Search:

we are all connected
some how
my
sad
dead friend

performing
on life stage
your
and my edge

for the end
could I say my friend
that might be
a band
is all
I realy need

not a friendship
not a love seed
just

don't let me to wait
untill last train
blow away my brain

don't judge me wrong
cause
my chose is strong
again

my soul has a sprain

RAT-TA-TA-TA (regruter)

Ochi nebeski plave, kosa svetla, leprshava, meka kao paperje. Kozha negovana, glatka.
Dobro informisan. Koncerti, zhurke, trend mesta.
Uvek sa poslednjim igrachkama za...

TAO

Tamo na brdu iznad Studenjaka, na Bezanijskoj Kosi, zivi Tao.
Svoje paralelne zivote uskladjuje veoma uspesno. Steceno u jednom, vrlo se dobro prodaje u Beogradskom, a par beogradskih fora,...

spada li profesija u dosadu?

spada li zivot u profesiju?

svi dogadjaji i likovi su stvarni...i poneko ime...sve podudarnosti slucajne

RAJA ( LJUDI GA NE VOLE )

Najvise na svetu svetu, Raja je voleo peraja.
I takmicio se i bio prvi.
I trenirao...

ne rekoh
nikada
nikome
volim te
znci li da greshim

znaci li da hodam
stazama pustim
il' se samo oblak gusti
nadvio nad

ispljunuh
ko zgustak krvi
prvi put da se kajem

a dalje
shishti
lipti
izbija iz mene
i ne staje
pokajanje

izgleda da je stigao dan da se danas sa nepunih 38 sretnem sa Vitom...hocu da svisnem...

BAKI U VAKUUMU

Cale ce mi srediti za film.
STA! Necu da radim za dzabe.
STA! bolje da mi on to zavrsi kad ima vezu. Znam tipove koji se nesto eksponiraju i kao ovo i ono, a na kraju...nista....

imam grupu prica pod opstim naslovom
BEOGRADSKI DECACI TIH 90-TIH
(pretpostavljam da se od tad nista nije promenilo...postoji kretanje...sada vise nisam u zemlji gde se govori moj jezik...niti cu...

ras,
dva,
tri,chetire,pjat,
vishel zajchik poguljat...

ptice,ptice
grabljivice
raznese me na sve strane
od njih se krijem,branim

bezim,bezim
vetar mi bije u lice
ptice
svevidice

bolje je bez misterija!
bicu ugusena
gomilom
malih
nistavnih mizerija
koje sam upela da smislim

razloga nikada nije ni bilo!

ima jedna slika
na zidu
u kuci moje bake

reka pokrece
mlinove
tockove jake

kameni tockovi
zito melju

kada se reka navali
na obale
ona se razlije
a obale
sruse

korito postaje siroko
tok spor
reka plitka
voda

poput ranjene zveri
skrivene u zbunju
lizem ranu

strela zarivena duboko
u oko razuma
oslepela je moju snagu

izbegavam da priznam
bojim se bola
moja je sada dusa gola

bacena pored puta
kao parce suvog hleba
ispod beskrajnog plavog neba

procice bol, razocaranje, ocajanje
procice sva prolazna...

pogled
u pustinju
bez rastinja

suvo
usamljeno drvo
kao skelet zaboravljenih misli

bez hlada
bez nade

pogled
u pustinju
bez rastinja

suvo
usamljeno drvo
kao skelet zaboravljenih misli

bez hlada
bez nade

sta to cini
da se roje misli moje
sta im ne da da se skrase
tu u glavi
koju sedi pramenovi krase

sta sprecava
misli
da se smire
da ne vriju

skupo me je kostala samoca
nemirna i stroga

skupo me staja'
zivot bez toga

stoga

lutam ulicama pustim

pripekog ranu
uzarenim gvozdjem
mozda boli manje nego prije

sad cekam da prodje
bol od uzarenog gvozdja

suze,suze,suze
i okrvavlena bluza