Pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću
Specijalni tretman
DRAGI GOSPODINE PREDSEDNIČE,
1. EVROPA: Već gotovo 20 godina živim i radim veoma uspešno, kao arhitekta, u Londonu. Napustio sam zemlju koja je bila u tehnološkom razvoju ne mnogo iza Zapadne Evrope. Desili su se ratovi, i dok je ceo svet išao napred, mi smo išli samo nazad. Onda je pao jedan režim kojeg smo odmah okrivili za sva zla koja su se dešavala u našoj novijoj istoriji. Izgledalo je da nas ništa ne može sprečiti da krenemo napred!
2. TEHNOLOGIJA: Danas sam na Internetu naišao na stranicu vaše partije. Izgleda "svetski". Dizajn je dobar, može se naći puno korisnih informacija, čak se može direktno kontaktirati Predsednik. Super! Sad vidimo šta znači demokratija. Gledajući to, čovek ne može a da ne zaključi da smo na pravom putu ka toj obećanoj Evropi.
3. STVARNOST: Pre neki dan (tačnije 11/07/04), moja mama - starica od 78 godina - putovala je iz Beograda za London. Na aerodromu su je izdvojili iz reda, i odveli u prostoriju za pretres bez ikakvog objašnjenja. Sve su stvari izvadili iz torbe i pregledali svaki detalj. Novčanik su pregledali i spolja i iznutra. Našli su (o zločin!) da nije prijavila tačnu količinu novca koji nosi - rekla je da ima oko 1.500 evra, a imala je više (nešto oko 2.000, uzimajući u obzir sitne novčanice i nešto funti koje sam joj ja dao). Onda je došla službenica koja vrši lični pretres. Skinuli su joj maramu (tipična marama koju većina muslimanskih žena nosi), i pregledali kosu - znate li vi, pobogu, šta se sve može u kosi sakriti! Zatim je morala da skine bluzu i podigne pantalone (starica od 78 godina) da bi je detaljno pregledali. Suze su pošle i nije mogla izdržati da u strahu ne upita šta to traže, na šta je dobila odgovor da oni samo rade svoj posao (kakvo glupo pitanje!) Kad je sve bilo gotovo, uplakana žena se obukla, spakovala svoje stvari, i ponovo sela u kolica. Da, zamalo da zaboravim, ona se slabo kreće, pa koristi kolica.
Nijedna reč izvinjenja!
Nijedna reč objašnjenja!
E, sad ono glavno. Prošle godina, tačnije 14/06/03, ponovo su ISTU ženu izdvojili iz reda, i ponovo pretresli. Doduše taj put nije morala da se svlači - super je prošla. Kakva koincidencija! Dva puta na aerodromu, na izlasku iz SVOJE zemlje, i oba puta "specijalni tretman".
Možete samo zamisliti šta se sad u muslimanskim krugovima priča. Jedina žena obučena prepoznatljivo kao muslimanka, je već dva puta, moram da kažem, maltretirana. Kod tih ljudi još ne mogu da izađu iz glave sećanja na izdvajanja iz redova u Štrpcima i Severinu. Muftija je već obavešten, kao i ministar za prava manjina. To se, normalno, tumači provokacijom muslimana, a i kako bi drugačije.
Možda to za većinu ljudi u Srbiji nije bitno, tih nekoliko stotina hiljada ljudi treba da ćute i rade ono što im se kaže, ali nemoj da nas čudi kad se oni osećaju otuđeni i zapostavljeni u svojoj rođenoj zemlji.
Ja lično znam puno ljudi koji su slično tretirani u prošlosti i više nikad ne putuju preko Beograda - strah ih je, kažu! Sada idu preko Sarajeva ili Skoplja i onda putuju autobusom.
4. ZAKLJUČAK: Ako se i udaljimo od nacionalnih konotacija (što bih ja stvarno hteo), ponašanje osoblja na aerodromu je bilo vrlo daleko od Evrope kojoj težimo. Pretresati osobu (pogotovu staricu u kolicima) na IZLASKU iz zemlje je, najblaže rečeno, neuobičajena stvar, a da se ne kaže razlog, i da se posle neuspešne "istrage" ne kaže ni reč izvinjenja - to je, izvinite, mnogo više "balkanski" postupak.
Ko je to uradio (dva puta), zašto je to uradio, kako to često rade, kako biraju "žrtve", to se nije moglo saznati ni u prošlom režimu, a nažalost ni sada. Pozvati nekog na odgovornost za zloupotrebu svoga položaja je u našoj zemlji i dalje onoliko daleko koliko smo i mi udaljeni od Evrope.
MNOGO !
Nažalost.
S POŠTOVANJEM,
Faris Kapetanović LONDON
P.S.: Jako mi je drago kad vidim da se u mojoj (i dalje mojoj) zemlji, dešavaju pozitivne stvari - DS se jako dobro kompjuterizovao i sl.- ali me užasno rastuži kad shvatim gde smo, i da nijedna promena režima neće učiniti da se tako lako pomerimo.
