Najljubavniji stihovi...

[Raquel]

PUTEVI BOJA

O, najlepša moja
Ja odlazim
I neću te povesti sa sobom
Na put
Koji svako mora
Proći sam.
Put tajnovit
Put
Dalek.
A kraja teško da mu znam.
Kamen bi palata da bude
Vrhom da dodirne Mesečev dlan.
Tako i luda što u meni čuči
Želi da proklija, potrči i dokuči
Da postane neko i odsanja san.
I evo, kročim na stazu bez konca
Pod pretnjom sablje ili pištolja
Svoj Divlji zapad
il' svoj Sveti gral
Tražim u ovoj suludoj trci
U kojoj cepam nebo
Sam.
Uhvatiću iskru Svetlosti
Tamo negde
Tebi na dar, da bude samo tvoja
Uhvatiću je dok lutam
Daleko, daleko
Putevima boja
I penjem se uz stene, uprkos vetru
Stopama Uzvišenih
il' tragom onih Palih.
Počinjem svoju odiseju
Za tebe, moja boginjo.
Odseci pletenice
I čekaj da se vratim
A ja dohvatiću Glas
Tamo negde
Tebi, mila Moja
Dohvatiću ga dok lutam
Daleko, daleko
Putevima boja.

Bio jednom crnobeli Vitez
Zatočenik bez sna
Skitač bez predaha
Bez vere, bez nevere
Hita dalje i više
Bez jedara galije, bez krila Pegaza
Ako sudbina bude zatražila ono što uzmem
Možda i ne budem dovoljno snažan da umrem
Da izdržim rodeo
Da pregrmim turnir smrti
I budem dostojan mora kojim sam brodio.
Ali osvojiću Mir
Tamo negde
Tebi, Mila moja
Osvojiću ga dok lutam
Daleko, daleko
Putevima boja.

Bio jednom crnobeli vitez
Zatočenik bez doma
Junak bez podviga
Bez Đavola, bez Boga
Hita dalje i više
Bez neba punog ptica, bez ratnog pokliča.
Ostavljam te, ali te ne gubim
Neka ti ništa ne prekine San
Makar i sluđen, kud god da pođem
Gubeći tebe, gubim se
i sam.
O, najlepša moja
O, najlepša, zbogom
Ovu stazu moram da premerim svojom nogom
Misleći na tebe
Zbunjen obojenim plamom
Odlazim da novoga sebe upoznam tamo.

Bio jednom žuti vitez što ukrade konja sa hridina
I kristal iz rudnika sna, pa u inat javi od dimnjaka načini bezbroj koralnih zidina
I svi ljudi što razumeše, krenuše, jer je istina.

Bio jednom crveni vitez što prkosi mećavama
Preko jaruga do zaklonjenog neba, Tebi i Sebi kliče
Preko golemog mora Jave, sve dalje, sve više.

Bio jednom plavi vitez koji
ote mladost proleća
I oslobodi dizalice iz okova gradilišta
I krenu putem svoje Duše
Gde ćeš stići
I ti, mila moja
Ako jednom
budeš
krenula
putevima boja.