Žena kao inspiracija...

**Raquel** · 04-02-12, 23:15

getaway, dearest.. Ja b' ovu na sticky

TIJELO ŽENE

Tijelo žene, bijeli brežuljci, bedra bijela,
ti si spodobna svijetu u svom činu nuđenja,
Moje tijelo divljeg ratara u tebi kopaž
i izbacuje sina iz dubine zemlje.
Bijah osamljen kao tunel. Od mene bježahu ptice
i noć je u mene nadirala svojom moćnom najezdom.
Da bih se nadživio, kovao sam te kao oružje,
Kao strijelu u svom luku, kao kamen u praćki.
Ali dolazi trenutak osvete i ja te ljubim.
Tijelo od kože, od mahovine, od mlijeka čvrsta i lakoma.
Ah, pehari grudi! Ah oči odsutnosti!
Ah, ruže prepona! Ah, glas tvoj spor i tužan
Tijelo žene moje, ostat će u tvojoj ljupkosti.
Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!
Tamna korita u kojima žeđ vječita traje,
i umor traje, i patnja beskonačna.

Pablo Neruda

***the_sacrament*** · 04-02-12, 23:17

Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima narod, pa ćeš ga prepoznati”.
Na Piskarevskom groblju, u Lenjingradu, ja sam video vašu sliku, draga Tanja, video sam vaš dnevnik, jedan od najpotresnijih tekstova u istoriji čovečanstva, i ja vam, evo, pišem ovo sa jednog ugla Nevskog prospekta.

U Lenjingradu je proleće, mila moja. Uskoro počinju bele noći, mostovi se otvaraju kao ruke uperene u nebo...
Čekao sam vas sinoć na Fontanki, pre tri dana tražio sam vas sav lud od Ladoge do Finskog zaliva, jurio sam pokraj Neve taksijem osamdeset kilometara.A vi ste umrli.Ovo je moj izgubljeni randevu.

Da sam sreo neku ženu kojoj je sada trideset osam godina,
a liči na vas, pozvao bih je u „Angleter“
gde je umro moj brat po pesmi Sergej Jesenjin,
obešen o jednom kaminu, poručio bih dve votke od po sto grama i dve kafe.
Vi biste popili kafu, ja obe votke,
i ja bih vas voleo.
Ljubio bih vam dlanove,mila moja,
jer ste me tako rasplakali da nikad neću zaboraviti Lenjingrad.

Počelo je četvrtog septembra 1941. Hitler je štampao pozivnice za bal u „Astoriji“ povodom osvajanja Lenjingrada.
A nikad ga nije osvojio: 872 dana trajala je blokada.
U vašem dnevniku čitam: Ženja umrla 28. decembra u 12,30 časova 1941.
Babuška umrla 25. januara 42.
Leka umro 17. marta u pet časova 1942.
Ujka Vasja 13. aprila u dva časa noću.
Ujka Ljoša je u 4 časa 1942.
Mama u 7,30 ujutro 13. maja 1942.
Svi Savićevi su umrli.
Ostala samo Tanja.
Umrli svi.

Devet listova iskinutih iz notesa. Jedna od najpotresnijih istorija.
A na Piskarevskom groblju leži više od milion ljudi
zajedno sa vašom mamom, babuškom, braćom, sestrama, ujacima.
Vi ste umrli, kako mi ovde kažu,
na Putu života,
na ledu Ladoškog jezera,
i ja vas uzalud čekam ove noći po ulicama Lenjingrada,
tražim vaše oči u očima žena koje prolaze,
vaš osmehu osmehu devojke
koja u metrou čita Ljermontova,
u gužvi onih što traže kartu više za teatar imena Kirova,
gde ne gledam Žizelu nego vas kako se dižete iz groba... Tanja.

Prever je rekao: Rat je zaista jedna velika svinjarija,
ali to je najmanje što se o tome može reći.
Osećam da bih vas voleo,
pio votku,
skakao u Nevu,
imao s vama decu,
a od svega samo mi u ušima zvone stihovi
Olge Bergolc: "Niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno".

Dvadeset šest hektara mrtvih.
Ispod zemlje čudna neka muzika koja mi razvija živce
i dovodi me do ludila.
I jedno srce koje kuca iz zemlje, ljudsko.
Gledam fotografije iz opsade: dečak nalik na skelet,
lep kao moj sin, sa očima od neba.
Ljudi koji čine poslednje korake na zemlji
i umiru od gladi.
Deset hiljada i četrdeset tri čoveka u jednom danu.

Tanja, ne mogu da vam opišem kako Lenjingrad izgleda danas.
Ja sam nekad govorio da je Pariz najlepši na svetu,
a sad se stidim
Svaki put kad dođem u Rusiju doneću vam cveće.
I kako je naš jedini randevu izgubljen,
propao, nema ga,
dajem vam reč da ću svoju decu naučiti da mrze rat
i da budu dobri ljudi.
Drugo, sem votke, sem suza,
stvarno ne umem...

Mika Antić

**Raquel** · 04-02-12, 23:23

CRNA ŽENA

Naga ženo, crna ženo,
odenuta svojom bojom što život je, obličjem svojim što lepota je!
Stasao sam u tvojoj seni; nežnost tvojih ruku povijala mi je oči.
I evo gde u srcu Leta i Juga, otkrivam te, Zemljo obećana, s vrha visoke spržene vrleti
a tvoja me lepota zgromi posred srca, poput orlove munje.
Naga ženo, tamna ženo,
zreli plode čvrstog mesa, mračna omamo crnog vina, usta što lirskim čine mi usta,
savano čistih obzorja, savano treperava od vatrenih milovanja Vetra istočnjaka,
tam-tame izvajani, tam-tame zategnuti što grmiš pod prstima pobednika.
Tvoj duboki glas kontraalta duhovna je pesma Voljene.
Naga ženo, tamna ženo,
ulje koje ni dašak ne mreška, mirno ulje na slabinama atlete, na slabinama kraljevićâ Malija,
gazelo božanskih gležanja, biserne kapi zvezde su na noći tvoje kože,
slasti igara duha, odblesci crvenog zlata na tvojoj puti što se talasasto presijava
u tami tvoje kose, vedri se moja teskoba na bliskim suncima tvojih očiju.
Naga ženo, crna ženo,
opevam tvoju lepotu što mine, obličje koje utvrđujem u Večnome,
pre no što te Sudba ljubomorna u prah pretvori da njime nahrani korenje života.

Leopold Sedar Sengor

**backero** · 04-02-12, 23:46

Jest, nema na tebi nijednoga dela
Da se mome oku mogao da skrije,
Nijedog prevoja blistavog ti tela
Da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka case
Ti preda me stupas sva sjajna i ziva,
Znam kada ce suze oko da ti kvase,
Znam kad ti se dusa milostom preliva,

A kad u njoj nosis svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako cudno druga,
I nikada slicna jucerasnjoj zeni.

Ta moc tvoja cudna zaslepljiva mene
Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, jedanput ko i druge zene,
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...

**FiX** · 05-02-12, 08:26

Originally Posted by Raquel

CRNA ŽENA

Naga ženo, crna ženo,
odenuta svojom bojom što život je, obličjem svojim što lepota je!
Stasao sam u tvojoj seni; nežnost tvojih ruku povijala mi je oči.
I evo gde u srcu Leta i Juga, otkrivam te, Zemljo obećana, s vrha visoke spržene vrleti
a tvoja me lepota zgromi posred srca, poput orlove munje.
Naga ženo, tamna ženo,
zreli plode čvrstog mesa, mračna omamo crnog vina, usta što lirskim čine mi usta,
savano čistih obzorja, savano treperava od vatrenih milovanja Vetra istočnjaka,
tam-tame izvajani, tam-tame zategnuti što grmiš pod prstima pobednika.
Tvoj duboki glas kontraalta duhovna je pesma Voljene.
Naga ženo, tamna ženo,
ulje koje ni dašak ne mreška, mirno ulje na slabinama atlete, na slabinama kraljevićâ Malija,
gazelo božanskih gležanja, biserne kapi zvezde su na noći tvoje kože,
slasti igara duha, odblesci crvenog zlata na tvojoj puti što se talasasto presijava
u tami tvoje kose, vedri se moja teskoba na bliskim suncima tvojih očiju.
Naga ženo, crna ženo,
opevam tvoju lepotu što mine, obličje koje utvrđujem u Večnome,
pre no što te Sudba ljubomorna u prah pretvori da njime nahrani korenje života.

Leopold Sedar Sengor

crna zenooooooo, prokletaaaa bilaaaaaa sta uciniii oooooooood meneeeeeeee!

**aLaPaCha** · 05-02-12, 13:22

Zene pocinju bivati duboko milosrdne tek kad su i same dubokonesrecne, u sreci su bezdusne i pustoglave, sasvim obratno od covekakoji je dobar samo kad je srecan. Kod zena je urodjeno da vara na malo i na veliko, svesno i nesvesno,namerno i nenamerno, a vrlo cesto i bez ikakve zle namere, i cak sasvimcesto iz najbolje namere: u najvise slucajeva, samo da bi se vecmadopala. Ali jedna zena samo vredi koliko voli, a ona vara i kadanajvecma voli. Ima zena koje nikad ne kazu laz, ali nikad ne kazucelu istinu... Pronaci dobru zenu, to je tesko kao pronaci u svom vrtuizvor petroliuma. Zena voli coveka dok joj veruje. I onda kada ga ne voli, ona trazida joj ipak veruje. Ne voli se braniti ni kad je kriva; i hoce da imailuziju da je drzite za dobru i kad to nije. Kad je ne drzite za dobru,ona veruje da je vise ne drzite ni za lepu. A njoj nije dovoljno nida izgleda lepa, nego hoce da bude i jedina lepa. Kad zena treba da sepocne braniti, ona se ne brani, nego prestane da voli i pocinje da mrzi.Zato, ne objasnjavaj se, nego ili uzmi ili ostavi. - Duboko je uvredjenakad je prave krivom, a nije kriva; a jos je vise uvredjena ako joj kazuda je kriva kada to odista jeste. Zena nema osecanja odgovornosti kaoni dete; i ona se brani suzama, a ne razumevanjem. Ali i kada moli zaoprostenje, to ne znaci da priznaje krivicu, nego izbegava grube scene. Brak se najcesce sastoji od jednog lazova i jednog nasilnika. Zenekada lazu, one uvek lazu na krupno i totalno; i kad imaju da sakrijusitnicu, zene negiraju i sve drugo sto je s tom sitnicom u vezi, i tobrzo, odlucno i konacno. Nije nigde bila, nije nikoga videla, nije nistacula; ne poznaje uopste osobu za koju je vezuju zli jezici; nije biloniceg... Ako hocete da vas zena voli, treba joj dati prilike da vas sto putaslaze, i da uvek izgleda kao da to ne vidite. Zena je i inace uvek jedno bice za sebe i za ceo svet, a drugo zacoveka kojeg voli. Nikad ne pitajte zenu da vam kaze nesto od svoje proslosti. Nijednane voli da ima proslost, niti joj daje kakvu cenu; a ako vam krijeproslost, to nije zato da nju ne sacuva za sebe, nego da vas ne izgubi.Ako hoce da precuti proslost, to je i zato sto je zena prema proslostiodista ravnodusna, jer zena po prirodi nije romantik. Zena ne podnosispomen. Ona bezdusno sve krije jer ne zeli da ima oci ni na cemu stonije u vezi sa covekom kojeg voli u tom trenutku. Zena zivi s dana nadan. I danas je vise na zemlji samoubistava zbog propale ljubavi, negozbog propalog imanja ili propale casti. Prosecni covek uvek voli visezenu nego ljubav. Kod zena je sasvim obratno: retko je kojoj zenidovoljan samo covek, i koja ne cezne da bude voljena. Istina, mnogose na svetu manje misli o ljubavi nego sto izgleda. Ljubav na svetuodrzavaju samo zene i pesnici. Covek voli ljubav - bol, a zena voli ljubav - radost. Prvi znak da jedna zena odista ljubi, to je kad se u njoj javi neo-doljiva i bolna zelja da dobije dete od coveka kojeg voli. Vise za zenu vredi jedan dobar kalambur nego najdublja Njutnovaistina. Za nju vise vredi covek duhovit nego dubok, i a vise blistavnego duhovit. Svaka zena je dosadna osim one koju volimo. Medjutim, zeni nijedosadan nego samo onaj covek koji joj se ne divi, ili koji je nezeli, ili koji se ne divi makar njenom ukusu, ili se ne interesujebar njenim psetom. Najlepsa je zena u ljubavi ona za koju kazemo da je lepa a neznamo zasto.

**Raquel** · 06-02-12, 19:53

Pesma ženi

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviðenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Roðena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

**Raquel** · 08-02-12, 01:45

ČEŽNJA

Ženu koji volim, koja je gospa moja,
pokaži mi je, Bože, ako je volja tvoja,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koja je svjetlost za ove oči moje,
za kojom stalno plačem, pokaži mi je, Bože,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koju si stvorio ljepšom od svih žena
koje poznam, Bože, pusti da je gledam,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koju si dao da je više volim
nego sebe, Bože, daj da s njome zborim,
ako ne, smrt mi zadaj

Bernal de Bonaval

***the_sacrament*** · 11-02-12, 16:32

Vi pamtite.
Vi sve pamtite, znamo,
kako sam stajao vama sučelice;
uzrujani ste išli sobom amo - tamo
i grube mi riječi
bacali u lice.

Govorili ste:
rastati se treba,
slomio vas je
ovaj život gadan.
Vama je steći svoju koru hljeba,
a meni , zna se,
da sve niže padam.

Ljubljena !
Srce niste dali meni.
I niste znali da sred toga drača
ja bijah kao konj, i sav u pjeni,
ošinut bičem smiona jahača.
Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura,
mučim se zato što ne mogu znati
kamo nas sudba događaja gura..

Licem uz lice
lica vidjet nije.
Bolje se vidi na odstojanju.
Kad more kipi ili vrije -
brod je u bijednome stanju.

Zemlja je brod !
A nju je netko
u novu slavu, život novi,
po buri, k obzorju dalekom
usmjeri, pa neka plovi.

Tko odnas nije na palubi tako
psovao, bljuvao i padao s nogu?
Malo je tih što sasvim lako
valjanje takvo podnijeti mogu.

Tako sam i ja,
uz huku voda,
no dobro znajući što radim
sišao na dno ovog broda,
jer povračanja tog se gadim.

To dno bje
ruska krčma neka
i ja uz čašu, svakim danom,
znajući, patnji nema lijeka,
ubijam sebe
u otrovu pjanom.

O, ljubljena!
Ja bijah zao
i oči su vaše
bolno sjale,
jer pred vama sam često znao
tračiti vrijeme na skandale.

Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura,
mučim se za to
što ne mogu znati
kamo nas udes događaja gura.

Godine su prošle,
ja sam, u dobu inom,
ne osjećam i ne mislim po starom.
I govorim za praznike, uz vino:
hvala i slava krmilaru!

Danas me neka
tiha nježnost peče.
Sjetih se vašeg umora i jada.
I evo, žurim,
hoću da vam rečem
kakav sam bio
i kakav sam sada!

Ljubljena!
Mogu ponosno da pišem,
ja nisam pao umirući
i sad u ovoj zemlji, više
od sviju, suputnik sam ljući.

Ja nisam taj
što bijah tada.
Ne bih vas mučio
ko u ono vrijeme.
Za znamen slobode
i časnoga roda
čak do Lamanchea spreman sam
da krenem.

Oprostite mi
ja znam - Vi ste druga -!
Vi provodite s mužem život čedan
i ne treba vam prošli jad i tuga.
i ja sam vama
posve nepotreban.

Nek život vodi vaš
zvijezda što plamti,
pod toplim dlanom obnovljene sjeni.
No s pozdravima
zauvijek vas pamti
poznanik dobri, vaš...

**BLACK_MAGIC_WOMAN** · 12-02-12, 12:37

"U životu, dragi moj prijatelju, nije reč o tome da osvojite što je moguće veći broj žena, jer je to samo spoljašnji uspeh. Reč je, pre svega, o tome da negujete sopstvene visoke zahteve, jer se u njima ogleda mera vaše lične vrednosti. Zapamtite, dragi prijatelju, da pravi ribar vraća sitne ribice u vodu!" M.KUNDERA

**Raquel** · 08-03-12, 17:34

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...

**Random** · 08-03-12, 19:26

Umro stari pjesnik, umrla Emina
ostala je pusta basca od jasmina;
salomljen je ibrik, uvelo je cvjece
pjesma o Emini nikad umrijet nece...

Konacno dobri postovi...thumbsup

Legenda kaze da je bila najljepsa zena u Mostaru. Ono sto znamo jeste da Santic nije bio dovoljno dobar za nju. Ako vec pominjes zenu kao inspiraciju, onda je Santic pocetak svake mudrosti.

**Raquel** · 08-03-12, 20:02

Sitna mafijo.

**^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^** · 12-03-12, 10:36

ZALJUBLJENA

Ona stoji na mojim očnim kapcima
I njene kose zamršene su u mojima
Njeno telo ima oblik mojih ruku
Ona je boje mojih očiju
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo

Ona ima uvek otvorene oči
I ne dopušta mi da spavam
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare
Zbog njih se smejem plačem i smejem
Govorim a ništa ne kazujem.

Pol Elijar

**^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^** · 21-03-12, 09:35

Jovan Ducic
OCI

Beskonacne tvoje oci, mlada zeno,
Dve duge veceri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke sto uznemireno
Imaju sum slutnje u granama bora,

Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve zene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponocne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noc streme.

Oci moje zene, mracni triumf ploti,
Koje vecnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor nasle u njenoj cistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oci sijaju se s toga,
Dalekim i cudnim sjajem ushicenja,
Kao neke oci sto videse Boga.

Cuvaju na svojoj beskonacnoj mrezi
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oci nepregledne, na cijem dnu lezi
Velika i mracna slabost ocajanja.

**Raquel** · 21-07-12, 18:18

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje zube.
Pjesme? Šta ćeš od mojih pjesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćeš od mojih pjesama koje ne mogu da te ljube?

Tako je dobro što nismo ni ptice ni bogomojci u predvečerje
i što nemamo krila već ruke.
Posljednje što nas čeka ne može biti naša smrt, jer želje naše krvi negdje su moraju nastaviti.

Ti si žena, mala,
ti si mala žena,
i jedan besmrtni avgust donio te u moje balade.
Ostani s mojim Volim koje će nadživjeti sve moje tužaljke, sve moje promjene.

Kraj mojih očiju ostani.

Nadživjećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nježni i oholi,
bježeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.

Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tijela naša ležaće pod nijemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranite naše usne,
i naše mrtve poglede da ne zgazite.

**Raquel** · 21-07-12, 18:22

O one žene u životu
u čije oči još se iz nijedne duše
ljubav nije zagledala!

Ja gledam:
nevidljive prođu ulicama
i ko da kradu prostor
kroz koji idu

Za njih
na rubu njine duše počinje tuđina

Te žene u se izgubljene
i teškom ćutnjom zaključane!
Te žene
s beskrajnim Unutra!
One
nasloniv uho prisluškuju
kroz dane i noći svog života.

Ja priđem k njima neosjetnim koracima
i uzmem blijedu meku ruku:
Ne plašite se mene! Ja u duši nosim ljubav

One
na moju ruku stave svoje srce
i onda umru s ove zemlje
u krajeve za njih Bogom određene