Crnogorski referendum o nezavisnosti

[Vasilj]

iz Nezavisnih novina

Crnogorski referendum o nezavisnosti
Pise: Zarko Korac/Nezavisne Novine

Bauk crnogorskog referenduma o nezavisnosti kruzi danas Srbijom. Deo politicke elite, okupljen oko Vojislava Kostunice, aktivno se ukljucio u borbu protiv referenduma. U Beogradu se odrzavaju i javni i tajni sastanci, na kojima se sa predstavnicima antireferendumske koalicije u Crnoj Gori razmatra kako da se spreci eventualno odvajanje ovog “najsrpskijeg dela drzavne zajednice”.

To se, naravno, cini tradicionalno “legalisticki”. Otvara se pitanje prava na ucesce na referendumu, sa otvorenim pretnjama da u Srbiji postoji veliko biracko telo koje nece prihvatiti “razbijanje drzavne zajednice”. Da stvar bude zanimljivija, u toj kampanji aktivno ucestvuje i crnogorski vladika, koji bi bar prema nekim civilizacijskim standardima, trebao da zastupa vernike i referendumske i antireferendumske Crne Gore. Ali, njemu je bavljenje politikom ocigledno prece od smirivanja stranackih strasti.

Analiticari bi rekli da se uvek uoci krupnih politickih odluka polarizuju strane i da je i u Srbiji i Crnoj Gori zapocelo zauzimanje pozicija pred referendum. Ali, ovakva analiza ispustila bi najvaznije, vreme i mesto gde dolazi do osporavanja referenduma. Naime, Beograd ima bogato iskustvo sa osporavanjem prava na izjasnjavanje o drzavnoj nezavisnosti. Tone mastila i najstrasnija drzavna propaganda su bile upotrebljene da se pokaze da postoje “drzavotvorni i nedrzavotvorni narodi” i da ovi drugi nemaju prava na odluku o referendumu o nezavisnosti. U tome su ucestvovali “nacionalni intelektualci”, kategorija najostrascenijih sovinista, koji su bili obicni propagandisti rezima. Oni su i pripremili teren za prihvatanje nasilja, kao konacnog sredstva kojim treba spreciti ”otcepljenje”. Ako je nesto bila sustina Miloseviceve politike, onda je to ova arogancija u negiranju prava na nacionalno izjasnjavanje. Od njega su svi bezali upravo zbog ovog autistickog sovinizma, koji se drugima nametao kao jedini moguci oblik zivljenja.

Strasno je danas gledati kako se ta matrica obnavlja. Pema pravu Crne Gore da se izjasni u kakvom drzavnom obliku ce postojati, veci deo srpske politicke elite se odnosi sa prezirom dostojnim glavnog haskog optuzenika. Cak je i slika ista, neki stari drzavni propagandisti su se ponovo javili. Emocije se slicno podsticu: price o nezahvalnosti, laksem zajednickom putu kroz istoriju ili bliskosti. Razlika je, naravno, umor stanovnistva Srbije posle cetiri rata i promena okruzenja. Evropa je svoju lekciju naucila, a nema vise ni JNA, da brani svoje privilegije napadajuci vlastiti narod.

Za Kostunicu se s razlogom istice da je veliki restaurator nekih od osnovnih ideja Milosevicevog rezima. Obicno se navodi saradnja sa nereformisanim SPS i kadrovski kontinuitet. Ali, pravi restauratorski duh se vidi pre svega na pitanju eventualne crnogorske samostalnosti. On ne samo da ne vidi da je Milosevic bio potpuno nesposoban da shvati pravo drugih da odlucuju o sebi, vec da se u tome i krije tragedija bivse Jugoslavije. Autoritarni, antidemokratski duh, upravo je nesposoban da prihvati jedno od osnovnih nacela moderne gradjanske drzave - prava gradjana da se i pojedinacno i kolektivno izjasnjavaju o svojoj sudbini. To pravo se ne moze potrositi, kako su neki kod nas pisali. Ono je temelj liberalne ideje. Uostalom, ako neko veruje da je za gradjane Crne Gore najbolje da zive u drzavnoj zajednici sa Srbijom, on bi trebao da insistira na referendumu koji bi to potvrdio. Naravno. istina je obrnuta, svi protivnici crnogorskog referenduma boje se njegovog rezultata i zato i traze njegovo odlaganje.

Za Srbiju pitanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore vise je od pitanja njene sopstvene samostalnosti. To je, pre svega, pitanje diskontinuiteta sa politikom koja je proizvela tragediju u bivsoj Jugoslaviji. Ali, iznad svega sposobnosti da se iz istorijskih poraza izvuce odgovarajuce iskustvo. Posmatrajuci stav Crkve, dela politicke elite, vodecih medija i obicnih gradjana u Srbiji, stice se utisak da jos nema dovoljno svesti da je poraz Milosevica, poraz politickih ideja koje se u odnosu na Crnu Goru obnavljaju u Srbiji.

[milovan]

Nacionalizam ,SIDA i Komunizam,
zive i umiru sa pacijentom,
problem je u tome,
shto se ne nazire mogucnost, da ja njima idem na saucheshce.

Ako neko u listu od rijechi "PO B(J)EDI" u chituljama, prochita da je jedno od ova tri zla, preminulo i da se sahranjuje parema iz fonda PIO, nek mi javi da doletim na saucheshce, na jedan od tih HRVATSKIH aerodruma.

E kako ste mi pametni i racionalni, blago majci koja vas voli silom prirode, za oslobonioce Prevlajke, neka stave jastuchnice na glavu ili navlake, kako nas oslobodishe SLOBODANOVI oslobodioci od chistoga obraza, da grdni shetamo po svijetu,

bruke i sramote za chetiri generacije, kamata na kamatu,
i ti ratnici bi josh ratovali, zlatili se majci, shto tako ratnichki nadareni, ispiljeshe iz pizde materine, da od dugova i sramote, ne mozemo zivjet.

[Crnncogorac]

Postoji jedan problem kod Kostunice. Milosevic je bar imao karakter, to priznaju i njegovi najveci politicki neprijatelji.
Kostunica nema karakter. Obavijen "legalizmom" kao dijetepelenama, iz njega izviru tudji stavovi i ideje, koje on samo prenosi do slusalaca.
Naravno to su ideje srpskih fasistickih akademika, odavno od Boga razbozene politikantsko-sexualno izvitoperene SPS, terazijskih crnogoraca, koji vriste od uzas od kad je crnogorski narod rekao da mi vise nemamo namjeru da ginemo za njihove, srpske, ciljeve, kojih su se prvi oni odricali...
Taj spisak je podugacak, ali ja bih najvise volio da znam ko su skriveni glasovi iz njegovih usta.
Ko je to dovoljno mocan da ubije premijera i toliko mladih, o Boze greote, vojnika koji su se nasli u pogresno vrijeme, na mjesto dje su upravo stizali konvoji koji cuvaju Ratka Mladica!
DA LI JE RATKO MLADIC ZAPRAVO PREMIJER???