14 mart 2002 dan rodjenja Srbogore

Anonimni zvaničnici Evropske unije odgovaraju Đukanoviću i Vujanoviću

Komisija i EU nikad nijesu tražile ništa van Povelje


Brisel (Beta) - Evropska komisija pomno očekuje formiranje reformske vlade u Srbiji da bi sa državnom zajednicom SCG krenula u sprovođenje prioriteta u "evropskom partnerstvu" između EU i SCG i ne traži ništa više od Podgorice, ili Beograda, od onoga što je utvrđeno Ustavnom poveljom SCG.
To su agenciji Beta u Briselu rekli izvori Evropske komisije i Savjeta ministara EU, naglasivši uvjerenje evropske petnaestorice da se Srbija i Crna Gora mogu brže i bolje uključiti u evropske strukture kroz državnu zajednicu.
Oni su time odgovorili i na molbu da se osvrnu na izjave crnogorskog predsjednika, Filipa Vujanovića, i premijera, Mila Đukanovića, da politička kriza u Srbiji koči put Crne Gore ka EU, uz upozorenje da bi se rješenje moglo naći mirnim razdvajanjem ili sačekati referendum, predviđen Beogradskim sporazumom.
Visoki predstavnik EU, Havijer Solana, je tim povodom, prije nekoliko dana, ponovio stav da je za Srbiju i Crnu Goru bolje da ostanu zajedno, ako žele da što prije uđu u Evropu.
Njegovi saradnici su, štaviše, ukazali na to da je državna zajednica umnogome bila uspješnija u odnosu na razvoj u Srbiji, pa i u Crnoj Gori.
Zvaničnici u Evropskoj komisiji su, na tvrdnju Đukanovića da Komisija dodatnim zahtjevima gura SCG ka "centralizaciji", odgovorili da je Đukanović potpisnik Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje SCG, koja je usvojena u crnogorskom parlamentu.
"Evropska komisija i Unija", naglasili su, "nikad nijesu tražile da se sprovede ništa više od onoga što je utvrđeno tim sporazumom i Poveljom".
Prema tumačenju funkcionera Komisije, "ključna stvar, koju očigledno imaju na umu Đukanović i Vujanović, jeste usaglašavanje unutrašnjeg tržišta i carinskog režima, a to je cilj i zadatak sadržan u usvojenoj Ustavnoj povelji SCG, a ne nešto što Evropska komisija proizvoljno zahtijeva od Srbije i Crne Gore".
"Evropska komisija jednostavno traži da se sprovede ono što je dogovoreno i potpisano i od Srbije i od Crne Gore. Otud nije tačno, nije istina da Evropska komisija i Unija odustaju od onoga što je dogovoreno i usaglašeno i traže nešto izvan toga", naznačio je jedan visoki funkcioner Komisije, koji je želio da ostane anoniman.
Na opasku da je Đukanović upozorio i da Evropska komisija na neki način odstupa od Beogradskog sporazuma, tražeći čvršće veze Crne Gore sa Srbijom, rečeno je da se ne zahtijeva i ne očekuje ništa više od stvaranja i djelovanja dogovorenih pet ministarstava u vladi SCG, "a ne šest, sedam ili osam".
"Postoje dva carinska sistema i Evropska komisija očekuje da se stvori jedinstven carinski mehanizam SCG... da bi SCG i Evropska unija mogli zajedno da rade i sarađuju. Sve to su i jasna opredjeljenja i preuzete obaveze, sadržane i u Ustavnoj povelji SCG".
To je ono što je i Crna Gora, podvlače u Briselu, "po svojoj slobodnoj volji i potpisala i zakonom je utvrđeno u crnogorskom parlamentu. Evropska komisija i Unija jedino to i traže da se sprovede, a nikakvih dodatnih zahtjeva nema".
Na opasku da je predsjednik Vujanović predočio da, ako bi politička kriza u Srbiji "usporila Crnu Goru na evropskom putu", može doći do mirnog razdvajanja "po česko-slovačkom uzoru" ili će se sačekati referendum, zvaničnici u Briselu kažu da se "tekući poslovi" mogu obavljati i sa vladom u Beogradu koja obavlja "tehničke poslove".
Oni primjećuju da i vlasti u Podgorici, isto kao i vlada u Beogradu, treba da sprovedu neke još neriješene konkretne stvari u harmonizaciji unutrašnjeg tržišta i carinsko-spoljnotrgovinskom sistemu.




--------------------------------------------------------------------------------

Referendum samo po Beogradskom sporazumu


"Kašnjenja je, krivicom obje strane, bilo i kad nije bilo političke krize u Srbiji. EU bi svakako više voljela da što prije dođe do formiranja srpske vlade, sposobne da nastavi reforme. Čim se to dogodi, odmah ćemo krenuti u ostvarivanje Čevropskog partnerstvaČ, ustanovljenog sa svim zapadnobalkanskim zemljama, a kojim se utvrđuju prioriteti koji treba da budu ostvareni u idućih dvanaest mjeseci", naglasili su izvori EU.
"Otud, ono što smo kristalno jasno predočili, a to neumorno ponavljamo i sadašnjoj Vladi Srbije i SCG, jeste da nova vlada mora imati na umu sve ono što je dogovoreno. Iako je tačno da, zasad, činjenica da nema vlade u Srbiji, pravi teškoće na putu koji želimo da pređemo. A što prije u Srbiji bude formirana reformska, proevropska vlada, sve će biti mnogo bolje, a posebno kretanje Srbije (i Crne Gore) ka ulasku u Evropsku uniju".
"Premijer Đukanović je dosad stavljao do znanja da je privržen Beogradskom sporazumu, tako da bi neki referendum mogao uslijediti samo u roku, utvrđenom tim sporazumom. To", zaključio je visoki zvaničnik Evropske komisije, "nikad i niko nije doveo u pitanje".

Nezamjenljivi velju:

Quote:

---

"Poštovani Cetinjani, sa punom odgovornošcu prema vama,

sa odgovornošcu prema Cetinju i prema ovom svetom mjestu

na kojem sam ja primio dužnost crnogorskog predsjednika,

želim da vam kažem da je to obmana i manipulacija, da nema

nikakvog moratorijuma, da cu uraditi ono što sam obecao, da cu,

nakon pobjede na izborima, predložiti crnogorskoj skupštini da

raspišemo referendum o državno pravnom statusu!".

---

RESENJA USTAVNE POVELJE KOJE SU PREDLOZILE DVIJE VLADE

Ustavna Povelja drzavne zajednice Srbija i Crna Gora

I NAZIV

Stvara se drzavna zajednica sa nazivom Srbija i Crna Gora, (u daljem tekstu: Srbija i Crna Gora), zasnovana na ravnopravnosti dve drzavne clanice, drzave Srbije i drzave Crne Gore.

II SIMBOLI SRBIJE I CRNE GORE

Srbija i Crna Gora ima zastavu koja je trobojna sa vodoravno postavljenim crvenim gornjim poljem, srednjim poljem plave boje koja se preliva u plavetnu i belim donjim poljem sa apliciranim grbom Srbije i grbom Crne Gore u crvenom polju.

Srbija i Crna Gora ima himnu ciji je notni sadrzaj odgovarajuca sublimacija himni drzava clanica.

Srbija i Crna Gora ima grb koji cine grb Srbije i grb Crne Gore u zajednickom polju.

III TERITORIJA SRBIJE I CRNE GORE

Teritoriju Srbije i Crne Gore cine teritorije drzava clanica Srbije i Crne Gore.

Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva.

IV FUNKCIONISANJE ZAJEDNICKOG TRZISTA I SLOBODE KRETANJA

Ekonomski odnosi u Srbiji i Crnoj Gori zasnivaju se na trzisnoj ekonomiji utemeljenoj na slobodnom preduzetnistvu, konkurenciji i zastiti svojine.

U Srbiji i Crnoj Gori slobodno je kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

Za nesmetano funkcionisanje zajednickog trzista odgovorne su drzave clanice. Srbija i Crna Gora koordinira i sa drzavama clanica harmonizuje ekonomske sisteme.

Ako drzava clanica smatra da druga drzava clanica ne ispunjava obaveze i odgovornosti u funkcionisanju zajednickog trzista i harmonizaciji trgovinske i carinske politike, ima pravo da, radi preduzimanja odgovarajucih mera, pokrene to pitanje kod Evropske unije u okviru procesa stabilizacije i asocijacije.

V SEDISTE INSTITUCIJA SRBIJE I CRNE GORE

Administrativni centar Srbije i Crne Gore je u Beogradu.

Sediste Skupstine Srbije i Crne Gore i Saveta ministara je u Beogradu, a sediste Suda Srbije i Crne Gore je u Podgorici.

VI DRZAVLJANSTVO

Drzavljanstvo je u nadleznosti drzava clanica.

Drzavljanin drzave clanice je i drzavljanin Srbije i Crne Gore.

Drzavljanin drzave clanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj drzavi clanici kao i njen drzavljanin, izuzev izbornog prava.

VII LJUDSKA PRAVA I SLOBODE

Prava i slobode predvidjeni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama sa njenim protokolima neposredno se primenjuju.

Postujuci ljudska i manjinska prava i osnovne slobode iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, u saglasnosti sa drugim najvisim standardima medjunarodne zajednice drzave clanice uredjuju, obezbedjuju i stite prava i slobode coveka i gradjanina i odgovorne su za to.

Na nivou Srbije i Crne Gore obezbedjuju se i stite ljudska i manjinska prava i osnovne slobode i njihova supsidijarna zastita, u slucaju kada ta zastita nije obezbedjena u drzavama clanicama.

Dostignuti nivo prava manjinskih naroda, odnosno nacionalnih manjina utvrdjen pozitivnim propisima SRJ ne moze se smanjivati.

VIII MEDJUNARODNA PRAVA I ODNOSI

Medjunarodno pravo ima primat nad pravom Srbije i Crne Gore i drzava clanica.

Srbija i Crna Gora je subjekt medjunarodnog prava i clan medjunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za cije clanstvo je uslov medjunarodni subjektivitet.

Drzave clanice mogu zakljucivati medjunarodne sporazume iz svoje nadleznosti ako to nije u suprotnosti sa nadleznostima Srbije i Crne Gore i mogu biti clanice medjunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za cije clanstvo nije uslov medjunarodni subjektivitet.

IX NADLEZNOSTI SRBIJE I CRNE GORE

Srbija i Crna Gora ima one nadleznosti koje su joj poverene ovom Ustavnom poveljom.

Drzave clanice mogu zajednicki poveriti Srbiji i Crnoj Gori dodatne nadleznosti.

Poslovi iz nadleznosti Srbije i Crne Gore finansiraju se izdvajanjem iz budzeta drzava clanica, srazmerno ucescu u bruto nacionalnom proizvodu na predlog vlada drzava clanica.

X SKUPSTINA SRBIJE I CRNE GORE

Skupstina Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu Skupstina) odlucuje o Ustavnoj povelji kao najvisem pravnom aktu Srbije i Crne Gore na nacin utvrdjen ovom Ustavnom poveljom i donosi zakone o:

• institucijama osnovanim u skladu sa ovom Ustavnom poveljom i njihovom funkcionisanju,

• primeni medjunarodnog prava i konvencija koje konstituisu obavezu saradnje Srbije i Crne Gore sa medjunarodnim sudovima,

• vojnim pitanjima i odbrani,

• pitanjima koja proizlaze iz clanstva Srbije i Crne Gore kao subjekta medjunarodnog prava u medjunarodnim globalnim i regionalnim organizacijama,

• utvrdjivanju granica Srbije i Crne Gore, uz prethodnu saglasnost Skupstine drzave clanice na cijoj teritoriji je ta granica,

• pitanjima koja se odnose na standardizaciju, intelektualnu svojinu, mere i dragocene metale i statistiku,

• politici useljavanja, davanja azila, viznog sistema, i pravilima kontrole prelaska drzavne granice,

• ratifikovanju medjunarodnih sporazuma Srbije i Crne Gore uz prethodnu saglasnost skupstina drzava clanica,

• usvaja obim sredstava koja se izdvajaju iz budzeta drzava clanica za finansiranje poverenih poslova,

• i vrsi druge poslove iz nadleznosti Srbije i Crne Gore utvrdjene ovom Ustavnom poveljom.

Skupstina je jednodomna i cini je 81 poslanik, od kojih su 59 iz Srbije i 22 iz Crne Gore. Mandat poslanika je 4 godine.

Poslanici se biraju na nacin utvrdjen zakonima drzava clanica.

Skupstina iz reda poslanika bira predsednika i potpredsednika Skupstine koji ne mogu biti iz iste drzave clanice.

Predsednik Skupstine i predsednik Srbije i Crne Gore ne mogu biti iz iste drzave clanice.

Skupstina odluke donosi vecinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da je za odluku glasalo najmanje po 12 poslanika iz obe drzave clanice.

Predlog zakona Skupstini moze podneti Savet ministara, poslanik i skupstina drzave clanice.

Poslanik ima slobodu govora u Skupstini i uziva imunitet za izgovorene reci i druga dela izvrsena u svojstvu poslanika. Ne moze biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili kaznjavan bez odobrenja Skupstine, osim ako je zatecen u vrsenju krivicnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duzem od pet godina.

Imunitet, kao i poslanik, uzivaju i predsednik Srbije i Crne Gore, clanovi Saveta ministara i sudije Suda Srbije i Crne Gore.

Skupstina donosi poslovnik o svom radu.

XI PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE

Predsednik i potpredsednik Skupstine zajednicki predlazu Skupstini kandidata za predsednika Srbije i Crne Gore.

Ukoliko predlozeni kandidat ne dobije potrebnu vecinu glasova predsednik i potpredsednik Skupstine, u roku od 10 dana, predlazu novog kandidata. Ukoliko i taj kandidat ne dobije potrebnu vecinu glasova, Skupstina se raspusta i raspisuju se izbori.

Ukoliko je izabrani predsednik iz iste drzave clanice kao i predsednik Skupstine, tada predsednik i potpredsednik Skupstine zamenjuju funkcije.

Predsednik Srbije i Crne Gore ne moze dva puta uzastopno biti iz iste drzave clanice.

Predsednik Srbije i Crne Gore:

• stiti i postuje ovu Ustavnu povelju,

• predstavlja Srbiju i Crnu Goru u zemlji i inostranstvu,

• predsedava Savetom ministara i rukovodi njegovim radom,

• predlaze sastav Saveta ministara i razresenje njegovih clanova,

• clan je Vrhovnog saveta odbrane,

• prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

• dodeljuje odlikovanja i druge pocasti,

• proglasava zakone koje donosi Skupstina Srbije i Crne Gore i propise koje donosi Savet ministara,

• raspisuje izbore za Skupstinu Srbije i Crne Gore, osim izbora za prvi saziv skupstine, koje zajednicki raspisuju predsednici drzava clanica,

• obavlja i druge poslove odredjene ovom Ustavnom poveljom.

XII SAVET MINISTARA

Predsednik Srbije i Crne Gore predlaze Skupstini kandidate za ministre Saveta ministara i kandidate za zamenika ministra spoljnih poslova i zamenika ministra odbrane.

Dva kandidata za ministra su iz iste drzave clanice kao i predsednik, a tri iz druge drzave clanice.

Kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra odbrane su iz razlicitih drzava clanica, kao i njihovi zamenici.

U medjunarodnim organizacijama (OUN, OEBS, EU, Savet Evrope) drzave clanice su predstavljene paritetno putem rotacije.

Nacin predstavljanja drzava clanica u medjunarodnim finansijskim organizacijama utvrdjuje Savet ministara u saglasnosti sa vladama drzava clanica.

Zastupljenost drzava clanica u diplomatsko konzularnim predstavnistvima Srbije i Crne Gore odredjuje se saglasno dogovoru drzava clanica.

Skupstina glasa za listu kandidata. Ukoliko lista ne dobije potrebnu vecinu glasova predsednik moze predloziti jos dva puta liste kandidata. Ukoliko ni tada lista kandidata ne dobije potrebnu vecinu glasova, Skupstina se raspusta i raspisuju se izbori.

Savet ministara:

• utvrdjuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno utvrdjenoj zajednickoj politici i interesima drzava clanica,

• koordinira rad ministarstava,

• predlaze Skupstini zakone iz svoje nadleznosti,

• imenuje i razresava sefove DKP Srbije i Crne Gore i druge funkcionere u skladu sa zakonom,

• vrsi i druge izvrsne funkcije u skladu sa ovom Ustavnom poveljom.

Savet ministara odluke donosi vecinom glasova. U slucaju jednakog broja glasova odlucujuci je glas predsednika, ukoliko je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge drzave clanice.

XIII IZVRSNA ODGOVORNOST I POVERENJE

Predsednik Srbije i Crne Gore odgovoran je Skupstini za vrsenje svoje funkcije.

Članovi Saveta ministara zajedno i pojedinacno su odgovorni Skupstini za vrsenje svoje funkcije.

Predsedniku prestaje mandat pre isteka vremena na koji je biran izborom novog. Ministru prestaje mandat pre isteka vremena na koji je biran izborom novog.

Predsedniku Srbije i Crne Gore prestaje mandat konstituisanjem novoizabrane Skupstine. Ministru prestaje mandat prestankom mandata predsednika Srbije i Crne Gore.

U slucaju podnosenja ostavke ministar nastavlja da vrsi svoju funkciju do izbora novog.

U skladu sa posebnim pravilima za rotaciju ministara spoljnih poslova i odbrane, pojedine ministre moze zameniti samo lice iz iste drzave clanice.

XIV MINISTRI SAVETA MINISTARA

Ministar spoljnih poslova sprovodi spoljnu politiku Srbije i Crne Gore, pregovara o medjunarodnim sporazumima koji nisu u nadleznosti ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i predlaze Savetu ministara kandidate za ambasadore Srbije i Crne Gore.

Ministar odbrane je nadlezan za vojsku u skladu sa zakonom i ovlascenjem Vrhovnog saveta odbrane. Predlaze Vrhovnom savetu odbrane kandidate za imenovanje i postavlja, unapredjuje i razresava duznosti oficire u skladu sa zakonom.

Nakon perioda od dve godine, ministri spoljnih poslova i odbrane zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom obavlja poslove koji se odnose na koordinisanje odnosa sa medjunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama kao i procesa asocijacije i stabilizacije sa EU.

Ministar za unutrasnje ekonomske odnose obavlja poslove koordinacije i harmonizacije ekonomskih sistema drzava clanica u cilju neometanog funkcionisanja zajednickog trzista, ukljucujuci slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala.

Ministar za ljudska i manjinska prava obavlja poslove koordinacije rada organa drzavne uprave drzava clanica u sprovodjenju i postovanju medjunarodnih konvencija o zastiti ljudskih i manjinskih prava.

XV VOJSKA SRBIJE I CRNE GORE

Srbija i Crna Gora ima vojsku koja je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

Zadatak vojske je odbrana Srbije i Crne Gore, u skladu sa ovom Ustavnom poveljom i principima medjunarodnog prava koji regulisu upotrebu sile.

Vojskom komanduje Vrhovni savet odbrane.

Vrhovni savet odbrane cine predsednik Srbije i Crne Gore i predsednici drzava clanica.

Vrhovni savet odbrane odluke donosi konsenzusom.

Regruti vojni rok sluze na teritoriji drzave clanice ciji su drzavljani, uz mogucnost sluzenja na teritoriji druge drzave clanice po svojoj slobodnoj volji.

Regrutu se garantuje pravo na prigovor savesti.

Sudovanje u vojsci vrsi se u redovnim sudovima.

XVI SUD SRBIJE I CRNE GORE

Sud Srbije i Crne Gore cini jednak broj sudija iz obe drzave clanice.

Sudije Suda Srbije i Crne Gore bira Skupstina Srbije i Crne Gore na predlog Saveta ministara na period od 6 godina.

Sudije su diplomirani pravnici nezavisnog opredeljenja i sa najmanje 15 godina prakse. Sudije mogu biti samo jednom birane. Nezavisne u svom radu i ne mogu biti razreseni duznosti pre isteka vremena na koje su birani, izuzev u slucajevima propisanim zakonom i uz saglasnost Suda.

Sud je nadlezan da resava:

• sporove izmedju institucija Srbije i Crne Gore po pitanjima njihove nadleznosti iz Ustavne povelje.

• sporove izmedju Srbije i Crne Gore i jedne ili obe drzave clanice ili izmedju dve drzave clanice po pitanjima iz njihove nadleznosti,

• zalbe gradjana nakon sto su iscrpljeni svi drugi pravni lekovi, ukoliko im je neka institucija Srbije i Crne Gore ugrozila prava i slobode koje im garantuje Ustavna povelja.

• uskladjenost zakona Srbije i Crne Gore sa Ustavnom poveljom

• administrativne zalbe na odluke institucija Srbije i Crne Gore.

Sud zauzima pravne stavove i misljenja koji se odnose na ujednacavanje sudske prakse.

Odluke Suda Srbije i Crne Gore su obavezujuce i bez prava zalbe. Sud je ovlascen da stavi van snage zakone druge propise i akta institucija Srbije i Crne Gore koji su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i zakonima Srbije i Crne Gore.

Organizacija i funkcionisanje Suda Srbije i Crne Gore utvrdjuje se zakonom. Do donosenja zakona Sud ce raditi na osnovu pravilnika koji sam donosi.

Sud dostavlja godisnji nacrt svog troskovnika Savetu ministara, kako bi se blagovremeno obezbedilo finansiranje iz budzeta drzava clanica.

XVII ODNOSI ZAKONA I NADLEZNOSTI SRBIJE I CRNE GORE I DRZAVA CLANICA

Zakoni i nadleznosti Srbije i Crne Gore i drzava clanica moraju biti uskladjeni.

Kada se ocenjuje uskladjenost zakona ili nadleznosti Srbije i Crne Gore sa zakonima ili nadleznostima drzava clanica ili drzava clanica medjusobno, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore ucestvuju i odlucuju i sudije ustavnih sudova drzava clanica.

Kada se ocenjuje uskladjenost zakona i nadleznosti Srbije i Crne Gore sa zakonima i nadleznostima jedne od drzava clanica, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore ucestvuju i odlucuju i sudije ustavnog suda te drzave clanice.

XVIII PRELAZNE ODREDBE

Ova Ustavna povelja, uradjena na osnovu Polaznih osnova za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine, usvaja se u Narodnoj skupstini Srbije i Skupstini Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na snagu kada se, u tom tekstu, usvoji i proglasi u Skupstini SRJ.

Nakon stupanja na snagu ove Ustavne povelje, sva prava i obaveze SRJ prelaze na Srbiju i Crnu Goru, u skladu sa ovom Ustavnom poveljom.

Zakoni SRJ u poslovima Srbije i Crne Gore primenjivace se kao zakoni Srbije i Crne Gore.

Zakoni SRJ izvan poslova Srbije i Crne Gore primenjivace se kao zakoni drzava clanica do donosenja novih propisa od strane drzava clanica, osim zakona za koje skupstina drzave clanice odluci da se ne primenjuje.

Drzave clanice ce izvrsiti izmenu svojih ustava radi usaglasavanja sa ovom Ustavnom poveljom.

XIX IMOVINA SRBIJE I CRNE GORE

Imovina Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu imovina je Srbije i Crne Gore.

Imovina SRJ na teritoriji drzava clanica, imovina je drzava clanica po teritorijalnom principu.

Imovina SRJ potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore, koje nastavljaju da funkcionisu imovina je Srbije i Crne Gore.

XX ISTUPANJE IZ SRBIJE I CRNE GORE

Po isteku perioda od tri godine, drzave clanice imaju pravo da pokrenu postupak za promenu drzavnog statusa, odnosno za istupanje iz Srbije i Crne Gore.

Odluka o istupanju iz Srbije i Crne Gore donosi se nakon referenduma. Zakon o referendumu donosi drzava clanica vodeci racuna o medjunarodno priznatim demokratskim standardima.

U slucaju istupanja Crne Gore iz Srbije i Crne Gore medjunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti vazili za Srbiju, kao sukcesora.

Drzava clanica koja to pravo iskoristi ne nasledjuje pravo na medjunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulisu izmedju drzave-sukcesora i novonastale drzave.

U slucaju da se obe drzave clanice u referendumskom postupku izjasne za promenu drzavnog statusa , odnosno nezavisnost, u postupku sukcesije regulisu se sva sporna pitanja, kao sto je postupljeno u slucaju prethodne Jugoslavije.

XXI AMANDMANI

Amandmane na ovu Ustavnu povelju moraju usvojiti skupstine obe drzave clanice pre nego sto ih usvoji Skupstina Srbije i Crne Gore.