ljubavi moja vecna....

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:15

U suton mirnu iso sam kuci
Poznatim putem kraj kule stare
Zanesen tako u misli svoje
Koraci moji tisinu kvare

Posmatram kako sunce se gasi
Nebo je bilo u mnogo boja
I tad odjednom slucajno sasvim
Ja spazih mila dva oka tvoja....

Sta li se tada u srcu zbilo
Od tada ono ne zna za sebe
Vec kao ludo iz grudi bije
I mislim mila samo na tebe....

Opijen s tobom od tada ja sam
Nekad pomislim da razum gubim
Od prvog casa kad sam te vido
Ja stalno mastam da tebe ljubim....

Ne mogu a da ne mislim na te
Zato i pisem stihove ove
Jer sva ta moja osecanja
Narod naprosto ljubav zove...

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:16

Kad nisi samnom ko da ne zivim
Ljudi je mnogo a ja sam sam
Jer srce moje o tebi sniva
Mnogo te volim to dobro znam

Ja ne znam reci kolko te volim
Al srce moje za tobom bije
Jer ma koliko ljubavi bilo
ljubav jos niko izmerio nije

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:18

LJUBAV
Zbog tebe, u rascvjetanim vrtovima
čeznem za mirisima proljeća.
Zaboravio sam tvoje lice, ne sjećam se vise tvojih ruku;
kako su se tvoje usne našle na mojima?
Zbog tebe, volim bijele uspavane kipove po parkovima;
bijele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas, tvoj sretan smijeh;
zaboravio sam tvoje oči.
Poput cvijeta sa svojim mirisom,
ja u sebi nosim maglovito sjećanje na tebe.
Živim sa boli poput rane; dotakneš li me samo,
smrtno ćeš me povrijediti.
Tvoja milovanja me obavijaju,
poput bršljana na sjetnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav,
još uvijek išćem odraz tvog lika u svakom oknu.
Zbog tebe, teški mirisi ljeta nanose mi bol;
zbog tebe, opet tražim oko sebe
proročanske znakove nenadanih želja:
padajuće zvijezde, komete.

**Beli vuk** · 09-12-12, 08:19

Ako se sretnemo

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za sve besane noci
i nedovršene snove u njima.
Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene prièe o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.
Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene price o životu.
U tome smo uvek bili dobri!
Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!
Necu Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!
A više od svega,
ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,
necu Ti oprostiti
VREME kad nismo bili zajedno.
Znaš da nam ga je uvek bilo malo!

Ljiljana Petrovic

Thread: Najljubavniji stihovi...

Thread Tools

Display

Thread Information

Users Browsing this Thread

Bookmarks

Bookmarks

Posting Permissions